Obzirom da sam bio prisutan na Festivalu u Pančevu, hteo bih i ja da podelim moje utiske.
Pre svega da kažem da su moji motivi odlaska na Festival, s obzirom da nisam proizvođač, bili pre svega druženje i upoznavanje sa ljudima koje nisam u prilici često da sretnem iz dobro poznatih razloga. Zatim kao i svakom rakijskom zaljubljeniku želja mi je bila da probam neke dobre rakije
i iskreno sam se radovao dolasku na Festival i aktivno učestvovao u njegovoj promociji koliko sam to mogao.
Sa ljudima sam se video, nekima i po prvi put. Probao sam i neke zaista vrhunske rakije, tako da bi se moglo reći da sam ja svoj cilj i ispunio. Ako dodam da sam i kolekciju obogatio sa par lepih flaša....
Da li je Festival ispunio svoj cilj ili ne, nije moje da komentarišem. Neka o tome govore organizatori i proizvođači. Meni je bilo drago što se videla jasna razlika između ovog Festivala i onog u Osečini na primer. Dok je Osečina najobičniji seoski vašar, na žalost, u Pančevu nije bilo prasića i jagnjića na ražnju, dima i preglasne muzike na sve strane tj svega samo ne dobre rakije ili kako se to reklamira "najveće smotre šljive i proizvoda od šljive u Srbiji". Organizatori u Pančevu su zaista pokušali da celokupno dešavanje podignu na jedan viši nivo. Nije bilo pečenja i narodnog veselja, ali je bilo skoro 500 uzoraka raznih rakija. Ljudi su se odazvali, "mali" rakijaši hobisti koji su hteli da se provere, da vide da li idu u pravom smeru i čemu treba da teže u budućnosti. To je po meni trebalo da bude glavna edukativna poruka Festivala. Ali na žalost, rekao bih da je na kraju Festival bio žrtva sopstvenog uspeha. Ako je više od 450 uzoraka uspeh, i nešto čime se Festival treba ponositi, (ja im želim da taj rekord i obore sledeće godine), onda se uspehom nikako ne može smatrati ocenjivanje tolikog broja uzoraka za tri-četiri dana. I još to sa ponosom isticati kao veliki uspeh ili oboren rekord. Pa nije to takmičenje ko će više uzoraka probati. Stručnoj komisiji valjda to ne bi trebalo da predstavlja cilj, već bi to trebalo da bude kvalitetno i objektivno ocenjivanje uzoraka koje su poslali ljudi od kojih pojedini od toga žive. Kojima je svaka reč izgovorena i upućena kao poruka, životno važna: gde su, gde greše a šta rade dobro, u kom smeru bi trebalo da idu i na koji način da poboljšaju svoje rakije.
Ja nisam rakijski stručnjak, u rakijskom svetu ja sam niko i ništa i to je činjenica! Ali dajem sebi za pravo, ako nikako drugačije onda kao najobičniji rakijski konzument ili budući klijent onih koji su svoje rakije doneli na ocenjivanje, kupac tih rakija, da postavim pitanje, ne dovodeći pri tom u sumnju ničiju sručnost jer za to nemam pravo: kako je moguće probati, senzorno oceniti, opisati, a ja bih dodao i ispoštovati svaki uzorak u koji je neko uložio godine života, rada, truda, kada se za četiri dana proba više od 450 uzoraka ili 137 uzoraka šljivovih prepečenica za samo jedan dan???!!! Gde je tu dodatna vrednost u smislu obrazovanja ljudi, unapređenja njihovog znanja, a samim tim i sveopšteg boljitka rakijske scene Srbije za čiju smo budućnost zabrinuti samo onda kada se pojavljujemo na televiziji? Kakvu vrednost može imati ocena za poslati uzorak ako je ona data nakon 10 sati rada sa njih još sto trideset i šest? U izveštaju biltenu sa Festivala piše da je komisija radila 10 sati (600min) dnevno. To bi za 137 ocenjenih šljivovica bilo oko 4,5 minuta po uzorku u radu bez prestanka. A gde su pisanje opisa, pauze za jelo, za odmor čula itd. Može neko biti iskusan koliko hoće, i da mu objektivno ne treba mnogo tj mnogo manje nego običnom smrtniku, da kaže, opiše šta je dobro a šta nije. Ali što je mnogo mnogo je pa i za najiskusnije. Jer ovde se ne traži crno-bela slika, ne može samo dobro i loše. Ovde se traži "spektar duginih boja" u ocenjivanju, tj detaljan opis šta je dobro a šta treba popraviti i na koji način, sa jasnim smernicama i savetima gde i kako dalje. Teško da se tako nešto može dobiti za četiri i po minuta....
Ostaviću proizvođačima da postave i sebi i drugima pitanje o objektivnosti i verodostojnosti dobijene ocene.
Na temi "rakije koje smo probali" ja bih o rakijama koje sam ja probao u Pančevu:
-prva rakija koje sam probao i dugo ih "jurio"
bila je Banatski Kalvados braće Margan iz Crepaje. Vrhunska rakija jabukovača dobijena kalvados tehnologijom od jabukobog soka, kupaža destilata starih od tri, pet i sedam godina od jonagold, greni smit i zlatnog delišesa ako sam dobro zapamtio. Žao mi je što nisam kupio više flaša, ali kontakt je uspostavljen. Svaka čast
Mogao bih je uporediti sa jabukovačom destilerije Stara Pesma iz sela Pepelj za one koji znaju o kojoj rakiji je reč
-sledeća je bila šljivova prepečenica iz 2018 od šljive stenlej, destilerije iz Rumunije. Izuzetno loša rakija, siguran sam da osnovni postulati u poizvodnji nisu ispoštovani: pali i u mirisu i ukusu, bez trunke arome i punoće, tako reći "prazna" rakija koja bi se teško i kupažama i starenjem u najkvalitenijem buretu mogla popraviti
-zatim sam probao vrlo zanimljivu rakiju destilerije Moonshine So Fine tj u pitanju je ljuta papričica u rakiji koja bi ipak trebalo da se koristi kod pravljenja nekih soseva ili kao začin dok nije za "uobičajenu" konzumaciju, bar ne za mene. ali dobro mi je došla da sperem usta od one rumunke
-pošto sam već poznat kao veliki kolekcionar, naravno da nisam mogao da odolim a da ne probam i da moju kolekciju ne ulepšam sa pobednicom festivala. Ljubazno sam zamolio pobednika da mi poredstavi svoju ljubimicu. Došli smo do gepeka automobila u kojima je bilo nekoliko plastičnih balona od 5-6 litara. Pitam da li je to pobednica, čovek kaže nije, "ali sve ti je to isto". Koja šljiva je u pitanju, "pa ranka i druge, sve su ti to kupaže tako je najbolje". U biltenu piše inače da je rakija iz 1999te dok vlasnik tvrdi da je iz 1994. Solidnog je kvaliteta, prijatne arome, blagog alkoholnog ataka na mirisu, dok je na ukusu blago sladunjava, bez paljenja, ali sa vrlo kratkim finišem. Čak je i relativno brzo "nestala" iz čašice koja nije bila baš najprikladnijeg oblika. Uzgred mala digresija, bilo je i onih, verovatno zaslužnih, koji su imali Riedelove tulip čaše za konjak iz kojih su mogli da degustiraju rakije, ali to nije tako bitno. Za "šampionku" je meni bila dovoljna i ona koju sam platio. Hteo sam da kupim flašu dve, da mogu da predstavim prijateljima a i sebi na miru pobednicu tako velikog rakijskog dešavanja. Ali avaj, nema na prodaju. Samo rakija iz balona i to na veliko tj ceo balon po 12 evra litar. I to rakije koja je sušta suprotnost pobednici: stara je "pa jedno sedam-osam godina nisam siguran", značajnog alkoholong ataka i na nos i na usnu duplju, oštra i neprijatna sa jasnim naznakama prisustva i prvenca i patoke; ostao sam bez želje da završim čašicu ili da kupim par flaša, a kamoli ceo balon
-trećeplasirana rakija dolazi takođe iz Knjaževca odakle je i pobednica: o njoj čak nemam želju ni da trošim reči ni vreme onih koji bi ovo čitali: rakija nedostojna da se nađe na podijumu bilo kakve manifestacije pa čak ni u nekoj lokalnoj varijanti; samo jedan detalj, nisam bio jedini koji je tu tekućinu prosuo kroz prozor jer je bilo neprijatno da se proguta, a i bilo je još rakija koje sam hteo da probam pa sam se zabrinuo za sopstvena čula
-na sreću, bilo je tu i vrhunskih šljivovica gospode Ilije Rudića iz Borče i Zorana Radivojevića iz Krupnja; šljivovice iz Borče i Krupnja su zaista vrhunske rakije, tipične predstavnice od šljive Požegače iz 2000 i 1988 godine, rakije konjak tipa, izuzetne arome, punoće i harmoničnosti koja se prosto poigrava sa čulom ukusa i mirisa; dugotrajnog finiša i mirisa koji ostaje "zalepljen" za čašu dugo nakon degustacije; sve ono što daje Požegača u savršenom skladu sa hrastovim buretom; dva bisera Festivala
-moram takođe da istaknem dve rakije porodice Stanišić iz Pančeva: viljamovka i trešnjevača. Poznat sam kao ne baš veliki fan rakija od "ostalog" voća naročito od kruške Viljamovke koje mi sve liče jedna na drugu; sada mi se čini da bih rakiju gospodina Stanišića mogao prepoznati među hiljadu; neverovatne arome, punoće, harmonije i neke suptilne mirnoće ako tako mogu da kažem; naime čovek zaista ostane bez teksta već nakon prvog mirisa koji je fantastičan, ukus samo još više dopunjuje i potvrđuje takav utisak; neverovatno dugog finiša koji traje li traje, čovek oseti potrebu da zatvori oči i odluta u neko vreme kada je bio najsretniji i najzadovoljniji; zadovoljstvo zamenjuje tuga kada se čašica isprazni, ali zato ostaje miris u njoj koji vas prati kao najlepši parfem; jedno je sigurno, bolju rakiju od Viljamovke nisam probao u životu; jedva čekam decembar kada se nadam da ću dobiti jednu flašu ove fantastične rakije da mogu u njoj u miru da uživam; svaka Vam čast Stanišići
-za kraj sam ostavio rakiju Dekija Veljovića koji je bio gost Festivala tj nije učestvovao u takmičarskom delu; probao sam je zahvaljujući Dekijevoj ljubaznosti van konkurencije; i rakija je van konkurencije, šljivova prepečenica od Crvene Ranke, bela, mlada izuzetnog mirisa i ukusa, bila je pravi melem za moja čula jer sam je probao nakon "pobednice"; Deki mi je poklonio jednu flašu na čemu sam mu mnogo zahvalan; rekao mi je da će rakija verovatno ostati bela tj neće ići u bure-, rekao bih i ne treba, takvoj lepotici nije potrebna "pomoć" u životu, moći će ona to i sama, a majstoru Dekiju svaka čast, vrhunska rakija od moje omiljene sorte; i baš me briga što će neko da pomisli da sam subjektivan
kad budete probali videćete i sami; Deki je održao jedan lep govor u kome je predstavio svoj rad, svoje ideje i motivacije, želje za promovisanjem Crvene Ranke kraljice šljive i ponudio svoju pomoć svima koji to žele; činjenica da se pojavio na Festivalu dan pre krsne slave dovoljno govori o veličini ovog čoveka; o tome takođe govori i deo iz njegovog govora gde je pred svima rekao:"sve što znam i što sam naučio u ovom poslu naučio sam na forumu sve o vinu", nešto što je većina učesnika trebalo da kaže javno, ali su ipak rekli meni off the record....
Na kraju uz izvinjenje svima koji su morali da uzmu godišnji odmor da bi čitali ovaj tekst, hteo bih da kažem da je Festival u Pančevu ipak jedno lepo osveženje na našoj rakijskoj sceni tj ideja i način na koji je on zamišljen. Svakako da se može i mora bolje, ali zato bi Festival trebalo da živi i kada nadam se preboli sve dečije bolesti, preraste u ono što je siguran sam bila ideja vodilja organizatorima: poboljšanje i napredak srpske rakijske scene u svakom smislu i proizvođačkom i konzumentskom, pre svega kroz edukaciju ljudi. Kako čujem već je napravljen pozitivan iskorak u odnosu na prošlu godinu. Što bi rekao Ilija Malović u svom obraćanju prisutnima, "ako barem 10 procenata prisutnih hobista preraste u zvanične registrovane destilerije narednih godina, ideja Festivala je uspela". Da bi se to postiglo treba još puno da se radi i unapređuje. Inače, džaba smo krečili....
