Kajsija

[somika]

evo da se javim i ja na ovu temu kajsije posto imam 4ha pod tim vocem okolina Cacka t.j selo Miokovci 9km udaljeno.Polovina stabala  mi je Roksana na dzenarici a pola mi je madjarska najbolja na belosljivi.roksanu imam od 1-6 god.madjarsku od 5-45god.Sve sam komentare polako procitao i sve je to ok.Nekog muci ono nekog ovo,neko pita za savet i to je ok,al sta vredi kad nam ovi pokupise sve za dz.kajsija ove god 20din.sljiva da nepricam od 7-18din.jedino je tresnja ove godine imala cenu ja sam tek ove godine posadio 1.5ha- 1.samersun.2.colney.3.regina.4.silvija sve na magrivi.postavicu slike samo da vidim kako.pozz za ljubitelje kajsije i tresnje.

[ChedomirVETERNIK]

@somika

dobrodosao na ovaj forum

u pravu si po pitanju cene

[ChedomirVETERNIK]

@somika

da li imas podatak o rodnosti po stablu?

[rakijas]

Pozdrav svima!!!Procitao sam forum i nasao dosta zanimljivih podataka, samo sto se slabo pisalo o zastiti kajsije od bolesti.Molio bih nekog ako zna nesto vise o tome neka napise.Najvise me interesuje zimsko prskanje,kojim preparatom i u koje vreme.
Unapred hvala!!!


                           

[bistrica]

da li imas podatak o rodnosti po stablu?

Dinamika prinosa sorti kasije (1995 – 2003. god.) Prinosi po godinama (kg po stablu)        
Cultivar                         1995.   1996.    1997.    1998.   1999.   2000.   2001.    2003.  
Mađarska najbolja          0,4       9,3        1,6       0,1        50,2      5,9       23,7      43,6      
Slava Đurgua                 0,3      10,9       4,4         -         82,0       3,9      26,6      25,4
Genci mađar kajsi           0,8      10,0       3,2       0,1       102,2     0,7       24,8      45,0
Cegledi orijaš                 0,5      11,7      2,1        –          63,5      1,0       18,9       49,3  
Čačansko zlato               0,4      9,7        4,9       0,2        56,1      6,3       30,2       51,0  
Cegledi bibor                  0,1      10,2       0,2       0,3        54,7      8,8      33,1       57,4
Ligeti orijaš                    0,3      19,9       1,2       0,1        60,2     8,1       21,0       52,8
Festivalna                      0,3       9,5         0,4       –          34,2     7,7       34,5       22,6
Nadežda                        0,3       5,4        2,0        –          67,3      9,6      10,1       31,5
Kostjuženskij                 0,4       16,2       1,4       0,4        67,7     0,9       21,0       64,1
Ambrozija                      0,6       8,6        0,6       0,2        40,3     17,1     47,1        45,7
Alfred                            0,4       5,6        2,8       1,1        43,6      0,2      10,0       21,0
Segedi mamut                0,1       24,8      2,1       0,3        68,1      6,7      36,7       64,5
Polonez                         0,9       15,2       1,8       1,3        42,9      0,2      55,2       42,4
Doktor Maskl                 0,1        2,1        0,5       0,5        52,1      9,3      26,5      19,3
Prosek                          0,4       11,3       1,9       0,3        59,0      5,8      28,0       42,4

[ChedomirVETERNIK]

Imam razlicite informacije, zato sam i trazio od vas licno da li znate rodnost. Ove podatke ne mogu da shvatim niti prihvatim. Ne krivim tebe "bistrica", ali ova statistika deluje prilicno neubedljivo i nekompletno jer nema novosadskih sorata.

ovo mi je posebno neverovatno, da jedne godine rodi 100gr pa sledece 100kg pa opet 700gr.

Genci mađar kajsi           0,8      10,0       3,2       0,1       102,2     0,7       24,8      45,0

[bistrica]

U pitanju je originalan naučni rad, već sam ga navodio na ovom forumu i podatci su itekako vjerodostojni, Poljoprivredni fakultet, Zemun, autori: Dragan Milatović, Dejan Đurović, Jasminka Milivojević, 15.04.2005. godine
Biološke osobine srednje poznih sorti kajsije u beogradskom području.

Postoji još jedan rad, gdje je prikazana rodnost u beogradskom području, sorti: Karola, Jubilarna, Stela, Kasna silistrenska, Crveni partizan, Kasna drjanovska..., i rodnost je jako slićna.
Ako te neka posebna sorta od ovih zanima, reci pa da prepišem, mrzi me sve prepisivati.

[ChedomirVETERNIK]

Ja imam sorte novosadskog instituta: Novosadska rodna, NS4, NS6 i nesto ambrozije

[Grof von temnic]

 nisu navedeni razlozi tolike razlike u rodu a ako ih je svake druge godine zakacio mraz moguce zar ne.

i ja sam hteo da posadim novosadsku sortu ns4 ali tesko da se nadje cista u mom kraju sve neke mesavine
za sad sam posadio krupnu ranu i madjarsku najbolju nazalost vreme nije dozvolilo vise pa cu morati u prolece da nastavim

[брат од стрица]

Zaštita voćaka od poznih prolećnih mrazeva

U našim krajevima voćke su nekih godina izložene opasnosti od poznih prolećnih mrazeva. Oni se javljaju u vreme cvetanja voćaka kada mogu potpuno ili delimično da unište neotvorene cvetove, otvorene cvetove ili tek formirane plodiće. U zavisnosti od voćne vrste sorte, položaja grana u kruni i dr., nabubreli cvetni pupoljci (pred otvaranjem) mogu da izdrže - 50C, otvoreni cvetovi mogu nastradati na - 20C, a tek zametnuti plodići na - 10C.
...

Primena pomotehničkih mera

...
    * okrenuti naniže. I takvi cvetovi imaju za 10 C višu temperaturu od onih cvetova koji su
...
.

црни Chedomire, ето шта замена знака ° (по unicode стандарду децимално 176, хексадецимално 00B0 - HTML специјални карактер (&)° или ° - еxtended ASCII карактер 167) знаком за нулу може да направи. надам се да неко непажљив сад негде не мисли да набубрели цветни пупољци могу да издрже -50°C, температуру на којој би већини воћака уздужно пуцало дебло  

бре пријатељи, колико видим, наши оперативни системи, а богами и browseri подржавају читав unicode, па мислим да стварно ником није проблем да почне да користи симболе наше азбуке/abecede, а и специјалне знаке, по потреби. ако ништа, windows има character map...

што се тиче податка о роду кајсија из оног рада, тачни су, то је једино објашњење како баш све сорте нису  рађале истих година (изузев првих година док стабла још нису била ступила у род), догодило се због пролећних мразева у време цветања у тим годинама и класичан је пример дејства касног мраза на родност кајсије (све то лепо прати апоплексија). сличан би био ефекат алтернативне родности, само што би онда биле веће разлике међу сортама него међу годинама. алтернативна родност, аха,  то је оно што се догоди кад је произвођачу жао да ђубри и прихрањује, да купи средства за заштиту, а нарочито да ПРОРЕДИ сувишан род (како оно би, "млого је само кад бију"...), а и да му се не би смејале комшије, па онда плати 400 € по хектару за резидбу, смеје се и клима главом, а кад вам види леђа опет "ради" по свом и на пример за читав живот не успе ни једном да проба ПРАВУ брескву или кајсију из свог воћњака. наравно, криви сте ви или у најбољем случају расадничари јер "лажу" да "то може толко да нарасте". само код "Словенца" или у "рекламу"...  


иначе за кајсију као и за децу наравно нема неке одређене "критичне године", али у принципу што су старије то је мања вероватноћа да ће страдати од апоплексије, јер старије воћке по правилу касније почињу вегетацију од младих.
та прича око 4. или 7. године вероватно је настала јер стоји такође чињеница да је кајсија најугроженија баш у периоду првих неколико година од почетка цветања и доношења рода, а како стари све више избегава опасну зону. е сад, неко стабло процвета у другој, неко у четвртој, углавном многи закидају плодове бар у прве две или три године, да би се јаче развила круна, можда зато у четвртој, кад први пут слободно рађају, наводно највише страдају...

ја немам пуно стабала кајсије, а посадио сам само Magyar kajszi (Мађарску најбољу), Roxanu и Костюженский. шта да радим, волим кајсије одличног укуса, а и слатке коштице... 

поздрав свима

[Grof von temnic]

presedeo sam sate  i sate na ovom pc-u u potrazi za nekim korisnim informacijama u vezi kajsije i sorti kajsija koje bi mogle uspesno da se gaje kod nas i obicno naidjem na nedovoljno ili nepotpuno objasnjenje kao da se to ne treba objaviti vec je to neka tajna posebno sto me iznenadjuje je institut iz cacka koji tako sturo i oskudno obavestava o svojim sortama kao da ih mrzi da napisu rec dve da narod zna o cemu se tu radi , mozda ce neko od njih ovo da procita pa da nesto promeni . ovde cu  navesti par sorti a izvor na zalost nemogu da navedem jer to je bilo namenjeno za privatnu upotrbu i tada nisam obracao paznju odakle sam sve skidao dioda neka izbrise ako misli da je neprikladno.

Krupna rana

Poreklom je iz madjarske. Kod nas je u grupi vodecih sorti. Sazreva u drugoj polovini juna do pocetka jula. Stablo je srednje bujno. Rano pocinje da radja i vrlo je rodna. Otporna je prema niskim temperaturama a osetljiva prema prolecnim mrazevima. Nije posebno osetljiva prema bolestima i stetocinama . Plod je vrlo krupan 80-140 g.,okruglasto kupastog je oblika. Pokozica je narandzaste boje sa rumenilom sa suncane strane ploda .mesto je srednje cvrsto i socno kiselkasto slatkog ukusa i dobrog kvaliteta.

Novosadska 2 (NS-2)

Nastala 1985.godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Cveta dva do tri dana posle mađarske najbolje. Sazreva u drugoj polovini jula, oko nedelju dana posle mađarske najbolje. Plod je krupan do vrlo krupan (63-65g), okruglast, narandžaste boje pokožice, sa blagim crvenilom na sunčanoj strani. Meso je narandžasto, sočno, slatko-nakiselo, aromatično i lako se odvaja od koštice. Jezgra koštice je slatka. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. U prve četiri godine plodonošenja u oglednom zasadu dala je 2,7 puta veći prinos od mađarske najbolje. Zaslužuje pažnju zbog veličine ploda i velike rodnosti.ovo je izrazito industriska sorta pogodna za sve vrste prerade.

Novosadska 3, (NS-3)

Nastala je 1985. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Cveta srednje kasno, tri do pet dana posle mađarske najbolje. Sazreva kao i mađarska najbolja – polovinom jula. Plod je krupan (51-60g), izdužen, žuto-narandžaste boje pokožice, sa blagim rumenilom na sunčanoj strani. Meso je narandžasto, sočno, kiselkasto, aromatično, vrlo ukusno i lako se odvaja od koštice. Jezgra koštice je slatka. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Zaslužuje pažnju zbog veličine ploda i velike rodnosti . Dobra industriska sorta.

NS-4

Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1985. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Stablo je slabo do srednje bujno, okruglog do izduzeno-okruglog oblika, vrlo vitalno, radja umereno i stabilno. Rodi pretezno na mesovitim rodnim grancicama. Cveta kasno, 2 – 4 po nekim izvorima i 5-6 dana posle Ma|arske najbolje. Plod je krupan do vrlo krupan (oko 80 g),po nekim izvorima (72 – 75 g.) izduzeno-okruglog oblika, narandzaste boje pokozice, sa obilnim crvenilom veceg dela ploda , sto ga cini veoma atraktivnim. Meso je narandzasto, socno, nakiselo, vrlo ukusno, osvezavajuce e i lako se odvaja od kostice. Sadrzi oko 17% suvih materija i od svih novosadskih selekcija najvise kiseline (1,54 – 1,46%). Randman mezokarpa je oko 96%. Jezgra je slatka. Sazreva posle Madjarske najbolje.Zasluzuje paznju zbog vrlo krupnog i atraktivnog ploda i stabilne i redovne rodnosti.Veoma je cenjena kod proizvodjaca kajsije zbog izuzetno atraktivne pokrovne
boje ploda.i stabilne i redovne rodnosti.vrlo atraktivna stona sorta.

NS-6

Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1985. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Stablo je srednje bujno do bujno, kruna je okruglog do izduzeno-okruglog oblika, vitalno i vrlo obilno radja. Rodi pretezno na mesovitim rodnim grancicama. Cveta kasno, 2 – 4 dana posle Ma|arske najbolje. Sazreva od 15 – 20 jula. Plod je krupan do vrlo krupan (55-70 g.), okruglog oblika i malo spljosten sa strane, svetlo-narandzaste boje pokozice sa obilnim crvenilom na suncanoj strani. Meso je svetlo-narandzasto, cvrsto, socno, fine teksture, aromaticno i vrlo ukusno, lako se odvaja od kostice. Sadrzi oko 16% suvih materija. Randman mezokarpa je oko 95%. Jezgra je slatka. Sazreva posle Mađarske najbolje. Zasluzuje paznju zbog velike rodnosti, velicine ploda i vitalnosti drveta.

Novosadska kasnocvetna

Klon je izdvojen 1980. godine iz semena sorte Ambrozija u kolekcionom zasadu kajsije Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Prema nekim bioloskim osobinama znatno se razlikuje od izdvojene sorte i to u pozitivnom smislu. Stablo je srednje bujno do bujno i formira obrnuto kupastu krunu. Rodi na svim kategorijama rodnih grancica, ali pretezno na kratkim, koje se nalaze cak i na primarnim granama i produznici. Vrlo je rodna i pocinje da radja u trecoj godini, a osmogodisnja stabla daju prosecan prinos 35 – 65 kg plodova. Cveta kasno 3 – 4 dana posle Madjarske najbolje. Pocinje da cveta najranije 25.03 a cvetanje u Vojvodini zavrsava najkasnije 23. 04. Plod je srednje krupan do krupan (oko 56 g) jajastog oblika, pri vrhu malo spljosten . Pokozica je svetlo-narandzasta, sa malo rumenila na suncanoj strani  Meso je cvrsto, bledo narandzasto, osvezavajuce sa blagom aromom. Sadrzi od 17 – 20% suvih materija. Randman mezokarpa je oko 93%. Kostica se lako odvaja od mesa, srednje je krupna, prosecne mase oko 3,8 g. Jezgra je slatka. Sazreva posle Madjarske najbolje. U kisnim godinama pred berbu plod napada monilija. Zbog velike rodnosti, kvaliteta ploda i vitalnosti drveta treba je sto intenzivnje siriti u proizvodnji.

Novosadska rodna.

Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1987. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Stablo je srednje bujno, sa okruglom do siroko okruglom krunom. Rodi preterano na mesovitim rodnim grancicama. Ima krte grane. Vrlo je rodna sorta i kad prerodidolazi do lomljenja grana, zbog cega rodnost treba regulisati rezidbom i proredjivanjem plodova. Cveta kasno, 2 – 4 dana posle Madjarske najbolje.oko 20 jula. Plod je srednje krupan do krupan (oko 66 g), izduzeno-okruglog oblika malo spljosten sa strane, svetlonarandzaste boje, sa rumenilom. Meso je narandzasto, aromaticno, vrlo ukusno i lako se odvaja od kostice. Ova sorta ima jednu manu da se vrhovi kostice lome. Ima visok procenat ukupnih secera (11,67%) i vitamina C (6,25 mg/100 g). Randman mezokarpa je oko 96%. Sazreva posle Madjarske najbolje. Zasluzuje paznju zbog velike rodnosti, krupnog i kvalitetnog ploda.

Vera

Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 8. do 21. jula. Plod je srednje krupan (58,7g), okruglast, žutonarandžaste boje pokožice, prekriven crvenilom oko 38%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,6%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je relativno otporna prema na štetočine i na prouzrokovače bolesti. Stona i industriska sorta.

Biljana

Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 13. do 23. jula. Plod je srednje krupan (57,2g), eliptičan, žute boje pokožice, prekriven crvenilom oko 34,5%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,5%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je otporna  na štetočine i na prouzrokovače bolesti.

Aleksandar

Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 8. do 23. jula. Plod je srednje krupan (58,2g), okruglast, žutonarandžaste boje pokožice, prekriven rumenilom oko 40,0%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,5%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je otporna prema na štetočine I na prouzrokovače bolesti.

Čacansko zlato

Iz generativne populacije domaće kajsije izdvojena klonskom selekcijom 1952. godine ,pronadjena je kao samonikli sejanac  sazreva srednje pozno krajem druge dekade jula. Stablo je slabo do srednje bujno,rano prorodi a zatim radja redovno i obilato, veoma je osetljiva prema virusu sarke. Plod je srednje krupan, prosecne mase oko 50 g., okruglasto ovalnog oblika. Pokozica je narandzasta sa izrazenom dopunskom crvenom boje sa suncane strane ploda. Meso je narandzasto, slatko-nakiselog ukusa, odlicnog kvaliteta. Plod je dobre transportabilnosti. Jezgra je slatka. Pogodna je za potrosnju u svezem stanju, kao stona sorta i za sve vidove industrijske proizvodnje.

Čačanska pljosnata

Stvorena je 1952. godine jednostrukom hibridizacijom sorti domaće samonikle kajsije i madjarske najbolje. Za sortu je priznata 1975. godine. Sazreva krajem jula.

Roksana

Poreklom je iz avganistana a u bugarskoj je posle ispitivanja dobila ime cveta srednje rano. cveta  (podrucije beograda) pocetak 23.03 pun cvet 28.03. kraj 04.04 . osetljiva je prema prolecnim mrazevima.
sazreva kasno – krajem jula pocetkom avgusta. Samooplodna je sorta, prorodi kasno, a zatim obilno radja. Tolerantna je prema sarki, a nije ostljiva ni prema uzrocnicima gljivicnih bolesti. Plod je srednje krupan oko 70 g. Okruglasto izduzenog oblika. Pokozica je narandzasto-zute boje, sa suncane strane prekrivena rumenilom. Meso je narandzasto, cvrsto,socno, slatko nakiselog ukusa, dobrog kvaliteta, dobre transportabilnosti. Dobra je stona i industriska sorta u srbiji je druga sorta po zastupljenosti posle madjarske najbolje prosecan prinos na oglednoj parceli bolec-beograd 95,96,97,i 99 g.=57 ,3 kg po stablu spada u vrlo rodne sorte.

Madjarska najbolja

To je jedna od najrsprostranjenijih sorti kajsije u svetu kod nas je jedna od vodecih sorti. Cveta (podrucije beograda) pocetak 17.03 pun cvet 22.03  kraj 28.03 sazreva polovinom jula . Stablo je srednje bujno .rano pocinje da radja. Dobre je i redovne rodnosti. Otporna prema niskim temperaturama skromnih je zahteva prema zemljistu. Relativno je otporna prema  bolestima i stetocinama. Pokazuje nesto vecu osetljivost prema moniliji.   Plod je srednje krupan oko 50 g. Okruglastog oblika.  Pokozica je narandzaste boje, pokrivena rumenilom sa suncane strane ploda. Meso je cvrsto , socno , slatko – nakisel , aromatisno odlicnog kvaliteta dobra je i kao stona sorta i kao industriska. prosecan prinos na oglednoj parceli bolec-beograd 95,96,97,i 99 g.=42,8 kg po stablu, rodna sorta.

Keckemetska ruza

Kod nas vrlo zastupljena sorta koristi se pretezno za industrisku preradu , sazreva sredinom jula kada i madjarska najbolja ,plod je sitan do srednje krupan oko 30g. Okruglastog oblika pokozica je tamnozute boje delimicno pokrivena crvenilom. Vrlo rodna sorta otporna prema niskim temperaturama  i prolecnim mrazevima dosta otporna na bolesti i stetocine.

Stark early orange

Americka industrijska sorta sazreva u vreme madjarske najbolje plod je sitan do srednje krupan oko 30 g.
Kasno cveta a manje je osetljiva na sarku sljive od drugih sorti kajsija.

Cegledi bibor

                                                   
Madjarska sorta nastala selkcijom . Sazreva u drugoj dekadi jula .stablo je bujno, siroko piramidalne krune . Vrlo je rodna sorta relativno je osetljiva prema poznim zimskim i ranim prolecnim mrazevima. Plod je krupan oko 60 g. Izduzeno ovalnog oblika i bocno spljostenog.plod je pogodan za stonu upotrebu kao i za preradu pre svega za kompote.plod je socan slatko nakiseo i po ukusu vrlo slicno madjarskoj najboljoj.

Cegledi orias

Sorta slicnih osobina kao i ceggledi bibor razlika je u nesto krupnijem plodu oko 70 g. Izrazito okruglasto ovalnog oblika.

Bergeron

Francuska je sorta nastala kao spontani sejanac sazreva u drugoj polovini jula, sedam do deset dana posle madjarske  najbolje . Stablo je srednje bujno do bujno . Rano prorodi. Radja obillno i redovno. Cveta kasno . Samooplodna je sorta relativno otporna prema prolecnim mrazevima. Plod je srednje krupan do krupan, prosecne mase oko 50 g. Okruglastog oblika. Pokozica je osnovne narandzaste boje, sa intezivnom crvenom dopunskom sa suncane strane ploda. Meso je narandzasto, cvrsto, slatko -nakiselo i vrlo ukusno odlicnog kvaliteta, jezgra je slatka. Dobra  stona i industrijska sorta.

[Grof von temnic]

ja sam se odlucio za  krupnu ranu , madjarsku najbolju , novosadsku rodnu i roksanu

usput diodo nemoj ovo da mi sastavis sa predhodnom porukom posto mi je jubilarna 

[shuca]

ja imam jedno kratko pitanje za forumase koji se bave uzgojem kajsije .da li postoje podneblja gde ona ne uspeva posto je moj kraj sljivarski ali kajsije imamo tek po neku koje ili prerode ili nista.jedan komsija je posadio hektar i to na veoma lepoj parceli ali vidim da su mu se godinu po godinu skoro sve osusile.ja sam jesenas u begaljici kupio tonu kajsije i placao sam 30 din kg jer je navodno ,,domaca,, bas za rakiju zbog arome a one druge tkzvane industrijske su bile po 15 din ali mi nisu savetovali da njih kupim.moje pitanje je koje su to domace i da li postoji neki problem u uzgajanju kajsije tipa nekih neizlecivih bolesti ili loseg sadnog materijala.ja sam pre dve godine uz novi sljivik posadio jedan red cisto experimentalno ali bih se veoma posvetio tome jer mi sljiva nije bas toliko interesantna a  i  imam je dovoljno.pozzzz

[acario]

pozdrav za shuca. koliko sam ja upoznat kajsija je jako osetljiva na sarku sljive ali postoje novi tipovi(sorte) koje su otporne na prouzrokovace bolesti.sama kajsija ne voli mnogo vlaznu zemlju pa vrlo lako moze doci do susenja mladih stabljika.sto se tice same zastite pozeljno je vrsiti jesenje i prolecno tretiranje preparatima na bazi kaptana(merpan50wp) ili bakarnih preparata(cuprozin35wp, bakarni oksihlorid50,kocide ili neoram) mada bi i silit dosta dobro uradio posao.samo meso ploda najvise zavisi od vrste zemlje i od same sorte.sto se sorti tice ima ih dosta pa bi najbolje bilo da se malo bolje raspitas za njihove karakteristike.

[sapy]

           Sorte kajsija
Krupna rana
Poreklom je iz madjarske. Kod nas je u grupi vodecih sorti.
Sazreva u drugoj polovini juna do pocetka jula. Stablo je srednje bujno. Rano pocinje da radja i vrlo je rodna. Otporna je prema niskim temperaturama a osetljiva prema prolecnim mrazevima. Nije posebno osetljiva prema bolestima i stetocinama . Plod je vrlo krupan 80-140 g.,okruglasto kupastog je oblika. Pokozica je narandzaste boje sa rumenilom sa suncane strane ploda .mesto je srednje cvrsto i socno kiselkasto slatkog ukusa i dobrog kvaliteta.
                                                      Novosadska 2 (NS-2)

Nastala 1985.godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Cveta dva do tri dana posle mađarske najbolje. Sazreva u drugoj polovini jula, oko nedelju dana posle mađarske najbolje. Plod je krupan do vrlo krupan (63-65g), okruglast, narandžaste boje pokožice, sa blagim crvenilom na sunčanoj strani. Meso je narandžasto, sočno, slatko-nakiselo, aromatično i lako se odvaja od koštice. Jezgra koštice je slatka. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. U prve četiri godine plodonošenja u oglednom zasadu dala je 2,7 puta veći prinos od mađarske najbolje. Zaslužuje pažnju zbog veličine ploda i velike rodnosti.ovo je izrazito industriska sorta pogodna za sve vrste prerade
                                                     Novosadska 3    (NS-3)

Nastala je 1985. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Cveta srednje kasno, tri do pet dana posle mađarske najbolje. Sazreva kao i mađarska najbolja – polovinom jula. Plod je krupan (51-60g), izdužen, žuto-narandžaste boje pokožice, sa blagim rumenilom na sunčanoj strani. Meso je narandžasto, sočno, kiselkasto, aromatično, vrlo ukusno i lako se odvaja od koštice. Jezgra koštice je slatka. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Zaslužuje pažnju zbog veličine ploda i velike rodnosti . Dobra industriska sorta

                                                                      NS-4.

Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1985. godine na Poljoprivrednom
fakultetu u Novom Sadu.
Stablo je slabo do srednje bujno, okruglog do izduzeno-okruglog oblika, vrlo
vitalno, radja umereno i stabilno. Rodi pretezno na mesovitim rodnim grancicama.
Cveta kasno, 2 – 4 po nekim izvorima i 5-6 dana posle Ma|arske najbolje.
Plod je krupan do vrlo krupan (oko 80 g),po nekim izvorima (72 – 75 g.) izduzeno-okruglog oblika, narandzaste
boje pokozice, sa obilnim crvenilom veceg dela ploda , sto ga cini veoma
atraktivnim. Meso je narandzasto, socno, nakiselo, vrlo ukusno, osvezavajuce
e i lako se odvaja od kostice. Sadrzi oko 17% suvih materija i od svih novosadskih
selekcija najvise kiseline (1,54 – 1,46%). Randman mezokarpa je oko 96%. Jezgra
je slatka. Sazreva posle Madjarske najbolje.
Zasluzuje paznju zbog vrlo krupnog i atraktivnog ploda i stabilne i redovne rodnosti.
Veoma je cenjena kod proizvodjaca kajsije zbog izuzetno atraktivne pokrovne
boje ploda.i stabilne i redovne rodnosti.vrlo atraktivna stona sorta


 
                                                                    NS-6.


 Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1985. godine na Poljoprivrednom
fakultetu u Novom Sadu.
Stablo je srednje bujno do bujno, kruna je okruglog do izduzeno-okruglog oblika,
vitalno i vrlo obilno radja. Rodi pretezno na mesovitim rodnim grancicama.
Cveta kasno, 2 – 4 dana posle Ma|arske najbolje. Sazreva od 15 – 20 jula.
Plod je krupan do vrlo krupan (55-70 g.), okruglog oblika i malo spljosten sa
strane, svetlo-narandzaste boje pokozice sa obilnim crvenilom na suncanoj strani
 Meso je svetlo-narandzasto, cvrsto, socno, fine teksture, aromaticno i
vrlo ukusno, lako se odvaja od kostice. Sadrzi oko 16% suvih materija. Randman mezokarpa
je oko 95%. Jezgra je slatka. Sazreva posle Ma|arske najbolje.
Zasluzuje paznju zbog velike rodnosti, velicine ploda i vitalnosti drveta.


                                                    Novosadska kasnocvetna.

 Klon je izdvojen 1980. godine iz semena sorte Ambrozija
u kolekcionom zasadu kajsije Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Prema
nekim bioloskim osobinama znatno se razlikuje od izdvojene sorte i to u pozitivnom smislu.
Stablo je srednje bujno do bujno i formira obrnuto kupastu krunu. Rodi na svim
kategorijama rodnih grancica, ali pretezno na kratkim, koje se nalaze cak i na primarnim
granama i produznici. Vrlo je rodna i pocinje da radja u trecoj godini, a osmogodisnja
 stabla daju prosecan prinos 35 – 65 kg plodova.
                         Cveta kasno 3 – 4 dana posle Madjarske najbolje. Pocinje da cveta najranije 25.03
a cvetanje u Vojvodini zavrsava najkasnije 23. 04. Plod je srednje krupan do krupan (oko 56 g) jajastog oblika, pri vrhu malo spljosten . Pokozica je svetlo-narandzasta, sa malo rumenila na suncanoj strani  Meso je cvrsto,      bledo narandzasto, osvezavajuce sa blagom aromom. Sadrzi
od 17 – 20% suvih materija. Randman mezokarpa je oko 93%. Kostica se lako odvaja
od mesa, srednje je krupna, prosecne mase oko 3,8 g. Jezgra je slatka. Sazreva posle
Madjarske najbolje. U kisnim godinama pred berbu plod napada monilija.
Zbog velike rodnosti, kvaliteta ploda i vitalnosti drveta treba je sto intenzivnje
siriti u proizvodnji
                                                       
                                                           Novosadska rodna.

 Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1987. godine
na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Stablo je srednje bujno, sa okruglom do siroko okruglom krunom. Rodi prete-
`no na mesovitim rodnim grancicama. Ima krte grane. Vrlo je rodna sorta i kad prerodidolazi do lomljenja 
grana, zbog cega rodnost treba regulisati rezidbom i proredjivanjem plodova.
Cveta kasno, 2 – 4 dana posle Madjarske najbolje.oko 20 jula
Plod je srednje krupan do krupan (oko 66 g), izduzeno-okruglog oblika malo
spljosten sa strane, svetlonarandzaste boje, sa rumenilom .
Meso je narandzasto, aromaticno, vrlo ukusno i lako se odvaja od kostice.
 ova sorta ima jednu manu da se vrhovi kostice lome. Ima visok procenat
ukupnih secera (11,67%) i vitamina C (6,25 mg/100 g). Randman mezokarpa je
oko 96%. Sazreva posle Madjarske najbolje.
Zasluzuje paznju zbog velike rodnosti, krupnog i kvalitetnog ploda.

                                                                                              Vera
Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 8. do 21. jula. Plod je srednje krupan (58,7g), okruglast, žutonarandžaste boje pokožice, prekriven crvenilom oko 38%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,6%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je relativno otporna prema na štetočine i na prouzrokovače bolesti. Stona i industriska sorta
                                                                                            Biljana

Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 13. do 23. jula. Plod je srednje krupan (57,2g), eliptičan, žute boje pokožice, prekriven crvenilom oko 34,5%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,5%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je otporna  na štetočine i na prouzrokovače bolesti.
 
                                                                                Aleksandar

Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 8. do 23. jula. Plod je srednje krupan (58,2g), okruglast, žutonarandžaste boje pokožice, prekriven rumenilom oko 40,0%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,5%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je otporna prema na štetočine I na prouzrokovače bolesti.

                                                                 Čacansko zlato

Iz generativne populacije domaće kajsije izdvojena klonskom selekcijom 1952. godine ,pronadjena je kao samonikli sejanac  sazreva srednje pozno krajem druge dekade jula.
stablo je slabo do srednje bujno,rano prorodi a zatim radja redovno i obilato, veoma je osetljiva prema virusu sarke
plod je srednje krupan, prosecne mase oko 50 g., okruglasto ovalnog oblika. Pokozica je narandzasta sa izrazenom dopunskom crvenom boje sa suncane strane ploda. Meso je narandzasto, slatko-nakiselog ukusa, odlicnog kvaliteta. Plod je dobre transportabilnosti. Jezgra je slatka. Pogodna je za potrosnju u svezem stanju, kao stona sorta i za sve vidove industriske proizvodnje

                                                           Cacanska pljosnata

Stvorena je 1952. godine jednostrukom hibridizacijom sorti domaće samonikle kajsije i madjarske najbolje. Za sortu je priznata 1975. godine. Sazreva krajem jula


                                                                        Roksana

poreklom je iz avganistana a u bugarskoj je posle ispitivanja dobila ime
cveta srednje rano.cveta  (podrucije beograda) pocetak 23.03 pun cvet 28.03. kraj 04.04 . osetljiva je prema prolecnim mrazevima.
sazreva kasno – krajem jula pocetkom avgusta.
Samooplodna je sorta, prorodi kasno, a zatim obilno radja. Tolerantna je prema sarki, a nije ostljiva ni prema uzrocnicima gljivicnih bolesti.
Plod je srednje krupan oko 70 g. Okruglasto izduzenog oblika. Pokozica je narandzasto-zute boje, sa suncane strane prekrivena rumenilom. Meso je narandzasto, cvrsto,socno, slatko nakiselog ukusa, dobrog kvaliteta, dobre transportabilnosti. Dobra je stona i industriska sorta u srbiji je druga sorta po zastupljenosti posle madjarske najbolje prosecan prinos na oglednoj parceli bolec-beograd 95,96,97,i 99 g.=57 ,3 kg po stablu spada u vrlo rodne sorte.
                                                                 Madjarska najbolja

To je jedna od najrsprostranjenijih sorti kajsije u svetu kod nas je jedna od vodecih sorti                                                                           
cveta (podrucije beograda) pocetak 17.03 pun cvet 22.03  kraj 28.03
sazreva polovinom jula . Stablo je srednje bujno .rano pocinje da radja. Dobre je i redovne rodnosti. Otporna prema niskim temperaturama skromnih je zahteva prema zemljistu. Relativno je otporna prema  bolestima i stetocinama. Pokazuje nesto vecu osetljivost prema moniliji.   Plod je srednje krupan oko 50 g. Okruglastog oblika.  Pokozica je narandzaste boje, pokrivena rumenilom sa suncane strane ploda. Meso je cvrsto , socno , slatko – nakisel , aromatisno odlicnog kvaliteta dobra je i kao stona sorta i kao industriska.
prosecan prinos na oglednoj parceli bolec-beograd 95,96,97,i 99 g.=42,8 kg po stablu
rodna sorta
                                                                          Keckemetska ruza

kod nas vrlo zastupljena sorta koristi se pretezno za industrisku preradu , sazreva sredinom jula kada i madjarska najbolja ,plod je sitan do srednje krupan oko 30g. Okruglastog oblika pokozica je tamnozute boje delimicno pokrivena crvenilom. Vrlo rodna sorta otporna prema niskim temperaturama  i prolecnim mrazevima dosta otporna na bolesti i stetocine.

                                                                 Stark early orange

americka industriska sorta sazreva u vreme madjarske najbolje plod je sitan do srednje krupan oko 30 g.
Kasno cveta a manje je osetljiva na sarku sljive od drugih sorti kajsija




                                                                         Cegledi bibor
madjarska sorta nastala selkcijom . Sazreva u drugoj dekadi jula .stablo je bujno, siroko piramidalne krune . Vrlo je rodna sorta relativno je osetljiva prema poznim zimskim i ranim prolecnim mrazevima. Plod je krupan oko 60 g. Izduzeno ovalnog oblika i bocno spljostenog.plod je pogodan za stonu upotrebu kao i za preradu pre svega za kompote.plod je socan slatko nakiseo i po ukusu vrlo slicno madjarskoj najboljoj

                                                                           Cegledi orias
sorta slicnih osobina kao i ceggledi bibor razlika je u nesto krupnijem plodu oko 70 g. Izrazito okruglasto ovalnog oblika

                                                                               Bergeron
francuska je sorta nastala kao spontani sejanac sazreva u drugoj polovini jula, sedam do deset dana posle madjarske  najbolje . Stablo je srednje bujno do bujno . Rano prorodi. Radja obillno i redovno. Cveta kasno . Samooplodna je sorta relativno otporna prema prolecnim mrazevima. Plod je srednje krupan do krupan, prosecne mase oko 50 g. Okruglastog oblika. Pokozica je osnovne narandzaste boje, sa intezivnom crvenom dopunskom sa suncane strane ploda. Meso je narandzasto, cvrsto, slatko -nakiselo i vrlo ukusno odlicnog kvaliteta, jezgra je slatka. Dobra  stona i industrijska sorta