PREPORUČENE SORTE VINOVE LOZE

[peca50]

Prokupac, niševka, kameničarka, rskavac; sve je to jedno te isto ime za Prokupac. Sorta koja dobro ili vrlo dobro podnosi mrazeve, rađa odlično na kratkoj rezidbi, čak i na spavajuće okce. Najčešća rezidba je na dva okca, i nekada vrlo popularna za uzgojni oblik uz kolac sa četiri kraka malo podignuta od tla. Ako je loza u dobroj formi što se tiče ishrane i zdravstveno, lako nosi deset rodna lastara sa po dva grozda. Najveća mana ove sorte je slaba otpornost na pepelnicu, i još nešto, teško podnosi špalirni uzgoj, baš zbog rodnosti, a u smislu da rodni lastari izbijaju svuda.

[Matej]

jos uvek imam vremena da se odlucim za sortiment, pa razmisljam koju strukturu da izaberem...ja vise naginjem belim sortama, ali bih voleo da probam i neku nasu autohtonu...

[bozure]

delimicno se slazem sa pecom ali moja iskustva sa prokupcem ne potkrepljuju pricu da je osetljiv na pepelnicu , naume kod nas se skidaju zaperci u potpunosti tako da nema puno lisne mase rezanje kondir na kondir je jedino prihvatljivo za prokupac a sto se tice spalira nema problema samo ga ne treba podizato, rodne cvorove , visoko najvise do trideset cm , mada sam vidjao na radmilovcu i srednje visoko formiran cokot sa odlicnim kvalitetom grozdja ali to su neki klonovi. opterecenje cokota ? jedan lastar jedan grozd i to donji se ostavlja i ja nemam problema sa kvalitetom inace spalir za prokupac je sa tri eventualno sa cetiri zice 

[jona DERU]

Pošto vidim da tu ima dosta iskusnih  vinogradara imam jedno pitanje , vinograd je na fruškoj gori , i uglavnom je sve slankamenka na kolovima , e sad ja bi hteo da to postepeno zamenim sa nekom sortom za belo vino ,  šta preporučujete ?
 
I još nešto  od koje vrste groždja  se može dobiti vino približno ili slično kao  krstač?

[lakida4]

vidim da ima dobri strucnjaka za vinovu lozu pa bi molio da mi neko odgovori da li postoji neka vinova loza koju bi posadio na vecoj nadmorskoj visini tj nesto otpornije na mrazeve

[lakida4]

ima li ko da strucan da mi odgovori na ovo moje predhodno pitanje i gdje da nabavim takvu sortu vinove loze

[MALI MIHA]

e ovak malo sam se raspitivao i obiso sam par vinograda s inzinjerom kutjeva pa sma odlucio da na proljece sadim 2000kom cabernet sauvignona i 2000kom grasevine mada starog nagovaram da umjesto grasevine posadimo merlot  a tam na drugu god sigurno  2000 merlota tj ako ne posadim ove god

ono imo bi oko 1000 kom zweigelta 2000kom caberneta i 2000kom merlota pa da imam za kupazu

ajmo el ima ko kakav pametan  savjet  savjet za promjenu crnog sortimenta ili neka jos + sorta

dada i posadio bi nekih 100kom ili i vise bojadisera da imam bolju boju

[lozar]

ima li ko da strucan da mi odgovori na ovo moje predhodno pitanje i gdje da nabavim takvu sortu vinove loze

Ima ljudi koji bi vam rado odgovorili na pitanje ali morate biti malo precizniji.Šta znači»na većoj nadmorskoj visini»?Na 1000m?
Najveći broj ekonomski značajnih vinogorja se nalazi na visinama od 200 do 500m što ne znači da loza ne može da uspeva i na većim visinama ali to nije ambijent u kome se ona oseća najbolje pa se to odražava na prinose i kvalitet.Većina sorti koje vode geografsko poreklo iz zapadne evrope(tzv. Proles occidentalis) su otporne na zimske mrazeve i okca im izmrzavaju na oko -20 do-25 C.
Primenjuju se i određeni uzgojni oblici koji podrazumevaju polaganje lastara na zemlju i njihovo zagrtanje da bi ih sačuvali od mraza.To se ipak radi u ekstremnim slučajevima.
Rusi imaju određeni sortiment otporan na mrazeve.(Mičurinove selekcije koje izdržavaju i do -40c).Kod nas se recimo od ruskih sorti odomaćio Rkaciteli.
Amerikanci i Kanađani pak imaju svoje neke sorte(Nort Star,Edelweiss itd) ali gde ih naći?
Vama bih preporučio sorte koje ranije završavaju vegetaciju a već su oprobane kod nas( Šardone,Burgundac,Game, pa i Rizling,) i gledajte da budu na slabije bujnim podlogama.
Rezidbu obavljajte što kasnije(kraj marta-početak aprila).To donekle odlaže kretanje okaca i sačuvaće ih od poznih prolećnih mrazeva.Kod vas će ionako vegetacija kasniti.
Planirani prinosi ne bi smeli da budu veći od 7-8 tona/ha.Svako povećanje prinosa produžava period sazrevanja.I kvalitet grožđa će vam biti bolji ako su prinosi manji.S tim u vezi bi trebao da bude i uzgojni oblik(napr. rezidba lastara na 8-10 okaca da bi mogli da sazru).
Međutim mnogo zavisi od same mikroklime.U Italiji,recimo u Dolomitima, zapravo u podnožju tog planinskog masiva gaji se vinova loza ali tu se sa hladnim vazduhom sa Alpa mešaju uticaji i mediteranske klime.Švajcarci prave solidna vina pored svojih jezera.Mnogo toga zavisi od toga kakvi su uslovi baš na tom mestu gde hoćete da podignete vinograd.O kolikoj se visini radi, koliko dana traje vegetacioni period, kolike su srednje dnevne temperature, koliko zimski ekstremi itd.(nadam se da nije Manjača!)
Ako neznate šta da sadite u određenoj oblasti, bacite pogled u prvo seljačko dvorište.Tamo se najbolje možete informisati oko svega što vas interesuje.Iskustvo je nešto što nema cenu pa je najbolje da se obratite ili prvom komšiji koji gaji lozu ili Poljoprivrednom fakultetu u Banja Luci.Tamo će sigurno imati više iskustva od nas u vezi ovoga o čemu pričamo.

[Dux]

Lep post...   
Imam nekoliko Rkacitelija, mana mu je sto dosta kasno sazreva. Ne preporucujem.

[Panta]

Lozar je zaista dao iscrpan odgovor . Pošto smo iz istog kraja zanima me njegovo mišljenje koje sorte su pogodne za gajenje kod nas. Generalno, dugo sam bio protiv "šardonizacije", ali od kada sam na ovom forumu dosta sam naučio, a takođe sam zadnjih dana probao neka nova vina , konkretno probao sam jedan "Sovinjon" sa ovih prostora i zaista menjam svije mišljenje  u korist stranih sorti. Takođe me zanima koliko su daleko odmakla istraživanja na našim institutima u primeni različitih klonova stranih sorti kod nas.
Pozdrav

[pola pije pola sarcu daje]

nadmorska visina nije   bitna, bitna je klima . recimo da srednja evropa je na granici  na 500-600  metara nadmorske  visine, dok  . argentina , peru , cile ,  bolivija. itd.  imaju vinograde na 2300 m. nadmorske visine.
sto  sam ja mogao da procitam, u srbiji  je zadnja granica 500 m, nadmorske visine. vina  sa  vecih nadmorskih visina,   gde temperatura ima vece oscilacije DAN-NOC imaju   mnogo bolji ukus, nego vina  gde su noci tople.   vino iz tih krajeva je  monotono.....
koje sorte ?     ja neznam . verovatno ti tu moze pomoc   peca 50 , lozar, dioda.
jedan od najboljih srpskih vinara je , MARINA CVETIC,  udata  za italijana   od prosecne  vinarije koja je bila na  ivici egzistencije ,  napravila  je v ina koja nose njeno ime  i koriste se na       zakuskama bogatih.   retko mogu da se sretnu  u prodaji  .vrednost akos nevaram je  od 20 eura pa  navise................... ( flasa).   ovo  pisem     zato sto se njen vinograd nalazi na zadnjoj  granici    na 550 m. nadmorske visine.

[lozar]

Sortiment kod nas na sitnom posedu se do skora svodio na sledeće(gore-dole):
-bele sorte=70% Smederevka +20%Lisičina(Plovdina) i ostale stone sorte+10 %Rizling(uglavnom Italijanski)
-crne sorte=40% Prokupac+20% M.hamburg+15%Vranac+10%Merlo i Game+sporadično druge vinske i stone sorte(dosta «neprskanaca» odnosno međuvrsnih hibrida)
Kako smo upropastili velike vinarske kuće, došlo je do masovnog krčenja vinograda.Oni malobrojni, koji su ostali verni vinovoj lozi, okrenuli su se stranim visokokvalitetnm sortama koje imaju visoku cenu  i potražnju od novih i svakim danom sve brojnijih malih-velikih podruma.E sad kako mi idemo iz krajnosti u krajnost, tako smo krenuli da krčimo sa istim onim elanom s kojim smo se ranije tvrdoglavo držali već gore nabrojanog sortimenta.Pa sada naš proizvođač smatra da je pogrešno i razmišljati o gajenju autohtonih sorti, računajući njihovu vrednost kroz dinar koji dobije za nju na tržištu.Ali to je već druga priča.
Mislim da su za naš region sigurno dobre sorte Šardone, Sovinjon i Italijanski rizling.Nisu mnogo zahtevne kad je u pitanju zaštita,daju odličan kvalitet vina(prve dve posebno).Probao bih svakako i sa Muskat otonelom.Teško zaboravljam njegov ukus i žao mi je što ga nema ni u rasadnicima.Inače,Šardone je moj ljubimac.
Po mom mišljenju(nije «Sveto pismo» naravno)treba da izbegavate Rajnski rizling.Kilav je a i prinosi(čuvenog klona 239)nisu baš kao što se očekuje.Plamenjača i botritis su redovni gosti čak i kad sve uradite kako treba pa se nađete u čudu.
Od crnih sorti već(u Goloboku) provereni Game i Merlo, oba sa izrazito crnom(crvenom)bojom vina.
Od skora se pojavio i Kaberne sovinjon ali ima problema i kod sazrevanja grožđa i kod sazrevanja lastara.Da ne pričamo o skidanju lišća,proređivanju grozdova itd.Ali kako reče neko,ne mora baš sve na Koberu da raste!
Tu je i Muskat hamburg.Univerzalan,neizbežan kao začin ali nije loš ni kao glavno jelo.
Što se tiče klonova i njihove introdukcije postoji puno naučnih radova.Nažalost,naša nauka(Poljoprivredni fakulteti) smatra da je sama sebi dovoljna, nekako je «elitistička» i umesto da postoji mogućnost direktne informacije,takvu informaciju morate da tražite listajući naučne radove naših stručnjaka:
http://scindeks.nb.rs
ili u Narodnoj biblioteci pošto izlistate periodiku (recimo «Poljoprivreda» -Časopis saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije).
Kakvi su rezultati?Pa začuđujuće se slažu sa prohtevima velikih uvoznika!Prosto da čovek ne poveruje!

[cvele]

Čitajući sve postove vezane za sorte grožđa, ne mogu a da ne pomislim da "tamo neko" uporno pokušava da nam usadi u glavu da su sve sorte vrhunske sem domaćih. Pod domaćim mislim i na sorte van naših granica a vezano za bivše republike. Pokušavam da na internetu pronađem nešto vezano za "silu" i "neoplantu" i da stavim na ovaj forum. Ja sam za domaće, atohtono, da probamo nečim da se hvalimo pa iako to baš nije i vrhunsko.

Lozar, ovo jedan, po meni najozbiljniji rasadnik gde možeš da nađeš i muskat otonel...
http://www.agroexim.com/index.html

[DarkoK]

Interesantna ponuda.

[Dux]

Od kada je Muskat Otonel domaca sorta?