06. Oktobar 2024, 11:44:22 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 ... 5 6 [7] 8 9 10   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Tabarka, spirala ili cilindar?  (Pročitano 127531 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.755

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #90 Poslato: 11. Januar 2018, 19:51:45 »

U tekstu, dvije poruke iznad, sam pričao o razlikama spiralnog (Grahamovog) i cjevastog (Dejvisovog) kondenzatora, a ovdje ću o njihovim zajedničkim razlikama u odnosu na Libigov. Što po svojoj suštini i konstrukciji jeste ovaj za koji @mouton pita.

Sva tri kondenzatora ako su propisno dimenzionirana bez ikakvih problema mogu obaviti onu svoju elementarnu funkciju u destilaciji, potpunu kondenzaciju isparenja, i tu nije ništa sporno. Po čemu se onda razlikuju i šta je to što zbog svoje konstrukcije i kroz svoje uslove rada mogu Grahamov ili Dejvisov a ne može Libigov kondenzator? Zbog čega je svima koji se ozbiljno bave destilacijom u stvari smiješno spominjanje libigovog kondenzatora i njegova primjena kod klasičnog kazana za rakiju?

Razlika je u načinu izmjene toplote, načinu hlađenja. Prva dva to postižu većom dodirnom površinom i većom zapreminom rashladnog fluida, vode u tabarci. I ono jako važno njenim sporim protokom.
Libigov manju dodirnu površinu i manju zapreminu vode u vanjskoj posudi, tabarci, nadoknađuje jako brzim protokom vode, dobiva se isti rezultat kada je u pitanju krajnja kondenzacija na mjestu izlaza iz kazana. na luli.
Da, ali to već imamo i sa ona druga dva pa nismo dobili ništa, ali šta smo izgubili? Izgubili smo visoku temperaturu u gornjoj zoni kondenzatora. Izgubili smo sporiju i postepenu kondenzaciju alkoholnih isparenja jer to libigov kondenzator ne može postići. Ne može upravo zbog brzog protoka vode kojim se u velikoj mjeri gotovo pa izjednačava temperatura na vrhu i dnu kondenzatora. Temperatura u gornjoj zoni kondenzatora se nastoji održati na nivou cca. 70-80 stepeni, i to na način da postepeno pada prema onoj poželjnoj na dnu pored lule.

Zašto je to bitno?
- Kazan je mali hemijski reaktor kojim se utiče na konačan kvalitet rakije, zbog svih onih hemijskih reakcija koje se dešavaju u njemu, a o kojima smo detaljnije pisali u porukama na forumu.
- Najvažniji faktori hemijskih reakcija su: prisustvo katalizatora, vrijeme i temperatura
- Mjesta odigravanja aromatski važnih hemijskih reakcija kod kazana je: dno kazana izloženo otvorenom plamenu, tečnost u kazanu, i na bakarnim površinama na kojima se dešava kondenzacija.
- Katalitičko dejstvo bakra i uticaj na rakiju se dešava u dva pravca i dva nivoa: kroz stvaranje novih hemijskih jedinjenja koja daju doprinos aromama pozitivnih i smanjenje negativnih aromatskih uticaja. Odnosno dešava se povećanje koncentracije postojećih i stvaranje potpuno novih aromatskih komponenti kojih nije bilo u fermentisanom materijalu prije destilacije.

Dakl, prepustite libigov kondenzator svima onima koji misle da je gubitak isparenja kroz izostanak kondenzacije jedini problem koji treba rješavati u destilaciji. Držite se onog što doprinosi aromatskom uticaju, a rekli smo već koja su to tri najvažnija faktora:
1. Prisustvo katalizatora kroz dodirnu površinu kondenzatora,
2. Vrijeme potrebno za odvijanje hemijskih reakcija, kroz sporije hlađenje alkoholnih isparenja sporijim padom temperature kondenzatora od vrha prema dnu, i
3. Temperatura kod koje se za svakih 10 stepeni razlike udvostručuje brzina odvijanja hemijskih reakcija.

Libigov u sebi nosi izrazitu manjkavost kroz sva tri ova faktora, pa se zbog toga lako i odbacuje u svakoj ozbiljnijoj priči kod klasičnog kazana.

Na žalost morao sam ovako šturo i u tezama jer bi za detaljnije morala ići prava prezentacija u kojoj je ovo napisano samo smjernica za priču sa puno konkretnih podataka i dokaza o aromatskom uticaju kroz mnogobrojene stručne radove praćene hemijskim i senzorskim analizama koje to dokazuju.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
Red
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Poruke: 67

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #91 Poslato: 15. Januar 2020, 20:37:18 »

Pozdrav svima,trebam napraviti tabarku.Mislim da je kolega  Jon postavio sliku svoje,mislim da je to to.tri slavine,dva meraca temperature, cev sa levkom spolja.
Donji precnik je 80 cm,visina bocnih stranica je oko 30,precnik gornje zone je 100 cm. Treba bi biti kazan od 220 l.
I jos nesto,lula je promera 52mm,ali je samo 2 m ,da li se moze nekako nastaviti?
Sačuvana
Red
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Poruke: 67

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #92 Poslato: 15. Januar 2020, 22:28:05 »

Milsim da bi trebalo da tabarka bude 2,5 puta veca od zapremine kazana,a kondezator 10 % kazana.
Ovo za lulu sam nesto nacuo da se moze nastaviti,ali ne znam da li bi i tako trebalo.
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.755

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #93 Poslato: 16. Januar 2020, 17:12:10 »

Da, jedino za kazane koji se pune sa 100 litara i nešto manje od tog bi moglo ići nekih 10% više od proporcije 1:2,5. U pitanju je kod ovih 2,5 zapremina pod vodom u posudi. Kondenzator je 8-10% zapremine kojom se puni kazan. Lula se tehnički može produžiti ali je praktičnije kada je rađena iz jedne cijevi.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
Red
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Poruke: 67

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #94 Poslato: 16. Januar 2020, 17:30:39 »

Planiram kazan puniti do 200 litara,da tabarka bude 500 litara,a kondezator oko 20l.Za lulu videcu koliko bi kostala nova,da li bi bilo dovoljno 4 metra duzine?
Da li ima jos nesto na sta bi trebalo da obratim paznju?
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.755

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #95 Poslato: 16. Januar 2020, 18:09:05 »

Odmjeri prvo koliki ti je tačno kazan. Za 200 litara bi moglo i 8% zapremine kondenzatora. Zavisi i od dimenzija tvog kazana pa i bakarne ploče koju koristi tvoj majstor. Uvijek jedna nepromjenjiva dimenzija uslovljava neku drugu.
Ne valja da ti bude preširoka tabarka zbog nemogućnosti uspostavljanja njenog kvalitetnog temperaturnog režima. U zavisnosti od od ostalih bitnih dimenzija kazana i kondenzatora maksimalno 70-80 cm.

Za tu zapreminu nema potrebe tolika parovodna cijev. Dovoljno je i tri metra od krivine do krivine.  
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
Red
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Poruke: 67

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #96 Poslato: 16. Januar 2020, 21:58:33 »

Donji deo kazana ima 190 litra zapremine,precnik dna je 80 cm,visina bocnih stranica je 30 cm,precnik u gornjoj zoni je 100 cm.Na gornjem delu  se suzava do pocetka otvora za kapak i covek mi kaze da do ulivnog ventila ukupno staje oko 210-220 litara.
Debljina dna je 5mm.
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.755

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #97 Poslato: 17. Januar 2020, 17:25:40 »

Trebale bi mi sve bitne dimenzije postojećeg kazana jer ga već imaš pa odnekud moramo krenuti. Ne znam ni jednu koja bi mi pomogla kod dimenzioniranja kondenzatora i tabarke. Osim njegove zapremine, 220 litara. 

Da ne komplikujem hajdemo na neku standardnu varijantu. Postavi kazan na potpuno ravnu površinu. Namjesti ga da ne bude previsok za punjenje ni prenizak za loženje. Postavi na njega parovodnu cijev nagnutu prema tabarci. Na 7-8 cm niže u odnosu na vaservagu. Izmjeri koliko imaš od spojnog mjesta parovodne cijevi sa tabarkom do zemlje. Reci mi još i koje visine su posude u koje inače prihvataš rakiju sa lule.
Namjeravaš li praviti valjkasti kondenzator ili spiralu?
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
Red
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Poruke: 67

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #98 Poslato: 17. Januar 2020, 20:15:49 »

Precnik dna je 80cm,visina bocnih stranica je 30cm,precnik u gornjoj zoni je 100cm,visina od dna do mesta gde se srafi parovodna cev je 120cm,visina kapka od mesta gde naleze do mesta gde se srafi parovodna cev je 70 cm,sirina kapka je 45 cm.
Loziste je oblozeno samotnom ciglom,tesko je oko 200 kg,probacu sutra zvati par prijatelja da ga postavimo na neku visinu. Ima holendere na kraju parovodne cevi,kako da je nagnem ka tabarci?
Nameravam praviti valjkasti kondezator,mislim da je on bolji.
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.755

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #99 Poslato: 17. Januar 2020, 20:59:42 »

Postavi je ravno pod vaser vagu. Kada makneš holender na nekoj letvi zabilježi rastojanje od spojnog mjesta parovodne cijevi i zemlje. Izmjeri pa oduzmi 7-8 cm.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
Red
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Poruke: 67

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #100 Poslato: 21. Januar 2020, 13:24:45 »

Postavio sam kazan 22 cm od zemlje,rastojanje od kraja parovodne cevi do zemlje je 159cm,oduzeo sam preporucenih 7 cm.
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.755

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #101 Poslato: 21. Januar 2020, 21:27:15 »

Mrzilo me crtati pa sam uzeo nešto od prije sa ove teme. Nadam se da će biti vidljivo. Ako ne onda nacrtaj veću sliku pa ću je popuniti brojkama.



Tabarka prečnika 800 mm, visine 1150 mm. Noge-postolje 350 mm.
Vanjski prečnik kondenzatora 320 mm, unutrašnji 290.
Sve dimenzije su u milimetrima.
Redom od zemlje po vertikali idu dimenzije u poljima sa slike: 350, 50, 950, 50, 30, 70 i 90 mm.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
Red
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Poruke: 67

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #102 Poslato: 22. Januar 2020, 11:02:42 »

Hvala Bistrice,sve je vidljivo.
Hocu ugraditi i trecu slavinu,stavicu je da bude 650 mm od zemlje,tu bi trebalo biti 60% zapremine vode.

Prvi put se susrecem sa holenderima na parovodnoj cevi. Spoj parovodne cevi i tabarke ce biti nizi za 7 cm,da li ce biti dobar kontakt izmedju njih?
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.755

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #103 Poslato: 22. Januar 2020, 17:35:13 »

Citat
Prvi put se susrecem sa holenderima na parovodnoj cevi. Spoj parovodne cevi i tabarke ce biti nizi za 7 cm,da li ce biti dobar kontakt izmedju njih?
Da, jer će parovodna cijev sa svojim završetkom uronuti još 1-1,5 cm u spojno mjesto i to će onda biti sasvim u redu.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
Game of Thrones
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 30

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #104 Poslato: 25. Januar 2020, 23:13:41 »

Citat
Libigov manju dodirnu površinu i manju zapreminu vode u vanjskoj posudi, tabarci, nadoknađuje jako brzim protokom vode, dobiva se isti rezultat kada je u pitanju krajnja kondenzacija na mjestu izlaza iz kazana. na luli.
Da, ali to već imamo i sa ona druga dva pa nismo dobili ništa, ali šta smo izgubili? Izgubili smo visoku temperaturu u gornjoj zoni kondenzatora. Izgubili smo sporiju i postepenu kondenzaciju alkoholnih isparenja jer to libigov kondenzator ne može postići. Ne može upravo zbog brzog protoka vode kojim se u velikoj mjeri gotovo pa izjednačava temperatura na vrhu i dnu kondenzatora. Temperatura u gornjoj zoni kondenzatora se nastoji održati na nivou cca. 70-80 stepeni, i to na način da postepeno pada prema onoj poželjnoj na dnu pored lule

Mislim da ovaj zaključak zapravo ne stoji. Tačno je da je razlika u temperaturi vode u donjoj i gornjoj zoni tek par stepeni ali se to odnosi na vodu a ne na destilat. Destilat u gornjoj zoni je ( unutar cevi )  iste temperature kao i kod Grahamovog i Dejvisovog izmenjivača ( kondenzatora ) i pravilnim dimenzionisanjem dužine cevi se postiže isti efekat postepene  kondenzacije po praktično linearnoj funkciji.
Da bi smo snizili temperaturu pare unutar cevi moramo da je odvedemo negde. To možemo učiniti ili velikom masom i malim protokom kao što je to slučaj sa kondezatorom ili spiralom u klasičnoj tabarci ili malom masom i velikim protokom kao kod Libigovog hladnjaka. Efekat je isti a rezultat zavisi od visine hladnjaka, protoka i temperature vode koju dovodimo u hladnjak.
To bi u prevodu značilo da ako imamo dovoljno " visok " Libigov hladnjak možemo postići istovetan rezultat u brzini hladjenja. To bi naravno bilo besmisleno jer bi nestala i njegova jedina prednost malih dimenzija.

Citat
prepustite libigov kondenzator svima onima koji misle da je gubitak isparenja kroz izostanak kondenzacije jedini problem koji treba rješavati u destilaciji.
Držite se onog što doprinosi aromatskom uticaju, a rekli smo već koja su to tri najvažnija faktora:
1. Prisustvo katalizatora kroz dodirnu površinu kondenzatora,

Ovo je definitivno nešto što Libigov kondenzator nema, mala površina
cevi neminovno smanjuje katalitičko dejstvo bakra

Citat
2. Vrijeme potrebno za odvijanje hemijskih reakcija, kroz sporije hlađenje alkoholnih isparenja sporijim padom temperature

Kod spirale je ova priča apsolutno na njenoj strani jer vreme reakcije zavisi i od predjenog puta odnosno dužine spirale a koje je nekoliko puta veće nego u druga dva slučaja. Pri tom, i cilindar je u prednosti u odnosu na Libigov hladnjak jer je površina znatno veća pa je i brzina kretanja znatno manja.

Citat
3. Temperatura kod koje se za svakih 10 stepeni razlike udvostručuje brzina odvijanja hemijskih reakcija.

Ovo se , ako je moj zaključak tačan, odnosi na sva 3 tipa hladnjaka jednako.

Po mom mišljenju, najbolje ( i svakako i najskuplje rešenje ) je dobro dimenzionisana spirala .

Sačuvana

Nije najveća budala onaj koji ne zna da čita već onaj koji misli da je sve što pročita istina.
Ivo Andrić
Stranice: 1 ... 5 6 [7] 8 9 10   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.023 sekundi sa 21 upita.