Direktno rodni hibridi

[bak01]

Dali su hibridi 3. generacije otporni na filokseru dali mogu da se razmnozavaju iz reznica

[bistrica]

Kada sam već začačkao moram odgovoriti iako nije moja oblast.
Stvarno ne znam ali bi me iznenadilo kada bi bili otporni. Ipak su to međuvrsni hibridi u kojima prevladavaju geni europske loze zbog kojih i postižu takav kvalitet vina. Nisu otporne ni loze sa drugih kontinenata ni direktno rodni hibridi ali je šteta daleko manja jer najčešće strada lišće a ne korijen, zbog svog zadebljanja vanjskog sloja pa ga ova uš ne može probiti.

[Nebo]

Bistrica, hvala još jednom za linkove!

Što se tiče pitanja iznad - sigurno se mogu razmnožavati iz reznica, kao i sve loze i mnoge druge biljke.

Koliko sam razumeo jedan od glavnih ciljeva stvaranja hibrida jeste otpornost na filoskeru. Što je hibrid manje unapređen (to jest ima više američkih gena u sebi) otporniji je. Kao što Bistrica reče gore najnoviji hibridi (3. generacija) imaju više evropskih gena, samim tim otpornost im je generalno manja. Otpornost na filokseru verovatno varira od sorte do sorte. Ne jednom sajtu sam upravo našao da je Regent "Bred to be Phylloxera resistant." - što bi značilo da je sorta stvorena da bude otporna na filokseru. Dakle, treba proveriti za svaku sortu posebno.

[Nebo]

Koliko dugo su reznice žive nakon odsecanja? Da li bi mogle da prežive transport dug 15-ak dana? Postoji li možda neki način da se pripreme za dug transport, npr da se zapečate voskom sa strane gde je odrezana ili slično?

[grujini]

Koliko dugo su reznice žive nakon odsecanja? Da li bi mogle da prežive transport dug 15-ak dana? Postoji li možda neki način da se pripreme za dug transport, npr da se zapečate voskom sa strane gde je odrezana ili slično?

Reznice se drže potopljene u vodi odmah po odsecanju u vinogradu tokom redovne proletnje rezidbe. Uzme se jedna kofa za vodu i reznice se potope 2/3 donjim delom. Ovako potopljene se drže negde u hladu.   Ja sam tako potopljene držao  dve nedelje u vodi   i onda sam ih zapakovao u najlon kese gde sam naznačio koji je donje deo zbog sadnje i  poslao 10-12 reznica u Nemačku. Po prijemu u Nemačkoj moj prijatelj je sadnice potopio još 2-3 dana i onda ih je posao i sve su mu se primile.

[Nebo]

Koliko dugo su reznice žive nakon odsecanja? Da li bi mogle da prežive transport dug 15-ak dana? Postoji li možda neki način da se pripreme za dug transport, npr da se zapečate voskom sa strane gde je odrezana ili slično?

Reznice se drže potopljene u vodi odmah po odsecanju u vinogradu tokom redovne proletnje rezidbe. Uzme se jedna kofa za vodu i reznice se potope 2/3 donjim delom. Ovako potopljene se drže negde u hladu.   Ja sam tako potopljene držao  dve nedelje u vodi   i onda sam ih zapakovao u najlon kese gde sam naznačio koji je donje deo zbog sadnje i  poslao 10-12 reznica u Nemačku. Po prijemu u Nemačkoj moj prijatelj je sadnice potopio još 2-3 dana i onda ih je posao i sve su mu se primile.

Hvala na odgovoru! Znaš li možda koliko je trajao taj put do Nemačke? Nekih nedelju dana, sigurno?

Još jedna stvar - da li su tebe ili njega "davili" što šaljete jedan drugom sadni materijal? Znam da postoje neka stroga pravila za te stvari, ali za par reznica niko neće praviti problem?

[grujini]

Ne znam koliko je trajao put do Nemačke, ali sigurno nije trajao nedelju dana već najverovatnije manje od 24 sata.  Ove moje reznice su prošvercovane u kombiju prijatelja. Sigurno ćeš imati problema sa reznica da ih zvanično uvezeš pogotovo što pretpostavljam da ih hoćeš uvesti sa drugog kontineta, a tu je transport avionom gde su kontrole detaljne pa ih je teško prošvercovati. Koje su sorte u pitanju, možda možeš nabaviti i ovde kod nas, ako ne baš takve onda nešto slično,  pogotovo što kažeš da je u pitanju nekoliko komada.

[Nebo]

Ne znam koliko je trajao put do Nemačke, ali sigurno nije trajao nedelju dana već najverovatnije manje od 24 sata.  Ove moje reznice su prošvercovane u kombiju prijatelja. Sigurno ćeš imati problema sa reznica da ih zvanično uvezeš pogotovo što pretpostavljam da ih hoćeš uvesti sa drugog kontineta, a tu je transport avionom gde su kontrole detaljne pa ih je teško prošvercovati. Koje su sorte u pitanju, možda možeš nabaviti i ovde kod nas, ako ne baš takve onda nešto slično,  pogotovo što kažeš da je u pitanju nekoliko komada.

Nisam mislio zvanično da ih uvozim. Ionako bi se radilo o svega par komada, kasnije bih ja to razmnožio. Mi u porodici volimo da dovlačimo razno bilje sa putovanja i na granici nikad nije bilo problema. Svojevremeno sam doneo maslinu iz Grčke, nisam ni razmišljao da bi na granici neko mogao da pravi pitanje. Eno je, narasla skoro 2m, razmnožio sam od nje i par manjih.

Upravu si, mislio sam iz Kanade nešto da donesem. Pre bilo kakve "akcije" rešio sam da se raspitam, te sam poslao email aerodromu tamo kod njih i pitao da li bi par grančica loze predstavljalo problem. Sad čekam odgovor.

Istraživao sam francusko-američke hibride i Chambourcin mi se čini zanimljivim, mislio sam da ga nabavim. Ma, meni je to onako za hobi, pa i ako ne bude moglo - ništa strašno

[Scipio]

Nebo,nadam se da ces uspeti da "uvezes" reznice chambourcina a ako ipak ne uspes mozes da probas i sa regentom, ova sorta je nastala ukrstanjem chambourcina i diane kod nas rasadnici ne nude ovu sortu ali mislim da je  u Sloveniji ima a to i nije narocito daleko. Vidi i temu o regentu.

[Nebo]

Nebo,nadam se da ces uspeti da "uvezes" reznice chambourcina a ako ipak ne uspes mozes da probas i sa regentom, ova sorta je nastala ukrstanjem chambourcina i diane kod nas rasadnici ne nude ovu sortu ali mislim da je  u Sloveniji ima a to i nije narocito daleko. Vidi i temu o regentu.

Kontaktiram sa nekim vinogradarima iz Kanade, pa ako se poklopi sve donećemo nešto reznica. Vidim da ti je tematika bliska, što mi je drago. Mislim da hibridi zaslužuju veću pažnju, jer nisu ništa manje vredni. Naprotiv, naišao sam na studiju koja govori o količini korisnih materija u raznim sortama. Norton, čisto američka sorta, je najzdravija, zatim ide Chambourcin, a na začelju su neke od najpoznatijih francuskih sorti. Mogu se gajiti bez previše prskanja, povoljno utiču na zdravlje i daju sasvim dobra vina (ako su dobra Amerikancima koji imaju neograničene budžete za degustacije vina iz svih krajeva sveta, verujem da bi bila dobra i nama).

Ako uspem da nabavim reznice javiću kako je sve prošlo.

[grujini]

Naravno da su hibridne  sorte dobre za gajenje, ali ove novije kako se zovu treća generacija koje imamo  i kod nas: http://www.hortikultura.edu.rs/sorte-vocaka-i-vinove-loze-stvorene-u-departmanu.php

[kinfa]

Prvo lijepi pozdrav svim članovima i zahvala na znanju koje nesebično dijelite.

Deda (96) od žene godinama pravi vino, bude to dobro. Zadnjih par godina sam mu pomagao, odnosno bio njegov fizikalac, a ove godine, radi određenih okolnosti, neće praviti ništa i pustio me da sam oberem grožđe i uradim što želim.
Sa znanjem usvojenim od njega, i uz puni studiranja savjeta članova ovog foruma, pokušavam napraviti crveno vino.

Vrsta je sekstarda, kako on navodi, jedna od podvrsti direktora. Grožđe je obrano u subotu i radi prijevoza stavljeno u PVc vreće..u nedjelju 04.10. izmuljano i na tih cca 100 l stavljeno 13 g Pyrovina ( s taninom ). Ovih tri dodatna grama ( preporuka 10g/hl ) jer sam kao računao da je pomalo oštećeno zbog prijenosa u vrećama. Izmjeren slador od 70 Oe, pa upotrebljena tablica, forumula i dodano 4 kg šećera rastopljenog u mješavini vode i mošta.   Time sam po svojim izračunima dignuo slador na cca 90 Oe, odnosno 18 ( prva pogreška koje sam svjestan, što nisam izmjerio sad zaslađeni mošt).
Stavljeno u bačvu i dodano 28 g kvasca ( MONTRACHET Saccharomyces cerevisiae) prethodno rehidriranog u 10 puta većoj količini vode ( druga pogreška - voda nije bila zašećerena kako traži uputa na većici). Bačva zatvorena i vrelnjača gore postavljena.
Temperatura prostorije od 16 do 21. Ponedjeljak, prvo potapanje komine...dosta se podigla, nabubrila... Slijedeći dan ( danas ) dva puta potapanje komine, oba puta nabreklo, podignuto... podosta mjehurića, neke pjene baš i ne.
U biti ovo sve i pišem, i javljam se kako bih upitao jel se opravdano brinem što vrenje ( burno ) nije još krenulo? Kad bih ga mogao očekivati i imam li razlog za brigu. Ili kad ću imati ako se nešto ne promijeni? Zahvalan bih bio na svakoj pomoći i savjetu.

Da, deda kaže, da još šećera trebam dodati, dogurati to do 20, i da nisam trebao hladiti tu emulziju vode, mošta i šećera, već je dodati onakvu uzavrelu..
Temperaturu komine, ne znam.

[blue_moon]

  prethodno rehidriranog u 10 puta većoj količini vode ( druga pogreška - voda nije bila zašećerena kako traži uputa na većici).

Jesi siguran?

[kinfa]

Hm...

 prethodno rehidriranog u 10 puta većoj količini vode ( druga pogreška - voda nije bila zašećerena kako traži uputa na većici).

Jesi siguran?

28 g kvasca u 2,8 dcl vode zagrijane na cca 35...pričekao 15 min, dodao i 2,8 dcl prethodno zaključalog mošta ohlađenog na cca 35...pričekao 15 min i pomiješao sa cca 5 l isto ohlađenog ostatka prokuhanog mošta ( odnosno dovedenog do ključanja ) i sve zajedno dodao u bačvu...

[blue_moon]

Pitam jesi siguran da na uputstvu piše da se kvasac rehidrira sa dodatkom šećera?