06. Decembar 2024, 09:32:16 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 [2] 3   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Rečnik vina, vinarstva...  (Pročitano 47538 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.373

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.6


« Odgovor #15 Poslato: 24. Decembar 2009, 12:53:28 »

Citat
recimo sta je fermetacija  (  vrenje ) ?

To je biohemijski proces tokom koga se, pod dejstvom enzima, (koji poticu iz celija kvasca) seceri prevode u etanol (etil alkohol) i ugljendioksid uz oslobadjanje toplotne energije.

Citat
sta je vranj?

Kucaj u google "airlock" ili "fermentation trap" da vidis slike. To je dodatak koji se postavi na sud u kome se odigrava fermetacija a uloga mu je da spreci ulazak vazduha u sud dok istovremeno dopusta izlazak CO2 iz suda...

Citat
sta je rigolovanje? ( duboko oranje)

sam si rekao - duboko oranje Smiley

Citat
sta je ( kljuk)   dali je to isto  vrenje ?

Kljuk nije vrenje vec izmuljano grozdje. Dakle, izmuljano grozdje je kljuk koji se sastoji od tecne frakcije koja se zove šira i cvrstih delova grozda koji se zovu komina.
Sačuvana
pola pije pola sarcu daje
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 60
Lokacija: ch- kopaonik
Poruke: 128

OS:
Windows Vista
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #16 Poslato: 24. Decembar 2009, 13:09:04 »

dobro    ja sam mislio da je kljuk, kad izmuljano grozdje pocne da kljuca. odnosno vri. i pravom smislu reci. kljuca .zahvaljujem
mene to ( kljuk) asocira na kljucanje odnosno vrenje,, a  dok nevri  nemoze   ni da kipi ))))  jel tako.? mislio sam malo vise narodnim jezikom ,  hvala za trud. ,,.,.
Sačuvana
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.373

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.6


« Odgovor #17 Poslato: 24. Decembar 2009, 13:14:21 »

Kljuk može da vri (fermentiše), to se dešava u toku maceracije, kod proizvodnje crvenih vina....
Kod proizvodnje belog vina se iz kljuka izdvaja šira i ona ide na fermentaciju, bez čvrstih delova grozda.
Sačuvana
pola pije pola sarcu daje
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 60
Lokacija: ch- kopaonik
Poruke: 128

OS:
Windows Vista
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #18 Poslato: 25. Decembar 2009, 21:50:29 »

*depektinizirani *  JA SAM OVU REC TRAZIO NA  28  JEZIKA I NISMA JE NASAO .. a procitao sam je na  topic-u  DUNJEVACA. napisao je  nick " bistrica"..     recimo  bilo bi lepo da  znaju i drugi sta je mislio time,,
Sačuvana
sale
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 46
Lokacija: Beograd
Poruke: 1.084

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.6


« Odgovor #19 Poslato: 25. Decembar 2009, 21:52:05 »

Pretpostavljam da je mislio na razlaganje pektina."Nedovoljno depektinizirani"-nedovoljno razlozeni pektini
Sačuvana
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.373

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.6


« Odgovor #20 Poslato: 25. Decembar 2009, 22:52:36 »

Pektin je heterosaharid koji se razlaze pomocu enzima pektinaza a taj proces se zove depektinizacija.
Sačuvana
pola pije pola sarcu daje
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 60
Lokacija: ch- kopaonik
Poruke: 128

OS:
Windows Vista
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #21 Poslato: 25. Decembar 2009, 23:10:40 »

gospon dioda  , na cijem jeziku ??  ovakva kao sto je ovde napisana nepostoji i   nisma je naasao  u recniku  nemackom, franz, engleskom,italy,  mozda  je  neka  preradjena rec  ,, kao sto je *rigolovanje* za duboko oranje... ako smem da primetim    doduse ja se nerazumem al pitam,,, verovatno ja opet gresim((((
" pektos"   je ok    *depektinizacija.*   to ima slicnosti kao koza i ovca,,,
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.780

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #22 Poslato: 25. Decembar 2009, 23:20:33 »

Kada se razlaganje pektina vrši dodavanjem enzima, sam postupak se naziva depektinizacija. Sok, mošt, kom ili masulj kod koga je to urađeno se nazivaju depektiniziranim sokom, moštom, komom ili masuljem.

Probaj na maternjem.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
pola pije pola sarcu daje
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 60
Lokacija: ch- kopaonik
Poruke: 128

OS:
Windows Vista
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #23 Poslato: 25. Decembar 2009, 23:26:18 »

ovde si izgovorio  u ovom postu vise  stranih reci nego  , sprskih. ili   balkansko slovackih
"most"  je nemacka rec, "  enizma" latajn...  "  depektinizacija"   potice od latinskog ali  je preradjena    i   skoro da nema  veze  sa  korenom reci. "  mauslj"   hm  mozda je   turska,,,,   iskreno neznam. ok  opet ste u pravu ,,..,,,
Sačuvana
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.373

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.6


« Odgovor #24 Poslato: 25. Decembar 2009, 23:41:24 »

Sarac, sta je sad tu sporno?
To sto koristimo izraze koji poticu iz nekog drugog jezika? Najnormalnija stvar u svakodnevnom govoru, evo malo sam guglao pa vidi i sam


Citat

U leksičkom fondu našeg jezika nalaze se:

1) romanizmi- reči iz romanskih jezika, latinskog, italijanskog, francuskog, španskog: formula, akcija, literatura, nacija, doktor; tenor, opera, balkon; mašina, kompot, avenija, bulevar; kanibal...

2) grcizmi- reči iz grčkog jezika: hiljada, drum, gips, ikona, manžastir, hor, hlor, filolog, obelisk, anđeo...

3) turcizmi- reči iz turskog jezika (ili one koje su preko turskog došle iz arapskog i persijskog): boja, čamac, top, buregdžija, kavgadžija, megdan, džezva, kundak, oluk, kalup, čitluk, ergela...

4) germanizmi- reči iz germanskih jezika, pre svega iz nemačkog: vaga, pegla, ceh, buter, madrac, šraf, lajtmotiv, lozinka, moler, majstor, farba, tišler, šalter, šine, šminka...

5) bohemizmi- reči iz češkog jezika: časopis, povod, spis, uloga...

6) rusizmi- reči iz ruskog jezika: zapeta, usled, bojevi (metak), kružok...

7) hungarizmi- reči iz ma|arskog jezika: soba, ašov, lopov, varoš, cipele, subota, gulaš, salaš...

8 ) anglicizmi- reči iz engleskog jezika: sport, tenk, tramvaj, traktor, vikend, film, klub, pres-centar...


Sačuvana
pola pije pola sarcu daje
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 60
Lokacija: ch- kopaonik
Poruke: 128

OS:
Windows Vista
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #25 Poslato: 25. Decembar 2009, 23:49:58 »

gospon dioda,, hvala za trud, znam da sam u pravu. hteo sam smao da podpomognem da ljudi lakse razumeju , o   cemu pricamo, ponekad  za jednu stvar  ovde , korostimo 4  izraza, i pravi zabunu,  gospon diodi, gospon bistrici, i ostaloj prisutnoj i neprisutnoj gospodi, zelim laku noc,.i konacno sam shvatio  da ceo svet nista nezna osim, par ljudi u srbiji i okolini.!!!!
iskreno verujem da  proizvedem vino  najbolje na svetu    za  pojedine bi ono bilo KISELO,  Sad
Sačuvana
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.373

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.6


« Odgovor #26 Poslato: 25. Decembar 2009, 23:53:22 »

Citat
gospon diodi, gospon bistrici, i ostaloj prisutnoj i neprisutnoj gospodi, zelim laku noc,.i konacno sam shvatio  da ceo svet nista nezna osim, par ljudi u srbiji i okolini.!!!!

Ovaj smajli sve govori - Huh?
Sačuvana
sale
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 46
Lokacija: Beograd
Poruke: 1.084

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.6


« Odgovor #27 Poslato: 26. Decembar 2009, 07:10:22 »

Pa stvarno ne znam sta to znaci,prvo pitas da ti se objasni jer ne razumes,onda se ljudi potrude,objasne ti i onda nisi zadovoljan.Te reci nije izmislio neko od nas na forumu,te reci se koriste ko zna od kada.To sto nisi cuo za njih je vec nesto drugo....Zasto imas neki unapred odredjen stav da ljudi imaju nesto protiv tebe?
Sačuvana
Maestro
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 72
Lokacija: Skoro Beograd
Poruke: 40

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #28 Poslato: 26. Decembar 2009, 08:07:07 »

Zasto imas neki unapred odredjen stav da ljudi imaju nesto protiv tebe?

Bravo, pravo pitanje na pravom mestu, a vi se ubiste sa objašnjenjima! dioda čak googl-a da bi objasnio raznorazne - izme u našem jeziku (to nije loše radi samog sebe - ja čak nisam znao za bohemizme a radio sam u Češkoj i znam češki jezik).
Jednostavno objašnjenje je: postoje tzv. "antiprotivni ljudi", šta god da im kažeš ne vredi  Sad, Huh?, Scratchhead i onda se ti počinješ da se nerviraš  dohfly

Momci, radite svoj posao izvanredno i zato  whistleflyThumb
Sačuvana

"Deli svoje znanje, to je način da budeš besmrtan"
jon
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 57
Lokacija: MK
Poruke: 431

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Microsoft Internet Explorer 9.0


« Odgovor #29 Poslato: 25. Avgust 2012, 21:20:56 »

Ziveli,na zdravje,salute....
Citao sam pre neki dan jedan makedonski  magazin za ugostiteljstvo i dosao do ovaj zaminljiv clanak kako se nazdravljuje po svetu,pa on glasi ovako:

Ako ste u inostranstvo,na odmoru ili sluzbenom putu i hocete da nazdravite sa prijateljima na lokalnom jeziku,evo par primjera kako to da uradite:

-Argentina- "Salud"

-Amerika -"Cheers" (U Viskonsin gde imaju Njemacki korenje koristi se i izraz “Prost” )

-Albanija - "Gezuar" ili "Shendeti tuaj"

-Arabija - "Fisehatak" ili "Shucram"

-Austrija - "Prosit","Prost" ili" Zum Wohl"

-Arapskih emirata (Arabija) - "Shucram" -obicno ne piju alkohol ali ipak nazdrave, pa makar i sokom-

-Belgija -“Op uw gezondheid” u njemackom djelu Belgije, a “A votre sante”u francuskom

-Brazil - "Salude" ili "Viva"

-Bugarija - "Na zdravje"

-Kina - "Nien Nien nu e", "Kong Chien" ili "Yung sing"
 (pij i pobedij), Mandarinski- "Gan bei" (osusi casu) ili "Kong chien"

-Kostarika -"Pura vida" (cist zivot)koristi se i u drugim prilikama.

-Ceska -"Na zdravi"

-Egipet - "Fee sihetak"

-Esperanto - "Sanon"

-Estonija - "Tervist","Tervesex" (sta ovih tek rade kad malo popiju a zdravica im je ovakva.... Smiley )

-Madjarska/Ungarija -"Kedves egeszsegere",("Egeszegedre" u jednini, a "Egezsedetekre" u mnozini)

-Indija - "A la salutare"

-Latvija - "Uz veselibu"
 
-Meksiko - "Salud"

-Maroko - "Saha wa’afiab"

-Svajcarija - Svajcarija je podeljena na govorna podrucja, odnosno tamo se govore 3 jezika
 (Svajcarsko-njemacki, francuski, italijanski). Za zdravicu koriste se "Proscht", "Zum Wohl", "Gesundheit".
 ovisno o kantonu i dijalektu menja se samo naglasak.

-Tajland-"Choc-Tee "

-Ukraina- tamo se kaze “Budmo!” Znacenje ovoga je “treba da zivimo zauvjek“. Obicno,onaj ko nazdravi
 kaze“Budmo!” a ostali za stol odgovaraju sa “Hej”. Ovo se upotrebljava do 3 puta,ovisno od raspolozenje
 grupi.Tek tada svi isprazne case.

-Finska -“Kippis” je prevod za “Na zdravje”, ali je vrlo neformalan. “Maljanne” prevodi se kako “Zdravica za 
  tebe” i je kulturnija forma. Kippis se cesce upotrebuje, a Maljanne je vrlo formalan nacin i koristi se retko.

-Filipini - "Mabuhay"

-Norveska - "Skal"

-Engleska - "Cheers"

-Francuska -"A votre sante" (na zdravje), i na ova se
 odgovara "A la votre" (i u vase)

-Irska -"Slainte"

-Skotska -“Slaandjivaa” ili “Slainte mhoiz” (u Skotskoj, kako zemlja poreklo viskija, treba da se zna da se
  nazdravi na lokalnom jeziku)

-Polska -“Na zdrowie” ili “Vivat”

-Romanija -“Noroc” sto u prevodu znaci “dobra sreca”

-Rusija -Izraz “Na zdrovje” sto znaci “na zdravje” niko ne koristi.Koristi se samo odgovor”Spasibo”sto znaci “hvala” Ponekad  koristi se “Budem zdrovy” sto znaci “da ostaneme zdravi”. Neko ga i skrati na samo “Budem”. Koristi se i izraz “Chtob vse byli zdorovy” -( “hajde svi da budeme zdravi”).

-Njemacka -"Prost"i "Zum Wohl"

-Katar - U ovoj zemlji alkohol nije dozvoljen, jer im to vjera zabranuje.

-Grcija -moja “omiljena” ima vise izraza za nazdravicu, od kojih najpopularna je “Jamas” .
 Upotreblavaju se i “Stin ijiasas” i “Gia’sou”

-Spanija -“Salud”

-Hebrejski -“L’chaim (Le’chaim)” sto u prevod znaci “za zivot”

-Havai -“Okole maluna” ponekad i kako “Okole malune”, a upotrebljava se i “Hipahipa”

-Sri Lanka -“Seiradewa ne”

-Italija - “Cin Cin” (formalno) i “Salute” (neformalno)

-Tajland - “Choc-Tee”

-Japonija - Najkoriscen izraz je “Campai” (Kampai)

-Liban- "Kesak" (jednina) i "Keskun" (mnozina)

....pa ako se jos neko seti na neku zdravicu, neka dopuni spisak! Grin
Sačuvana

Investicija u znanje jos uvjek donosi najbolju kamatu.
Stranice: 1 [2] 3   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.075 sekundi sa 21 upita.