Morat ćemo krenuti redom.
U dole navedenom citatu prvo tvrdite da nešto niste rekli,
Ви, бистрице, не бисте требали издвајати из контекста делове мојих реченица и на основцу тога тврдити да сам ја управо то рекао што ви, таквом манипулацијом мог текста, тврдите да јесам рекао. То се зове демагогија и примењује се у политичком животу, а ово није политички форум.
pa onda samo rećenicu kasnije suštinski ulazite u kontradiktornost i izgovarate to isto
Дакле, ако воће нема довољно шећера, можете ви ракију од таквог воћа звати како вам драго (рецимо чиста, најчистија, најприроднија воћна ракија) али то ће остати брља која смрди на патоку,
Bez obzira na ono što ste napisali iza zareza suština vašeg stava je da u situaciji kada po proizvoljnoj ocjeni voće nema dovoljno šećera treba ga zašećeriti ili će onaj ko to ne ućini dobiti brlju koja smrdi na patoku a što je totalno neutemeljena konstatacija koja o onom ko je izgovara govori najmanje dvije stvari. Prvo da mu nije jasna priroda same destilacije sa njenog hemijskog aspekta, drugo da mu nije jasno šta je to sve hemijski sadržano u zadnjem toku destilacije koju nazivamo patoka.
Oćito je da pored dobrog poznavanja termodinamičkog procesa destilacije u segmentu etanol-voda zanemarujete onu drugu komponentu alkoholne destilacije koja je u ovoj situaciji važnija i može se iskazati jednom rećenicom odnosno definicijom.
U tehnološkom postupku proizvodnje voćnih rakija i destilata, destilacija se mora posmatrati kao fizičko hemijski proces, tokom kojeg se sirovina zagrijava i uslijed zagrijavanja hemijski mjenja, a fizički gledano isparljive materije isparavaju i potom se koncentrisane kondenzuju u destilatu. (Roze, 1985.)
Dakle, tokom destilacije, uz fizičke procese događaju se razni i mnogobrojni procesi hemijske prirode. Tom prilikom neki produkti nastaju, drugi nestaju, a neki se mjenjaju u odnosu na njihovo prisustvo u izvornom materijalu. A ni to nije sve, jer pored aromatskih materija koje pripadaju grupi tercijarnih aroma odnosno onih koje nastaju tokom destilacije postoje i sekundarne arome koje nastaju tokom procesa fermentacije a koje vi potpuno zanemarujete definišući stvar na naćin kao da se poželjna rakijska aroma dobija samo i iskljućivo dobrim vođenjem destilacije, pa pišete ono iza zareza.
или ћете препеком, и дуплим препеком, очистити патоку из ње али сад више неће личити на воће од којег је направљена.
A fermentacija je uzroćnik definisanja sekundarnog profila arome i ovisna je o: vrsti sirovine i načinu prerade, kolićini šećera, kiselina..... i na drugoj strani temperaturi i dinamici fermentacije, prisustvu kiseonika, kolićini i vrsti kvasaca, enzimskoj aktivnosti......
Razlićite materije nastaju tokom vrenja i prelaze u rakiju. Te materije, različiti esteri i aldehidi te viši alkoholi, čine rakiju „rakijom“ i po njima razlikujemo vrste rakija. (Križanić, 2002.)
Esterski profil arome i profil arome viših alkohola predstavljaju nositelje fermentacijskog profila arome koji nastaje kroz niz kontrolisanih puteva (Boulton i sur., 1995.)
U koncentriranom stanju esteri imaju redovno neugodan miris. U određenim malim koncetracijama daju rakiji ugodnu i karakterističnu aromu. (Fišer, 1948)
Pa tako dolazimo do odgovora na pitanje šta u sebi sadrži patoka. Gotovo sve što i rakija samo u drugaćijim pojedinaćnim koncetracijama i međusobnim omjerima a gdje viši alkoholi ćine preovladavajuču komponentu. A šta je to što ćini poželjnu aromu rakije. Sa 50%-tnim ućešćem isti ti viši alkoholi kod kojih je potrebno kroz kontrolisanu fermentaciju i destilaciju obezbjediti da tri od njih pet najvažnijih bude prisutno u što većoj kolićini (što ne znaći neogranićeno) a preostala dva u što je moguće manjoj mjeri (što ne znaći nikako).
A šta je to patoka? Alkoholna smjesa koja se dobija na kraju procesa destilacije a poćinje da teće od trenutka kad svako od nas to odredi jednom u toku prepeka, amože i prije toga, jer dvaput je dvaput.
Svaka od nepoželjnih i poželjnih komponenti arome u voćnim rakijama ima svoju taćku isparavanja i naćin i dinamiku prelaska u kondenzat tokom alkoholne destilacije, a tokom alkoholne fermentacije uz obezbjeđenje potrebnih uslova za njeno vođenje utićemo na njihovu koncentraciju i omjere, normalno u zavisnosti od kvaliteta i hemijskog sastava same sorte voća. Dakle na sam profil arome i njenu zastupljenost u rakijama pa samoim tim i na kvalitet istih nemjerljivo veći uticaj imaju svi gore navedeni faktori a dodavanje šećera kao što to dioda reće može samo da razrijedi aromu i ni u kom slućaju nije nužno kao što piše u Vašem citatu.
Дакле подизање концентрације шећера је нужно
Ma nije, a između ostalog iz razloga što se vočna rakija pravi iskljućivo od voća koje raspolaže dovoljnom kolićinom šećera, a ako ne raspolaže onda se to ne može nazvati kvalitetnom sirovinom a što je i po Vama isto preduslov za dobijanje kvalitetne rakije.
Ако се догоди, а догађа се често, да проценат шећера у воћу није оптималан, то јест да неће дати у комину коју намеравамо да направимо оптималну концентрацију алкохола, морамо извршити корекцију концентрације шећера. Најчешће је то навише, и ја тешко могу замислити да би некад требало на ниже, али у теорији може и то да се догоди.
Uostalom šta nedostaje voću i prinosima rakije iz tabele:
Tablica 5: Prosječni dobitak na alkoholu
Voće Prosjek šećera (%) Prosječni dobitak rakije 42%-tne od100kg voća (kg)
Trešnje 11 14
Višnje 9 12
Kruške 9 12
Marelice 6,5 9,5
Breskve 7,5 10,5
Kupine 5,5 8,3
Jagode 6,0 9,5
Maline 5,2 7,2
Šljive 10 14
Grožđe 14 19
Ribiz 5,5 8,3
Jabuke 10 12
Dunje 8 10
Gore u tabeli su dati prosjećni podatci a kada se pogleda tabela koja pokazuje:
Sadržaj šećera u voću
Vrsta voća Sadržaj ukupnog šećera u %
Jabuka 6,6-15,5
Kruška 8,3-15,4
Dunja 5,8-12,5
Kajsija 6,4-12,6
Breskva 5,0-12,0
Šljiva 7,0-15,5
Višnja 6,9-12,5
Trešnja 4,7-11,5
Malina 4,7-9,5
Kupina 6,0-9,0
Jagoda 4,5-7,8
Grožđe 15-25
Limun 1,5-4,0
Pomorandža 5,6-13,5
Borovnica 4,0-7,0
Crna ribizla 6,1-13,3
dođe se do zaključka da se rakija ne pravi od bilo ćega, neko da u voćnim sortama postoje takozvane rakijske sorte a ako to neko naziva nedovoljnim sadržajem šećera, a šta je onda dovoljno.
додавање шећера ни издалека није толико страшно како о томе постоји веровање у народу.
E tu se potpuno slažemo, bar u pogledu nedozvoljenih koncentracija štetnih i kancerogenih spojeva koji prije mogu nastati nestručnom proizvodnjom nego stručnim dodavanjem šećera.
Шта да радимо са комином за ракију која нема довољно шећера, то јест алкохола?
Постоји пар могућности:
1. да оставимо забрану додавања шећера па каква ракија испадне
2. да у таквим годинама, и код таквог воћа, забранимо производњу ракије од тог воћа
3. дозволимо корекцију шећера
Шта бисте ви изабрали?
Izabrao bih varijantu u kojoj će svako ko je zainteresovan da iskreno odgovori na ovo pitanje staviti na fermentaciju kolićinu voća bez dotatka šećera i jednu kolićinu sa dodatkom uz obezbjeđenje identićnih uslova fermentacije i destilacije bar na naćin kako je to opisao Jović u svom prirućniku i nakon toga da naizmjenićno degustira ono što je dobio pa nakon toga sebi i drugima odgovori na pitanje.