Evo teme za visoko filozofiranje na temu "Moj nacin destilacije je najbolji".
Za pocetak, Bistrica bi, ako je raspolozen, a kaze da jeste, mogao da odgovori zasto zastupa tezu da se u prvoj destilaciji ne treba prestati sa hvatanjem kad destilat na luli padne ispod 20% alkohola.
Ja u prvoj destilaciji prekidam hvatanje "pishoke" isopod 20% alkohola, pa kao rezultat dobijem "meku" rakiju od 45-50% alkohola. Racunam da je bolje da deo patoke odstranim jos u prvoj destilaciji, da bi je bilo manje u drugoj (tj. prepeku). Da ne bih prepicao "meku" ove jacine i tako dobio uzasno jak prepek od nekih 70-ak% alkohola, ja u kazan za prepek dodam vodu.
Dakle, Bistrice, zasto ovo, po tebi, ne valja.
****************************************
Evo i za Alambika pitanje i to:
A ja, recimo, koji takođe ne patim od uobičajenih (da li su uobičajene!?) šema, kad mi je vino 9% već počinjem razmišljati o jednokratnoj destilaciji.
Kad je vino 10%, ili 11 a sa 12% sigurno, gotovo uvek pečem u jednokratnoj destilaciji.
Iz ovog posta prosto provejava stav da druga destilacija (prepek) ne sluzi poboljsanju kvaliteta destilata, vec se ona vrsi zato sto se prvom destilacijom ne dobije dovoljno visok % alkohola u destilatu
Ja cesto pecem komine od 10+ % alkohola i nikad ne pecem jednokratnom destilacijom. Jednostavno, kvalitet rakije dobijene jednokratnom destilacijom mi je znacajno slabiji u odnosu na onaj koji dobijem dvokratnom destilacijom.
OK, mozda nisam najbolje razumeo sta je Alambik 'teo rec'. Alambiche?