Frankovka

[cvele]

Frankovka

 1.Opšti podaci:

 - VAŽNIJI SINONOMI: Blaufränkische, Limberger blauer (Nemacka i Austrija), Franconien noir
(Francuska), Franconia nera (Italija), Moravka (Ceška i Slovacka), Kekfrankos (Madarska), Modra
Frankinja, Frankinja (Hrvatska i Slovenija), Frankovka crna (Jugoslavija).
 - POREKLO: Nepoznato. Introdukovana iz Austrije.
 - RASPROSTRANJENOST U SVETU: Gaji se u Austriji, Nemackoj, Francuskoj, Italiji, Madarskoj,
 Rumuniji, Slovackoj, Ceškoj, Sloveniji , Hrvatskoj i dr.
 - RASPROSTRANJENOST U ZEMLJI: Gaji se u užem području Srbije, na Kosmetu i u Vojvodini.
 - ENOLOŠKO GEOGRAFSKA PRIPADNOST - : S obzirom da naličje lista nije maljavo, autori svrstavaju
sortu u Proles orientalis (Convarietas orientalis).

2. Botanički opis:

 - BUJNOST: Veoma bujna sorta.
 - VRH MLADOG LASTARA: Srednje debljine, debeo, smeđe crvene boje, bez malja.
 - JEDNOGODIŠNJI LASTAR: Srednje debljine ili debeo. Internodije bledo žućkaste boje, nodusi
neznatno tamnije boje.
 - RAZVIJENI LIST: Veliki, više ceo, ili manje urezan. Peteljkin sinus u obliku latinskog slova
 “V”. Lice ravno, mehurasto, tamno zelene boje. U jesen dobija nijanse crvene boje. Nalicje bez malja. Zupci   veliki, tupi, neujednaceni. Nervi pri osnovi slabo crvenkaste boje. Peteljka srednje
dužine, glatka, ljubičaste boje.
 - CVET: Morfološki i funkcionalno hermafroditan.
 - BOBICA: Srednje veličine, okrugla. Pokožica debela, cvrsta, tamno plave boje. Pepeljak
 obilno posut. Tačkice retke.
 - GROZD: Srednje veličine ili veliki, srednje zbijen, cilindrično konusnog oblika.

3. Važnije uvološke karakteristike:

 a) Variranje pokazatelja sastava grozda (g):

 1. MASA GROZDA: 140,50-300,00.
 2. BROJ BOBICA: 85-125.
 3. MASA JEDNE BOBICE: 1,42-2,10.
 4. MASA ŠEPURINE: 4,20-7,50.

 b) Variranje pokazatelja sastava bobice u grozdu (g):

 1. MASA POKOŽICE: 10,65-35,00.
 2. MASA SEMENKI: 3,10-7,20.
 3. MASA MESA: 120,25-185,00.
 4. POKAZATELJI SASTAVA BOBICE (odnos mase mesa prema masi pokožice i semenki): 2,50 - 8,40.

 c) Variranje pokazatelja strukture grozda (%):

 1. ŠEPURINA: 3,00-5,40.
 2. POKOŽICA: 8,10-15,20.
 3. SEMENKE: 1,90-3,45.
 4. MESO: 75,80-87,50.
 5. SKELET: 10,25-21,38.
 6. TVRDI OSTATAK (šepurina, pokožica i semenke): 11,98-23,60.
 7. STRUKTURNI POKAZATELJ GROZDA (odnos mesa prema tvrdom ostatku): 3,50-6,40.

 4.Agrobiološke karakteristike:

 - EPOHA SAZREVANJA: Grožde sazreva u III epohi. Pozna sorta.
 - OPLODNJA: Normalna i redovna.
 - KOEFICIENT RODNOSTI: 1,2 - 1,8.
 - PRINOS GROŽĐA: 12000 - 18000 kg/ha.
 - REZIDBA: Mešovita. Lukovi se režu na 8-10 okaca.
 - UZGOJNI OBLICI: Svi koji omogućavaju mešovitu rezidbu.
 - TIPOVI ZEMLJIŠTA: Rastresita, ocedna, deluvijalna, peskovita, umereno plodna, toplija. Ne
  podnosi vlažna zemljišta.
 - OTPORNOST PREMA NAJVAŽNIJIM GLJIVIČNIM BOLESTIMA: Srednje otporna prema plamenjači i
  pepelnici. Prema sivoj plesni izražena otpornost.
 - OTPORNOST PREMA NISKIM TEMPERATURAMA U FAZI ZIMSKOG MIROVANJA: Okca izmrzavaju na -
  20oC do -22oC.
 - LOZNE PODLOGE: Berlandieri x Riparia Kober 5BB, Teleki 8B, Teleki 5C, SO 4 i dr.

 5. Tehnološke i organolepticke karakteristike šire i vina:

 a) KARAKTERISTIKE ŠIRE: Šira sadrži 18-22% šecera i 7-9 g/l ukupnih kiselina. Šira bezbojna,
  prijatnog mirisa i ukusa.
 b) KARAKTERISTIKE VINA: Vino sadrži 10-12% alkohola i 6-8 g/l ukupnih kiselina. Vino je
  otvoreno rubin boje, harmonicno, osvežavajuce, ekstraktno, sa specifičnim sortnim mirisom i
  ukusom. Odležavanjem vino dobija u kvalitetu.

 6. Varijacije i klonovi:
  Uočljive su varijacije. Selekcionisano je u inostranstvu nekoliko klonova.

7. Privredni značaj sorte:
  Rejonirana i preporučena za kvalitetna vina u Srbiji. Povoljnih jeseni, postiže se vanredan
  kvalitet i veoma dobra obojenost. Privredno značajna sorta za zemlju.

[cvele]

Evo i slika

   

Pošto sam ove godine kupio ovo grožđe u mom kraju imam neke informacije od vlasnika. Vinograd je podigao 1978.god. na ulazu u selu Kamenica. Po savetima tadašnjih stručnjaka odlučio se za ovu sortu jer od nje može da očekuje maksimum za to podneblje. Pa ako ima nekih vinogradara ili onih koji to žele da postanu slobodno neka dignu vinograd sa frankovkom

[Matej]

Na Fruškoj Gori se takođe dosta gaji sa odličnim rezultatima...

[ninox]

Evo i slika

   

Pošto sam ove godine kupio ovo grožđe u mom kraju imam neke informacije od vlasnika. Vinograd je podigao 1978.god. na ulazu u selu Kamenica.

Koja je cena Frankovke bila ove godine?

[cvele]

Ja sam je platio 30din, na odloženo, do Nove Godine. Kvalitet je bio izvanredan, bez ijednog kvarnog zrna. Čuo sam da su neki vinogradari nudili i za koji dinar manje. Ako i sledeće godine čika Vule ovako uradi vinograd sigurno ću ponovo da kupim od njega bez obzira na cenu, samo veću količinu...

[ninox]

Hvala Cvele.
Mozda iduce godine odlucim da kupim 300-400 kg frankovke,pa ako bi zajedno nastupili mozda prodjemo i jeftinije.

[darko]

ja sam ove godine prezadovoljan mojom frankovkom mislim da sam izvukao maksimum iz ove sorte sto se kvaliteta tice i dobio tacno ono vino za kojim sam lutao u pokusajima da napravim svih ovih godina, uvek sam mislio da moze bolje a ove godine je to to

[DarkoK]

Ove godine ,na festivalu vina, dobio sam flaču frankovke, odležalu u orahovom buretu. Mogu reći samo reči hvale.

[milan1207]

Cao drustvo. Posto u vinogradu imam najvise frankovke i od nje pravim roze godinama, kojim sam prezadovoljan, a i samom sortom naravno, interesuje me kako mogu da sam proizvedem '' rasad'' da popunim rupe u redovima.

[cvele]

da li frankovka podnosi kratku rezidbu, kondir na kondir, i da li moze da se uzgaja uz kolac, nesto u fazonu prokupca i plovdine?

[peca50]

Može, ali bi preporučena dužina kondira bila 4 okca vidljiva, i obavezno, jedan kratki na dva okca. Ovakav način rezidbe frankovka, na dobro formiranom čokotu uz kolac, može da nosi četiri duga i četiri kratka kondira i uz dobru agrotehniku iznese fantastičan rod svake godine.

[ko.ca]

i u proseku gajimo frankovku i od nje proizvodimo odlicno vino, ako neko sumnja ...... slobodno moze da mi se javi da proba ili da dodje na dane vina i meraka 13.2 u prosek i 14.2 u nisku banju

[Profi]

Sto se rezidbe tice nekoliko puta sam cuo da je rezu 1 luk sa 10-12 okaca i tako dobijaju odlicne rezultate.

[Koshpa]

Ovisi koliki je razmaka cokot do coktota.

[Don Julijan]

U mom kraju se reže na jedan ili dva luka, maksimum 12 okaca. Razmak izmedu čokota je 70-80 cm. Daje odličan optimum kvaliteta i kvantiteta.


Kod prijatelja, 2009. Najveći grozd - 1.3 kg :