Priprema zemljišta za podizanje zasada vinove loze

[dioda]

Priprema zemljišta za podizanje zasada vinove loze

Planiranje (sistematizacija) terena

Za uspešno vinogradarstvo i za nesmetano obavljanje svih agrotehničkih radova u vinogradu katkad je na terenu potrebno najpre izvršiti krčenje i ravnanje terena, odvodnju, terasiranje i sl.
Vinogradi se često podižu na tlu na kojem su pre bile neke drvenaste kulture ili šuma. Stoga je potrebno ukloniti sve nadzemne delove, iskrčiti panjeve i dobro očistiti korenje, jer se upravo na drvenastim ostacima korena mogu razviti opasne gljivice koje izazivaju trulež i koje mogu biti pogubne za mladi vinograd. Posle krčenja ne sme se odmah saditi vinova loza nego je potrebno makar dve do tri godine sejati ratarske kulture ili leguminoze.
Posle krčenja i čišćenja ostataka korenja treba obaviti planiranje terena i poravnati mikrodepresije. Time se osigurava nesmetan prolaz traktora sa priključcima, postiže se ujednačena bujnost svih čokota u vinogradu i omogućuje se oticanje atmosferskih voda koje se nakupljaju u mikrodepresijama.

Drenaža

Ako u vinogradu postoji opasnost od atmosferskih ili podzemnih voda potrebno je to rešiti pre podizanja zasada otvorenom kanalskom mrežom, drenažom ili pravljenjem nasipa za sprečavanje plavljenja.

Meliorativno đubrenje

Najpogodniji trenutak za unošenje organskih i mineralnih đubriva je vreme pre sadnje loze kada se đubrivo može uneti u celi profil zemljišta u kojem će se nalaziti koren vinove loze. To je pravi trenutak da se unese veća količina đubriva i da se poprave fizička i biološka svojstva tla.
Taj zahvat se naziva meliorativno đubrenje. Organska i mineralna đubriva rasipavaju se po površini neposredno pre rigolovanja.
Količina organskoga đubriva zavisi od sadržaja humusa u zemljištu . Na zemljišta sa normalnim sadržajem humusa organsko đubrivo nije potrebno dodavati. Zemljišta siromašna humusom treba đubriti stajnjakom u količini od 5 do 10 vagona po hektaru.
Za visoku i kvalitetnu proizvodnju grožđa potrebno je meliorativnim đubrenjem osigurati zalihe osnovnih hranljivih sastojaka u zemljištu i to:

15 - 20 mg P₂O₅/100 g zemlje
25 - 40 mg K₂O/100 g zemlje.

Na osnovu rezultata hemijske analize zemljišta, vodeći računa o potrebnim zalihama osnovnih hraniva, meliorativno se dodaju NPK mineralna đubriva različitih formulacija, npr. NPK 7:20:30 ili 5:20:30.

Rigolovanje (duboko oranje)

Duboka obrada zemljišta koja prethodi podizanju vinograda naziva se rigolovanje ili duboko oranje. Taj je zahvat vrlo važan jer se njime stvraju povoljni uslovi za brži početak razvoja i plodonošenja mladog vinograda.

Rigolovanjem se postiže:

• prohranljivanje tla na dubini većoj od 50 cm, čime se popravljaju struktura i biološka aktivnost u tlu
• odstranjivanje ostataka korenja prethodne vegetacije
• mešanje horizonata tla i unošenje organskih i mineralnih đubriva u dublje horizonte, gde će se razviti koren.

Dubina rigolovanja zavisi od zemljišta  i njegovih fizičkohemijskih svojstava, a kreće se od 60 cm (teška zemljišta) do 100 cm (lagana, peskovita zemljišta). Najpovoljnije vreme rigolovanja je tokom leta i rane jeseni.
Izrigolovano zemljište ostavlja se u otvorenoj brazdi sve do pred samu sadnju da bi se pod uticajem sunca, kiše i niskih zimskih temperatura tlo usitnilo i u njemu akumulirala veća količina vlage.

Priprema za sadnju

Prethodno izrigolovano zemljište obično se u proleće, pred sadnju loze, poravna pa se na tako izravnatoj površini obavlja razmeravanje i kolčenje. Takođe se određuje i smer redova, vodeći pri tome računa o mikroklimatskim uslovima na tom području. Budući da grožđe traži bolju (veću) osunčanost grozdova, smer redova, ako je moguće, treba biti sever - jug.

Sadnja vinograda

Na prethodno obeleženim mestima kopaju se jame ručno, ručno-motornim svrdlom ili traktorskim svrdlom. Jama za kalem obično se kopa do 40 - 50 cm dubine, a 30 - 40 cm širine. Kalem vinove loze pre sadnje treba pripremiti tako da se koren skrati na 8 - 10 cm dužine.
Sade se parafinisani kalemovi, koje je poželjno namočiti u vodu 24 sata pre sadnje. Kalem se stavlja u jamu tako da je blago nagnut prema kocu. Koren kalema zatrpa se rastresitom zemljom, a zemlja se dobro nagazi. Potom se stavlja 5 - 10 kg zrelog stajskoga đubriva koje ne sme biti u dodiru ni sa korenom ni sa kalemom. Na stajsko đubrivo stavlja se opet rastresita zemlja. Dubinu sadnje određuje visina spojnog mesta koje treba biti u nivou zemlje ili samo 2 - 3 cm iznad nivoa tla. Poželjno je da se svako sadno mesto zalije vodom tako da uz koren što bolje nalegne zemlja.

Razmaci sadnje

Vinova loza, kao i svaka druga biljka, za rast, razvoj, kvalitetan i obilan prinos zahteva određeni životni prostor. Dugogodišnja iskustva stručnjaka i proizvođača grožđa govore da je za svaki čokot optimalno potrebno oko 3,0 do 4,5 m2. Pri određivanju razmaka sadnje prvenstveno treba voditi računa o postojećoj mehanizaciji te razmak sadnje treba prilagoditi njoj.
Razmaci sadnje kultivara vinove loze najčešće su od 2,0 do 2,8 m međuredno (što zavisi od mehanizacije) i 1,2 do 1,5 m u redu. Možese saditi i na manje razmake, i to od 1,8 do 2,0 m međuredno i 1,1 do 1,2 m u redu.


Preuzeto iz knjige "PROIZVODNJA STOLNOGA GROŽĐA"
Zdravko Bušić, Marijo Tomić, Ferdinand Puljić, Dražan Rakušić, Ivo Kirigjija

[malimedo38]

Odlicno !!!!!
Krenuli smo sa literaturom.
Vidim ja da ce ovo biti jako mocan forum.

[dioda]

He he, bilo bi dobro kada bi se obistinilo to sto kazes...
Idemo lagano pa sta bude...

[voxpfc77]

svaka cast za trud,bas opsirno objasnjenje

[DarkoK]

Hvala na informacijama!!!!

[dr.strangelove]

Pozdrav!

Ajde sad jedna prakticna stvar.

Kupili smo zemlju povrsine 1.7ha gde hocemo da sadimo vinograd. Zemljiste je poslato na analizu i evo ih rezultati za povrsinskih 30cm:

pH        8.23
CaCO3 14.88
Humus  2.69
P2O5    21.56
K2O      25.68

Dalje u izvestaju preporucuju fertilizaciju po hektaru: Stajnjak 60t, N-140kg, P2O5 85kg, K2O 85kg. Pretpostavljam da se ova preporuka se ne odnosi na vinovu lozu, nego generalno na zemljiste

Gledao sam neke tabele u knjizi o vinogradu, vrednosti su uglavnom ok osim sto je CaCO3 izrazito visok. Zvao sam jednog prijatelja koji je asistent na poljoprivrednom fakultetu, kaze da je uglavnom u vojvodini zemljiste jace karbonatno da se ne brinem oko toga, te kaze da je najbolje baciti 3x15 i to 500kg (nisam siguran da li ukupno ili po hektaru) a da stajnjaka ne mora 60t po hektaru nego 50t ili cak i manje.

Da li je moguce na neki nacin smanjiti apsolutni nivo krecnjaka, ili sam relativni povecavajuci ostale komponente zemljista 

Interesuje me sta iskusni vinogradari mogu da me posavetuju, saveta nikad dosta a treba dobro razmisliti s obzirom da cemo stubove krenuti postavljati tek na prolece.

[peca50]

U Smederevskom pod-rejonu postoji drugi problem, zemljište je dosta kiselo pa se preporučuje ubacivanje kreča koji ostaje pri preradi šećerne repe. Za skidanje viška karbonata najbolje je iskoristiti ispresovanu ili ispečenu kominu od grožđa, ako negde u blizini imaš ozbiljnije prerađivače grožđa, oni će ti to besplatno ustupiti, ali se bojim da je sada kasno!

[dr.strangelove]

  Joj pa od letos smo pekli rakiju ali sam svu dzibru bacao u vocnjak (ohladjenu naravno ). Svakako to ne bi bilo dovoljno - vocnjak nije ni 10 ari. ali svakako sam trazio najbolji nacin da potrosim tu silnu dzibru sto mi ostane od rakije. za to bih mogao da otvorim i novu temu.

Peco puno hvala! 

[Gost]

Povećana koncentracija kreča u zemlji neće škoditi vinovoj lozi.  Mnogo je bitnije šta je ispod tog sloja. Ako je glina (ili neki drugi, vodonepropusni sloj), u veoma kišnim godinama, lišće loze će dobiti bledo-zelenu boju. Obično tada nastane panika da je u pitanju bolest, ali kad nivo podzemne vode spadne, lišće dobije prirodnu boju. To je posledica rastvaranja viška krečnjaka.
Inače, dekalcifikaciju bi trebao da uradiš (na osnovu tvojih parametara, sa 15-20 tona presovane komine po hektaru, i to dubokim zaoravanjem.

P.S. ti pobijaš stubove, pre sadnje kalemova?

[dr.strangelove]

Jos nisam podizao vinograd pa ne znam! 

Pretpostavljam da do kraja godine treba da zavrsimo pripremu zemljista kako bi u prolece nastavili sa radovima. U principu, najtezi i najgrublji posao je napraviti, doneti i postaviti stubove. Dalje je potrebno izbusiti bunar i napraviti neku supicu. Za tako nesto ce biti potrebno organizovati dodatnu radnu snagu. Sto se samih kalemova tice, to je finiji deo posla, i to bih sam sa bratom i caletom odradio. Takodje nisam siguran ni da li cemo citav 1.7ha posaditi sledece godine ili ce se raditi svake godine po deo. Takodje trebali bi i citavu njivu ograditi.

A stubove svakako ako ih ne budem sam pravio - kapacitet mi je 10-20 dnevno treba naci ko ce odjednom da ih napravi kako bi bilo najjeftinije.

[peca50]

Postavljanje stubova je zadnji ozbiljni posao pri podizanju vinograda, prema tome imaš dovoljno vremena po sadnji i još jednu celu godinu da se organizuješ i izradiš, ili ih nabaviš. Preporučio bih ti zbog radne snage da ipak ideš etapno parče po parče, a prema radnim mogućnostima.

[Gost]

Prvo i osnovno ti je dobra priprema zemljišta. Zemlja mora da bude usitnjena, da ima dobar vodni i vazdušni režim i oslobođena od korova.
Zatim izvlačiš pravac vrsti  (u odnosu na blizinu puta i pravac vetra), i širinu vrsti (u odnosu na mehanizaciju koju ćeš koristiti).
To je vrlo prosto. Skineš mere sa njive, pa sedneš i sve to nacrtaš na papiru, dok ne dobiješ optimale vrednosti. Po tom papiru ćeš i proračunati broj kalemova i broj stubova, a samim tim, i žicu (u metrima, pa onda to pretvoriš u kilograme).

Školskom sadnjom na razmaku 1,1 m kalem od kalema, i 2,6 m vrsta (red) od vrste, u idealnom pravugaoniku, stane po hektaru, 3333 kalema i 550 stubova.

Dalje, razmak između kalemova zavisi od sorte i planiranog načina rezidbe, a razmak između vrsti (redova) od mehanizacije i konfiguracije tla

Kad si sve to izračunao, izađeš na njivu. Uzmi dugačak, debeo kanap, na njemu obeleži flomasterom razmak i razvuci ga u pravcu budućih vrsti. Na svaku onu recku, koju si obeležio flomasterom, pobodi u zemlju štapić. Kad završiš jedan red, pomeri kanap na drugi. (naravno, gledaj da redovi moraju da budu paralelni). To se zove TAČKIRANJE.
Tek kad to uradiš, možeš da sadiš. Sadiš uz one štapiće koje si postavio tačkiranjem. Tako ćeš dobiti najpreciznije postavljan vinograd. Za sadnju ti je potrebna sadiljka, i oko 2 l vode po kalemu. Preporučio bih ti da se raspitaš u okolini i da ti sadnju izvrše hidroburom. To je mašina (može i ručne izrade) koja je priljučena na cisternu i vuče se traktorom. Kada se kraj sadiljke zabode u zemlju, voda iz cisterne (pod pritiskom) natopi to mesto.
Možeš kopati i rupe i saditi ručno, ali ti za to već treba više radne snage.
Godinu dana posle sadnje, uz posađeni kalem nabijaš naslonjač (drvenu pritku, deblju armaturu, plastični štap....). Mlade lastare vezuješ iz naslonjač, kako bi dobili željeni pravac.
Tek na kraju druge godine ukopavaš stubove i postavljaš žicu!!!!

I još nešto, ne bih se složio sa Pecom. Sadnja po segmentima je najgora moguća opcija!!!
Prvo: nikada ne možeš pravilno planirati sadnju po segmentima, da bi ti celina bila identična,
Drugo: dobićeš vinograd (na maloj površini) različite starosne strukture, što će ti jako otežati radove u njemu.
Treće, zbog različite starosne strukture, mlade sadnice će biti pod stalnom zasenom starijih i sporo će napredovati.
Bolje je sačekati godinu-dve, skupiti novac i posaditi celu površinu, nego saditi kad i koliko možeš.

Kažeš da prvi put sadiš vinograd.....Možda ne bi bilo loše da malo porazgovaraš sa nekim stručnjakom, da mu izložiš svoje ideje, pa da te malo posavetuje, kako bi dobio ono što želiš.

Nadam se da sam ti bar malo pomogao.

[peca50]

Peđa kaže da se ne slaže sa mojim mišljenjem o etapnoj sadnji vinograda, eee pa složićeš se! Dr.strangelove ima površinu 1,7ha, i ako je u jednom potesu(komadu), dali je finasijski i radno sposoban da to u jednom dahu zasadi? Šta ako nije? Pa mora parče po parče. Ako predpostavimo da ide u tri etape, po jednu svake godine, onda će mu se zadnja etapa poklopiti sa dobrim rodom prve etape (to je treća godina), pa će mu na taj način smanjiti muke oko novca, a ujedno imaće raznovrsan posao pa mu neće biti monotono. Ako je pak u više parcela onda mu još više olakšava stvar etapnog. Ostaje i ono zadnje, ali prvo po važnosti:sortiment, dali će na svih 1,7ha zasaditi jednu sortu, ili više pa se i na osnovu sortimenta može opredeliti za etape. Najvažnija je startna procena i opredeljenje: U koje se namene podiže vinograd? Dali za sopstvenu planiranu proizvodnju i finalizaciju, ili za prodaju grožđa.

[dr.strangelove]

ha, da ne odlutamo suvise od teme ukratko cu da vam objasnim!

Ja, licno, sa vinogradarstvom, proizvodnjom vina i rakije nisam imao mnogo kontakta, dok se pre nesto vise od mesec dana nisam vratio kuci u sombor. Tu imamo iza placa tj kuce oko 0.7 jutara zemlje, gde je otac pre oko 5 godina poceo da sadi vinograd, svake godine po etapu kao sto peca kaze, ove godine je posadio poslednju tako da je sada na celoj parceli iza kuce vinograd. U medjuvremenu je kupljeno 1.7ha zemlje gde se takodje planira sadnja vinograda cim se kvalitet zemljista dovede u red.

E sada, zemljiste je suvise bazno tj karbonatno, pa bi u sto kracem periodu trebalo to regulisati kako bismo poceli saditi u prolece. Nemam predstavu odakle da nabavim 50t presovanog grozdja sad posle sezone. Pa onda gde naci stajnjak (oko 90t)i koje vrste - kojih zivotinja kako bi sto povoljnije uticao na kiselost zemljista. Otac mi kaze da mozda i ne moramo stavljati s obzirom da je humus na donjoj granici, da bi smo mogli kasnije kada se vec posadi sa traktoricem djubriti po malo.

U svakom slucaju nigde se ne zurimo, moramo naci najbolju opciju a mislim da na ovom sajtu mozemo naci odgovore bas na sve!

Hvala vam momci, najbolji ste!

[peca50]

Dr.strangelove kaže:
"Hvala vam momci, najbolji ste!"
Pogrešno rečeno, trebalo je reći: najbolji smo, pa i ti sa sa nama i naš!!!
Najbolji je kravlji stajnjak, sigurno postoji neka farma u blizini, Krečnjak nije problem, iduće godine ćeš naći i kominu, ali je stajnjak ipak potreban.