Rezidba vinove loze

[blue_moon]

Moras napraviti naslon za svaku lozu, zatim kad radiš rezidbu rezeš na visinu druge zice tako da naslon čvrsto privezeš za lozu to je takozvano formiranje uzgojnog oblika.
Sledece godine formiraš krakove tako da imaš uzgojni oblik.

Nisi napisao razmak zasada i koliko planiraš čokota.Ovo je odgovor za standardnu proceduru..

[verbatim]

Jesen 2016 posadjen Kaberne Sovinjon, sada treba prvi put da ga rezem pa mi treba i od vas savet. Iz glave ako recimo izbiju 3 pruta. Jedan prut se sece skroz, drugi prut ide na jedno okce a treci prut na 2 okca?

A ukoliko iz glave krenu 2 pruta jedan ide na 2 okca a drugi na jedno okce? Recimo ovakav slucaj  https://drive.google.com/file/d/1IF1K-vgUByOTf6FWniD-2ni9gbJaAO9O/view?usp=sharing

A ako iz glave krene jedan prut onda njega secem samo na 2 okca? Recimo ovde secem kao sto pokazuje ova strelica. Sada gde ova strelica pokazuje da se sece na toj racvi gde izlazi taj drugi prut njega secem odmah do okca? Vidi se da je izbio kao jos jedan ali je otpalo... https://drive.google.com/file/d/1chtfY_WbmtIHv1vJp7YK9xb0I9InN43R/view?usp=sharing

[bistrica]

Nema razloga raditi na taj način.
Cilj rezidbe u ovoj fazi razvoja vinograda je ostavljanje i njega samo dva lastara na čokotu. Njakvalitetnije rješenje je ostavljati samo jedan kondir (prut, kako kažeš) sa 2-3 okca, i to po mogućnosti onaj od najbolje razvijenog lastara. Tako razvijen prošlogodišnji lastar ima i najbolje preduslove za kolanje hranjivih materija pa time i razvoj vinove loze. Vodeći računa o ravnini, sa što manje krivina, na budućem korjenovom stablu.

[blue_moon]

@verbatim,da je pravilno formiran ovaj Cabernet S. što je iz 2016. bi na leto imao svoj prvi prinos.Nažalost,zbog greške u koracima ipak ćeš sačekati sledeće!

Kao što je bistrica već rekao cilj je da imaš dva lastara na čokotu tako što ćeš kad krene vegetacija iz onog koji si izabrao prikratiti na visinu prve žice i ostaviti dva okca.Sledeće godine ćeš imati luk i kondir.I tada očekuj prvi prinos!Postaviću ti kad budem u prilici fotografiju pravilno formiranog oblika Cabernet S.

Ova sorta inače daje najbolje od sebe kada je prinos po čokotu od 2-3kg,maksimalno do 5kg.Samo dobrom rezidbom ćeš to postići.

[blue_moon]

Evo slikovito,mislim da će biti jasnije.

Prva godina,gde treba da izabereš samo jedan prut i zavežeš ga dobro za čvrst stub.


Druga godina,gde si ti trebao biti sad ali si zbog greške koju si napravio na prvom koraku.Obrati pažnju kako je bitno dobro ga vezati za stub i žicu.Sve ispod žice se skida u toku vegetacije,ostavlja se luk iz kojeg idu lastari.



I ovo je posle treće godine kada ćeš imati lepo formiran dvokraki guyot uzgojni oblik.



Na slikama su različite sorte,ali cilj mi je samo bio da ti pokažem kako ćeš uspješno postići ono što si želeo.

[bistrica]

Kada smo već krenuli sa slikama i onim što je realno lako izvodljivo i moguće uz pravilnu njegu, naročito kod bujnih sorti.
Treća godina, odnosno ova godina razvoja vinove loze kod mene lično je godina u kojoj ću ostaviti polovicu roda. Postigao sam to poštujući osnovne principe i ciljeve razvoja vinove loze.

U prvoj godini sam normalno puštao sve mladice da se razvijaju obezbjedivši im maksimalnu osvijetljenost na ovakav način.  

Maksimalni razvoj lisne mase u njoj znači i maksimalni razvoj korijena. Razlika je očigledna i lako vidljiva na slikama nadzemnog i podzemnog dijela biljke kroz ove tri varijante najčešće korištenih načina razvoja u prvoj godini.

1.   U-Unpruned (ostavljanje svih mladica zbog razvoja lisne mase u prvoj godini)
2.   T-Tube
3.   P-Pruned to a single shot (ostavljanje samo jedne mladice u prvoj godini)


1.   T-Tube
2.   U-Unpruned
3.   P-Pruned to a single shot

Cilj mi je bio razviti jake, ravne izdanke koji će znatno nadmašiti visinu prve žice, odnosno biti dovoljno razvijeni za formiranje stabla. Zato što se u tom slučaju ponovno i u drugoj godinu razvija veća lisna površina pa time proporcionalno i korjenov sistem. Tako se dobiva snažnija i kvalitetnije razvijena biljka nego ona kod koje to nismo postigli u prvoj godini razvoja pa smo prinuđeni kao u verbatinovom slučaju tek u drugoj godini formirati stablo od mladice koja je tek u njoj dostigla visinu iznad prve žice.

[verbatim]

Posadjeno u jesen 2016-te, 2017-te je cele godine rastao i sada treba prvi put da se reze.
Izgleda i u ovoj oblasti ima vise pravila.
Raspitivao sam se ovih dana,prvo sto me pitaju da li je prva rezidba i skoro svi su mi rekli da se u prvoj godini reze na 2,3 okca na jednom prutu da se drugi prut ostavlja na jednom okcu kao rezerva a sve se ostalo uklanja. Na taj nacin se valjda jaca koren...
Planiram jednogubi gijov i u Avramovoj knjizi na 305-306 strani pise da se tako reze a ima i ovde nesto  http://agroinfotel.net/rezidba-loze-cetiri-nacina-orezivanja-vinove-loze/ ... ili ja nisam razumeo kako treba 

[blue_moon]

Da,i na toj strani ti piše "ako ima više lastara svi se uklanjaju sem jednog",a ti to nisi uradio.Tako da si sad na popravnom ispitu.

To što ti pričaš se odnosi na sledeći korak,odnosno na drugu godinu.Mogao si ti i deset godina imati ovakvu lozu,ali opet bi bio na prvoj godini jer u startu nisi ostavio jedan lastar i dozvolio mu da formira čvrsto stablo za sledeće generacije.

[bistrica]

Da, osim ako ćeš ga ostavljati kao rezervu za zamjenu u slučaju velike opasnosti od izmrzavanja. Onda ima smisla ali tek na proljeće treće godine. Tada se normalno ostavlja lastar od koga se formira stablo a ovaj drugi se reže na kondir sa dva okca. Rano ti je to raditi odmah nakon prve godine jer tada zbog opasnosti od zimskog izmrzavanja možeš zagrnuti i onaj lastar od koga praviš stablo vinove loze.
Na taj način sa dodatnim prutom ne olakšavaš situaciju, kako i blue moon kaže, koju si u stvari mogao uz adekvatnu njegu imati nakon prve godine. Formiranje stabla vinove loze od dovoljno izraslog i zrelog lastara.
Ako nećeš da ulaziš u suštinu procesa nego ćeš to raditi po nečijim preporukama onda ih traži kod onih najvećih. U Srbiji je to na primjer Cindrić. Isto ćeš i kod njega pročitati.  

[grujini]

Prva rezidba podrazumeva obavezno rezanje na dva okca bez obzira koliko su lastari prethodne godine napredovali jer se još uvek jača koren i loza se ne pušta na rod nikako. Znači dva okca. a sve ostalo se uklanja. Posle se neguju dva lastara. Sledeće proleće uklanja se slabiji lastar po tvojoj proceni, a ovaj drugi se reže do prve žice, ili onoliko visoko koliko hoćeš da bude visina stabla. Posle se ostavlja 3-5 lastara.  Sledeće godine se reže na luk i kondir.
Posebno je zanimljivo za novog vinogradara je to da ih treba ubediti da se prva rezidba obavezno radi na dva okca što za njih bude veoma čudno jer posle ove rezidbe u novom vinogradu  izgleda kao pustoš i nov vinogradar se pita hoće li tu uopšte nešto i isrerati. Hoće naravno.
Rezerva, ako se ostavlja podrazumeva i zagrtanje istog lastara sledeće godine kao zaštita od izmrzavanja tako što će se lastar polagati u zemlju. Može da se zagrne ašovom da se štite samo dva okca. Zagrtanje i polaganje lastara za rezervu u Srbiji retko ko radi na velikim površinama jer to podrazumeva veliki posao koji se radi ručno. Na proleće sledi odgrtavanje što se opet radi ručno. Zato se pre sadnje vinograda na potezima gde ima jakih mrazeva uglavnom sadi loza koja je otpornija  na izmrzavanje.

[grujini]

Da,i na toj strani ti piše "ako ima više lastara svi se uklanjaju sem jednog",a ti to nisi uradio.Tako da si sad na popravnom ispitu.

To što ti pričaš se odnosi na sledeći korak,odnosno na drugu godinu.Mogao si ti i deset godina imati ovakvu lozu,ali opet bi bio na prvoj godini jer u startu nisi ostavio jedan lastar i dozvolio mu da formira čvrsto stablo za sledeće generacije.

Nije čovek ništa pogrešio. Sad reže na dva okca jedan lastar koji je najjači, ostale ukloni ii to je to.

[verbatim]

Tako sam i ja skapirao... i orezao sam ga tako, nego sada najavljuju par dana mozda malo jaci mraz, da li trebam da ga zagrnem?

[bistrica]

Moram od početka.

Njega vinograda u prve dvije godine je ključna za njegov pravilan razvoj i kasnije korištenje. Kao glavni cilj koji se postavlja u tom periodu je uspostavljanje razvijenog i zdravog korijenovog sistema direktno kroz promicanje maksimalne količine zdrave i dobro izložena lisne mase.
Da bi se to realizovalo potrebna je pored svim mjera kroz ishranu, navodnjavanje i zaštitu još i ispravna rezidba bazirana na potpunom razumijevanju principa rasta i razvoja vinove loze.

U prvoj godini se na čokotu njeguju svi lastari. Bez ikakvog lačenja, za postizanje maksimalne površine osvijetljene lisne mase sa namjerom dostizanja visine lastara od 150-200 cm, što kod bujnijih sorti u koje spada i Cabernet sauvignon nije nikakav problem postići. Normalno uz angažman. Međutim ako taj angažman nije onakav kakav bi trebao da bude, i ako se neko nije spreman adekvatno posvetiti kontroli korova, osiguranju potrebnih hranjiva ili vode, a ostavlja na primjer takvu količinu lisne mase i vinovu lozu bez lačenja onda je normalno da će iz tih ili nekih drugih razloga dobiti kržljave lastare, od kojih neće moći izabrati ni jedan dobar, razvijen i dovoljno zreo za formiranje stabla. Bit će prinuđen da takav lastar uzgaja i odabere tek u drugoj godini nakon što skrati onaj najbolji na dva okca ili pupa. To je suštinska razlika u pristupu koja onda diktira način podizanja i orezivanja vinograda.
Korijenov sistem se razvija u direktnoj zavisnosti od površine lisne mase, i to ne sa svake maksimalno nego tek sa onom koja je dobro osvijetljena.      

Na proljeće druge godine se onda ostavlja samo jedan najbolji lastar od koga se formira stablo vinove loze a svi ostali se uklanjaju. Na njemu se njeguje 4-6 ili u boljem razvoju 6-8 lastara sa istom namjerom i istim ciljevima kao u prvoj godini. Dobro osvijetljena lisna masa za maksimalni razvoj korijena.
Dakle u ovoj varijanti imamo u drugoj godini 4-6 ili 6-8 lastara za razliku od ovdje spomenute varijante u kojoj smo ostavili samo dva lastara.

Treće godine normalno već imamo rod koji ćemo ostaviti samo u polovičnoj količini kako bi smo i daje na pravilan način i uz maksimalnu pažnju razvili svoju vinovu lozu i svoj vinograd.

Nema potrebe analizirati šta je dalo veći razvoj korijena dovoljno je samo uporediti lisnu masu. Normalno da to nije razlog zbog kojeg neki preporučuju ostavljanje jednog kondira sa dva okca u proljeće druge godine. Objektivni razlozi bi se eventualno mogli tražiti tek kod sorti vinove loze znatno slabije bujnosti, ali ovdje nismo pričali o takvima. Oni stručniji kojima je sve to već odavno poznato eventualno zahvat opravdavaju još jedino na ovaj način:„Bilo je puno eksperimenata sa ubrzavanjem formiranja cokota na taj nacin da se stablo cokota formira već u prvoj godini. U ovom cilju se na cokotu ostavlja samo jedan lastar, a ostali se uklanjaju. Nase iskustvo u ovom pogledu je pokazalo da je za ovo bolje sacekati drugu godinu. Stablo formirano u prvoj godini ima veliki broj kratkih internodija. Posebno su kratke one blize zemlji. Na stablu sa vecim brojem internodija nalazi se vise spavajucih pupoljaka iz kojih se kasnije razvijaju uglavnom nepotrebni lastari, koje je neophodno uklanjati.“

Kome je ovako nešto kao razlog dovoljno ili je imao slične veće probleme upravo iz ovih razloga normalno da ga treba uvažiti. Pa kada siječe zdrav, sazreo i dobro razvijen lastar koji usput ni nema tako kratke internodije na kondir sa dva okca neka bar zna zašto to radi.

[blue_moon]

grujini,kad si me već citirao da odgovorim.

Ako pogledaš godinu kada je posadjen,i fotografiju kako sada izgleda ovaj Cabernet S. i malo podrobnije pročitaj šta sam ja napisala i shvatićeš gde je greška jer me mrzi da ponavljam. Naravno,greška se da lako ispraviti,ali i to sam napisala kako.

Elem,tvoj prvi post je posve knjiški ali od autora pre nekoliko decenija.Sada se ide na to da imaš jak lastar koji će imati najviše obezbedjene materije iz zemljišta i tome garanciju za jači,bolji uzgojni oblik koji čak i u drugoj godini kreće sa prinosom.Been there,done that na toliko broj čokota da mogu da kažem da nije bilo izuzetka ni na par procenata takve populacije.

I Jovic je u tehnologiji vina dao nekad jako lepu literaturu,ali sad kad uzmes njegovu tehnologiju vina videces da dosta toga vise nijedna vinarija ne primenjuje.

Što se tiče zimski otpornih sorti,Cabernet je jedan medju otpornijima.I njegova okca trpe i temp -22C.Klonovi su mu  zemljama kao što Rusija.

[grujini]

Tako sam i ja skapirao... i orezao sam ga tako, nego sada najavljuju par dana mozda malo jaci mraz, da li trebam da ga zagrnem?

Pa sad šta je tu je. Koliko imaš čokoti? Ako nije mnogo onda bi i mogao zagrnuti. Po teoriji se mlad zasad prve i druge godine zagrće zbog spojnog mesta kalema da ne izmrzne. Ti si malo poranio sa rezidbom mladog vinograda.