13. Decembar 2018, 18:40:45 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Industrijski ukus rakije  (Pročitano 6842 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
doktorno
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 13

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 47.0


« Poslato: 24. Februar 2017, 19:13:34 »

Dragi forumaši i čitaoci ovog foruma,

bejah prethodna dva dana na sajmu turizma i "ne mogu se čudom načuditi" probajući mnoge voćne rakije tamošnjih izlagača. Da sam stranac, i da ne znam ništa o srpskom nacionalnom piću - rakiji, mislim da baš ne bih poželeo ponovo da je probam (osim možda 2-3 uzorka). Gde se to izgubila prepoznatljiva voćna aroma rakije? Preko 90% tih pića ima nekakav uglancan, industrijski, alkoholasti ukus, ne može se reći prefinjen, već više odgovara rafinisan.

Razlika je kao kad uporedite maslinovo ulje i rafinisano suncokretovo ulje. Što reče jedan fini čovek, kada pijem kajsijevaču želim da se setim babinog pekmeza od kajsije. Kad pijem dunjevaču želim da se setim bakinog kolača od dunje (kitnikes).

Probah skoro rakiju jednog istaknutog člana ovog foruma, i to je stvarno praznik za čula. Da je takva rakija bila na sajmu isplatilo bi se preći i 300km.

E sada me interesuju vaša mišljenja o sledećem. Da li oni takav industrijski ukus postižu:

- jer su potrošači na takav ukus navikli?

- jer su veliki državni proizvođači navikli potrošače na takav ukus?

- možda zato što oni koriste savremene kazane sa kolonom (umesto tradicionalnih alambik kazana)?

Ili je nešto četvto u pitanju?

Moja filozofija je da probana rakija treba da traži novu čašicu rakije, a ne čašu vode da je ugasi. Sećam se da sam pre više od 20 probao mađarsku "palinku" od kajsije i tog ukusa se još sećam.

Nije mi jasno kako da mi kao narod napravimo brend od rakije, sa takvim "votkastim" pićima, bez pravog sortnog bukea, i punoće ukusa i mirisa.

Nadam se da sam se dobro izrazio.

Skoro sam dobio jednu domaću viljamovku izraženog ukusa i mirisa. Proizvedena je od strane mog prijatelja uz mnoga uputstva sa ovog foruma. Ko god je tu rakiju probao želeo je odmah da kupi nekoliko flaša za svoju upotrebu.

Eto toliko, ne znam da li se od ovog može napraviti posebna tema za diskusiju.

Pozdravljam vas sve!




Sačuvana
brogan
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 52
Lokacija: Tivat-Boka-Cuce
Poruke: 16

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #1 Poslato: 25. Februar 2017, 16:24:09 »

doktorno@, izvaredno zapažanje, svaka ti čast sto si se sjetio ovoga.
i ja imam isti ukus kad pijem rakije iz industrije... Thumb
Sačuvana

Samo polako i doobro vino i rakiju pravili...
brogan
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 52
Lokacija: Tivat-Boka-Cuce
Poruke: 16

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #2 Poslato: 25. Februar 2017, 16:25:47 »

Mislim pogotovu kod voćnih rakija oni iz industrije pogode kao miris ali ukus nikada.
Rakija mora da ima i ukus... Cool
Sačuvana

Samo polako i doobro vino i rakiju pravili...
doktorno
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 13

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 47.0


« Odgovor #3 Poslato: 25. Februar 2017, 19:38:05 »

brogane pozdrav,

 ti si još bolje zapazio da većina tih rakija ima dobar ili odličan miris, ali ukus je daleko ispod toga.

Šta je u pitanju? Pretpostavljam da oni fermentaciju voćnog kljuka rade po svim pravilima struke (mehaničko usitnjavanje, enzimska obrada, korekcija PH, selekcionisani kvasci, kontrola temperature...) Šta im se desilo sa ukusom? Da li su ga izgubili u destilaciji Huh?

Možda bi istaknuti članovi foruma znali to da objasne.

Mislim da bi trebalo bi uložiti energiju u stvaranje brenda pod nazivom "Domaća Rakija" i jasno razgraničiti pojam domaće rakije od pojma industrijske rakije. I sami znamo razliku ukusa između domaće torte i kupovnih torti. Isto se može reći i za domaći ajvar. Nisam probao skoro nijedan industrijski koji bi se po ukusu mogao približiti domaćem.

E sad, trebalo bi definisati kriterijume proizvodnje tog novog zaštićenog brenda  "Domaća Rakija", i stvoriti uslove da potrošači nauče razliku između domaćih i industrijskih destilata. Zakon nas tera da se registrujemo kao proizvođači alkoholnih pića. Ali nam ne brani da počnemo da propagiramo "rakije kakve mi volimo" - ukusna i mirisna voćna pića.

bistrica i ostali mi mogli napraviti elaborat proizvodnje domaće rakije - sa svim potrebnim specifičnostima, kako bi se tehnologija proizvodnje našeg pića razlikovala od tehnologije industrijskih rakija.  Da li je tako nešto uopše moguće, ili samo sanjam Scratchhead

Sačuvana
doktorno
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 13

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 47.0


« Odgovor #4 Poslato: 25. Februar 2017, 20:00:03 »

Ili još bolje:

boriti se za izmenu zakona: da mali domaći proizvođač (mali poljoprivrednik i voćar) stekne pravo:

- da prijavi količinu proizvedene rakije određene vrste,

- da tu šaržu rakije preda na analizu,

i ako je sastav rakije u redu:

- da tu rakiju može prodati, kupcu koji to želi, kao domaću rakiju propisanog sastava.

Moglo bi se urediti i da se određeni porez plati državi, pa "i vuk sit i ovce na broju".

To ne bi smetalo ni velikim industrijskim proizvođačima, pošto se ionako rakija iz domaće radinosti u ogromnim količinama prodaje na crno. Industrijalci bi svoja pića i dalje uspešno prodavali. Jer i cigarete ne valjaju pa se uspešno prodaju...
Sačuvana
zicanin
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 162

OS:
Mac OS X
Browser:
Safari 0.8.2


« Odgovor #5 Poslato: 25. Februar 2017, 20:44:13 »

Ако желимо висококвалитетне ракије дегустирати, нећемо их сигурно наћи на неким сајмовима туризма.

Квалитет ракија пре свега зависи од начина производње и нарочито зависи и од избора сортимената.
Sačuvana
brogan
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 52
Lokacija: Tivat-Boka-Cuce
Poruke: 16

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #6 Poslato: 26. Februar 2017, 13:13:30 »

Ja sam ove godine prvi put pravio sa jednim starijim drugom, i mogu vam reci da je doobbrraa.
Bez hvale i drugi koji su gurmani za Rakiju...su probali Tongue
Sačuvana

Samo polako i doobro vino i rakiju pravili...
doktorno
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 13

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 47.0


« Odgovor #7 Poslato: 26. Februar 2017, 19:28:06 »

Prva rakija koju sam ja spravio (isto sa drugom), je bila od "ringlova", voćke koja je nezasluženo nepopularna. Ringlov je sremski naziv za Dženariku.

Rakije je bila sjajna, finog ukusa i mirisa, vrlo brzo se popilo 20-ak litara. Od te voćke prepune slasti i otporne na bolesti, kada se lepo isfermentira, dobija se veoma ukusan destilat.

Smejao sam se jednom, kada me je jedan prijatelj ubeđivao da njegova baba pravi "pekmez od zelenog paradajza". Probao sam i oduševio se. Osim čudne boje, bio je veoma ukusan.

Domaćinska tehnologija nekad čini čuda!
Sačuvana
brogan
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 52
Lokacija: Tivat-Boka-Cuce
Poruke: 16

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #8 Poslato: 27. Februar 2017, 21:07:51 »

Ja mislim da svako voće kad se dobro pripremi na domaći način mora dati kao proizvod dobru rakiju... Evil
Sačuvana

Samo polako i doobro vino i rakiju pravili...
zicanin
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 162

OS:
Mac OS X
Browser:
Safari 0.8.2


« Odgovor #9 Poslato: 28. Februar 2017, 11:57:54 »

Шта подразумеваш под "домаћи начин"?  whistlefly
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.326

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #10 Poslato: 28. Februar 2017, 12:24:57 »

Ja mislim da svako voće kad se dobro pripremi na domaći način mora dati kao proizvod dobru rakiju... Evil

Da se ipak ne zavaravamo i navodimo na pogrešne zaključke!

Mnogo toga se može proglasiti dobrim ali nikada ne treba zaboraviti da postoji i gradacija... dobar, bolji, najbolji...
Dobrim ću i ja nazvati nešto ako baš moram odgovoriti na pitanje, iz kurtoazije ili izbjegavanja atmosfere i priče koja bi nakon iskrenijeg odgovora uslijedila.

Kvalitet voća u smislu sorte, podneblja, dozrelosti i adekvatnosti tog voća za preradu je eliminirajuća kategorija. Bez njega nema vrhunskog kvaliteta ali to onda ne znači da krajnji proizvod mora biti i dobar, u smislu da je izvučeno ono maksimalno što je takvo voće nudilo i da na tom putu nije fasovana i poneka mana koja itekako bitno određuje kvalitet.

Rémy Martin, VSOP, Cognac Fine Champagne, je nešto što je rađeno od sigurno najkvalitetnijeg voća, grođža, sa najprestižnijih područja, klime, zemljišta i lokaliteta na kojima se gaji voće za po mnogima najprestižniju rakiju na planeti, Cognac.
Neću ovdje govoriti i o ostalim konjacima koje i ja preferiram, ali hoću o njemu.

To je rakija sa manom i ta mana uopšte nije mala.
Strše i „udaraju“ uticaji recikliranja frakcija u destilaciji. Preveliko učešće elemenata koji se nađu u većoj mjeri u prvencu i patoci. Iritiraju i dodatno mu kvare kvalitet tanini, i prekomjerni uticaj hrastovog bureta. Pored toga sam apsolutno uvjeren da je sve ostalo urađeno besprijekorno.
Postupci i „pogreške“ u tehnologiji itekako ostavljaju loš trag na ovo piće koje bi se samo kurtoazno moglo nazvati dobrim. Jedna, maksimalno dvije čašice, za mene previše, naročito pod spoznajom šta se sve iz njega moglo dobiti. Na takav sud nije mogla uticati čak ni fascinantna boja pa ni diskretne i očaravajuće mirisne arome koje se u njemu već ubrzano razvijaju. Ni cijena od 40-45 EUR-a.  Smiley    

Ovu priču sam već detaljnije pričao pa ću na kraju samo reći da to nije krajnji domet ovog pića. Može ono i daleko bolje ali za tako nešto treba sačekati bar 15-20 godina, a vjerovatno i više. Ako smo se odlučili za čekanje onda nema greške. Može i takva tehnologija ali se onda ne trebamo zavaravati da prije adekvatnog odležavanja na duže staze imamo vrhunsku ili visokokvalitetnu rakiju, pa čak ni rakiju zadovoljavajućeg kvaliteta.  Ti termini bi kod rakija zadovoljili onu gradaciju: dobar, bolji, najbolji, u obrnutom smjeru.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
doktorno
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 13

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 47.0


« Odgovor #11 Poslato: 01. Mart 2017, 07:47:34 »

Mislim da sam shvatio dva osnovna razloga "industrijskog ukusa rakije":

1. Upotreba kazana sa rektifikacionom kolonom. O tome je bistrica, na jednoj temi, naveo citat poznatog svetskog proizvođača destilacionih aparata, koji tvrdi da se alambikom dobija rakija bolje arome.

2. Dodavanje razblaženog etil alkohola u prevreli voćni kljuk, i "glancanje ukusa" veštačkim aromama. O tome mi je skoro objašnjavao jedan tehnolog u penziji.

Možda postoji i još neki razlog, pod pretpostavkom da je fermentacija voća obavljena pod istim uslovima...
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.326

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #12 Poslato: 01. Mart 2017, 10:35:06 »

Priča o kvalitetu vina i rakija je priča koja u sebi sadrži bukvalno sve teme ovog foruma.
Za ozbiljniju analizu se ne može izostaviti ni jedna jer na svakoj pojedinoj temi, od sadnje vinograda i voćnjaka do flaširanja, pa i nakon njega, se mogu tražiti razlozi za njegov izostanak. Koji će to razlog biti u konkretnoj situaciji ne može baš ići kao generalna odrednica jer je mnogo uticaja u igri.

Tipičan primjer za to je i jedno vino koje smo vjerujem svi pili i koje nam je dostupno. Nije mu ni cijena velika pa se čovjek lako može uvjeriti u samo jedan uticaj koji se ne može izbjeći koliko god se trudili. Uticaj klimatske godine kada su svi ostali uticaji malte ne identični.

Kutjevačka graševina, vrhunsko vino, 0,75, berba 2015, i uporedna berba 2014. Prvo vino je na ozbiljnijem ocjenjivanju dobacilo do respektabilnih 90 bodova dajući mnogo toga što ova sorta uopšte nudi u standardnoj, ne predikatnoj, klasičnoj berbi i suhoj izvedbi. Dajući kompleksno, slojevito, pitko, svježe vino izraženog tijela i voćnih aroma uz fine kiseline, za razliku od berbe 2014 koja je dala tanko, ravno, neizražajno vino, sa gotovo izostalim voćnim aromama. Probaj uporedno, razlika je ogromna i pored toga što je samo jedan faktor u igri, kilimatska godina.

Tako da priču o kvalitetu rakije ne možeš započeti bez uticaja sorte i ostalih sastavnica kvaliteta voća pa ni završiti bez odležavanja i sazrijevanja te rakije, a ono između da ne navodim jer je popis jako dugačak. 
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
chuck
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 40
Lokacija: Sombor
Poruke: 31

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #13 Poslato: 20. April 2017, 20:45:35 »

Ja mislim da svako voće kad se dobro pripremi na domaći način mora dati kao proizvod dobru rakiju... Evil

Da se ipak ne zavaravamo i navodimo na pogrešne zaključke!

Mnogo toga se može proglasiti dobrim ali nikada ne treba zaboraviti da postoji i gradacija... dobar, bolji, najbolji...
Dobrim ću i ja nazvati nešto ako baš moram odgovoriti na pitanje, iz kurtoazije ili izbjegavanja atmosfere i priče koja bi nakon iskrenijeg odgovora uslijedila.

Kvalitet voća u smislu sorte, podneblja, dozrelosti i adekvatnosti tog voća za preradu je eliminirajuća kategorija. Bez njega nema vrhunskog kvaliteta ali to onda ne znači da krajnji proizvod mora biti i dobar, u smislu da je izvučeno ono maksimalno što je takvo voće nudilo i da na tom putu nije fasovana i poneka mana koja itekako bitno određuje kvalitet.

Rémy Martin, VSOP, Cognac Fine Champagne, je nešto što je rađeno od sigurno najkvalitetnijeg voća, grođža, sa najprestižnijih područja, klime, zemljišta i lokaliteta na kojima se gaji voće za po mnogima najprestižniju rakiju na planeti, Cognac.
Neću ovdje govoriti i o ostalim konjacima koje i ja preferiram, ali hoću o njemu.

To je rakija sa manom i ta mana uopšte nije mala.
Strše i „udaraju“ uticaji recikliranja frakcija u destilaciji. Preveliko učešće elemenata koji se nađu u većoj mjeri u prvencu i patoci. Iritiraju i dodatno mu kvare kvalitet tanini, i prekomjerni uticaj hrastovog bureta. Pored toga sam apsolutno uvjeren da je sve ostalo urađeno besprijekorno.
Postupci i „pogreške“ u tehnologiji itekako ostavljaju loš trag na ovo piće koje bi se samo kurtoazno moglo nazvati dobrim. Jedna, maksimalno dvije čašice, za mene previše, naročito pod spoznajom šta se sve iz njega moglo dobiti. Na takav sud nije mogla uticati čak ni fascinantna boja pa ni diskretne i očaravajuće mirisne arome koje se u njemu već ubrzano razvijaju. Ni cijena od 40-45 EUR-a.  Smiley   

Ovu priču sam već detaljnije pričao pa ću na kraju samo reći da to nije krajnji domet ovog pića. Može ono i daleko bolje ali za tako nešto treba sačekati bar 15-20 godina, a vjerovatno i više. Ako smo se odlučili za čekanje onda nema greške. Može i takva tehnologija ali se onda ne trebamo zavaravati da prije adekvatnog odležavanja na duže staze imamo vrhunsku ili visokokvalitetnu rakiju, pa čak ni rakiju zadovoljavajućeg kvaliteta.  Ti termini bi kod rakija zadovoljili onu gradaciju: dobar, bolji, najbolji, u obrnutom smjeru.

Kad sam prvi put probao VSOP baš sam se razočarao, izgleda sam previše od njega očekivao  Cheesy Pio sam ga samo kad nisam znao šta bi drugo.
Sačuvana
Zota
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 40

OS:
Windows NT 6.3
Browser:
Firefox 52.0


WWW
« Odgovor #14 Poslato: 21. April 2017, 14:54:09 »


[/quote] Kad sam prvi put probao VSOP baš sam se razočarao, izgleda sam previše od njega očekivao  Cheesy Pio sam ga samo kad nisam znao šta bi drugo.
[/quote]

Koji VSOP? Rubinov?  Grin
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.029 sekundi sa 21 upita.