Svetska i lokalna tržišta vina, obim proizvodnje i pogled na standardni kvalitet...

[pola pije pola sarcu daje]

vino  se cuva u hrastovim buradima 4 godine.. u novom buretu  jednu godinu,  u  dvogodisnjem buretu 2 godine , trogodisnjem  buretu 3  godine. cetvorogodisnjem buretu 4 godine.  posle se ta burad bacaju   ili se upotrebljavaju  za nesto drugo.  postoje slucajevi gde se vino cuva i duze u  hrastovim buradima.

[lozar]

Ono što uvek prvo zapazim kod naših gastarbajtera koji su duže u inostranstvu jeste da kada kažu kod «nas» misle u našem bicirku, departmanu ili u ovom slučaju kantonu gde «mi» živimo.Toliko su ubeđeni da je kod «njih» sve veće i bolje da je prosto tužno slušati ih s kolikim, skoro religioznim ubeđenjem to čine.Da im čovek ponudi da biraju srpski kolač ili strano đubre, kusali bi ovo drugo pljujući po glupim Srbima koji ništa ne umeju da naprave kako treba.
Činjenica je da postoje vinarije koje prave vrhunska vina i da se većina njih nalazi u zemljama koje imaju dugu tradiciju vinarstva.Ali preostali deo(jedno 95%) su ljudi koji se bore za profit.I oni po neki put zaustave pokretnu traku da stave drugu etiketu za druge boce a vino koje ide u njega ostave isto.Pričaju o doslađivanju sa ukuvanom širom a magacini su im puni šećera «Made in Cuba».Pričaju o integralnoj zaštiti i ekologiji a sami priznaju da prskaju od 10-12 puta godišnje.Nama vraćaju malinu jer ima pesticida a oni prskaju lozu do zadnjeg dana da ne bi potrulila.
Zašto?Zbog profita.Vinarstvo je biznis.Nema puno vina koje pije Kraljica Elizabeta ili koja koštaju 1000 evra po boci.Takvi su retki a ostali moraju da se snalaze.
Uostalom oni su i razvili industriju aroma i enocijana, možete i da pretpostavite zašto.Kad je industrijska proizvodnja vina u pitanju i oni su ljudi o krvi i mesa i spremni su na svakojake vrste «dovijanja».
Dakle svaka čast onim vinarskim kućama sa dugom tradicijom ali sve ostalo nije ništa bolje nego kod nas.Pogotovu kad se uporede naše male i nove vinarije koje koriste i novu opremu.
Uostalom prepotentnim Francuzima su «polupali šamare» Čileanci i Argentinci praveći odlična vina upravo od francuskih sorti.Nas nije bilo zbog rata i sankcija ali za neku godinu ko zna!




Dux mislio sam na veću izloženost vina kiseoniku najčešće kada postoji otprazni prostor u sudovima.U kućnoj varijanti to je kao kad načneš flašu vina pa je ostaviš par dana otvorenu.
Kad se radi o boji slažem se da to ide jedno s drugim iako se mrki prelom češće javlja kod vina od grožđa zahvaćenih sivom plesni.Nema učešća mikroorganizama već se radi o procesima oksidacije polifenola.Bela vina su podložnija oksidaciji i može doći do promene boje iako nisu spravljana od trulog grožđa.Crna vina su nešto zaštićenija zbog prisustva tanina.
Taj ukus na izvetrelo, oksidisano vino (meni je to malo sladunjav ukus i neprijatan miris) dolazi od acetaldehida koji se stvara oksidacijom alkohola.Ni tu nema učešća mikroorganizama ali ako vino duže stoji otprazno na površini može da se javi vinski cvet.
Sve kada se saber, kada neko kaže „oksidisano vino“ za mene je to vino koje je izloženo većem prisustvu kiseonika uz sve prateće mane i promene

[Dux]

Pa ok, svako ima svoje shvatanje necega. Meni je izvetrelo odsustvo ukusa.
Po meni ce pre da dodje do ciknulosti vina u otpraznjenom sudu nego do oksidacije(u smislu kako ga objasnjavas).
Cak mi se cini da  se oksidacija tj. mrki prelom desava skoro trenutno (u kratkom vremenskom roku)
Belo vino je osetljive od crnog  to jeste tacno pa cak i ne mora da bude spravljeno od mnogo trulog grozdja.
Da ne uvodimo vinski cvet, on moze da se javi i u neotpraznjenom sudu i iz drugih razloga.   

[lozar]

Da ne uvodimo vinski cvet, on moze da se javi i u neotpraznjenom sudu i iz drugih razloga.   

To još nisam čuo.I za ciknulost i za vinski cvet najbitnije su dve stvari:vazdušni kiseonik i odgovarajući mikroorganizmi.Zato se sudovi i dopunjavaju vinom.Ali to je tema za kvarenje i mane vina pa da ne širimo.

[Dux]

U sustini si u pravu, ali sam vidjao vinski cvet i u punim staklenim balonima. Njih retko ko puni do vrha kao burice.

[pola pije pola sarcu daje]

procvetalo vino      sam i ja  vidjaoo,,  nije mi  se pilo.. ali  posle probe   nije bilo lose.. pokojna baba mi je rekla da   vino procveta  jel  nije sumporisano,,   znaci BIO VINO.. a procveta u prolece  kad vinograd cveta, nikad zimi... dux  dali  je moja  baba mozda bila u pravu ?

[sale]

Vino procveta kada je sud otpraznjen i to je siguran znak da je kiseonik prisutan.Obicno kada je vino slabije sumporisano.

[Dux]

Delimicno, javlja se kad je toplije, ali  najcesce se desava kod tankih vina. Bolje da predjemo na temu mane vina ko sto rece Lozar.

[pola pije pola sarcu daje]

dobro procveta kad je sud nepun.  ali nikad ujesen ili zimi vec uprolec.. mozda slucajno   su temperature vece kad cveta vinograd pa je  BAKA    to  tako vremenski vezala ,, a nem aveze sa vinogradom.

[Dux]

Otprilike...
Iznenadio sam se da ove teme nema u kvarenju i manama vina pa sam je postavio.

[burgena]

 radujem se uclanjenju,uskoro od mene vise interesantnih podataka o vinu.sasa

[dioda]

Ajde burgena, samo navali

[kazuar.milos]

Drugari,
Mislim da je ovo jako bitna tema!
Na celom internetu ne postoji validan podatak o ukupnom tržištu vina u Srbiji.
Mislim da je ovo jako bitna tema, posebno za one koji ulaze u vinski biznis.
Moja profesija je usko vezana za vino i prodaju vina.
Postaviću neke podatke do kojih sam došao analizama tržišta i saradnjom sa kućama koje istraživaju tržište Srbije i navike potrošača!
Ukoliko i vi imate neke od informacija, slobodno postavljajte, biće ovo najposećeniji forum u Srbiji!

Tržište vina u Srbiji 2010. godine iznosilo je  119.934.000 litara (15,94L  po glavi stanovnika)
Od toga 61,4% crveno vino
              3,6% rose vino
             35,0% belo vino
*napomena - rose je dodato kao posebna kategorija

UVOZ
Srbija je količinski najviše uvozila:
Makedonija 84%
Hrvatska 3,4%
Italija 2,4%
Francuska 2,2%
Slovenija 1,8%
Bosna 1,3%
Argentina 0,6%
Australija 0,5%
US 0,4%
Čile 0,4%
Južna Afrika 0,2%
Novi Zeland 0,1%
Meksiko 0,1%
Ostali 1,6%
Ovj prethodni podatak je bez Crne gore, jer je tada smatrana domaćim tržištem!

STRUKTURA PRODAJE PREMA PAKOVANJU
Količinski:
Plastična ambalaža 8%
Kartonska ambalaža 13%
Staklena ambalaža 79%
Vrednosno:
Plastična ambalaža 3%
Kartonska ambalaža 7%
Staklena ambalaža 90%

STRUKTURA PRODAJE PREMA TIPU PRODAJNOG OBJEKTA:
Količinski:
Supermarketi 28%
Velike prodavnice 31%
Male prodavnice 26%
HoReCa 15%
Vrednosno:
Supermarketi 25%
Velike prodavnice 24%
Male prodavnice 19%
HoReCa 32%


Spajanje poruka.