31. Jul 2014, 09:21:58 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: [1] 2 3 ... 5   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Kalemljenje voćaka  (Pročitano 35412 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Mane
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 4

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.14


« Poslato: 27. Oktobar 2009, 20:34:53 »

Čudno temu Kalemljenje vočaka u temi Vočarstvo nisam vidjeo pa je otvaram
a ako vec postoji ta tema nadam se da ce admini onda ovo moje pisanje preseliti tamo
gdje spada

Moze li netko da mi pojasni
Zasto je potrebno u toku zime da se plemka grancice koje zelimo
kalemiti spreme tokom zime u podrume.
Zar se ne moze u proljece kada zelimo da kalemimo i grancice 
odsjecemo sa voccke koju zelimo kalemiti.
Te malo jasnije kako te grancice uskladistiti u sta ih zamotati
koliko vlage im osigurati
zar se nece sasussiti itd.
Te koji naccin sa tim skladisstenim grancicama kalemljenja

primjeniti u proljecce

Unapred hvala Mirso
Sačuvana
брат од стрица
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Lokacija: Србија
Poruke: 8

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.7


« Odgovor #1 Poslato: 03. Decembar 2009, 18:37:56 »

пријатељу, ако имаш стабло сорте у непосредној близини подлога на које би калемио, логично је да, без обзира за који начин калемљења се одлучиш, нема потребе да скидаш гранчице пре тог дана кад мислиш да калемиш. међутим, ако рецимо калем гранчице шаљеш у други регион или државу, неопходно их је скинути у одговарајуће време, наравно у складу са изабраним начином калемљења, а затим заштитити од расушивања, прегревања и напада патогена, прописно упаковати и транспортовати. за неки од видова калемљења у пролеће на које си ти мислио, највероватније очење будним пупољком или просто спајање гранчицом, добра је пракса узимања гранчица то јутро кад мислиш да их искористиш и уопште не мораш да их скидаш у јесен и онда трапиш у хладњачи у ишчекивању пролећа.
ово о чему питаш наиме најчешће је пракса у великим воћним и лозним расадницима, који користе собно калемњеље и који целу операцију морају унапред да испланирају до у детаљ, значи репроматеријал, радну снагу итд. тако да не могу да обезбеде потребну количину гранчица јутро пред калемљење...
Sačuvana
dioda
Administrator
*****


Ugled člana: 50
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 34
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1487

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.5


« Odgovor #2 Poslato: 03. Decembar 2009, 21:05:45 »

Ako ima neko neki dobar PDF o kalemljenju mogao bi postaviti link.
Ja sam guglao u par navrata i nisam nasao nista korisno. Brate, procitao sam tvoj post o apopleksiji i ovaj o kalemljenju, vidim da ti ide od ruke sve u vezi vocarstva pa bi mogao prosvetliti nas neuke whistlefly
Konkretno me zanima koje su preporucene podloge za najcesce vocne vrste koje se sade kod nas (kajsija, sljiva, dunja, jabuka, tresnja) i kada se kaleme? Bice jos pitanja, ovo je za pocetak Roll Eyes
Sačuvana
брат од стрица
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Lokacija: Србија
Poruke: 8

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.7


« Odgovor #3 Poslato: 04. Decembar 2009, 03:46:13 »

сада иде један рекордно дугачак пост...

што се тиче калемљења, наравно неопходно је придржавати се упутстава из теоријских оквира али стално треба имати на уму да се ради о операцији која се, барем што се извођења тиче, најлакше и најбоље учи вежбом, а посебно је повољно ако будући калемар поред себе има неког искусног ко ће му одмах показати који су то детаљи које није лако, ако је икако могуће савладати само кроз теорију. кажу да је добар алат битан, што свакако стоји, али није од пресудног значаја. различити облици калемљења познати су више хиљада година, када нису постојали префињени и специјализовани алати. из личног искуства могу да кажем да, док је неопходно поседовати чисто и оштро сечиво, ипак је на почетку најбитнија воља, јер калемљење почетнику изгледа као пипав и неизвестан посао, али зато ретко шта може обрадовати воћара ентузијасту као када види да се његова племка примила, да му је прво калемљење успело. пре тога, за почетак можете вежбати пресеке гранчице на младицама врбе, или скидање пупољака са гранчица неког парковског дрвећа...

постоји више стотина начина калемљења, од којих већина представља варијације и нијансе прилагођене специфичним особинама биљних врста, климатским условима, добу године, алатима којима се калемљење обавља и преференцијама радника који операцију врше. у суштини се сви ови начини могу свести у једну од две групе:
1) калемљење пупољком
2) калемљење гранчицом (са више пупољака)
у пракси се широко користи свега неколико начина, оних који обезбеђују најбољи пријем и наравно највећу економичност саме операције и производље садница уопште. иначе, није сваки пут циљ калемљења производња садница (постоји прекалемљивање, кад је воћка неродна или се жели делимична или потпуна промена сортимента у постојећем засаду. такође, некад је потребно окалемити сорту опрашивача на грану постојеће сорте или употребити калемљење да се подмлади или поврати остарела односно оштећена воћка...), али је сваки пут циљ ове операције да се размножи неки жељени тип воћне врсте (сорта, клон), јер генеративно размножавање не обезбеђује верно преношење за човека жељених особина воћке на потомство.

о калемљењу се као што сте рекли може причати пуно и куцати данима, тако да ћу сада још "само" одговорити на ваша питања па ако неког интересује још нешто нек слободно пита, уколико знам радо ћу дати одговор када стигнем.

дакле, Мане, сад видим да нисам рекао, ако мораш да чуваш калем-гранчице неко време до употребе (обично у време калемљења на зрело крајем лета), уколико се ради о сатима или данима, довољна је обична најлонска кеса, затворена, и смештена у фрижидер. фунгициди нису потребни (није неопходно за хобисте, исплативо није такође, а и није најпаметније држати нешто третирано отровима у фрижидеру у коме се чува храна). потребно је само да им, пре смештања у кесе, одсечете лиске (петељке могу да остану, за калемљење које се најчешће употребљава код већине воћних врста - очење спавајућим пупољком - веома је корисно и олакшава посао када на калем-гранчици остане део лисне дршке под пупољком).

за диоду: има солидне литературе и на нашем језику, нпр. "Савремено калемарство" доктора Ивана Нинковског у издању Нолита, или "Калемљење воћака" од Јована Медиговића - Партенон, обе књиге обилују информацијама на тему али као што обично бива са стучном литературом на нашем језику, нису потпуно одређене по питању аудиторијума на који циљају, а и нису стриктно практично усмерене, што није најсрећније решење неком ко би волео да зна о проблематици нешто чисто практично, што може одмах да примени. тако се редовно деси да останете ускраћени за неки детаљ без кога не можете схватити шта заиста треба да урадите, јер је аутор мислио да се подразумева да то знате. такође, деси се да су информације о одређеној теми разбацане у разним деловима књига и тешко их је пронаћи онда кад вам затребају, посебно ако нисте потпуно у материји. ако вам је потребан другачији приступ, где је све што вам је потребно, и не више од тога, поређано по редоследу извођења и прецизно графички илустровано, срећом на интернету има много ресурса којима се може лако приступити (ех тај google), а ако баш треба да буде pdf ако вам није проблем енглески језик, пробајте ово: http://depositfiles.com/en/files/alid2greh, док га нису обрисали са сервера.

што се тиче подлога за како кажете најчешће воћне врсте, то је мало обимнија област, а и проблематичнај е тематика из неколико разлога. прво, која је подлога препоручена у датом случају, зависи за какву се врсту засада опредељујете. затим, где се налази и на каквом је положају парцела, какви климатски услови владају тамо, какав је тип и састав земљишта, онда какве су ваше жеље и идеје у вези са пројектом. ја вам могу рећи шта је најбоље за сваки поједини случај (иако би то било поприлично много текста), али онда имамо следећи проблем: шта заиста можете да набавите код нас? код наших расадничара постоји прилично узан избор и сорти, о подлогама да не причамо, и практично сте принуђени (физичким лицима није дозвољен увоз садног материјала "на своју руку") да узмете оно што они имају, хтели - не хтели. да не помињем да често немају ни оно што су у каталогу навели, јер кад већ дођете до њих ионако ћете вероватно нешто купити, па зашто би онда морали да имају баш оно што ви тражите... можда је зато најпаметније да вам сада набројим шта се препоручује/нуди, а за сваки појединачан случај могу вам рећи детаљно шта знам, само питајте.

дакле:
кајсија - нуди се џанарика калемљена класично - ниско, евентуално на посреднику - сорти шљиве стенлеј (гробар српског шљиварства али о томе неки други пут), што уствари представља непродате саднице стенлеја од прошле године на које је накнадно у зони круне окалемљена кајсија, да не би прерасле и пропале за продају. такве саднице се обично прве продају, па ћете их тешко наћи. требало би да се нуди: кајсија високо калемљена на сејанцима белољљиве или неке друге сорте, зависно од еколошких услова где ће бити садња, или још боље на неком вегетативном безвирусном клону белошљиве, али то је посао који би требало прво да ураде институт у Чачку, или у Земуну, или у Новом Саду... за такве ствари држава изгледа нема пара, све је на Кајманским острвима... у свету се препоручују и користе сејанци разних шљива, у зависности од регије и државе, и у новије време вегетативне подлоге, клонови хибрида дивљих врста рода Prunus, са изразитим позитивним особинама (уједначеност, што важи за све вегетативне подлоге, затим од случаја до случаја разни типови отпорности на патогене, паразите, услове земљишта и климе), као нпр. клонови из серије marianna, nemaguard итд. вегетативне подлоге из ове групе се такође користе за калемљење шљива, бресака и нектарина, бадема. код нас нема сврхе ни маштати о тим подлогама...
шљива - наравно џанарика, која овде није тако проблематична као код кајсије, сем што није добар избор за нашу Пожегачу, али њу смо ионако успешно уништили а бљутави стенлеј се добро сналази на популарној џани. у свету, важи систем као и за кајсију, значи нове безвирусне вегетативне подлоге које имају велику предност у односу на џанарику, а постоје и савремени системи гајења где се смањује међуредни и размак између биљака у реду и напушта побољшана пирамида као главни узгојни облик, што опет захтева посебне, врло слабо бујне подлоге (на којима се посебно добро сналазе наше чачанске сорте - уз праву резидбу и негу плодови им буду СТВАРНО крупни као што пише у каталозима а не као код наших сељака на пијацама, а и избегава се потпуно алтернативна родност, што их такође неретко сналази кад се гаје као да су стенлеј, без обазирања на њихову различитост). једна таква подлога је Pixy, а постоји читав низ подлога за шљиву које имају нешто већу бујност (marianna, бројни клонови јулијанке, дамасценке, Ackermann, Brompton, Citation...)
трешња... од генеративних се користе сејанци дивље трешње (врапчаре) и сејанци магриве (рашељке), а од вегетативних клонови хибрида врапчаре са магривом (Maxma Delbard серија) и са Prunus pseudocerasus (позната подлога Колт), а ту су и селекције вишње као подлоге за трешњу - најпознатија је серија клонова вишње Gisela (5, 7, 158...). све ове подлоге имају пуно мању бујност од дивље трешње, па дају могућност да се трешња на њима гаји у полупатуљастим формама, што вишеструко појефтињује производњу (ипак нека нико не мисли да се то лепо посади и онда расте патуљасто и порасте мало - потребна је брижљива резидба, и зимска и зелена, да би се бујност трешње обуздала).
дуња: подлоге су дуња МА, дуња ВА (Анжерска и Провансалска дуња - два француска клона), евентуално бели глог. у иностранству се радило на ослобађању ових селекција дуње (које су и најважније подлоге за крушку) од вируса, али је илузорно очекивати да се код нас може отићи у први расадник и набавити тако нешто...
на крају, што се тиче јабуку вероватно знате, серије вегетативних подлога "M" из Malling серије створене у East Malling истраживачкој станици у Кенту у Енглеској (М2, М9, М26, М27) и "ММ" (најпознатији клонови су 106 и 111, то је серија Malling-Merton, створена на John Innes институту у Merton-у, такође Енглеска) и код нас и у свету престављају најзначајније подлоге за јабуку. међусобно се разликују пре свега по бујности али и по отпорности према патогенима и штеточинама. ту је и шведски Alnarp A2, одлична подлога за суровије климате. јавите ми ако је нађете. постоје нарано и неки савремени клонови и селекције, али о томе ако вас баш интересује, иако сутра не радим ништа већ је врло касно а и јебуке ми нису претерано интересантне (у поређењу са неким другим воћем).

за крај само још једну напомену: истина је да је калемљење лепа пракса, и да нама заљубљеницима у воће и воћарским професионалцима доноси радост а некима и материјалну корист, али када говоримо о калемљењу треба имати у виду и реалну опасност која је више пута доказана кроз праве производне и привредне катастрофе - ово је један од најлакших начина за преношење патогена и паразита у крајеве које они природно не насељавају.
код дизања засада неопходан је опрез, одговорност, консултација са стручним лицем, а у многим земљама је кривичним законом обухваћено неодговорно понашање по овом питању. довољно је имати на уму рецимо филоксеру лозе и вирус шарке шљиве и последице које су оставили на виноградарство односно шљиварство...

до даљњег, поздрав свима овде, а посебно ракијашима
Sačuvana
dioda
Administrator
*****


Ugled člana: 50
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 34
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1487

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.5


« Odgovor #4 Poslato: 04. Decembar 2009, 16:50:58 »

Stvarno je rekordni post Cool
Ne racunam one copy/paste, ovo je definitivno najduzi napisani post i ima sta da se procita u njemu Thumb

Moj deda je majstor za kalemljenje, bez preuvelicavanja, kalemi sve od ruza preko citrusa, kivija, loze pa do ovih "standardnih" vocki. Jos dok sam bio u srednjoj skoli pokazao mi je neke osnove. Kalemili smo mandarine i limunove a podloga je bila Poncirus. Klasika, "T" rez na podlozi, onda se sa plemke odreze pupoljak, lisna drska se skrati na duzinu pupa i sve to uglavi u rez na podlozi, zamota gumicom i dovidjenja. Ja sam nakalemio oko 50 komada i skoro svi pupoljci su krenuli tj. primili su se sto me iznenadilo... Ili se agrumi lako kaleme ili sam ja talentovan Grin

Problem je sto sam stalno u NS i nikako da odem u Hercegovinu kada deda kalemi pa da pokupim jos neke fore...
Zanima me da li se na ovaj nacin koji sam opisao mogu kalemiti i ostale vocke koje sam nabrojao u prethodnom postu?
U cemu je razlika izmedju niskog kalemljenja i kalemljenja u zoni krune (ako sam dobro zapamtio ono sto si napisao u prethodnom postu)? Kada se primenjuje prvi a kada drugi nacin?
Eto toliko za sada a bice jos pitanja kasnije Evil
Sačuvana
брат од стрица
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Lokacija: Србија
Poruke: 8

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.7


« Odgovor #5 Poslato: 04. Decembar 2009, 22:59:16 »

и мени је требало рекордно пуно времена да све искуцам, али ако ико нађе неку корисну информацију, ето мени сатисфакције... драго ми је ако сте нешто такво пронашли.

то са резом у облику слова Т на подлози, класична је техника калемљења пупољком - очења (пупољак - око), које представља најуниверзалнији и најчешћи начин калемљења. у зависности од времена када се изводи, може бити очење будним (рано у пролеће, када пупољак из претходне вегетације креће - буди се, или у јуну, незрелим пупољком из текуће вегетације; у оба случаја пупољак је способан да крене одмах по оствареном пријему и калусирању ране), и очење спавајућим пупољком (након потпуног сазревања пупуљка из текуће вегетације а за време мезграња - активности сокова и лаког одвајања коре подлоге и племке, значи крајем лета, никако прерано, јер би пупољак кренуо а настали младар не би имао довољно времена да одрвени и припреми се за зиму). овај други облик очења се изводи чешће, а очење будним пупољком може да се примени евентуално ако очење спавајућим не успе (што није чест случај ако се иоле пази, јер, нормално сем уколико не покушамо да спојимо некомпатибилне симбионте, проценат пријема редовно прелази 95%, па и више).

многи сматрају да је очење, а нарочито спавајућим пупољком, најбољи начин калемљења, а свакако му треба дати предност у односу на друге начине кад год је то изводљиво, јер је најисплативији, технички је лак, може да се примени на скоро свакој воћној врсти, пријем је изврстан... ово је основни вид калемљења у свим воћним расадницима.

још да додам да није неопходно да реѕ буде у облику слова Т, постоје и варијанте са обликом крста, затим слова I, онда у облику обнутог Т. што се тиче остатка лисне петељке, о њему се говори када се ради очење спавајућим пупољком, јер се пупољци налазе у пазуху листа, а кад се врши очење будним листова на биљци нема, па нема ни остатака петељки. он служи да се лакше рукује пупољком приликом уметања у изрез на подлози, а и као први индикатор пријема - ако после десетак дана на додир лако отпадне, као лист са гранчице ујесен, калемљење је успело; уколико се сасуши и тешко се одваја од штитића са пупуљком, калемљење је извесно пропало (ово ми се десило за сада само једном у животу, искључиво из разлога што сваки пупољак посматрам као будућу воћку и стварно пазим на њих као на бебе  Smiley ), па ако има времена до краја лета а кора се одваја, треба га поновити. евентуално, може се калемити будним пупољком или гранчицом, у идуће пролеће.
да, цео лист се не оставља да не би преко своје велике транспирационе површине изазвао повећани губитак влаге штитића са пупуљком, евентуално тако спречио и пријем, зато се одсеца а оставља се, из поменутих разлога, део његове петељке (неко остави тек мало, као твој деда, ја остављам мало већи део дршке, да потпуно избегнем додиривање пупољка).

све воћке које си набројао могу да се калеме на тај начин.
под претпоставком да познајеш технику прављења зареза и скидања и уметања пупољка, да имаш оштар нож и калемарске гумице (могу и пвц тракице, гумене копчице, влакно рафије), потребно је:
да одабереш праву комбинацију подлоге и племке (мада је остало забележено да је неки Мичуринов сарадник окалемио крушку на лимун, тај и слични покушаји се никако не препоручују  Grin)
да испоштујеш временске прилике и доба године (крај лета, у току августа када се примети добро одвајање коре на подлози - добро заливање у дотадашњем делу вегетације знатно доприноси активности сокова и стању коре - пре подне по облачном дану или рано рано ујутру ако је сунчано),
да се након операције спречи да сунце директно пржи окулиране пупољке,
да не погрешиш па непажњом узмеш цветни уместо лисног пупољка (лисни су шиљатији) - најобоље је користити пупошжљке са средњег дела добро одрвенеле гранчице из текуће вегетације,
и резултат неће изостати.

ниско калемљење се најчешће примењује. изводи се на 10 - 15 центиметара изнад земље, а циљ му је јасан: да надземни део воћке да племенита сорта, а подземни део и коренов врта да буде од подлоге, која у односу на сорту има супериоран тај биљни орган. калемљење не треба изводити још ближе земљи, јер би онда подлога дохватила земљу и пустила сопствене жиле а само калемљење тиме постало обесмишљено.

високо калемљење, тј калемљење у зони круне, представљк калемљење племените подлоге на одређеној висини, и то оној која одговара висини почетка круне будуће воћке. на тај начин од подлоге се не добија само корен са кореновим вратом, него и дебло воћке, и то се ради рецимо у случају када се племка осетљива на мраз или сунчане ожеготине. калемљење се на овај начин врши и приликом употребе посредника (деблотворца), при чему се воћка састоји из три компоненте: подлоге, на коју је ниско окалемљен деблотворац, на кога је високо окалмељена племенита сорта. ово се изводи ради превазилажења некомпатибилности између одређених подлога и племки (познати пример је коришћење калуђерке између дуње и виљамовке).
могуће је калемљење вршити и још височије - на рамене гране, али ово је веома ретко и не изводи се у циљу производње садница.
Sačuvana
dioda
Administrator
*****


Ugled člana: 50
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 34
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1487

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.5


« Odgovor #6 Poslato: 05. Decembar 2009, 20:01:30 »

Sta da kazem, detaljniji odgovor nisam mogao dobiti Cool

Evo jedno konkretnije pitanje... U Hercegovini imam 12 tresanja koje su sadjene otprilike kada sam se rodio i za koje sam "vezan" na poseban nacin pa mi je zelja da ih nekako "prenesem" u Novi Sad. Posto zivim u stanu skontao sam da je jedini nacin da ih nakalemim na neku patuljastu podlogu, posadim u vecu saksiju i da ih drzim na terasi...
Malo sam se raspitivao i dosao do informacija da mi treba podloga Gisela 10 ili Edabriz. Guglao sam ali nista, da li mozda imate ideju gde se mogu nabaviti te podloge?
Sačuvana
Mladen81
Mlađi član
**


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 33
Lokacija: Lazarevac
Poruke: 34

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 1.0.6


« Odgovor #7 Poslato: 05. Decembar 2009, 22:50:54 »

Sta da kazem, detaljniji odgovor nisam mogao dobiti Cool

Evo jedno konkretnije pitanje... U Hercegovini imam 12 tresanja koje su sadjene otprilike kada sam se rodio i za koje sam "vezan" na poseban nacin pa mi je zelja da ih nekako "prenesem" u Novi Sad. Posto zivim u stanu skontao sam da je jedini nacin da ih nakalemim na neku patuljastu podlogu, posadim u vecu saksiju i da ih drzim na terasi...
Malo sam se raspitivao i dosao do informacija da mi treba podloga Gisela 10 ili Edabriz. Guglao sam ali nista, da li mozda imate ideju gde se mogu nabaviti te podloge?

Malo cu otici van teme. Citajuci ovaj post odmah sam se setio necega sto sam davno procitao, Mihajlo Pupin svoju kucu u SAD sazidao je od kamena iz otadzbine koji je dopremio brodom.
Dioda,  pozdrav od zemljaka !


Sačuvana
брат од стрица
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Lokacija: Србија
Poruke: 8

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.7


« Odgovor #8 Poslato: 06. Decembar 2009, 01:31:43 »

е па диода, интересантна идеја пријатељу... али за њу је, као и за многе добре ствари и идеје уосталом, потребно доста времена како би се спровела у дело.

по класичном методу добио би садницу тек после 2 године:
1. у пролеће 2010. набавиш садницу патуљасте подлоге, и одмах је посадиш у саксију. садницу скратиш по пропису, редовно је заливаш и прихрањујеш микрођубривима. ручно скидаш Myzus cerasi (црна трешњина ваш) кад/ако се појави, све у свему тетошиш је максимално, да би у јесен била спремна
2. у лето 2010. одеш у Херцеговину на одмор, дан пре него кренеш назад за НС одрежеш неколико летораста са периферије круне, са лепо развијеном лисним пупољцима жељене трешње. листове одстраниш пресецањем петељке на отприлике 1/3 - 1/2, и те две три гранчице одмах ставиш у полиетиленску кесу, која се добро затвори (гранчице се сложе на један крај кесе, кеса се онда "урола" и увеже гумицама или канапом, али пажљиво да се не повреде пупољци и петељке), евентуално пре тога покваси изнутра са пар капи воде, и стави у фрижидер, у коме ће бити до непосредно пре пута. на 4 степена целзијуса и у кеси, гранчице неће изгубити свежину неко време (необично је важно склонити лишће одмах по скидању гранчице са дрвета, може чак и на дрвету, док још није одсечена). у међувремени, на добро негованој подлози требало би да се кора лако одваја - причамо о рецимо крају августа, почетку септембра - трешња се лако окулира у то време на војвођанским просторима.
3. по доласку у НС, кеса опет иде у фрижидер, и сутра ујутру, оштрим и чистим ножем два пупољка се скидају (по потреби више, али два најбоље скинута биће искоришћена за калемљење једне подлоге) и што пре (пар десетина секунди је уобичајено време извођења целе операције) уметну у непосредно пре тога направљен Т урез у подлози - први пупољак на 10 - 15 центиметара од земље, други на пар центиметара изнад њега, али са супротне стране подлоге (базирано на испитивањима у мини огледима, постоје нека савремена мишљења - да слично као код јабучастих врста, ако се калемљење трешње обави височије - рецино на 25 или 30 центиметара - смањиће се бујност додатно, али то није ни толико изражено да би било значајно, нити је још увек довољно проверено). пупољци се по извршеном спајању прописно замотају гумицом која се умерено затеже приликом мотања око стабаоцета. пупоњак и део петељке се остављају слободни, и пази се да се не повреде (уз мало претходне вежбе брзо се овлада техником везивања). два пупољка се користе у случајевима као што је овај, кад треба да се мали број подлога окалеми на "сталном" месту (ако се то може рећи за саксију) да би се минимализовала вероватноћа да калемљење не успе, јер немате 100 подлога па да не буде битно ако једна закаже, а изгубио би време, у току кога би подлога могла и да прерасте...
4. након десетак до петнаест дана отпадањем патрљака петељки на благи додир (често и саме отпадну пре тога) установљава се пријем, и рана би требало без проблема да калусира у наредних неколико недеља. гумица се после одређеног времена сама распада, нарочито ако је изложена температурним екстремима, па је најчешће није неопходно попуштати/скидати.
5. у пролеће 2011. пре кретања вегетације, врло пажљиво садницу прекратиш оштрим сечивом или маказама (воћарским - незванично имам ако неком затреба изврсне Felco оригинал, које могу да набавим по одличној цени - за такав алат, разуме се). пресек треба да буде позициониран пар милиметара изнад пупољка, косо наниже под углом од око 45 степени у супротну страну, тако да доњи део пресека, са супротне стране од пупољка, буде тик мало изнад његове основе. битно је не засећи превише, јер ће се пупољак осушити, али ни оставити превише, јер такође рана не зараста добро. пресек премазати калем воском, да се спречи нагло расушивање, продор инсеката који полажу јаја у ране биљака, продор патогена, и да се поспеши калусирање - зарастање. у том тренутку, практично поседујеш окалемљену воћну садницу.

током те и следеће сезоне, племка ће својим растом, ког форсирамо усправним, потпуно затворити рану и спојити прстен са ткивима подлоге.

е сад, долазимо до оног дела који је најболнији, а без кога нема ништа: како доћи до подлоге која ти треба? искрено, нисам упознат да ико има неку од ове две подлоге код нас, али истини за вољу нисам се никад ни посебно распитивао. оно што је сигурно је да их нема у понуди, али погледаћу код неких пријатеља који се баве расадничарством, па ћу ти јавити. постоји могућност да незваничним путевима дођемо до онога што ти треба, али отом потом, видећемо.
а ко зна, можда и неко други од људи који свраћају на форум има неку употребљиву информацију по том питању, можда би било корисно да поставиш посебан пост у ком тражиш информацију о патуљастим подлогама за трешњу...

иначе, Tabel Edabriz је INRA селекција заштићена ауторским правима, а обзиром да поред несумљиве предности у погледу мале бујности има неких мана и маница (изразита захтевност у погледу квалитета земљиште и водног режима, изражена осетљивост према вирусима (које можда носе несертификована стабла твојих трешања) и према јачем нападу биљних ваши, изражена склоност ка хлорози при вишем садржају креча и базној реакцији супстрата, смањена величина плода у поређењу са многим другим подлогама) боље је определити се за опробану и поуздану гизелу (вероватно си мислио на Gisela 5 селекцију, она је уз Edabriz најслабије бујна вегетативна подлога за трешњу позната у широј стручној јавности), мада за њу стоји да је нешто мање отпорна на зимске мразеве (нека те овај податак не брине, ако ти не буде испод - 25 степени целзијуса на тераси, ова чињеница не би требала да те оптерећује  Smiley ).

у перспективи, и ја ћу набављати неке патуљасте подлоге за трешњу, али то неће бити гизела него један посебан генотип вишње, и то свакако неће бити још пар година.

хаха, занимљиво је то за камен који је Пупин понео, једино ме интересује где је у Идвору у сред Баната нашао камен  Grin
а има још једна занимљива веза: истина да је само реч заједничка са нашом темом, али вреди поменути један његов проналазак: пупинове калемове...
Sačuvana
dioda
Administrator
*****


Ugled člana: 50
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 34
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1487

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.5


« Odgovor #9 Poslato: 07. Decembar 2009, 01:28:38 »

Nista onda, cekam dok ne docekam Grin
Nije nista hitno ali cu to uraditi cim mi se ukaze prilika pa javljaj cim nesto saznas Wink
Sto se podloga tice, mislio sam bas na Gizelu 10 a ne Gizelu 5. Bolje reci tako su mi rekli. Evo konkretno sta sam saznao kada sam se raspitivao o podlogama

Gisela 4 i 5                                             srednje bujna
Gisela 6                                                 srednje bujna do bujna
Weiroot 72                                             slabo bujna
Weiroot 158                                           srednje bujna
GM 9                                                     slabo bujna, armatura
Gisela 10                                               patuljasta
Edabriz                                                  patuljasta


Hvala na jos jednom detaljnom odgovoru Thumb
Sačuvana
брат од стрица
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Lokacija: Србија
Poruke: 8

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.7


« Odgovor #10 Poslato: 07. Decembar 2009, 03:30:06 »

не, Gisela 5 је патуљаста, најкржљавија од свих Gisela, исте бујности као Edabriz, а за Giselu 10 никад нисам чуо  Scratchhead
или сам ја необавештен по том питању, или је тамо где си сазнао ту информацију неко "прекрстио" неку другу подлогу, што је, кад су сорте воћа у питању, код нас прилично популарно...

постоји Weiroot 10, али он је много бујнији.

иначе, кад причамо о овој теми, треба имати у виду још барем три ствари:

- прво,  да су и такозване средње бујне подлоге које овде помињемо знатно мање бујне од колта, који је опет знатно мање бујан од сејанца дивље трешње

- друго, да њихова бујност зависи јако од примењене агротехнике и услова поднебља у којима су засађени, пре свега особина земљишта. тако Gisela 5, која је патуљак, у условима веома плодног и дубоког земљишта добро обезбеђеног водом и при неодговарајућој резидби, не може да испуни свој примарни задатак - да обузда бујност сорте која је окалемљена на њу. таква стабла могу да достигну бујност Giselе 6, која је иначе бујна малтене као Колт (и по подацима из литературе - нисам видео- изванредно родна, тј подстиче родност сорте на себи која се сматра изузетном чак и за појам трешње. а сви знамо како трешња "нормално" рађа). са друге стране, та иста Gisela 6 може да буде практично патуљаста, ако је на изузетно слабом земњишту. разуме се да су ова два примера права реткост, али треба имати у виду да у воћарству, нарочито интензивном, које се подразумева кад су патуљци трешње у питању, ништа није загарантовано онако као што пише у памфлетима и увек има неко "али"

- трећа ствар се тиче поменуте резидбе: она мора бити обављена пажљиво балансирано и тако конципирано да спречи претерано велики род воћака на патуљцима (мислим на Giselu 5 и на Edabriz), у супротном ће платити величина и квалитет плодова. то практично значи да постоји граница кад је упатуљивање трешње у питању и да се за нормалан род и оправдано гајење сорте на овим подлогама захтева један специфичан приступ, потпуно другачији од приступа који традиционално имамо према трешњи као воћној врсти.

поздрав
Sačuvana
acario
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 49
Lokacija: ritopek
Poruke: 3

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #11 Poslato: 23. Decembar 2009, 17:16:26 »

bio sam zauzet poslom koji trenutno radim  ali sam i sam trazio i
dosao do podataka za podloge tipa gisela koju je sprovodio micigenski
univerzitet.u njima stoji da gisela 12 ima jak korenski sistem i uz
pravilno odrzavanje daje punu rodnost vec 4 godine plodonosenja i moze
se saditi na svim tipovima zemljista.takodje kazu za hibridne podloge
tipa weiroot 158 i edabriz da nisu tako visokorodne i otporne na
bolesti kao napred pomenuta podloga.napominjem da su ispitivanja
vrsena u americi koja imapriblizno istu klimu i vreme slicno
nasem.njihovo merenje zrenja tresanja zasniva se u odnosu na tresnju
tipo BURLAT i BING.u odnosu na taj kriterijum kazu dali su odredjene
sorte rane ili poznijeg vremena cvetanja i zrenja.ima na tom
univerzitetu nasa zemljakinja prof. Mirjana Bulatovic koja je bila
jedna od tima ing. koji su vrsili ta ispitivanja.takodje sam cuo i za
jednog naseg profesora SAVO {prezime ne znam} sa naseg poljoprivrednog
fakulteta koji ima rasadnik u petrovcicu da je imao odlicne rezultate
u kalemljenju tresanja na pomenutim podlogama pa ovom prilikom molim
sve ljude koji nesto znaju o tom da mi jave voleo bih da licno odem
pogledam i naucim nesto novo i uspostavim ako je moguce poslovnu
sarednju posto nameravam da se ozbiljno bavim poljoprivrednom
proizvodnjom. za svaka obovestenja se unapred zahvaljujem.
Sačuvana
dadoxxl
Mlađi član
**


Ugled člana: 1
Van mreže Van mreže

Poruke: 42

OS:
Windows Vista
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #12 Poslato: 30. Decembar 2009, 21:14:07 »

Pozdrav za dioda,ako te interesira podloga gizela 5.poslat cu ti adresu i broj telefona,gdje se proizvodi.
Mene sada interesira na koju podlogu se kaleme patuljaste jabuke,kruske,sljive,visnje,te stubaste jabuke,kruske,sljive,kajsije,breskve.Ja sam probao da kalemim stubaste jabuke na podlogu M-9 i za sada nemaju bujnu krosnju.
Sačuvana
acario
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 49
Lokacija: ritopek
Poruke: 3

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #13 Poslato: 01. Januar 2010, 12:25:09 »

www.rasadnik-jovanovic.com/gde.php pogledaj ovu adresu mozda mozes na njoj dobiti vise informacija, ja sam jednom zvao telefonom ali se nisam raspitao za vrste podloga. koliko ja znam m-9 podloga je slabo do srednje bujna ali ima plitak i slab korenski sistem. kod mene se desavalo da mi malo jaci vetar obori celo stablo iako nije bilo mnogo ploda na njemuwww.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/t=2602.html  evo jos jedne adrese pa pogledaj .Puno srece u trazenju.
Sačuvana
Bata.J
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 46
Lokacija: Bačka Palanka
Poruke: 13

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 6.0


« Odgovor #14 Poslato: 12. Mart 2010, 01:10:48 »

Prelistavajući stara "Jutra"naišao sam na veoma zanimljiv članak.

 Kalemljenje na most.

    Često se dešava da se na pojedinim stablima u voćnjaku ozlede korenov vrat,deblo ili ramene grane.Ove ozlede stvaraju razni glodari,oruđa pri radu,mrazevi,nagle promene temperature itd.Stablo će propasti ako je kora uništena po celom obimu ili najvećim njegovim delom.To je zbog toga što ugljeni hidrati i regulatori rasta nisu u mogućnosti da se kreću u pravcu korena, iako se voda i mineralne materije nesmetano transportuju iz korena u krunu.
   Da takva stabla ne bi propala,primenjuje se kalemljenje na most.Ovim načinom kalemljenja povezuju se dva dela voćke između kojih je nastala povreda i omogućuju normalni fiziološki procesi voćke koja bi inače morala da ugine.
   Kalemi se rano u proleće, a tehnika se sastoji u sledećem: iznad i ispod povređenog mesta napravi se običan zarez u kori,na gornjem delu u obliku obrnutog slova" T " a na donjem u obliku uspravnog slova " T ".
   Kalem-grančica se zakosi na gornjem i donjem kraju i uvuče u napravljene zaseke,uveže i premaže kalem voskom.Za kalemljenje su najbolje dvogodišnje grančice.
   U zavisnosti od veličine povrede i debljine debla ili grane,stavlja se različit broj kalem-grančica.Ako je kora debla oštećena po celom obimu ne bi trebalo stavljati manje od šest kalem-grančica.
   Kalem-grančice se mogu priljubiti uz deblo,odnosno granu.U tom slučaju se s dodirne površine kalem-grančice skine kora s malo drveta.Kalem se veže po celoj dužini kalem-grančice ili samo na krajevima i u sredini.

 


Evo i drugi način.

« Poslednja izmena: 12. Mart 2010, 01:59:31 Autor dioda » Sačuvana
Stranice: [1] 2 3 ... 5   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.046 sekundi sa 21 upita.