Hranljiva vrednost vina

[dioda]

Američki autori preporučuju da u zdravoj ishrani odraslog čoveka bude 6% eneregetskih vrednosti u alkoholnim pićima od apsolutnih energetskih dnevnih potreba odraslog muškarca tj. 504-756 kJ odnosno 0,3 litra vina sa 9% alkohola.

Neki autori preporučuju 150 gr alkohola na dan. To je približno 2 dl vina ili 1/2 litra piva ili 1/2 dl žestokih pića. Kod žena se prepručuju manje količine zbog većeg rizika od oboljevanja jetre i raka dojke. Francuski enolozi Morouze i Yoyeux dali su normative za uzimanje vina tj. 18-20% energetskih potreba u obliku alkohola u toku dana, odnosno 966-1932 kJ (0,45-0,9 litra vina sa 12 % alkohola).

Zdrav, odrastao čovek može bez štetnih posledica dnevno konzumirati 0,6-0,7 litra srednje jakog vina. Alkohol u vinu ima na svakog čoveka drugojačiji učinak što zavisi od duševnog i fizičkog sklopa, načina života i okoline, te od reakcije čoveka na alkohol.

Zloupotreba alkoholnih pića i njihovo preterano konzumiranje može da dovede do promena na CNS, jetri, srcu, pankreasu, digestivnom traktu, na plodu kod trudnica, do pojačanog zubnog karijesa i pradentoze, do promena u ukupnom socijalnom i emotivnom statusu čoveka. To svakako treba imati u vidu i kad se čovek opredeljuje za „još jednu". Vino, da parafraziramo poznatu poslovicu, sjajan je sluga ali loš gospodar.

Sa gledišta ljudske ishrane jedan litar vina ima vrednost koliko i 900 grama mleka, 638 grama hleba, 585 grama mesa, 5 jaja ili 1 kg krompira. Svaki narod ima drugačiji odnos prema konzumiranju vina, a to zavisi od razvoja vinogradarstva, od standarda i navike pijenja vina. Mnoge kuhinje su u svoje jelovnike uvrstile i vino. Hrana i vino skupa zaokružuju obrok u svojevrsnu gastronomsku celinu. Vino se pije uz jelo isključivo radi gastronomskog uživanja i boljeg apetita. Jedna čaša vina ima oko 90 kalorija. Ono dopunjuje i poboljšava kvalitet obroka. Vino, po pravilu, mora ukoliko se pije uz obrok biti suvo i ne previše aromatično, mora biti neutralnog ukusa i prijatnog vinskog mirisa. Vino treba piti celo, a ne razblazeno sa vodom jer vino tada gubi od svog ukusa, menja se njegova autohtonost. Osnovno je pravilo da nema vina koje se ne može piti uz obrok. Stroga međunarodna gastronomska, restoranska i druga pravila da uz određenu hranu pijemo određenu sortu vina, ne moraju biti pravilo za dobre poznavaoce vina.

Ta pravila su isključivo namenjena nepoznavaocima vina koji, zbog neznanja ili neiskustva u izboru vina, koriste pravila ili sugestije drugih. Pravi poznavalac vina će uz svaki obrok, po probanju jela, izabrati sebi odgovarajuće vino koje će dopuniti i poboljšati kvalitet jela. Tako je izbor vina uz određenu hranu ipak strogo individualan. Svaki čovek različito odgovara na iste nadražaje zbog posebnih fizioloških karakteristika i prehrambenih navika. Kao što je davno rečeno, ukusi su različiti i o njima ne treba raspravljati. Najnovija istraživanja su potvrdila da vino ima ne samo prehrambenu, nego i farmakološku vrednost, ukoliko se uzima svakodnevno uz obrok u umerenim količinama.

[duje]

Uticaj vina na zdravlje
Najzaslužnijima za zdravstvene učinke vina smatraju se - polifenoli, osobito resveratrol, organska jedinjenja koja spadaju u antioksidanse. Dokazano je da je resveratrol, kao prirodni sastojak voća (dud, kikiriki), grožđa i vina, i do 10 puta prisutniji u crnom (oko 5 mg/l) u odnosu na bela vina, odgovoran za redukciju rizika raznovrsnih oboljenja, a najviše kardiovaskularnih. Crno vino sadrži i druge fenole – flavonoidi (oko 100 mg/l). Polifenoli uništavaju štetne substance, slobodne radikale, koji mogu uzrokovati tumore. Oni čuvaju prohodnost arterija i tako smanjuju rizik od bolesti srca.
Osim što je poznato da 20-30 g alkohola/ dnevno može smanjiti rizik od srčanog udara za 40 %, način delovanja alkohola iz vina (i ostalih pića) i resveratrola bitno se razlikuju. Alkohol sprečava stvaranje ugrušaka u krvi, resveratrol deluje na nivou ćelije sprečavajući njeno propadanje usled procesa oksidacije. Upotreba vina znatno umanjuje mogućnost nastanka karcinoma, povoljno deluje na povećanje korisne frakcije holesterola (HDL), a smanjuje nivo LDL holesterola, uzročnika bolesti srca i krvnih sudova, snaižava krvni pritisak, u malim količinama smanjuje mogućnost stvaranja kamenaca, dok u velikim količinama ometa apsorpciju kalcijuma.
Svako vino ima posebne osobine  koje dopunjuju ukus  pojedinih jela kod pripreme ili kao piće. Postoje određena pravila o tome koje je vino najbolje uz pojedino jelo, pa o tome vodite računa prilikom kupovine. Osim što je važna boja vina, moraju biti čista i bez oporog okusa.
Važna je i temperatura čuvanja vina. Crvena (crna) vina poslužuju se na temperaturi 18-20°C, bela na 10-12°C, a šampanjac na 5-6°C.
•   Hladna predjela - lagana bela vina i rose vina
•   Uz školjkaše - suva pjenušava ili mlada bela vina
•   Uz kuvanu ribu - lagana bela vina
•   Uz prženu ribu - punija bela vina
•   Uz pečenu ribu, osobito plavu ribu - crna vina
•   Uz teletinu i živinu - bela i rose vina
•   Uz tamna mesa - crna vina i punija bela vina
•   Uz pikantna jela - suva bela i crna vina
•   Uz sireve - bela suva vina i crna dugo čuvana (odležana) vina
•   Uz kolače - polusuva penušava, aromatična polusuva i slatka vina.
Ako ste ljubitelj belog vina, a hteli biste od njega imati koristi za zdravlje kao kod ljudi koji piju crno vino, francuski naučnici su proizveli novo vino - Paradoxe Blanc,  bogato polifenolima koji mogu pomoći u sprečavanju bolesti srca."Polifenoli se skupljaju u koži grožđa, a njihov visok % dobija se uglavom pri preradi crnog vina", piše New Scientist. Naučnici iz Montpellieru, u Francuskoj, stvorili su belo vino od grožđa s velikim učešćem polifenola, ali tako da ono ima sve poznate dobre strane crnog vina. Vino Paradoxe Blanc dobilo je ime po tzv. francuskom paradoksu - činjenici da u toj zemlji ima malo srčanih bolesti bez obzira na obilnu ishranu. Vino je stvoreno prvenstveno za osobe s dijabetesom tipa 1, čiji organizam ne može uništiti slobodne radikale. Ispitivanja vina pokazala su da 1 ili 2 čaše vina dnevno obnavljaju nivo antioksidanata kod dijabetičara.

[alambik]

41 тисућу пољубаца од Ејти, Пере и поштара Дује, који вас много воли и штује...

[dioda]

alambik iz koje je to emisije? Nisto iz skolskog programa ali sam zaboravi sta je tacno u pitanju...

Vino , ako se konzumira u normalnim kolicinama, povoljno utice na zdravlje, u to nema sumnje... Ali, evo podatka koji me zabrinuo
U knjizi "Vino" Dmitra Hajdara pise ovo..

Za muskarce 60g cistog alkohola dnevno, sto odgovara 0,75l vina ili 2l piva ili 0,2l zestokog pica
i za zene 20g cisog alkohola dnevno sto je 0,25l vina ili 0,7l piva ili 0,07l zestokog pica dovodi garantovano do ciroze jetre
Kako da se prezivi vrucina a da se ne popije 2l piva na dan

Ne pise koliko se godina se svakodnevno mora piti ta kolicina alkohola da bi se dobila ciroza, pretpostavljam da je minimum deset,mada...ko zna...

[alambik]

Ви сте млађи, диодо, па не знам да ли уопште знате ту емисију.
Не знам ни ја сад из главе како се звала али се сећам да је била из загребачког студија емитована и да су сви попамтили тај легендарни поздрав који је понављан кад се прочита приспела пошта гледалаца, коју донесе поштар Дује.



А то за цирозу нема везе с везом.
Да је то тако мој би стриц одавно умро од тога. А није. Још је жив иако је давно превалио седамдесету. Истина, није баш најздравији али није ништа са јетром него га ударио шлог. Прича ми да се то догодило на неком клању (свиња, наравно). Каже цели дан се радило, и пило, наравно, и он навече, кад је посао био готов, наручи од куварице да му испече пауфлека (тако ми, на нашем немачком-српском, кад су делови заклане свиње у питању, зовемо потрбушину, убедљиво најмаснији део меса на крмету). И каже појео он тога доста, и залио са пар литара вина, и све било у реду. Кад ујутро, кад је устао, осети нешто чудно на лицу. хтеде нешто да каже жени кад не може! Као да му се језик свезао. И жена кад га виде, врисну! Он тек тад погледа у огледало и види да су му уста тамо где би требало бити лево уво.
Ето, тако је страдао мој стриц, у дубоким седамдестим, после клања, али не од јетре, иако је пио вино буквално као Краљевић Марко у јуначкој песми, него од шлога.
А како је пио нека као илустрација послужи ова анегдота са њим:
Једном одвезао дрва неком Мађару, у крају познатом малом винару. И овај га чека са лончићем од литре вина (иначе, у нашој традицији, вино се пије из емајлираних лончића, најчешће од литре, или литре и по, са једним уветом). Мој стриц се нећка, не би пио јер није фруштуково, каже нема за чим. - Ма само пробала моје вино, видила, ко млеко! - наваљује Мађар на свом сакатом српском. И шта ће човек, како да га одбије? Узме Јово лончић, нагне је једном да проба, па онда још једном, и остави га празног на сто.
Мађар га гледа као опчињен!
-А како ти онда пила кад добро јела!?

[dioda]

Ви сте млађи, диодо, па не знам да ли уопште знате ту емисију.
Не знам ни ја сад из главе како се звала али се сећам да је била из загребачког студија емитована и да су сви попамтили тај легендарни поздрав који је понављан кад се прочита приспела пошта гледалаца, коју донесе поштар Дује.

Pa nisam ja bas tako mlad
Gledao sam tu emisiju sigurno samo sam zaboravio kako se zove... Bila je na TvZG i isla je u skolskom programu...

Sto se ciroze tice ja sam samo napisao ono sto sam procitao! Ne mora da znaci da je tacno mada je autor te tvrdnje doktor medicine... Svako pravilo ima izuzetke, mozda je i Jovo u toj kategoriji

[duje]

Moj poekojni otac je bio doktor medicinskih nauka ali je đedu koji je jedne godine uspio sam da popije 1000l vina govorio da može da umre od bilo čega ali od ciroze jetre neće sigurno.Tako je i bilo ovaj je živio 93 godine,pio je isključivo vino ,žestinu vrlo retko .To dosta zavisi i od samog organizma očigledno da je đed bio poseban materijal.Moram napomenuti i to da mu je voda isključivo služila  za kupanje.Što se tiče ovog nadimka Duje nisam ga dobio po pomenutom poštaru.On seže iz mojih košarkaških dana uspio sam da uradim nešto što je do tada jedino urado Duje Krstulović .Vezano je za odraz da ne pomislite da sam bio neki košarkaški mag.No ovo je forum o vinu a ne o košarci.Zaključak je, pijte umjereno svoje vino i živjet će te kolko moj đed.

[alambik]

Није спорно да је јетра, кад се пије алкохол, оптерећена. То не може нико да спори. Међутим, чини се да је цироза јетре далеко ређа него што би се очекивало и него што лекари тврде да је мора бити. Зашто је то тако, ја не знам. Упознао сам доста правих алкохоличара, неке сам имао и у широј фамилији (ту не мислим на Јову, јесте да лоче вино, а не пије, али ипак није алкохоличар), и видео пуно здравствених проблема код њих изазваних управо прекомерним пијењем, али доста ретко проблеме са јетром.
А што прича Дује за деду и 1000 литара вина на годину, ја му потпуно верујем. Имао сам и ја у породици слична прерачунавања. Пола јутра винограда, то је 800 квадратних хвати, или нешто преко 28 ари, и сад ви замислите, и уз сву екстензивност производње, колико то вина мора да да. И сваке године за Божић свађа (деда грди мог оца и његово друштво) јер је последње буре подигнуто на клоцне да исцеде још мало ако се може, да се има за прославу Божића!
Технолошки гледано, вино за Божић још није ни готово а код њих (то јест нас) тих 2000-3000 литара, већ попијено!
Почињали су да га пију као рампош (зна ли ко шта је рампош?) негде кад сеју пшеницу, око св. Димитрије, и док год има не остављају на миру. Само их видиш како се сваки час спуштају у подрум са лончићима
Међутим, све ја то знам мање више из приче јер се догађало или пре мог рођења или док сам био довољно мали да нисам упамтио, или ме није занимало па нисам обраћао пажњу. Од времена кад добро памтим није више било тако јер је мој отац напрасно престао да пије. Говорио је да је сваком човеку одређена количина коју ће у животу попити а да је он своју брзо пио и да сад нема више. Смањио је виноград на јадно малу површину и правио највише 400-500 литара. То је било више ради реда јер је било срамота бити без властитог вина.
Иначе, не треба сметнути с ума да су та наша домаћа вина била слаба. Шећер се није додавао па ви сад видите какво се вино добије од претжно црвене сланкаменке са додатком мало отеле. Можда 9%, и то кад је добра година.
Тако се и речени Јово једном преварио кад му је неки Далматинац, који је долазио у Славонију и тамо куповао стоку, за море, за туризам, донео неке тешке далматинске винчине, а Јово помислио да му је то сланкаменка па навалио
Касније су га зезали да су му морали стављати брњицу, као бику, да га држе мирног
Наравно, није било тако страшно али јесте се напио како га нико никад није видео (и уопште, и поред свег тог пијења као у народним песмама, нико никад није био пијан, види се да је мало загрејан, али пијан не!)

[lozar]

Vino za vid
Otkriven novi sastojak koji sprečava slepilo

Naučnici sa Univerziteta Vašington kažu da su u crnom vinu otkrili sastojak koji može da spreči bolesti koje dovode do slepila. Hemijsko jedinjenje resveratrol nalazi se u grožđu, borovnicama, kikirikiju i drugim biljkama, a sprečava očnu angiogenezu - krvarenje oka.
Naučnici kažu da je dokazano da je ovaj sastojak višestruko koristan. Doktor Rajenda S. Apte navodi kako je istraživanjem dokazano da je resveratrol odličan i u borbi protiv starenja, a da se druge korisne osobine tek otkrivaju.


Izvor: Domino magazin

[Bojan Vuk]

Mala ispravka resveratrol je pronađen ranije, ali je sada pronađeno da može pomoći kod očnih bolesti.

[nesa]

koje su vase dnevne kolicine vina koje popijete?kod mene je od prilike 0,5l,zavisi od raspolozenja nekad i vise

[Koshpa]

U prosjeku ne vise od 1-2 dl. U zadnje vrijeme malo vise. 

[shaykash]

Ja se trujem sa 0,2 do 0,3 l dnevno.

[dioda]

Uz rucak deci, dva ali ne svaki dan...
Ako se okupi ekipa pa krenemo sa vinom onda se popije, i to dosta, bolje da ne navodim cifre

[DarkoK]

Čaša vina dnevno, belog ili crvenog, u zavisnosti od hrane. Mada...