Profesionalno bavljenje vinogradarstvom i vinarstvom

[cvele]

Da li iko ima predstavu kolika je neka min povrsina pod vinogradom koja je dovoljna za jednu porodicu u smislu egzistencije. Pod tim mislim da se ta porodica posveti tome 100% i naravno da proizvede vino na kraju. Ne mislim o nikakvim "avionima i kamionima", vec podrazumevam jedan sasvim prosecan zivot. Ajde neka se sve svede na nekih prosecnih 700evra mesecno. Da li je moguce posteno raditi i proizvesti vino i na kraju kada podvuces crtu bude neka cifra od 8000evra godisnje? Da li uopse i postoji odgovor na ovo moje pitanje?

Inace sam misljenja da su mali proizvidjaci ipak u prednosti nad velikim

[DarkoK]

Da li iko ima predstavu kolika je neka min povrsina pod vinogradom koja je dovoljna za jednu porodicu u smislu egzistencije. Pod tim mislim da se ta porodica posveti tome 100% i naravno da proizvede vino na kraju. Ne mislim o nikakvim "avionima i kamionima", vec podrazumevam jedan sasvim prosecan zivot. Ajde neka se sve svede na nekih prosecnih 700evra mesecno. Da li je moguce posteno raditi i proizvesti vino i na kraju kada podvuces crtu bude neka cifra od 8000evra godisnje? Da li uopse i postoji odgovor na ovo moje pitanje?

Inace sam misljenja da su mali proizvidjaci ipak u prednosti nad velikim

Vrlo komplikovano pitanje, barem tako mislim. A evo i zašto.
Da bi neko živeo od vinogradarstva i vinarstva, pored toga što treba da ima svoj vinograd, potrebno je da ima i vinariju.
Kada se govori o profesinoalnoj proizvodnji, vinarija (objekat), mora da zadovoljava potrebne uslove. Da bi neko mogao da proizvodi vino za prodaju, mora da izgradi objekat po standardima kako bi imao odobrenje da isti koristi.
Oprema koja se koristi u proizvodnj, ni malo nije jeftina. Kada neko želi da se profesionalno bavi ovim poslom i od toga da živi, ne može da koristi sudove od 100l, plastičnu burad,... već mnogo ozbiljnije sisteme. U par vinarija u kojima sam bio, video sai i čuo da se drvena burad naručuju iz Francuske.
Vinograd je posebna priča. Imati svoj vinograd i obrađivati ručno je nemoguće, Naravno ne govorim o malim povrčinama, već o vinogradima od 5,6 i više hektara. Potrebna je i mehanizacija. Tu se pojavljuje i problem počeka, tj. tek u trećoj godini može se očekivati rod.
A da ne govorimo o dozvolama, inspekcijama,...
Kada se sve ovo sabere, ispadne da su ulaganja ogromna.
I da ne zaboravim i najbitnije, TRŽIŠTE.
Treeba znati prodati svoj proizvod.
Eto, ništa novo nisam napisao, ali možda ću navesti nekog da nastavi sa ovom problematikom.

[sale]

Darko je u pravu.U pocetku je potrebna veca kolicina novca, da bi se kupila kvalitetna oprema za proizvodnju.Ako neko misli da od toga zivi mora da ima i dobru opremu.Treba dosta uloziti i cekati 3-4god da bi nesto pocelo da se vraca.

[Don Julijan]

Da li iko ima predstavu kolika je neka min povrsina pod vinogradom koja je dovoljna za jednu porodicu u smislu egzistencije. Pod tim mislim da se ta porodica posveti tome 100% i naravno da proizvede vino na kraju. Ne mislim o nikakvim "avionima i kamionima", vec podrazumevam jedan sasvim prosecan zivot. Ajde neka se sve svede na nekih prosecnih 700evra mesecno. Da li je moguce posteno raditi i proizvesti vino i na kraju kada podvuces crtu bude neka cifra od 8000evra godisnje? Da li uopse i postoji odgovor na ovo moje pitanje?

Inace sam misljenja da su mali proizvidjaci ipak u prednosti nad velikim

U suštini, ti u stvari tražiš da ti neko naparavi biznis-plan za neki vinograd određene veličine sa određenom količinom prinosa i određenom proizvodnjom vina, što košta nekoliko stotina evra (ja mislim), pa ne verujem da će neko odavde (ako uopšte ovde ima takvih koji se bave time) odraditi to samo tako.
Nisam mislio ništa negativno, samo je tvoj zahtev suviše velik.
Ali evo pokušaću da ti pomognem:
Izračunaj po kojoj ceni ćeš prodavati litar vina. Koliko želiš vina godišnje da proizvedeš. Sad sve zavisi koju ćeš sortu da sadiš, koja gustina sadnje i koliko ćeš opterećivati vinograd što se tiče prinosa.
Dalje, zavisi od toga na koji način ćeš proizvoditi vino (u smislu koliko će ti trebati kg grožđa za litar vina), da li ćeš presovati ili ne.
Kad sve ovo izračunaš (a to samo ti možeš), možeš videti koliko treba grožđa da proizvedeš da bi dobio određenu količinu vina.
I na kraju, ako si proizveo recimo 5.000 litara vina i uspeo sve da prodaš za godinu dana, po 2 eura/litar, dobio si 10.000 eura i sad moraš da odbiješ troškove tvog načina gajenja vinograda i proizvodnje vina.
Naravno sve to posle 3 godine od kako posadiš vinograd.

[jerry]

Odnos "veliki-mali" nije karakterističan samo u oblasti vinarstva (proizvodnji alkoholnih pića). Veoma sličan je u svim oblastima proizvodnje. Uostalom taj odnos nije ni karakterističan za "sadašnji vremenski trenutak" (mada je možda trenutno izraženiji) i svodi se na na odnos "industrija- zanatstvo", "megamarketi-lokalne prodavnice", "poliklinike-kućni lekar" i td. Naravno čak i ona narodna "velika riba guta malu" ne treba obeshrabiti trenutne i buduće vinare, ali ih stavlja pred ozbilna pitanja na koja moraju naći odgovor ako žele nastaviti ili početi sa proizvodnjom. Danas to zovu "biznis plan" (kao da je to ne znam i bog zna kakava novost ili mudrost) ali svkako svako mora naći odgovor na pitanja tipa "šta želim a šta mogu?, šta imam imam, šta mogu nabaviti a šta mi je neophodno, koje su mi prednosti (npr. porodična tradicija, tradicija okruženja, mikrolokacija, znanje i veštine koje posedujem i sl.) a koji su mi nedostaci? koliko, čega i gde mogu plasirati?, ( da ne tupim više shvatate što želim reći)"  te ako se nađu zadovoljavajući odgovori smatram da treba početi-nastaviti sa proizvodnjom. Ne treba izgubiti iz vida da pored industrije hleba postoje (a neki od njih i veoma lepo žive) i mali pekari, pored megamarketa i postoje male lokalne prodavnice( manje ili više specijalizovane) ali i činjenicu da postoji industrija sokova dok "soda-majstore", "bozađije", "vašarske sladoledžije" verovatno nećete sresti.

[Matej]

da se samo kratko vratim na pitanje ekonomske održivosti "male" proizvodnje vina...
na više mesta sam naišao na vrlo uprosečenu kalkulaciju da je ekonomski isplativa količina zasada, pod uslovom da sam proizvodiš groždje i od njega vino, negde izmedju 3-4Ha.
Naravno, dok ne stasaju sopstveni zasadi, vreme se može premostiti kupovinom groždja što većina novih vinara u Srbiji i radi u poslednjim 10-15 godina, i što je sasvim logično. Medjutim i dalje ostaje otvoreno pitanje inicijalnih ulaganja koja su velika i zavise, kako su Darko i Don naveli, od mnogo faktora koje samo ti, bez nekog dubljeg analiziranja nekog sa strane, možeš da znaš...

[cvele]

Aj da sa krenemo sa matematikom za 1ha. Pretpostavka je da imamo zemlju, nasledili smo od dede. Hocemo da proizvedemo vino koje ce imati limitiranu godisnju kolicinu tako da nece biti uopste jeftino, neka bude belo. Koja bi sorta bila najbolja za to vrhunsko vino, koliko kosta i koliko ide kom na 1ha? Da li je drzava raspolozna da to i subvencionise ili subvencionise samo autohtone sorte (primer:u Prokuplju svaki kalem sa 130 din).

[sale]

Opet tesko pitanje.Nije garant ako posadis tu i tu sortu da ces dobiti vrhunsko vino.Ima puno faktora koji uticu na to.Prvo zemljiste,drugo njegov polozaj,mikroklima,uzgojni oblik,koliko ce biti optereceno na rod,tehnologija koju ces koristiti pri proizvodnji...Kolicina kalemova opet zavisi od nacina sadnje.Racunaj okvirno 3.000 kom po ha.Cena opet zavisi od toga gde kupujes.Da bi ti drzava subvencionisala sadnju,moras da budes registrovano poljoprivredno domacinstvo ili pravno lice iliti firma.Moras da kupis sertifikovan kalem ili nista od subvencije.Moras da uradis analizu zemljista,njegovu pripremu prema zahtevima ministarstva.Da bi kasnije mogao da prodajes vino moras da budes registrovano pravno lice.Vinograd moras da upises u vinogradarski registar.Tako da tu ne postoji neka prosta matematika.Moraces malo ozbiljnije da se raspitas o svim detaljima.

[Matej]

cvele, kao sto smo vec rekli puno faktora koje mi u ovom trenutku ne znamo utice na ukupnu investiciju i njenu isplativost...ta tema je vec dobrano obradjena...pogledaj http://www.sveovinu.com/index.php/topic,63.30.html naci ces dosta toga sto ti moze olaksati kalkulaciju...ali nemoj zaboraviti da ti niko ne moze dati kalkulaciju tvoje umesnosti prodaje, postovanja marketinskih principa (ovde ne mislim pod marketingom reklamu vec kompletan plasman kome prethodi analiza trzista i sve sto taj deo prati) i na kraju ne manje bitan deo - naplatu, na cemu pada dosta novih proizvodjaca ne samo vina...

[DarkoK]

A tu dolazi i mehanizacija. Ako neko želi da se posveti 100% vinogradarstvu, mora imati i mehanizaciju. Vreme ručne obrade je prošlo. Mehanizacija je dosta skupa. Naravno da postoji mogućnost podizanja kredita, ali treba vratiti kredit. Negde sam pročitao da je za podizanje 1 ha vinograda potrebno između 12000 i 15000 evra. Verovatno i ova cifra ima smisla ako se ukalkulišu cene, ne samo pripreme zemljišta i sadnje (rigolovanje, đubrenje,...), već i cena postavljanja sistema za navodnjavanje,....
Da bi se krenulo sa ovim poslom, koji svakako može doneti dobit u nekom periodu, čovek mora ili imati finansijsku zaleđinu, nekog ko će moći da uskoči kada je potrebno, da dobije neke pare (igre na sreću, tetka iz Amerike ili Australije) ili da zažmuri i krene u ovu priču i da pokuša da pliva.

[peca50]

Kod započinjanja bilo kog posla treba uraditi procenu. Pod procenom se podrazumeva osnovna postavka i izvodljiivost svih operacija bilo proizvodnih ili plasmanskih. Na osnovu kvalitetne procene uzimajući u obzir sve elemente rade se planovi realizacije. Možda deluje malo administrativno, mastiljarski, ali tako mora da bude urađeno da bi posao uspeo.Na šta se odnosi procena? Konkretno kod vinogradarstva, navešću nekoliko pozicija na koje treba obratiti pažnju:Pozicija parcele(nadmorska visina, sastav zemljišta, dostupnost vode, putna mreža, predpostavka uspešnosti gajenja loze baš na toj lokaciji). Izbor sorte, a iz koje prozilazi, održivost, uspešnost te sorte na toj lokaciji, i dali tržište ima potrebu baš za tom sortom... itd. Planovi realizacije pozitivne procene, pored razrade svih zadataka i operacija  kao zadnji i najvažniji momenat moraju i da imaju finasijski plan, izrađen na osnovu sagledanih svih potreba, i način ostvarenja , obezbeđenja novca za sve potrebe!
Malo zbrda-dola ali nemojte da zanemarite ovo pisanje, ako krećete u projekat podizanja zasada i eventualnog podruma za preradu, jer će od ovog prvog, jasno stavljenog na papir, zavisiti uspešnost daljeg toka novog projekta.

[Sicko]

Glavna stvar je procena trzista...
Dzaba nam mehanizacija, hektari i hektari vinograda, vrhunski podrum ako dobijeno vino ne mozemo da plasiramo po odgovarajucoj ceni...

[DarkoK]

Glavna stvar je procena trzista...
Dzaba nam mehanizacija, hektari i hektari vinograda, vrhunski podrum ako dobijeno vino ne mozemo da plasiramo po odgovarajucoj ceni...

Ovo donekle i ima smisla. Ali od procene o kojoj je Peca pisao zavisi i kvalitet vina koje proizvedemo. Tržište, domće ali i strano, traži kvalitet. Taj kvalitet se može postići samo dobrom procenom parcele, sadnica, kvalitetnom obradom vinograda, kvalitetnom opremom za proizvodnju,...

[peca50]

Glavna stvar je procena trzista...
Dzaba nam mehanizacija, hektari i hektari vinograda, vrhunski podrum ako dobijeno vino ne mozemo da plasiramo po odgovarajucoj ceni...

Zato je i bitna procena svih elemenata, kao što sam već i napisao, ako imate bilo kavu negativnu procenu, nevredi raditi planove za dalje, pa je i deo toga i plasman. Međutim, sve se može rešiti.
Npr. dođemo do procene da i pored najboljeg kvaliteta, nemožemo realizovati plasman uspešno. Onda idemo u drugom pravcu, možda je tržište zasićeno sa tim tipom proizvoda, onda sortimentom idemo na onaj tip proizvoda koji nije zastupljen dovoljno, i gde imamo mesta da svojim proizvodom ostvarimo dobar plasman i finansiski efekat. I opet primer iz tog dela: tržište je zasićeno sa vinima tipa kberne sovinjon, šardone, rizling i ostala već "izlizana" imena, i njih je teško pomeriti sa novim proizvodom istog tipa vina, jer je neko već napravio imidž i plasman. Onda sednemo pa razmislimo, i setimo se: pa na tržištu srbije nema ili ima vrlo malo žilavke, e tu ću ja da radim da ostvarim svoje mesto. I takooo daljeee...
Sledeća muka je kao napraviti ime i prostor na tržištu sa tim svojim proizvodom: Pa mora da ide priča, i priča, kvalitet, promocije na razne načine (reprezentacije, degustacije, veliki restorani, prijatelji koji će preporučiti, mediji i opet priča i priča).
Tako ja to razmišljam, zamišljam i radim, i rezultate imam; ali nažalost kad napravim prostor na tržištu, i počme nedeljno da ide 200 do 300 kartona, čovek koji me je do tada slušao i pratio, postane neozbiljan, pa kaže nema trenutno pare za amalažu, zatvarače, kapice, filter ploče i etikete, a zalihe vina ima na pretek. Od priliva novca koji mu je pristizao nije odvojio deo za to već je potrošio za nešto drugo..... I tu treba imati procenu, koliko ste spremni kao prozvođač da trpite da novac nepotrošite uludo već da trpite dok neojačate, pa tek onda možete početi da trošite i na nešto drugo.

[cvele]

Peco, to sam hteo da cujem od nekog!

Crnogorci imaju CRNOGORSKI Vranac, pa cak i CRNOGORSKI Merlo!? Po ovome se može zaključiti da se vranac i merlo radjaju samo u CG. Zar ova Sbija ne može da ima neku svoju blatinu kao hercegovci pa od nje i mi da pravimo vrhunska vina? Meni je prosto više muka od ovih kabernea i kojekakvih pinoa! Hocu dam pijem vino od neke naše sorte ma kako se ona zvala i da uzivam u njemu. Bilo bi mi strašno žao da sam usamljen u ovom mišljenju...