Vinjak

[J.S.P.]

A da li ga u opste i ima na trzistu ,vidim na nihovom sajtu
http://www.navip.rs/proizvodi.html
da ga i dalje proizvode medjutim nikad ga nisam video u radnjama

[peca50]

Ima ga tržištu u ograničenim količinama ali je možda najbolje odbratiti se direktno na Navip-Zemun, na ulazu kod glavne kapije postoji diskont koji je u stanju da obezbedi "osmak".

[jagnjilac]

Peco, mozda bi bilo dobrao da priznas da li vi zaposleni u Navipu, mislim na Krnjevo pijete na radnom mestu?
Predpostavljam da Vam je najvevi problem kako naci casu.

[shuca]

auuuu jagnjilac al ga ti oplete sada.pa to je pitanje kao ono staro pravilo ko je med cedio a prste nije olizao

[alambik]

Konjak se destilira od odnegovanog i stabilnog belog vina određene sorte grožđa, iste one od koje se pravi i armanjak, ali sad uzgojene na drugačijem tipu zemljišta u pokrajini Konjak (i donekle drugačijem (mikro)klimatu od onog u Armanjaku, to jest uticaj Atlantika je u Konjaku veći).
Postoji tradicionalni konjak alambik koji se ne razlikuje puno od nama poznatog lempika. Dakle, fazni destilacioni uređaj sa kapkom i hladionikom u obliku vodom hlađene spirale, a jedina razlika je predgrejanje vina za sledeći kazan i to tako što parovodna cev prolazi kroz spremnik sa vinom za nastavljanje kazana.
Konjak se destilira(o) u prepeku što znači prva destilacija bez odvajanja frakcija i hvatalo se dokle god curi još alkohola a onda se taj sirovi destilat prepicao uz odvajanje frakcija. Mladi destilat koji će višegodišnjim zrenjem postati konjak ima jačinu oko 70% alkohola i u takvom jakom obliku čuva se u hrastovim buradima veličine od oko 250-300 litara (vrlo je važna veličina jer što je bure veće površina bureta po jedinici zapremine se smanjuje a za zrenje destilata je potrebna određena interakcija destilata, preko pora drveta, sa kiseonikom iz okoline, pa je zbog toga važno koja je površina destilatu za tu interakciju na raspolaganju).
Hrast mora biti iz pokrajine Limuzin i star najmanje 100 godina.
Najbolji konjaci stari su preko 30 godina. Jedna generacija pravi konjak i počinje da ga neguje a tek druga ga "doneguje", proda i pravi novi za sledeću generaciju.
Konjak, kao i armanjak, ali može se reći da je slično i sa kalvadosom, na kraju više nema ništa od, da tako kažem, sveže sortne karakteristike. Konjak je destilat vina ali na kraju je to jedan plemenit ostareo destilat gde se vino više ni na koji način ne oseća nego više ekstrakti hrasovog drveta pomešani sa ukusima bonifikatora, a to nije ništa drugo nego sirup koji se pravi na kraju ležanja konjaka kojim se okus, pre flaširanja, zaokruži. Dakle, konjak, nesporno je plemenito piće, ali je negacija eau-de-vie, ili što bismo mi rekli voćnom destilatu u kojem se još miriše i jezikom oseća voće od kojeg je napravljeno. Konjak, i armanjak, nemaju višta ništa od grožđa kao ni kalvados od jabuka (ili jako malo).

[peca50]

Peco, mozda bi bilo dobrao da priznas da li vi zaposleni u Navipu, mislim na Krnjevo pijete na radnom mestu?
Predpostavljam da Vam je najvevi problem kako naci casu.

Priznajem, ali nepijemo na radnom mestu. Pijemo svuda i na svakom koraku i stojeći, sedeći itd.... Čaše nemamo pa pijemo iz koveee(čitaj kofe). Hvala Šuco na podršci, čekao da odeš iz Jagnjila, pa onda doneo jagnje da jedemo, aha Jagnjilac!

[mk]

Peco zaboravio sam da ti kazem da onaj vinjak sto si nam dao je perfektan,nema sta.

[peca50]

Hvala,
Pravi naziv mu je neškolovani vinjak. Nije prošao nikakvu tehnološku torturu finalizacije, samo mu je malo skinuta jačina pa je negde na oko 45%, a što se starosti tiče: eight years old+, ili više od osam godina starosti!

[J.S.P.]

Hvala,
Pravi naziv mu je neškolovani vinjak. Nije prošao nikakvu tehnološku torturu finalizacije, samo mu je malo skinuta jačina pa je negde na oko 45%, a što se starosti tiče: eight years old+, ili više od osam godina starosti!

To je vas vinjak ,koji vi pravite ili se radi o nekom navipovom

[lovranski]

mene zanima priča oko bonifikatora

od čega se prave
u kojem omijeru dodaju

[peca50]

Bonifikatori, uprošćeno rečeno, su poboljšivači ili pospešivači, da bi se polje razumelo. Služe za poboljašnje ukusa, mirisa, boje...
Najčešće su proizvedeni od prirodnih sirovina, ili prirodno identičnih, a u zavisnosti zašta su namenjeni da poboljšaju, naprimer šećer, glicerin, vanila itd...
Postoje bonifikatori iz dve komponente i iz jedne, a postoje i višekomponentni.
Doziranje je u zavisnosti od tipa bonifikatora i proizvođača.

[lovranski]

dali se mogu doma izraditi na neki način

[peca50]

Evo jednog predloga za: uradi sam

Potrebno je:

-Skuvati karamel od 0,5 kg-a šećera,
-desetak hrastovih daščica veličine 10x20cm i debljine oko 3-4 milimetra
- pola kesice vanilin šećera
- 2-3litra neutralnog destilata od vina
- 2litra destilovane vode

Dalji postupak

Sve pomešati u većem sudu i staviti na grejno telo da se kuva. Izbegavati da se kuva na plinu ili otvorenom plamenu da se nebi upalilo.
Masu kuvati na vrlo tihom grejanju-vatri da nebi došlo do stvaranja velike pene i prosipanju-kipljenju, kuvanje je gotovo kada ukupna masa se svede na približno jednu polovinu od početne, normalno obratiti pažnju i na to da letvice neostanu na suvom.
Posle toga prohladiti pa kroz sito procediti, odvojiti od letvica.

Dobijeni bonifikator služi za poboljšanje boje, ukusa i arome. Dozira se prema potrebi a u odnosu na ostareli vinski destilat.

I još jedna napomena: ako je potrebno zbog mase letvica povećati u startu destilat i vodu kao bi bile kompletno potopljene u tečnosti pre nego što se počne sa ukuvavanjem.

[strashni]

Koliko se dobija 70% destilata od 100l vina jacine 12-13% alkohola i da li odgovara cabernet za proizvodnju vinjaka/konjaka?

[dioda]

Ako racunas da je vino sa 12,5% alkohola onda u 100 litara tog vina imas 12,5 litara 100-procentnog alkohola. Kada ga razblazis na 70% dobija se oko 18 litara (17,86) destilata sa 70% alkohola.  Ovo je cisto teoretisanje i nema snse da ovo uradis obicnim alambikom. Ako imas rektifikacionu kolonu onda mozes dobiti destilat te jacine ali ni tada neces imati 18 litara vec manje zbog gubitaka.