сада иде један рекордно дугачак пост...
што се тиче калемљења, наравно неопходно је придржавати се упутстава из теоријских оквира али стално треба имати на уму да се ради о операцији која се, барем што се извођења тиче, најлакше и најбоље учи вежбом, а посебно је повољно ако будући калемар поред себе има неког искусног ко ће му одмах показати који су то детаљи које није лако, ако је икако могуће савладати само кроз теорију. кажу да је добар алат битан, што свакако стоји, али није од пресудног значаја. различити облици калемљења познати су више хиљада година, када нису постојали префињени и специјализовани алати. из личног искуства могу да кажем да, док је неопходно поседовати чисто и оштро сечиво, ипак је на почетку најбитнија воља, јер калемљење почетнику изгледа као пипав и неизвестан посао, али зато ретко шта може обрадовати воћара ентузијасту као када види да се његова племка примила, да му је прво калемљење успело. пре тога, за почетак можете вежбати пресеке гранчице на младицама врбе, или скидање пупољака са гранчица неког парковског дрвећа...
постоји више стотина начина калемљења, од којих већина представља варијације и нијансе прилагођене специфичним особинама биљних врста, климатским условима, добу године, алатима којима се калемљење обавља и преференцијама радника који операцију врше. у суштини се сви ови начини могу свести у једну од две групе:
1) калемљење пупољком
2) калемљење гранчицом (са више пупољака)
у пракси се широко користи свега неколико начина, оних који обезбеђују најбољи пријем и наравно највећу економичност саме операције и производље садница уопште. иначе, није сваки пут циљ калемљења производња садница (постоји прекалемљивање, кад је воћка неродна или се жели делимична или потпуна промена сортимента у постојећем засаду. такође, некад је потребно окалемити сорту опрашивача на грану постојеће сорте или употребити калемљење да се подмлади или поврати остарела односно оштећена воћка...), али је сваки пут циљ ове операције да се размножи неки жељени тип воћне врсте (сорта, клон), јер генеративно размножавање не обезбеђује верно преношење за човека жељених особина воћке на потомство.
о калемљењу се као што сте рекли може причати пуно и куцати данима, тако да ћу сада још "само" одговорити на ваша питања па ако неког интересује још нешто нек слободно пита, уколико знам радо ћу дати одговор када стигнем.
дакле,
Мане, сад видим да нисам рекао, ако мораш да чуваш калем-гранчице неко време до употребе (обично у време калемљења на зрело крајем лета), уколико се ради о сатима или данима, довољна је обична најлонска кеса, затворена, и смештена у фрижидер. фунгициди нису потребни (није неопходно за хобисте, исплативо није такође, а и није најпаметније држати нешто третирано отровима у фрижидеру у коме се чува храна). потребно је само да им, пре смештања у кесе, одсечете лиске (петељке могу да остану, за калемљење које се најчешће употребљава код већине воћних врста - очење спавајућим пупољком - веома је корисно и олакшава посао када на калем-гранчици остане део лисне дршке под пупољком).
за
диоду: има солидне литературе и на нашем језику, нпр. "Савремено калемарство" доктора Ивана Нинковског у издању Нолита, или "Калемљење воћака" од Јована Медиговића - Партенон, обе књиге обилују информацијама на тему али као што обично бива са стучном литературом на нашем језику, нису потпуно одређене по питању аудиторијума на који циљају, а и нису стриктно практично усмерене, што није најсрећније решење неком ко би волео да зна о проблематици нешто чисто практично, што може одмах да примени. тако се редовно деси да останете ускраћени за неки детаљ без кога не можете схватити шта заиста треба да урадите, јер је аутор мислио да се подразумева да то знате. такође, деси се да су информације о одређеној теми разбацане у разним деловима књига и тешко их је пронаћи онда кад вам затребају, посебно ако нисте потпуно у материји. ако вам је потребан другачији приступ, где је све што вам је потребно, и не више од тога, поређано по редоследу извођења и прецизно графички илустровано, срећом на интернету има много ресурса којима се може лако приступити (ех тај google), а ако баш треба да буде pdf ако вам није проблем енглески језик, пробајте ово:
http://depositfiles.com/en/files/alid2greh, док га нису обрисали са сервера.
што се тиче подлога за како кажете најчешће воћне врсте, то је мало обимнија област, а и проблематичнај е тематика из неколико разлога. прво, која је подлога препоручена у датом случају, зависи за какву се врсту засада опредељујете. затим, где се налази и на каквом је положају парцела, какви климатски услови владају тамо, какав је тип и састав земљишта, онда какве су ваше жеље и идеје у вези са пројектом. ја вам могу рећи шта је најбоље за сваки поједини случај (иако би то било поприлично много текста), али онда имамо следећи проблем: шта заиста можете да набавите код нас? код наших расадничара постоји прилично узан избор и сорти, о подлогама да не причамо, и практично сте принуђени (физичким лицима није дозвољен увоз садног материјала "на своју руку") да узмете оно што они имају, хтели - не хтели. да не помињем да често немају ни оно што су у каталогу навели, јер кад већ дођете до њих ионако ћете вероватно нешто купити, па зашто би онда морали да имају баш оно што ви тражите... можда је зато најпаметније да вам сада набројим шта се препоручује/нуди, а за сваки појединачан случај могу вам рећи детаљно шта знам, само питајте.
дакле:
кајсија - нуди се џанарика калемљена класично - ниско, евентуално на посреднику - сорти шљиве стенлеј (гробар српског шљиварства али о томе неки други пут), што уствари представља непродате саднице стенлеја од прошле године на које је накнадно у зони круне окалемљена кајсија, да не би прерасле и пропале за продају. такве саднице се обично прве продају, па ћете их тешко наћи. требало би да се нуди: кајсија високо калемљена на сејанцима белољљиве или неке друге сорте, зависно од еколошких услова где ће бити садња, или још боље на неком вегетативном безвирусном клону белошљиве, али то је посао који би требало прво да ураде институт у Чачку, или у Земуну, или у Новом Саду... за такве ствари држава изгледа нема пара, све је на Кајманским острвима... у свету се препоручују и користе сејанци разних шљива, у зависности од регије и државе, и у новије време вегетативне подлоге, клонови хибрида дивљих врста рода Prunus, са изразитим позитивним особинама (уједначеност, што важи за све вегетативне подлоге, затим од случаја до случаја разни типови отпорности на патогене, паразите, услове земљишта и климе), као нпр. клонови из серије marianna, nemaguard итд. вегетативне подлоге из ове групе се такође користе за калемљење шљива, бресака и нектарина, бадема. код нас нема сврхе ни маштати о тим подлогама...
шљива - наравно џанарика, која овде није тако проблематична као код кајсије, сем што није добар избор за нашу Пожегачу, али њу смо ионако успешно уништили а бљутави стенлеј се добро сналази на популарној џани. у свету, важи систем као и за кајсију, значи нове безвирусне вегетативне подлоге које имају велику предност у односу на џанарику, а постоје и савремени системи гајења где се смањује међуредни и размак између биљака у реду и напушта побољшана пирамида као главни узгојни облик, што опет захтева посебне, врло слабо бујне подлоге (на којима се посебно добро сналазе наше чачанске сорте - уз праву резидбу и негу плодови им буду СТВАРНО крупни као што пише у каталозима а не као код наших сељака на пијацама, а и избегава се потпуно алтернативна родност, што их такође неретко сналази кад се гаје као да су стенлеј, без обазирања на њихову различитост). једна таква подлога је Pixy, а постоји читав низ подлога за шљиву које имају нешто већу бујност (marianna, бројни клонови јулијанке, дамасценке, Ackermann, Brompton, Citation...)
трешња... од генеративних се користе сејанци дивље трешње (врапчаре) и сејанци магриве (рашељке), а од вегетативних клонови хибрида врапчаре са магривом (Maxma Delbard серија) и са Prunus pseudocerasus (позната подлога Колт), а ту су и селекције вишње као подлоге за трешњу - најпознатија је серија клонова вишње Gisela (5, 7, 158...). све ове подлоге имају пуно мању бујност од дивље трешње, па дају могућност да се трешња на њима гаји у полупатуљастим формама, што вишеструко појефтињује производњу (ипак нека нико не мисли да се то лепо посади и онда расте патуљасто и порасте мало - потребна је брижљива резидба, и зимска и зелена, да би се бујност трешње обуздала).
дуња: подлоге су дуња МА, дуња ВА (Анжерска и Провансалска дуња - два француска клона), евентуално бели глог. у иностранству се радило на ослобађању ових селекција дуње (које су и најважније подлоге за крушку) од вируса, али је илузорно очекивати да се код нас може отићи у први расадник и набавити тако нешто...
на крају, што се тиче јабуку вероватно знате, серије вегетативних подлога "M" из Malling серије створене у East Malling истраживачкој станици у Кенту у Енглеској (М2, М9, М26, М27) и "ММ" (најпознатији клонови су 106 и 111, то је серија Malling-Merton, створена на John Innes институту у Merton-у, такође Енглеска) и код нас и у свету престављају најзначајније подлоге за јабуку. међусобно се разликују пре свега по бујности али и по отпорности према патогенима и штеточинама. ту је и шведски Alnarp A2, одлична подлога за суровије климате. јавите ми ако је нађете. постоје нарано и неки савремени клонови и селекције, али о томе ако вас баш интересује, иако сутра не радим ништа већ је врло касно а и јебуке ми нису претерано интересантне (у поређењу са неким другим воћем).
за крај само још једну напомену: истина је да је калемљење лепа пракса, и да нама заљубљеницима у воће и воћарским професионалцима доноси радост а некима и материјалну корист, али када говоримо о калемљењу треба имати у виду и реалну опасност која је више пута доказана кроз праве производне и привредне катастрофе - ово је један од најлакших начина за преношење патогена и паразита у крајеве које они природно не насељавају.
код дизања засада неопходан је опрез, одговорност, консултација са стручним лицем, а у многим земљама је кривичним законом обухваћено неодговорно понашање по овом питању. довољно је имати на уму рецимо филоксеру лозе и вирус шарке шљиве и последице које су оставили на виноградарство односно шљиварство...
до даљњег, поздрав свима овде, а посебно ракијашима
