Konjak se destilira od odnegovanog i stabilnog belog vina određene sorte grožđa, iste one od koje se pravi i armanjak, ali sad uzgojene na drugačijem tipu zemljišta u pokrajini Konjak (i donekle drugačijem (mikro)klimatu od onog u Armanjaku, to jest uticaj Atlantika je u Konjaku veći).
Postoji tradicionalni konjak alambik koji se ne razlikuje puno od nama poznatog lempika. Dakle, fazni destilacioni uređaj sa kapkom i hladionikom u obliku vodom hlađene spirale, a jedina razlika je predgrejanje vina za sledeći kazan i to tako što parovodna cev prolazi kroz spremnik sa vinom za nastavljanje kazana.
Konjak se destilira(o) u prepeku što znači prva destilacija bez odvajanja frakcija i hvatalo se dokle god curi još alkohola a onda se taj sirovi destilat prepicao uz odvajanje frakcija. Mladi destilat koji će višegodišnjim zrenjem postati konjak ima jačinu oko 70% alkohola i u takvom jakom obliku čuva se u hrastovim buradima veličine od oko 250-300 litara (vrlo je važna veličina jer što je bure veće površina bureta po jedinici zapremine se smanjuje a za zrenje destilata je potrebna određena interakcija destilata, preko pora drveta, sa kiseonikom iz okoline, pa je zbog toga važno koja je površina destilatu za tu interakciju na raspolaganju).
Hrast mora biti iz pokrajine Limuzin i star najmanje 100 godina.
Najbolji konjaci stari su preko 30 godina. Jedna generacija pravi konjak i počinje da ga neguje a tek druga ga "doneguje", proda i pravi novi za sledeću generaciju.
Konjak, kao i armanjak, ali može se reći da je slično i sa kalvadosom, na kraju više nema ništa od, da tako kažem, sveže sortne karakteristike. Konjak je destilat vina ali na kraju je to jedan plemenit ostareo destilat gde se vino više ni na koji način ne oseća nego više ekstrakti hrasovog drveta pomešani sa ukusima bonifikatora, a to nije ništa drugo nego sirup koji se pravi na kraju ležanja konjaka kojim se okus, pre flaširanja, zaokruži. Dakle, konjak, nesporno je plemenito piće, ali je negacija eau-de-vie, ili što bismo mi rekli voćnom destilatu u kojem se još miriše i jezikom oseća voće od kojeg je napravljeno. Konjak, i armanjak, nemaju višta ništa od grožđa kao ni kalvados od jabuka (ili jako malo).
Da li je uvijek slučaj (boldano u citatu: prva destilacija bez odvajanja frakcija) da se tako radi (dakle, niti se odvaja prvenac niti patoka)?
Naišao sam na tekstove da se radi frakcioniranje i prvog destilata, pa jednako i u prepeku. Ima li potrebe za time?
