Izbijanje kostica

[blue_moon]

Bio je skoro na Njuškalu komplet od Japoda, pasirka za jabučasto i ona druga za iskoštavanje 3000€( ne znam cenu novih godinu dana su radile ove dve)  da je bilo u Srbiji mozda bih i razmislio mada mislim da nemam potrebe ipak su ovo profi mašine

Pa i nisu sad nešto posebno profi,što se tiče kapaciteta.Meni je recimo baš ta Japod model P5500 (1300-2500) kod breskve radila  tonu za sat kod sasvim lepo zrelog voća.Odvajala je ok koštice,i bila sam zadovoljna ali u odnosu na ono baš profi izgledala mi je kao igračka.
Naći polovnu od njih po ok cjeni ne bi pogriješio.Samo uzmi antifone  

[blue_moon]

Za kućište je uzeto bure od piva koje je od aluminijuma kao i ovaj levak radna ploča je verovatno Inox tako da sa te strane je mislim OK ali mi je malo nejasna ovolika upotreba vode i da li ta voda zavrsava u komu? A pise da radi i jabučasto voće?

Da,tako i izgleda što je već "poduhvat" ovog koji radi na njoj.Besmisleno.

Ali,proizvođač se snašao da kopira vertikalnu pasirku kombinacijom sita i noževa u nekoj maloj varijanti.
Ako koristi pri tom materijal poput inoxa koji je otporan na kiseline,mogao bi i izaći ok,na tu količinu o kojoj si prethodno pisao.
Nisam baš sigurna oko materijala ove sa snimka,ali vidim da radi i od drugih na nekom drugom primjeru.

[tatkodvd]

Koji je proizvodjač?
Meni na snimku ne izgleda kao inertni materijal mada možda grešim.

U pitanju je majstorska (zanatcka) radionica. Materijal je inox i ne treba voda prilikom iskoštavanja. Za manje proizvođače extra stvar za te novce.

[blue_moon]

OK,nije mi izgledao kao inox,ali ako jeste iznutra i ako ti dobro radi onda je sve sporedno.
Videla sam i sama kako se ljudi snalaze,i koriste maštu ne treba potceniti ni sve te kreacije,posebno ako na kraju ima rezultata.

[kicca]

Da li je neko probao iskoštavanje glođuša( Crvena Ranka i sl.) verujem da može ali sa priličnim gubicima 

[Stop]

Samo zrela sljiva i ide lagano.

[kicca]

E sad baš lagano, ne verujem. Otkoštavao je nisam ali jeo jesam i to dugo godina kada je potpuno zrela meso jeste mekano okolo ali skoro pola blizu koštice je tvrdo i zbijeno uz košticu kao da je uraslo u nju...

[Stop]

Zrela Ranka i dobra pasirka.Radili smo Jagnjilac i ja prosle godine sa njegovom pasirkom. Radio je i Goja ,pa ce ti i on to sigurno potvrditi.Bez imalo muke.

[Goja]

Možda poveruješ meni.
Prošlog leta sam otkoštavao prvo ranku uslužno za komšiju.Bila je zrela i nas pet smo jedva opslužili pasirku i tri tone uradili za dva dva ipo sata.Košpice su ispadale šotpuno bez mesa.Ponavljam bila je baš zrela.Nakon toga sam radio rodnu koja je bila branica i reko bi ko za izložbu al nije bila mekana.Potpuno druga priča em je duplo duže trajalo em je bilo mesa oko košpice.

[kicca]

Obzirom da imam oko 500 baš stonih šljiva i mesta da umuvam nekih 100 sadnica. Ranka mi je prihvatljiva za kupažu a i radja redovno imam 4 kom u starom voćnjaku gde je bila uglavnom Madžarka, naravno već davno iskrčena ali ove ranke su žive. Dobro je ako je tako onda je problem rešen. Video sam na slikama pasirku, dobra je nema šta. Hvala na pomoći

[ogarski]

Ovih dana pripremam teren da posadim malo Crvene ranke. I čitajući svašta o njoj naletim i na ovo od proizvođača iz Gledića:
"Specifična je zbog svoje koštice, koja je toliko tvrda da prilikom fermentacije i pečenja ne puca i samim tim ne ispušta u rakiju ono što je štetno. Naprotiv, ona i daje taj specifičan ukus rakiji. Svi će je prepoznati po tome što je meso ploda slepljeno s košticom."

Znam da je negde na forumu bilo priče o mogućnosti da se koštice ne vade prilikom fermentacije, ali mi se čini da je bila u pitanju Požegača. Isto sam pročitao još negde, gde čovek to ističe kao kvalitet, odnosno kako takva rakija nije sterilna kao one kojima se vadi koštica.

Inače imam pasirku pa me samo vađenje koštice ne brine...

[bistrica]

Ljudi često vole pričati o onom što najmanje znaju. Mani se pameti kojoj je na prvom i jedinom mjestu beskurpulozna promocija. Malo tu prostora ostaje za spoznaju i kvalitetna rješenja.
  
Poslije višnje, rakija od šljive, upravo zbog košpice, sadrži u najvećoj mjeri benzaldehid, i cijanovodoničnu kiselinu od koje nastaje etil karbamat. Po zdravlje štetna pa i kancerogena jedinjenja prisutna u većim količinama koje se onda i zakonski ograničavaju. Još im metanol nedostaje pa da zaokruže priču o najštetnijim jedinjenjima u rakiji. Njihova količina se može znatno smanjiti tek odvajanjem košpica bez lomljenja, ali prije fermentacije. Pa onda neke od njih možemo svesti u zakonske okvire i preporuke ispravnom destilacijom, dobrim refluksom, brzinom i rezanjem frakcija, pa onda i čuvanjem rakije tako da ne bude izložena svjetlosti. To je bilo za voćnu vrstu i šljivu, ali njihov sadržaj ne zavisi samo od vrste voća nego i od sorte. Još davne 1989. godine Paunović i Nikićević su u svom radu: „Poreklo cijanovodične kiseline, benzaldehida i etilkarbamata u voćnim rakijama“ i konstatovali da ih rakije od Trnovače i Crvene ranke sadrže najviše.

Na drugoj strani ta jedinjenja u povišenim koncentracijama su ujedno i aromatski štetna. Nebrojeno puta do sada je potvrđena aromatska korisnost odvajanja košpica i pasiranja kod rakije od šljive pa i u radu „Pogodnost autohtonih sorti  šjive za proizvodnju rakije“. Mratinić, Nikićević, Milatović, Đurović, 2006, gdje je najslabiji kvalitet rakije od sorte crvena ranka dobiven upravo postupkom u kom nije odvajana košpica prije fermentacije. Toliko slabijim po kvalitetu u odnosu na ostale postupke sa istom šljivom bez košpica da ga čak nisu ni ponavljali u naredne dvije godine istraživanja.

Da ne ispadene kako uvijek imam samo nešto protiv najčešćeg načina na koji se pravi rakija, a koji mnogi nazivaju „tradicionalnim“, spomenut ću i nešto što se smatra novokomponovanim postupkom. Novokomponovanim bez navodnika jer takav u stvari i jeste. Isto tako je zbog neselektivne, nestručne i neprimjerene upotrebe enoloških sredstava odbačen zbog lošijeg kvaliteta rakije ogled u kome su upotrebljavani kiselina za regulaciju pH, enzimi i kvaci. Što zbog upotrebe u istoj posudi za vrenje što zbog lošeg odabira.  

Mađarica-požegača tek bolje od ostalih podnosi košpicu ali to ne znači da na taj način daje bolji rezultat. U pravilu ga i ona daje bez košpice u vrenju.      

[Goja]

Ono što je ljudima teško da urade ubrzo nađu neko opravdanje i proglase neki drugi način da je to baš način koji daje najbolje rezultate.Činjenica je da se košpica kod ranke teško odvaja ali isto tako je i činjenica  i ovo što je bistrica napisao.Dakle možeš da napraviš kakvu god hoćeš rakiju bez vađenja košpica ali bi ona sigurno bila mnogo mnogo bolja  da su košpice pre vrenja izvađenje da ne govorim o drugim aspektima već je bistrica napisao.Drugo vađenjem košpice postižemo i usitnjavanje samim tim bolju fermentaciju i veću količinu rakije sledeće kako da stavite kljuk sa košpicama u kazan koji ima lanac ? ja to nebi radio.
I ako mi dozvolite da spomenem još jednom jagnjilčevu (moju  ) pasirku koja je bez ikakvih problema očistila svaku košpicu sa ranke.

[blue_moon]

Takođe je štetno što je Nikićević odmah nakon opsežnog poglavlja o EK,HCN-u i benzaldehidu,napisao u svojoj knjizi Tehnologija JAP-a,da bi bilo poželjno ostaviti koštice u fermentaciji kod kajsije.

Za rakiju sa odvajanjem koštice: Dobijena rakija ima nešto manje HCN-a i benzaldehida,ali je manje karakteristična za rakiju od koštičavog voća..Po organoleptičkoj oceni rakije dobijene vrenjem kajsije sa košticom imale su blagu prednost,posebno na mirisu,u odnosu na ove dobijene vrenjem kajsije bez koštice...Još i kod fermentacije dodaje.. da se tokom fermentacije vrši svakodnevno homogenizovanje kljuka,što bi omogućilo i bolje ekstrahovanje aromatičnih sastojaka iz gustoig dijela kljuka..Pade mi na pamet da je jagnjilac loše prošao sa kajsijom jer je odvajao te koštice,pa nema "karakteristične mirise",i još nije ni mešao kljuk da "obogati aromatski kompleks".

Kod šljive toleriše fermentaciju uz koštice,ako ne postoji pumpa.
Kod šljive posebno je dao štetan savet kod destilacije.Navešću ga iako nije tema.
Patočna frakcija se sakuplja kada prosečna jačina etanola u srednjoj frakciji ne bude 58-65vol%.Ovom prilikom treba naglasiti,da je za dobijanje destilata šljive vrhunskog kvaliteta uputno da se sa prihvatanjem glavne frakcije malo produži kako bi se sakupila i određena količina patočne frakcije.Ovo mogu da obave samo krajnje iskusni ocenjivači u saradnji sa destilerima.I još..ako se želi da šljivova prepečenica ima nešto intezivniji miris i aromu postupak je sledeći: deo prevrelog kljuka se ostavi,a ostali veći deo predestiliše u cilju dobijanja sirove meke rakije.Kasnije u telo aparata se sipa oko 2/3 te rakije i 1/3 prevrelog kljuka šljive.Tokom destilacije odvaja se prvenac,a srednja frakcija hvata sve dok se prosečna jačina destilata ne snizi na 58-60vol%.

Tako da nisu problem samo ljudi koji nesvjesno iz neznanja daju takve savete,daleko štetnije je što neko ko zna, svjesno drži druge u mraku i neznanju a sve iz ličnih ciljeva.

[ogarski]

Znači odstraniti lične ciljeve tih koji svesno ili nesvesno ciljaju, izgleda prvi korak, kao kada se bira voće...

Nije na odmet ponoviti sve ovo još jednom da se otklone sve nedoumice. Bilo mi je prosto neverovatno da se neko time hvali ako nema neko valjano objašnjenje. Mada, vidimo da ima i onih sa kojekakvim objašnjenjima.