cvele
Zaslužni član
Van mreže
Pol:
Starost: 51
Lokacija: Niš
Poruke: 255
OS: Windows XP Browser: Firefox 3.5.5
|
|
« Odgovor #30 Poslato: 09. Novembar 2009, 08:29:26 » |
|
Drugari, niste me razumeli. Mogućnost prodaje određene količine za keš je prednost malih proizvođača. Normalno da to nije stvar od koje treba početi razmišljanje o profesionalnom bavljenju vinarstvom. Proizvodnju od 5-6000l ja smatram profesionalnom. To je oko 8000 boca, proizvođač je sposoban da ih proda po 300din,znači 2400000 godišnje. Zar u ovoj matematici ne može da se uklopi jedna porodica kada vinograd dostigne pun prinos posle par godina? Po Francuskim vinskim oblastima, prave vino i sa par desetina ari, i svi lepo žive. Mi li smo nesposobni za tako nešto? http://www.winestyle.rs/novo-vinarstvo0.phpDa li se Kosta Botunjac koji drži podrum Botunjac reklamira u ovom časopisu jer nema matematiku sa 3500 boca godišnje?
|
|
|
Sačuvana
|
dok pijem-zdrav sam
|
|
|
Dux
Zaslužni član
Van mreže
Starost: 62
Lokacija: Grocka
Poruke: 303
OS: Windows XP Browser: Opera 9.51
|
|
« Odgovor #31 Poslato: 09. Novembar 2009, 17:14:03 » |
|
Pa sad siris temu... Ako podatak nije lazan bar si saznao kolika ti povrsina zemlje treba za 3500boca. Uz to izracunaj koliko jedna boca moze da kosta da bi ti ostalo 8000 neto. Odakle znas da mu je to osnovna ,a ne dopunska delatnost? Sto se tvoje matematike tice, ti stalno vidis krajnju cifru ne ulazeci koliki su troskovi. Uz to 8000 je duplo vise od 3500. Kako mislis da prodas 8000, sam ili preko trgovina?
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
cvele
Zaslužni član
Van mreže
Pol:
Starost: 51
Lokacija: Niš
Poruke: 255
OS: Windows XP Browser: Firefox 3.5.5
|
|
« Odgovor #32 Poslato: 10. Novembar 2009, 08:32:07 » |
|
|
|
|
Sačuvana
|
dok pijem-zdrav sam
|
|
|
DarkoK
Zaslužni član
Van mreže
Pol:
Starost: 45
Lokacija: Smederevo
Poruke: 349
OS: Windows XP Browser: Microsoft Internet Explorer 6.0
|
|
« Odgovor #33 Poslato: 10. Novembar 2009, 10:56:39 » |
|
Ne znam zašto ovolika polemika oko tako jednostavnog pitanja. Treba prvo videti šta je cilj, tj.koliku proizvodnju želimo. videti šime raspolažemo, uzeti papir i olovku i uraditi kalkulaciju. Na sumu koju dobijemo da je potrebno uložiti treba dodati sigurno 20%, najmanje i videti da li se isplati i da li možemo očekivati nekekvu dobit. Kada se dobije približna cena koštanja otvaranja vinarije, podigne se kredit i to je to. Jedino što je potrebno jeste imati hrabrosti, baš kao i za svaku životnu odluku. Otvaranje vinarije nije mala investicija, niti nešto što će se raditi 2,3 godine i gotovo. Ovo je investicija koju mogu da nastave generacije iza nas. Zato i jesu velike sume u igri. Ako neko misli da može odmah očekivati velike pare, zavarava se. Od pripreme zemljišta za sadnju vinograda, do flaširanja i etiketiranja vina dug je proces, kako tehnološki, tako i vremenski. Kada budem doneo odluku da se profesionalno bavim vinogradarstvom i vinarstvom, ovako ću uraditi: - krčenje zemljišta..........__,00 dinara - rigolovanje..................__,00 din . . -gradnja podruma....__,00 din . . -tankovi (prohrom).......__,00 din -barik burad.................__,00 din -staklena ambalaža.......__,00 din ________________________________ Ukupno........................__,00 din
I to je to. Nema tu velike filozofije, osim odluke koje ćemo količine proizvoditi u smislu izbora opreme.
|
|
|
Sačuvana
|
“U vodi ćeš videti svoje lice a u vinu vidiš izraz svoje duše.”
|
|
|
pola pije pola sarcu daje
Stariji član
Van mreže
Pol:
Starost: 59
Lokacija: ch- kopaonik
Poruke: 128
OS: Windows Vista Browser: Microsoft Internet Explorer 7.0
|
|
« Odgovor #34 Poslato: 03. Decembar 2009, 13:43:20 » |
|
dali je neko od vas , razmisljao za postavljanje protiv gradne mreze? neodnosi se samo na vinograde isto moze i da se uradi za vocnjake... i za zastitu grozdja od ptica( mreze koja se montira sastrane, radi zastite grozda. odnosno kolike su stete nanete pticama,,... ovde sam obilazio par vocnjaka koji imaju zastitu ,, i u poslednje vreme novi vocnjaci i deo vinograda su zasticeni tom mrezom.. video sam da ima tri vrste u ch ,,, u nemackoj ih ima vise.----- crna, siva i bela.. ( mreze zadrzavaju svetlost , tako da vinograd u toku sezone dobije od 8 do 15% manje sunceve svetlosti) sto nije zanemarljivo.. kompletna oprema kosta 11000 eura po hektaru,,, stim ako covek ulozi svoj rad i jeftinije drvene stubove,, to bi moglo skoro da se prepolovi.. mozda je problem za vece vinograde ali za manje , mislim da je izvodjlivo i isplatljivo. vek trajanja im je od 12 do 15 godina.. negde sam cuo da postoje neke ausrtiske mreze koje su jace i imaju vek trajanja preko 20 godina ali jos nisma video...
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
DarkoK
Zaslužni član
Van mreže
Pol:
Starost: 45
Lokacija: Smederevo
Poruke: 349
OS: Windows XP Browser: Microsoft Internet Explorer 6.0
|
|
« Odgovor #35 Poslato: 03. Decembar 2009, 16:12:07 » |
|
Mislim da je isplativije osigurati vinograd i voće od rizika grada, požara.
|
|
|
Sačuvana
|
“U vodi ćeš videti svoje lice a u vinu vidiš izraz svoje duše.”
|
|
|
pola pije pola sarcu daje
Stariji član
Van mreže
Pol:
Starost: 59
Lokacija: ch- kopaonik
Poruke: 128
OS: Windows Vista Browser: Microsoft Internet Explorer 7.0
|
|
« Odgovor #36 Poslato: 03. Decembar 2009, 18:33:06 » |
|
hm , moguce ali nemas vino ako ti propadne grozdje ! a dok naplatis stetu moraces da pijes .. buckuris drugih hemicara koji ti smute... a stetumora da plate drugi osiguranici... osiguranje zivi od clanova.. sta ako 60% clanova osiguranja ubije grad ? od koga ce se naplatiti steta ?
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
sale
Zlatni član
Van mreže
Pol:
Starost: 46
Lokacija: Beograd
Poruke: 1.084
OS: Windows XP Browser: Firefox 3.0.15
|
|
« Odgovor #37 Poslato: 03. Decembar 2009, 22:00:05 » |
|
Naplatice se od onih para koje je drustvo zaradilo u onim godinama kada nije bilo grada,ali borba je to.
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
DarkoK
Zaslužni član
Van mreže
Pol:
Starost: 45
Lokacija: Smederevo
Poruke: 349
OS: Windows XP Browser: Microsoft Internet Explorer 6.0
|
|
« Odgovor #38 Poslato: 04. Decembar 2009, 07:36:30 » |
|
Isplata štete je u roku od 14 dana od dana podnošenja prijave o nastanku štete. Za osiguranje poljoprivrede, a konkretno za osiguranje useva i plodova, rok je 14 dana od dana kada je bila planirana berba. S obziroma da radim u jednoj osiguravajućoj kući (neću reći kojoj da ne bude reklama) i da se bavim ovom problematikom, svi oni koji žele da čuju nešto viče mogu me kontaktirati na PP. Osiguravaju se svi zasadi voća i povrća i životinje.
|
|
|
Sačuvana
|
“U vodi ćeš videti svoje lice a u vinu vidiš izraz svoje duše.”
|
|
|
kicca
Zaslužni član
Van mreže
Pol:
Starost: 49
Lokacija: Wien
Poruke: 290
OS: Windows XP Browser: Opera 9.61
|
|
« Odgovor #39 Poslato: 11. Mart 2010, 22:25:39 » |
|
Imam jedno pitanje koje me muci u zadnje vreme od kako sam procitao da veci privatni vinari kupuju grozdje od kooperanata vinogradara po ceni od 45,00 dinara i da rod neprelazi 5t/h Dve stvari su mi nejasne -Ogranicenje je besmisleno za vecinu sorti koje se gaje kod nas osim mozda par crvenih koje sazrevaju u kasnoj epohi.Mislim da ce obojenost i kolicina secera direktno vise zavisiti od kondicije vinograda,pravovremene upotrebe agrotehnickih sredstava,geografskog polozaja nego od kolicine roda.
Druga stvar je matematika 5000kg * 45,00=225.000 dinara
ako pretpostavimo da su ulaganja za 1ha sledeca: nafta 200l = 20.000,00 rezidba 10*3500=35.000 radnici lacenje i berba 20*1.500=30.000,00 djubrivo 700kg 14*2.000=28.000,00 prskanje minimum 100.000,00 ......................................................................... 213.000,00
Dali je moguce da zarada bude 100€ po hektaru ili da je uopste i nema i mislim da je to kraj price o razvoju vinogradarstva u Srbiji!!!
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
cvele
Zaslužni član
Van mreže
Pol:
Starost: 51
Lokacija: Niš
Poruke: 255
OS: Windows XP Browser: Firefox 3.6
|
|
« Odgovor #40 Poslato: 12. Mart 2010, 08:05:15 » |
|
Ni ja ne vidim tu nikakvu matematiku. Bolje je onda posaditi stono grozdje koje ce da ti rodi 20000kgx35din=700000din. Jedini problem sto proizvodjac treba sam da se potrudi da ga proda, a kod vinske ogranicene proizvodnje imas zagarantovan otkup. Covek mora dobro da razmisli sta ce da radi kad krene u pricu sa vinogradima.
|
|
|
Sačuvana
|
dok pijem-zdrav sam
|
|
|
skabeta
Stariji član
Van mreže
Poruke: 101
OS: Windows XP Browser: Microsoft Internet Explorer 6.0
|
|
« Odgovor #41 Poslato: 12. Mart 2010, 22:36:02 » |
|
Moje misljenje da su ljudi 90-tih trazili racunicu ne bi bilo niti jednog vinograda. Zato je to vinogradarstvo, nekome odmor za dusu. Ali to nema veze sa profesionalnim bavljenjem vinogradarstvom. Pa si u isto vreme imao da na jednoj strani propadaju hektari vinograda a na drugoj ljudi deru gace da dignu 1 hektar. Subvencije su pokrenule vinogradarstvo u zadnje 3-4 godine. To je statistika vise se podiglo nego u zadnjih 15 godina. Digli su se vinogradi ali cvrc nema para za opremanje sudovima i ostalim. Mozes ti da proizvedes Cvele 8000 boca i da izracunas silne pare da ces da dobijes ali kad dodjes do cudne sorte ljudi koji se zovu trgovci i vlasnici restorana, cupas kosu automatski. Mi moramo da se pomirimo sa cinjenicom da ce ozbiljni vinogradari biti ljudi koji imaju veliki novac (koji najcesce nije iz vinogardarstva) i koji zele da se sa tim bave. Tipa gradjevinari, advokati, i sl. I tim ljudima svaka cast ako zele da uloze svoje pare u to. I ovde ne mislim da svako ko ima novce za to da je lopov. Ostalo sto je sitno do 10 ha vinski turizam nesto na lokalu pa da te Bog vidi (za ovo treba 350000 eura). Grozdje bez proizvodnje vina=nista Proizvodnja vina bez savremenih saznanja=nista Ali malo je cudno i ne verujem da ce tako biti za koju godinu da na OMV pumpama Jankov Zapis ide za 1200, Kovacevic Ch 1200. A solidan vranac 13 jul 350 din stranci 600-700 +/- 100 din.
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
kicca
Zaslužni član
Van mreže
Pol:
Starost: 49
Lokacija: Wien
Poruke: 290
OS: Windows XP Browser: Opera 9.61
|
|
« Odgovor #42 Poslato: 13. Mart 2010, 00:55:50 » |
|
Ova tema konkretno je posvecena profesionalnom vinogrdarstvu.Nije mi bas logicno da neko ko zeli da se bavi vinogradarstvom MORA da ima vinariju i vinoteku u nekom vecem gradu da bi mogao da zivi od toga.To je nenormalno kao i to da neko kilogram grozdja od koga ce dobiti buteljku vina plati 45 a buteljku proda za 900.Tu je rec o jednostavnom zakonu ponude i traznje odnosno da je malo kupaca za te vrste grozdja dovoljno velikih da ugovore kupovinu ranije.ja sam Smederevku na sitno(od200do 600kg) prodavao po 25 din u vinogradu a rod nije ispod 6kg po cokoti odnosno 20-25t/h sto je skoro dvostruko u odnosu na kaberne sovinjon.Dali je moguce da svako selo ima po pet Mije Radovanovica ili Aleksandrovica.Pa covek na hektaru deteline ima vecu zaradu nego ovaj sa kaberneom a da bi formirao hektar vinograda treba oko 10.000€ minimum.Jedina rec koja mi trenutno pada na pamet je MONOPOL i druga je BJRM. I tako ce opet sve jovo nanovo po sirovinu ce dolaziti slovenci i ostali..... Da napomenem da je moj deda '90 god od roda smederevke sa 1,2ha kupio nov trktor i postavili smo stolariju na dvospratnoj kuci! Kako bre ljudi moze da bude sitan proizvodjac neko ko ima 10ha vinograda!!! :doh:sitan
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
kicca
Zaslužni član
Van mreže
Pol:
Starost: 49
Lokacija: Wien
Poruke: 290
OS: Windows XP Browser: Opera 9.61
|
|
« Odgovor #43 Poslato: 14. Mart 2010, 00:46:44 » |
|
Dobro kad malo bolje razmislim bio sam malo vise ogorcen dok sam pisao post povise Ali za cveleta poruka Treba razmisliti o organskoj proizvodnji i vina i grozdja puta neka autohtona sorta tipa tamjanika mora da ima vajde sigurno.Mislim da je Peca50 pomenuo da su se megapopularne sorte malo izlizale tako da ostavljaju prostor za ove malo zaboravljene autohtone.
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
skabeta
Stariji član
Van mreže
Poruke: 101
OS: Windows XP Browser: Microsoft Internet Explorer 6.0
|
|
« Odgovor #44 Poslato: 14. Mart 2010, 08:43:33 » |
|
Ne preferiram organsku proizvodnju. Zasto? Tesko mogu da idu autohtone sorte i ostale plemenite. U tom slucaju bolje je uzeti otporne medjuvrsne hibride. Od njih se valjda ne mogu zakonski proizvesti visokokvalitetna vina. Nisam cuo da je moguce proizvesti organsko vino. U Srbiji nemas ozbiljnih preparata za zastitu u organskoj proizvodnji. I mislim da na kraju niko ne kupuje vino zato sto je organsko.
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
|