12. Decembar 2024, 15:51:15 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 2 3 [4] 5   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Profesionalno bavljenje vinogradarstvom i vinarstvom  (Pročitano 74116 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
kicca
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 50
Lokacija: Wien
Poruke: 290

OS:
Windows XP
Browser:
Opera 9.61


« Odgovor #45 Poslato: 14. Mart 2010, 09:44:13 »

Silno gresis sto bi rekao petao u crtanom filmu.
Ali pocecu od kraja organski proizvedeno vino se kupuje uglavnom samo zato sto je organsko organoleptickeo sobine su manje bitne.
To sto nisi cuo da se proizvode oganska vina je druga stvar u Austiji najjeftinija kostaju oko 5€ autohtone sorte grozdja su posebno pogodne jer su se vekovima borile protiv stetocina i verovatno imaju izgradjen bar deo imuniteta.U Srbiji postoje svi znacajni proizvodjaci/evropski/ preparata kako za konvencionalnu tako i za organsku proizvodnju.
Poenta moje price je da je to mozda sansa za male proizvodjace koji se tek probijaju da sa malo vise ulozenog truda i rada dodju do trzista koje je izuzetno zahvalno jer onaj ko kupuje organsku hranu ne pita za cenu a polako postaje i pomodarstvo whistlefly Wink
Sačuvana
skabeta
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Poruke: 101

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 6.0


« Odgovor #46 Poslato: 14. Mart 2010, 11:31:23 »

Dobro ti kupci koji gledaju da li je samo organsko ili ne i nisu im vazna organolepricka svojstva, to je za mene smesno. Ali ne kazem da takvi ne postoje, ali ti sigurno unistavaju vinarstvo kao koncept.
Da li je to vino proizvedeno od organski proizvedenog grozdja ili je to vino proizvedeno po organskom postupku. Zapazi razliku.
Molim te mi reci bar jedan preparat za organsku proizvodnju grozdja za Trulez grozdja koji je registrovan u Srbiji. Samo jedan.
Sačuvana
skabeta
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Poruke: 101

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 6.0


« Odgovor #47 Poslato: 14. Mart 2010, 11:37:26 »

Zaboravih, to o autohtonim sortama i njihovoj posebnoj otpornosti tolerantnosti i sl. Ne stoji.
Sačuvana
kicca
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 50
Lokacija: Wien
Poruke: 290

OS:
Windows XP
Browser:
Opera 9.61


« Odgovor #48 Poslato: 14. Mart 2010, 17:05:00 »

Smesno ili ne matematika postoji.Organski proizvodi u zemljama gde je organska proizvodnja razvijena su 2 do 3 puta skuplji.
Mogu da te odvedem u septembru u najmanje tri vinograda u mom selu koji osim plavog kamena i kreca/Cuprablau/drugu zastitu videli nisu.Da ne poverujes savrseno grozdje/u jednom koji mi je blizu sorte su smederevka,zupljanka,prokupac i frankovka/
Jos samo da dodam da sam dobronamerno ovakvu proizvodnju naveo kao mogucnost da neko ko ima mali posed i skromna sredstva apuno entuzijazma i ljubavi moze da zivi od vinogradarstva. Scratchhead
Sačuvana
cvele
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 51
Lokacija: Niš
Poruke: 255

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6


« Odgovor #49 Poslato: 14. Mart 2010, 21:38:07 »

moje je misljenje da treba proizvesti vino od sorte kojom nije pretrpano trziste.
pre neki dan sam otvorio navipov maskat otonel star desetak godina i hteo sam da pisnem u gace kolko mi bilo lepo kad sam ga pijuckao...
na kaberne sovinjon sam postao imun-sve mi isto, potpuno isti filing, strah me da od sledece buteljke ne postanem alergican na njega pa da dobijem napad gusenja-pu, pu, pu, daleko bilo
Sačuvana

dok pijem-zdrav sam
lozar
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 57
Lokacija: Donja Jasenica, Palanka
Poruke: 722

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6


« Odgovor #50 Poslato: 15. Mart 2010, 18:36:01 »

kad pogleda čovek ovako čoporativno sve veće vinare po Srbiji teško će naći nekog ko je pare zaradio u poljoprivredi pa uložio u vinarstvo
to ne znači da treba preispitivati poreklo njihovog kapitala već da je vinarstvo skup hobi(posao),kako god
pa sad ako neko hoće da krene sa par lavora i tri kante u biznis verovatno će se razočarati
neka dosadašnja iskustva govore: prvo podrum ondak vinograd.
ne se brigaš!
ima gi majka Makedonija grojze za site nas!
prvo smućkaj vino, napravi brend(robnu marku),prodaj,naplati pa onda diži vinograde koliko ti duša ište
tako su počeli svi veliki pa što ne bi i mi?mislim,ako pričamo o zaradi od hektara vinograda, čisto da se ne lažemo
Sačuvana
skabeta
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Poruke: 101

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 6.0


« Odgovor #51 Poslato: 16. Mart 2010, 23:12:11 »

Ovaj clanak sam nasao na hrvatskom sajtu (vecini vas je sigurno poznat). Mislim da je interesantan i da je mozda neki na neki nacin pogled u buducnost.

VINARI - Samo najveći mogu se obraniti od krize i makedonskih vina
[/b]
Posljednjih godina promijenila se vinska karta Hrvatske. Agrokor je postao uvjerljivo najjači igrač, a na drugo mjesto izbio je Enver Moralić

        Za pedeset posto domaćeg tržišta vina prije samo pet godina borilo se sedam domaćih tvrtki, a danas se taj kolač dijeli između samo njih tri. Agrokor, Kutjevo i Badel 1862 u ukupnom prometu vina danas sudjeluju s više od 50 posto.

        Za brzu konsolidaciju tržišta vina najzaslužniji je Agrokor koji je akvizicijama, ali i povećanjem broja hektara pod vinogradima, od 2004. godine uvećao svoj udjel s četiri na više od 30 posto.

        Doduše, 2005. godine nije izgledalo kao da će Agrokor i u tom segementu zauzeti lidersku poziciju. U tom trenutku u vlasništvu je imao vinarije Agrolaguna i Mladina, te 49-postotni udjel u Belju. Na opće iznenađenje prodao je udjel u Belju, a iz Agrokora su poručivali da nemaju ambicija osvajati lidersku poziciju u tom segmentu. U međuvremenu, Agrokor je ipak preuzeo vinariju Belje, uzevši je u zakup, a prije dvije godine u sastav Agrokor vina, na čelu kojih je Đuro Horvat, ušle su i vinarije Istravino i Iločki podrumi od braće Juraja i Krešimira Mihaljevića. Zahvaljujući akvizicijama, ali i visokim ulaganjima u vinograde i vinarije, Agrokor danas, prema riječima Franje Francema, direktora Agrokorovih vinskih projekata, proizvede na godinu oko 20 milijuna litara vina, odnosno oko trećine ukupnog prometa vina u Hrvatskoj.

        - Ukupni promet vina u Hrvatskoj procjenjuje se na oko 60 milijuna litara, tako da Agrokor vina drže oko trećinu tržišta - pojasnio je Francem. I na poziciji broj dva na domaćem tržištu došlo je do promjene. Enver Moralić, s vinarijama u Kutjevu i Đakovu, posljednjih je godina znatno povećao proizvodnju vina te danas proizvodi oko 11 milijuna litara vina, čime je prestigao Badel 1862 koji je svojedobno čak držao i prvu poziciju na tržištu. Zahvaljujući činjenici daje stolno vino Kutjevačka graševina najprepoznatljiviji brend vina u Hrvatskoj, ni u prošloj recesijskoj godini Moralićeve vinarije nisu loše stajale.

 
Domaći promet vina (bez uvoza i dorade), Izvor: Hrvatski centar za poljoprivredu hranu i selo


Pad prodaje vrhunskih vina
        U segmentu vina ostvarili smo prošle godine prihod od oko 150 milijuna kuna, što je jednak rezultat onome iz 2008. godine. Naš brend Kutjevačka graševina najviše se prodavao u recesiji tako da smo i lani ostvarili jako dobre rezultate - zadovoljan je Enver Moralić.

        Ako je suditi po financijskim rezultatima, recesija se nije odrazila ni na vina Badela 1862 koji s godišnjom proizvodnjom od oko 6,5 milijuna litara na domaćem tržištu drži treću poziciju. Badel je u 2009. imao rast u segmentu vina od osam posto i ostvario oko 110 milijuna kuna prihoda.

        - I kad je riječ o padu potrošnje, uočene su promjene u strukturi prodaje koja se najviše manifestirala u strukturi kod vrhunskih vina, gdje bilježimo pet posto manju realizaciju u odnosu na 2008. godinu, dok su sve ostale kategorije ostvarile rast - kaže Zvjezdana Blažić, predsjednica Uprave Badela 1862.
        Ekonomska kriza tako je dodatno pogoršala ionako ne baš povoljan omjer prodaje vina. Naime, u Hrvatskoj kvalitetna vina ostvaruju 64,4 posto prodaje, stolna vina 31,2 posto prometa, dok vrhunska sudjeluju samo s 4,4 posto, što je daleko ispod prosjeka Europske unije.


Zalihe i crno tržište
        Za razliku od velikog trojca koji tvrdi da mu kriza zasad nije jako naštetila, manje vinarije teže se nose s problemima. Vinarija Vinoplod iz Šibenika u 2009. godini imala je osam posto manju prodaju vina u odnosu na godinu prije. Nelikvidnost, nemogućnost naplate, ali i problemi s plasmanom ostavili su posljedice. Iako je i dalje u vrhu vodećih proizvođača vina, tvrtka pomalo gubi tržišni udjel (u posljednjih pet godina pao je sa sedam na šest posto), a prošle godine prvi put nakon 17 godina nije isplatila dividendu dioničarima.

        S obzirom na to da se očekuje godina još teža od prošle, Moralić predviđa da će se brojni vinari naći u problemima: - Mnogi će propasti, osobito manji. Država je davala nekontrolirano poticaje, brojni su vinari dizali kredite, a sada ne mogu plasirati svoje vino. Neće biti jednostavno ni srednjim tvrtkama, a kamoli malima - smatra Moralić.

        Vjerojatno zbog činjenice da će kriza pomesti dio manjih konkurenata Veliki' ne namjeravaju nikakve akvizicije u Hrvatskoj. Interesenata nema ni za kupnju Dalmacijavina koje je još u državnom vlasništvu. Planovi vinara za budućnost uglavnom su orijentirani na izvoz koji je, unatoč tome što proizvodimo više vina nego što su domaće potrebe, slabiji od uvoza. Naime, uvoz čini čak četvrtinu ukupnoga prometa vinom u Hrvatskoj, odnosno oko 14,5 milijuna litara. Prije devet godina situacija je bila znatno drugačija - 2002. izvoz je bio jači od uvoza, izjednačenje 2004. godine, a od tada su stvari krenule nagore...

        - Zabrinjava da posljednjih godina uvoz raste po prosječnoj stopi od dva posto na godinu, dok u isto vrijeme izvoz pada prema stopi od dva posto - navodi se u studiji agencije za istraživanje Hendal Dinamika industrije vina 2009'.

        Najviše se uvozi vina za preradu i doradu, a najveći uvoznici su i najveći proizvođači. Najveći uvoznik je Istravino, a slijedi ga Badel. Čak 85 posto vina uvozimo iz zemalja bivše Jugoslavije, među kojima prednjači Makedonija s visokih 43 posto udjela u uvozu. Makedonski Vranac naprosto je osvojio nepca hrvatskih potrošača. S druge strane, s visokim postotkom izvoza mogu se pohvaliti tek rijetki. Najveći hrvatski izvoznik vina je Enver Moralić, koji u Bosnu i Hercegovinu, Švicarsku i Njemačku plasira čak 30 posto svoje proizvodnje. Nove šanse za izvoz vidi u Rusiji i Indiji

        - Nedavno smo u Indiji dobili zlatnu medalju za vino. Procjenjujemo da tamo imamo realne šanse. Za razliku od Kine u koju smo svojedobno pokušali uvoziti, pa smo odustali budući da su tamo vina izuzetno jeftina, Indija nema vlastitu proizvodnju, pa vjerujem da tamo možemo uspjeti. Jednako tako šanse vidimo i u Rusiji, gdje planiramo uskoro otvoriti tvrtku - najavio je Moralić. Za razliku od njega u Badelu vjeruju da na kineskom tržištu ima mjesta za njihov Plavac Hvar, budući da Kinezi preferiraju crna vina. - Izvoz u Kinu počeli smo 2008. godine, ove godine očekujemo da ćemo udvostručiti dosadašnje količine i da bi izvoz na to tržište mogao dosegnuti oko 200 tisuća boca - kažu u Badelu 1862 koji godišnje izveze vina u vrijednosti od 1,7 milijuna eura.

        Bolna posljedica slabog izvoza i velikog uvoza enormne su zalihe. Upravo to, u Badelu, uza sivo tržište, smatraju najvećim problemima. - Tu je i nezadovoljavajuća razina potrošnje vina, a s tim u vezi i neprihvatljivo visoke marže na vinima, posebno u segmentu HoReCa kao kanalu s izraženim potencijalom rasta - kaže Zvjezdana Blažić.


Potrošači bez lojalnosti
        U Badelu stoga planiraju kroz sinergiju s ostalim proizvođačima vina utjecati na razvoj vinske scene u Hrvatskoj i educiranje potrošača. Podatak da Hrvati na godinu popiju 35 litara vina prema 85 litara piva pokazuju da se na tom polju itekako može raditi Kao i na brendiranju.

        Hendalovo istraživanje, naime, pokazalo je da se u percepciji hrvatskog potrošača nijedan proizvođač nije znatnije izdvajao kao najbolji ili kao onaj koji se najčešće kupuje.

        - Više od polovine proizvođača nije se moglo sjetiti koji im je najbolji proizvođač vina, što ukazuje na nisku lojalnost određenom proizvođaču i brendu vina unutar šire populacije i na lakoću ulaska inozemne ponude - navodi se u Hendalovoj studiji.

        Domaći vinari ipak imaju sreću da potrošači pokazuju lojalnost hrvatskim vinima, kao i regionalnu lojalnost u smislu konzumacije vina prema regiji podrijetla. Pitanje je doduše hoće li domaći vinari znati zadržati tu lojalnost ili će ih pobijediti jeftiniji i agresivniji konkurenti iz uvoza.


Usitnjenost vinograda i proizvodnje
        U Hrvatskoj je registrirano oko 36,6 tisuća hektara vinograda, a oko 80 posto vinograda manje je od jednog hektara. Usitnjenost domaće proizvodnje grožđa osli-kava se i iz podatka da se kod nas proizvod-njom vina bavi više od 100 tisuća obitelji, dok je u tržišnoj proizvodnji angažirano nešto više od 15 tisuća domaćinstava. Na isti zaključak navodi i podatak da vinograde veće od 50 hektara ima samo 25 proizvođača, odnosno poduzeća, a da se proizvodnjom vina za tržište bavi oko tisuću poslovnih subjekata.
Sačuvana
Markoni
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Mladenovac
Poruke: 145

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 6.0


« Odgovor #52 Poslato: 17. Mart 2010, 09:42:43 »


to ne znači da treba preispitivati poreklo njihovog kapitala već da je vinarstvo skup hobi(posao),

E baš mislim da treba preispitati poreklo njihovog kapitala! Zašto da ulaznica u svet vinara bude velika kinta! Ako imaš vinograd koji daje odlično grožđe, a nemaš kintu da počneš proizvodnju, džaba ti vinograd! Prodaćeš grožđe vinaru koji je "pošteno" zaradio novac u biznisu i on će da pokupi sav kajmak!

Što se tiče organskih vina, probao sam na prošlom salonu vina organsko belo vino iz španije i mogu vam reći da je odlično. Veoma sveže, aromatično,... ne sećam se samo koja je sorta bila u pitanju. A i naša Morava je sorta koja ne zahteva mnogo hemijskih tretmana preko godine, a daje odlično vino. Bar možemo da stremimo što manjoj upotrebi hemijskih sredstava za zaštitu loze.
Sačuvana

In vino veritas!
kicca
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 50
Lokacija: Wien
Poruke: 290

OS:
Windows XP
Browser:
Opera 9.61


« Odgovor #53 Poslato: 17. Mart 2010, 20:45:39 »

Osnovna stvar interesantna za male proizvodjace koji bi se bavili organskim vinima je prostor na trzistu jer prema standardima EU firme koje se bave konvencionalnim vinarstvom nemogu nikako proizvoditi i prodavati organska vina cak ni cerke firme!!! Svi koji su probali organska vina su zadovoljni.U Beogradu je skoro otvoren restoran koji sluzi samo organsku hranu i taj restoran recimo sada nema domace/proizvedeno u Srbiji/vino da ponudi dohfly

Ministar poljoprivrede je izjavio proslog meseca povodom sajma u Nirbergu da ce njegovo ministarstvo uraditi sve da povrsine na kojima se ljudi bave organskom proivodnjom poveca za 40* a to je 40*15.000h

Dakle sansa za male i one koji jos nisu nasli mesto na trzistu postoji u tom segmentu Thumb
Sačuvana
Markoni
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Mladenovac
Poruke: 145

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 6.0


« Odgovor #54 Poslato: 18. Mart 2010, 10:17:51 »

O ministru poljoprivrede neću da pričam ništa lepo, to je jedan običan krelac,....!!!!
Mislim da se plodovi njegovog rada vide u celoj poljoprivredi, ne samo u vinarstvu.
Tako da se ja ne bih mnogo uzdao u državu. Ako hoće da pomognu, nek smanje obaveze, neka olakšaju papirologiju, olakšaju plasman,...
Sačuvana

In vino veritas!
kicca
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 50
Lokacija: Wien
Poruke: 290

OS:
Windows XP
Browser:
Opera 9.61


« Odgovor #55 Poslato: 18. Mart 2010, 10:24:11 »

O ministru poljoprivrede neću da pričam ništa lepo, to je jedan običan krelac,....!!!!
A sta bi na ovo rekla nekolicina koja je dobila podsticajna sredstva/i preko toga/ Laugh Laugh Laugh
Sačuvana
skabeta
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Poruke: 101

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 6.0


« Odgovor #56 Poslato: 19. Mart 2010, 20:23:40 »

Morao sam da stavim ovaj clanak iz novosadskog Dnevnika (za one koji ne prate). Sta nasi ljudi misle kuda ici.


Велики произвођачи вина потребни Србији
ШИД: Србија намерава да повећа број добрих и великих произвођача вина у земљи, што доказују нове мере Министарства за пољоопривреду, водопривреду

и шумарство које подстичу и стимулишу виноградарство – рекао је у Беркасову енолог професор др Слободан Јовић, где је био члан стручног жирија 15. сремске винијаде. У разговору са паорима, Јовић је подсетио да је педесетих година прошлог века под виноградима било 100.000 хектара док је данас та цифра спала на 15.000- 20.000. Јовић каже да покушај државе да повећа засаде винове лозе баш на обронцима Фрушке горе, али и у Србији, има своју политичку и економску оправданост која би омогућила паорским домаћинствима да на финансијски лакши начин дође до великих виноградарских засада.
- Истина да виноград тражи присутност домаћина готово свакодневно у њему, разлог је више да би из једног домаћинства у винограду радило од четири до седам особа. Они би имали посла из којег би следила профит – сматра он и додаје да је запошљавање у кући велик подухват друштва који ће паорима омогућити да на пример са 10 хектара винограда имају бољи и испуњенији живот. Домаћинства која се баве и другим пословима могу имати и мање површне под виноградом, а неко и веће од 10 хектара. То би били они паори који би се определили искључиво за виноградарство. Напомиње да добри познаваоци виноградарства кажу да не треба много државног труда па да се побољшају услови за рад у виноградарству. То значи ниже цене средстава за заштиту винове лозе, а више цене за литар вина. Међутим, обезбедити и откуп грожђа велика је ствар за мала домаћинства која би имала и мање приносе.
Када је у питању квалитет вина, др Јовић саветује винаре да поштују традицију у мери у којој она доприноси квалитету, али да слободно одбаце оно што се коси са савременом технологијом у производњи вина. Ни град или лед како народ каже, не направе толику штету на нашим виноградима колико нам направе наши произвођачи у току процеса производње вина.
- Ради се о одабиру судова за вино, јер многи од њих нису погодни за производњу, смештај и одржавање вина. Дотрајалост одређених судова даје боју и мирис вина који нису онакви какви би требали бити. Ми идемо на то да произвођачи вина купе нову бурад и све остале посуде којим се служе приликом производње вина - истиче др Слободан Јовић.

Д. Савичин

Sačuvana
darko
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 51
Lokacija: jagodina
Poruke: 307

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6


« Odgovor #57 Poslato: 19. Mart 2010, 21:55:11 »

nemogu da ne pomenem svakog dana prolazim pored navipovih vinograda u jagodini 40 hektara koji ove godine izgleda da ce ostati neobradjeni tuzno ti je srpsko vinogradarstvo nije to psenica ove godine radim sledece necu, lakse nam je da uvezemo od makedonaca
Sačuvana

Nebo
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Vinski Srem
Poruke: 68

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #58 Poslato: 10. Januar 2016, 21:34:04 »

Deo odgovora na pitanje koje želim da postavim je već u ovom što ste napisali iznad (do duše pre skoro 6 godina), ali evo, ipak ću pitati - da li je isplativo gajiti lozu i samo prodavati grožđe, a ne i praviti vino? Koliko sam shvatio vinograd je zasebna nauka, a spravljanje vina je takođe komplikovana nauka za sebe. Ukratko - biti uspešan u vinogradu i proizvoditi dobro vino zahteva apsolutnu posvećenost, temeljno obrazovanje i mnogo vremena (bar sam ja tako razumeo).

Pošto se bavim nekim sasvim drugim stvarima, bio bi mi prevelik zalogaj da radim i jedno i drugo. Sam posao u vinogradu i uzgoj grožđa mi se čini privlačnijim od proizvodnje vina i sa tim bih mogao da izađem na kraj. To bi mi bila neka vrsta hobija, ali do sada sam u životu svaki hobi pretvorio u posao i uspeo da ga naplatim. Ako bih gajio lozu ozbiljnije voleo bih i da prodam neku količinu, čisto da pokrijem jedan deo troškova i više kao neku potvrdu da to što radim vredi (ako je neko spreman da plati za tvoje grožđe, to znači da si dobar u njegovoj proizvodnji).

Koliko je teško prodati dobro grožđe u Srbiji? Da li je situacija bliža tome da se kupci otimaju o rod ili da rod propadne? Kome najčešće prodajte? Da li su to velike vinarije (i da li za rad sa njima morate imati registrovano gazdinstvo) ili su glavni kupci lokalni entuzijasti koji prave vino i rakiju "na divlje"? Postoje li neka otkupna mesta gde možete ponuditi to što imate ili kupce tražite preko interneta, oglasa, prijatelja...? Kako ste zadovoljni otkupnim cenama?

Eto, postavio sam mnogo pitanja, ali kroz sve njih se prožima glavno ono glavno - opravdanost uzgoja loze samo za prodaju grožđa?
Sačuvana
Noca
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 43

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 50.0


« Odgovor #59 Poslato: 06. Decembar 2016, 22:12:57 »

Из мог искуства ситуација је следећа:
Квалитетно грожђе може да се прода по цени од 0,4 до 0,5 евра/кг.

Али шта значи квалитетно ?
- Ограничен род ( бело 1,3 - 1,5 кг/чокоту, црно 1,5 - 1,8 кг/чокоту ),
- здраво ,
- да нема заосталих пестицида,
- да је сорта одговарајућа ( тражена на тржишту ),
- да је произвођач уписан у виноградарски регистар.

Напомена: У Србији је велика понуда домаћег грожђа, а још већи увоз македонског по веома ниским ценама.

Закључак изведите сами !
Sačuvana
Stranice: 1 2 3 [4] 5   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.067 sekundi sa 22 upita.