Destilacija "kazan na kazan" - pro et contra

[alambik]

Кад говоримо о испарењима приликом дестилације увек мислимо на масовна испарења која се догађају након што је течност коју дестилишемо прокључала.
Истина, испарења се догађају на било којој температури, и на собној, и нижој од ње, али степен испарења овиси о тој температури, и што је температура виша, испарења су већа.
Међутим, сва испарења која се догађају испод тачке кључања, кад причами о дестилацији, занемарујемо јер су довољно мала да нам на лулицу не може ништа потећи, изузев, ту и тамо, по једна кап (ако и то успе).
Дакле, да би било дестилације дестилована течност се мора довести до тачке кључања.
А колика је тачка кључања раствора алкохола у води (или воде у алкохолу)?
Зависи од омера ове две супстанце. Налази се негде између 78,3 Целзијуса и 100 Целзијуса. Што има више алкохола тачка кључања је нижа и иде у правцу оних 78.3, а што је мање алкохола, значи више воде, иде на горе, према 100 Ц.
У реалној комини имамо поред воде и алкохола још и на десетине других једињање. Теоретски, све оне учествују у одређивању тачке кључање тог сложеног раствора, али свака према својим карактеристикама (то јест према властитој тачки кључања) и што је најважније - према свом уделу у раствору.
У комини, у њезином течном делу, вода и етанол заузимају 99%, или чак преко тога, тако да, практично гледано, само вода и алкохол одређују тачку кључања целог раствора јер је других компоненти премало да би значајније утицали на тачку кључања целог раствора.
Дакле, ако ви кажете да раствор алкохола и воде, који кључа на 78 степени целзијуса, у пари има искључиво алкохол, ја вам потпуно верујем јер смеша алкохола и воде која кључа на 78 Ц је 96% алкохол. Дакле, у том случају у казану и немате ништа друго доли етанола
То је што се тиче самог котла.
Међутим надграђе је већ друга прича. Под надграђем котла подразумевам капак, или дестилациони торањ. Тамо се температура мења, то јест пада. Дакле, ако је комина проврела на 90 степени то не значи да ће и капак, или торањ, бити 90 степени, него ће бити мање.
И сва ова наша прича о теорији дестилације око тога се врти: како контролисати ту температуру (јер ону у котлу не можемо, мора бити колика мора бити).

[djedov do]

ovde se bar zakuvalo    kao u kazanu  pa i ja da malo zalozim



1.ako vracamo patoku u svaki naredni kazan i na primer po kazanu imamo 10 l patoke da li to znaci da ce svaki sledeci imati
   po 10 litara vise  tj kod 5 kazana ce mo imati 50 l patoke
iz moje skromne prakse  nisam primjetio da je to tacno vec se kolicina patoke na sledecem kazanu samo malo poveca

2.ako to nije tacno sta se desi sa patokom u kazanu

drugi kazan (sa patokom) ce zahtevati vece temperature pa ce iz se vise sastojaka iz patoke pridruziti etilu i
skupa sa njime se izdvojiti u srce rakije  i smanjiti patocni dio ??

3.zasto vracati metil u drugi kazan?
kako ce on   da utice povoljno na kvalitet rakije u drugom kazanu?

4.isparavanja sa temperturama je neko ranije objasnio preko dijagrama
to su isparavanja smesa i za vsaku kominu donekle razlicita ali  ako imate termometar u kazanu i kontrolisano zagrijavanje
komine  moje je misljenje da ako namestite termometar  grejanja na 63 stepeni celzijusa
-  na 55 ce poteci metil i teci do 63 stepena -pri krajuce to biti metil sa repom etila ali u svakom slucaju ce rakija
na luli u jednom momentu stati i nece dalje teci dok ne dignemo temperaturu

-dignemo termometr grejanja na 80 stepeni i posle 78 c poteci ce etil i teci dok ga ima  sa tim da ce na 80 c uz etil poteci imale
kolicine nekih visih alkohola ali ce opet (ako ne povecavamo temperaturu) rakija u jednom momentu stati i po meni bi to
trebalo biti srce rakije

-tempertura patoke je sledeca po kojoj odredjujemo sta hocemo NAJVISE da se izdvaja a sta necemo nikako

e ovo je teorija ali  proizvodnja je ziv proces  -sta kaze iskustvo

[alambik]

Дједов доле, није патока једна супстанца па да може тако да је сабирете и одузимате. Патока је састављена од велике количине воде, 20-ак посто етанола, и масе других једињења који су или у малим количинама или у траговима. Дакле, кад преспете 10 литара патоке у следећи казан онда немате 10 литара патоке више у њему него одређену количину воде, алкохола и осталог.
За дестилацију овог казана, у поређењу са дестилацијом чистог кома, није потребна виша температура него управо нижа јер је патока јача од кома и додавањем патоке се јачина кома повећа.

[alambik]

Постоји још једна могућност, а коју сам ја заборавио да поменем, али ју је Пеца наговестио у једном од својих прилога, а та је да за препек сирову ракију разредимо на јачину свежег кома, значи на неких 10%.
На овај начин манипулишемо само понудом, али не и температуром.
Дакле, кад је дестилација аламбиком у питању (лемпиком, што би рекли у Шумадији и Поморављу), имамо 3-4 елемента којима можемо манипулисати. То у тоталу даје велик број комбинација, тако да се ствар доста усложњава.
Ако користимо још и дефлегматор, па и преливне подове (праве, или, нећу рећи лажне, али ћу рећи ефекат преливних подова без преливних подова, као у оном дефлегматору који је Бранко сликао), прича постаје изизетно компликована.
Да бисмо је разумели морамо прво добро разуемти све елементе који се јављају у дестилацији аламбиком.
А ја имам осећај да неки овде још увек то не разумеју добро.

[Gofer]

Ako govorimo o sistemu "kazan na kazan", trebalo bi da se istakne nesto po cemu bi se takvim postupkom doslo do efekata koji ne moze da se dobije drugim metodom pecenja, mene recimo interesuje ta stvar. Pravim mali kazan od 20l koji ce mi sluziti za eksperimente, pa cu na prolece da isprobam i taj metod podrobnije i pokusacu da dobijem isti efekat sa takozvanim tamperom, ili je to mozda deflagmator, ali ako neko ima neku ideju kako da izvedem kapak od kazana, rad sam cuti predloge, znam da mozda ovo nije za ovu temu.. ali nisam imao ideju gde da postavim pitanje za predlog kazana.

[alambik]

Да не буде забуне, Гоферу, "казан на казан" није систем него техника дестилације. Да нисте грешком рекли "казан на казан" а мислили на спрегнуте казане?
"Казан на казан" изводи се, или у обичном аламбику, или у неком другом казану (са појачивачима), али увек је то фазна дестилација при којој се првенац, срце и патока посебно хватају. Код следећег казана се, дакле, првенац и патока из претходног сипају у свежи ком за ту дестилацију и поново одвајају три фракције, па опет првенац и патока спајају са свежим комом за трећи казан..... и тако унедоглед.
Код ове технике немамо патоке. То јест, имамо патоку само последњег казана, али како нема последњег казана, како овај начин дестилације иде до у бескрај, значи немамо патоке.
Првенца имамо јер Пеца каже да првенац из петог казана бацамо. Дакле, након сваког петог казана првенац избацујемо из приче.
Ја тврдим да се код ове технике гомилају паточна једињења, а богме и она из првенца, изузев ако код сваког следећег казана не захватамо све више првенца. То би онда значило да, ако нам је, рецимо, првенац код првог казана 0,5 литара, код другог умемо 0,7, код трећег 0,9, четвртог 1,1 и петог 1,3 (ово је само пример, ја не могу рећи колико би првенца требало узети јер то зависи од конкретног кома, а и не знам колико би код сваког следећег казана требало повећавати да би у срцу остајало код сваког казана иста количина једињења првенца).
На овај начин бисмо се могли решавати и патоке - код сваког следећег казана раније прелазити на патоку.
Међутим, то би значило да бисмо са сваким казаном смањивали срце и веома брзо бисмо саставили првенац и патоку!
Веома брзо бисмо са првенца прелазили директно на патоку, и не би било уоште више срца!
Међутим, ако имате до, рецимо, 5 казана, можете примети ову технику. Једино ракију из свих 5 казана на крају спојите и добићете просечни квалитет од тих 5 казана. Првенац и патоку петог казана у том случају баците.

[dioda]

...ako neko ima neku ideju kako da izvedem kapak od kazana, rad sam cuti predloge, znam da mozda ovo nije za ovu temu.. ali nisam imao ideju gde da postavim pitanje za predlog kazana.

Goferu, problemi te vrste se jednostavno resavaju - otvoris novu temu
Zapocni novu temu pa cemo naci neko optimalno resenje za kapak, sigurno ima jos ljudi koje to zanima pa je bolje da pricu ne sirimo ovde vec u posebnoj temi...

[Gofer]

Gresta u pisanju, mislio sam na tehniku kao sto rece alambik, i slazem se u potpunosti sa njim u vezi ove tehnike, posto mislim da se i bez tehnike "kazan na kazan" moze dobiti rakija koja ima "pojacanu aromu" na kljuk (sto sam u jednom odpredhodnih postova i objasnio- tamper, dodavanje kjluka u meku, jaca vatra i kraci put do tabarke), mene cisto interesuje , sta je to sto ova tehnika postize a drugacije se nemoze nadomestiti.

[krajnji]

imam samo par pitanja koja mi nisu ni malo jasna!
1. kako u kazan od 120 l precnika lule 40 mm koja je otvorena  moze da se stvori pritisak od 0,9 do 1,2 bara??
2.od cega boli glava kad pijes rakiju? (metila jel tako???)
3.gde se nalazi najvise metila??
4.ako radis kazan na kazan sa navodnim prepekom rakija ce ti biti puna arome ali i puna metilalkohola.
 
ljudi pecem vec 5 godina rakiju i sad prvi put cujem od vas pecenje kazan na kazan!
ja to ne podrzavam i mislim da je to sve bezveze.
kad pecem rakiju obicno vadim do vode ili ti do 0% tu su najace arome i mirisi naravno ako ne pocne kiselina onda prekidam i na 5% ili vise!

[alambik]

Да додам још неколико могућности: мацерација свежег или сувог воћа у сировој ракији, дестилација преко сувог или свежег воћа, или делова истог (напуни се капак овим), разређивањем сирове ракије пре препека.

[krajnji]

tacno tako

[alambik]

imam samo par pitanja koja mi nisu ni malo jasna!
1. kako u kazan od 120 l precnika lule 40 mm koja je otvorena  moze da se stvori pritisak od 0,9 do 1,2 bara??
2.od cega boli glava kad pijes rakiju? (metila jel tako???)
3.gde se nalazi najvise metila??
4.ako radis kazan na kazan sa navodnim prepekom rakija ce ti biti puna arome ali i puna metilalkohola.
 
ljudi pecem vec 5 godina rakiju i sad prvi put cujem od vas pecenje kazan na kazan!
ja to ne podrzavam i mislim da je to sve bezveze.
kad pecem rakiju obicno vadim do vode ili ti do 0% tu su najace arome i mirisi naravno ako ne pocne kiselina onda prekidam i na 5% ili vise!

1. Тешко. То јест немогуће. Пеца је мислио на велике дестилационе колине. Тамо можда може. У аламбику можете рачунати да је притисак практично увек једнак вањском притиску.

2. глава може да боли од свачега. Зависи више од човека самог него о ракији. Али кад говоримо о класичном мамурлуку, он долази од виших алкохола а не од метанола

3.у првенцу

4. не мора бити пуна метанола (зависи колико првенца хватамо, али ће бити све више и више паточних једињења (виших алкохола). У сваком случају, ако на истој јачини прелазимо на патоку, у ракији ће бити све више патоке

[Gofer]

tacke kljucanja- ºC at
760 mmHg

Acetaldehyde 21
Acetone 56.5
Ethyl formate  53-54
Ethyl acetate  77
Methanol 64.7
Ethanol 78.5
n-propanol 97.2
isopentyl alcohol
(isoamyl alcohol) 130.5
Benzaldehyde 179

[Gofer]

jos da dodam, kada se destilise viski, prvo se od kljuka napravi meka rakija (oni to zovu beer stripe- ili ti pivo), kao sto mi radimo sa vocnim rakijama, pa se onda kada se vrsi prepek izdvaja glava, srce i rep. Srednji deo - srce - je ustvari finalni proizvod, dok se glava i rep u srazmeri od 10-20 % vracaju u meku rakiju (10% rep+glava i 90% meka rakija) i onda vrsi nanovo prepek. Skoro potpuno isto se pravi i brendi, samo sto je u pitanju grozdje. Kada je u pitanju tehnika "kazan na kazan", oni to rade samo kada koriste reflux i frakcione kazane, a za takozvane pot still kazane koje mi koristimo strogo preporucuju dva prolaza kroz kaza, ili cak 3, ali nisam naisao ni na jedan predlog da se radi fakticki u jednom prelazu.

[krajnji]

i sta je zakljucak iz svega ovoga?