12. April 2024, 12:57:54 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: [1] 2 3   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Tumačenje rezultata analiza zemljišta  (Pročitano 43669 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
svetlopisac
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 54
Lokacija: Kragujevac
Poruke: 13

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.5


« Poslato: 03. Decembar 2009, 13:58:39 »

Zasad vinove loze, sorte Cabernet Souvignon ulazi u cetvrtu godinu.
Uzeo sam uzorke zemljista po pravilu koje je mi je predoceno u institutu za vocarstvo u Cacku.
Rezultati su stigli i sledeci su
ph 5,53
sadrzaj humusa 3,39
Azot N  0,17
P2O5   13,97
K2O    preko 30
Da li bi neko mogao da mi pomogne u tome da na osnovu ovih rezulata kaze cime i u kojoj meri
treba da nadjubrim zemljiste zimus ?
Sačuvana
Matej
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 51
Lokacija: Sremski Karlovci
Poruke: 136

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #1 Poslato: 03. Decembar 2009, 14:32:40 »

obično u institutima za voćarstvo ili u tkzv. poljoprivrednim stanicama daju besplatne procene uz analizu zemljišta...
možda bi mogao da ih direktno pitaš za savet...
ovako na prvu loptu, tvoje zemljište spada u kisela zemljišta (<6.8ph) i trebalo bi uraditi kalcifikaciju, s tim što se kalcifikacija najlakše radi pre sadnje...uglavnom se kalcifikacija radi dodavanjem odredjenih kolicina kalcijum-oksida i kalcijum karbonata.

što se ostalih pokazatelja tiče, humus ti je dobar, optimum je 2-3, a ti imaš malo i preko toga...ne smeta.

ja sam imao sličnu analizu na svojoj parceli N:0.113, P2O5 13.59, K2O 28.2 i preporuka je bila da se fosfor i kalijum podignu na referentne vrednosti od 15-25 dodavanjem 600kg/Ha NPK u odnosu 7:20:30 sa mikroelementima...relativno je teško naći ove strukture veštačkog djubriva, ali ja sam uspeo u NS-u, pa ako ti bude trebalo javi se slobodno...

Sačuvana
Poljogospodar
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Slankamenacki Vinogradi-Pazova-NS
Poruke: 23

dipl. ing. za par godina...

OS:
unknown
Browser:
Opera 9.80 (Opera Mini 5.1.22783)


« Odgovor #2 Poslato: 10. Februar 2011, 20:50:53 »

nedavno sam vrsio uzorkovanje zemljista u vinogradu i odneo na analizu. Interesuje koja je odgovarajuca vrednost pH zemljista za lozu. Mnogi autori iznose razne stavove ali mene zanima Vase misljenje i misljenje strucnih lica (agronoma). Kakav uticaj ima visoka a kakav uticaj niska pH zemljista na kvalitet, kvantitet,i karakteristike samog ukusa vina sa takvih zemljista?. Na analizi sam dobio dva rezultata u KCL-u i u H2O , e sad sta je koji i koji je bitniji Huh?
Sačuvana

Vinograd trazi slugu a ne gospodara...
NSM
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 64
Lokacija: Valjevo
Poruke: 183

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.13


« Odgovor #3 Poslato: 10. Februar 2011, 22:39:52 »

nedavno sam vrsio uzorkovanje zemljista u vinogradu i odneo na analizu. Interesuje koja je odgovarajuca vrednost pH zemljista za lozu. Mnogi autori iznose razne stavove ali mene zanima Vase misljenje i misljenje strucnih lica (agronoma). Kakav uticaj ima visoka a kakav uticaj niska pH zemljista na kvalitet, kvantitet,i karakteristike samog ukusa vina sa takvih zemljista?. Na analizi sam dobio dva rezultata u KCL-u i u H2O , e sad sta je koji i koji je bitniji Huh?

Ovo sta je bolje za vino neka kaze neko ko to bolje zna, ja verujem da ne bi smelo da bude kiselo zemljiste, a sto se tice odredjivanja kisleosti u rastvoru KCl i u vodi, bolje je uvek odredjivati kisleost u KCl rastvoru.

Taj postupak izrazava i one slabo vezane vodonikove jone (koji lako mogu postati slobodni) a ne samo vec slobodne koji se odredjuju u vodi.
A koncentracija slobodnih vdonikovih jona u zemljistu  je zapravo kisleost.
Dakle u obzir uzmi taj rezultat.
Sačuvana
Poljogospodar
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Slankamenacki Vinogradi-Pazova-NS
Poruke: 23

dipl. ing. za par godina...

OS:
unknown
Browser:
Opera 9.80 (Opera Mini 5.1.22783)


« Odgovor #4 Poslato: 10. Februar 2011, 23:22:26 »

cemu onda svrha odredjivanja u vodi??? kad je u kcl bolje 
navodno kiselost ili alkalnost utice i na pristupacnos lakorastvorljivih mikroelemenata, sto moze da bude korisno ali i toxicno...
Sačuvana

Vinograd trazi slugu a ne gospodara...
NSM
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 64
Lokacija: Valjevo
Poruke: 183

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.13


« Odgovor #5 Poslato: 10. Februar 2011, 23:39:21 »

cemu onda svrha odredjivanja u vodi??? kad je u kcl bolje 
navodno kiselost ili alkalnost utice i na pristupacnos lakorastvorljivih mikroelemenata, sto moze da bude korisno ali i toxicno...

U vodi je lakse Smiley

Naravno da je validan i rezultat analize u vodi i po njemu se moze utvrditi kolicina sredstva za smanjenje kiselosti samo se mora znati da je to rezultat dobijen takvom analizom. Zato se i naglasava pa onaj ko odredjuje kolicinu sredstva za smanjenje kiselosti uzima jedan ili drugi parametar.
Sačuvana
Poljogospodar
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Slankamenacki Vinogradi-Pazova-NS
Poruke: 23

dipl. ing. za par godina...

OS:
unknown
Browser:
Opera 9.80 (Opera Mini 5.1.22783)


« Odgovor #6 Poslato: 10. Februar 2011, 23:58:05 »

inace kod mene je  u KCl-u na dubini od 0-30 cm 7,16 , 30-60 cm 7,33 a u vodi
0-30 je 8,13  a na 30-60cm je 8,21
 Cool
Sačuvana

Vinograd trazi slugu a ne gospodara...
NSM
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 64
Lokacija: Valjevo
Poruke: 183

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.13


« Odgovor #7 Poslato: 11. Februar 2011, 00:01:42 »

inace kod mene je  u KCl-u na dubini od 0-30 cm 7,16 , 30-60 cm 7,33 a u vodi
0-30 je 8,13  a na 30-60cm je 8,21
 Cool
U pa kod tebe to blago alkalno!
Mislim da ti neces imati potrebu da intervenises osim moza ureom jer ona zakiseljava ali ipak ti pitaj nekog ko bolje zna oko vina.
Sačuvana
Poljogospodar
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Slankamenacki Vinogradi-Pazova-NS
Poruke: 23

dipl. ing. za par godina...

OS:
unknown
Browser:
Opera 9.80 (Opera Mini 5.1.22783)


« Odgovor #8 Poslato: 11. Februar 2011, 01:42:20 »

jeste malko alkalno sto je i karakteristicno za zemljista u Vojvodini dok su u Srbiji cesce kiselija, zbog nastanka na raskrcenim sumama, valjda Huh?
Sačuvana

Vinograd trazi slugu a ne gospodara...
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 43
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.415

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.12


« Odgovor #9 Poslato: 21. Februar 2011, 21:15:39 »

Lozar je postavio link u nekoj temi a meni se cini da bi moglo biti i u posebnoj temi pa evo...

Tumačenje rezultata analiza zemljišta

Racionalno korišćenje đubriva u voćarsko - vinogradarskoj proizvodnji se može izvesti samo na osnovu pravilnog tumačenja rezultata analize zemljišta. Đubriva učestvuju u troškovima sa 10-30%. Posebnu pažnju obratiti na reakciju zemljišta i sadržaj kalcijum-karbonata, humusa, azota, fosfora i kalijuma.

Tumačenje rezultata hemijske analize zemljišta podrazumeva poređenje dobijenih rezultata sa graničnim vrednostima obezbeđenosti zemljišta asimilatima. Pri tome potrebno je voditi računa i o drugim svojstvima zemljišta (pH, mehaničkom sastavu i dr.) lz ovog se vidi da je tumačenje rezultata hemijske analize, zemljišta veoma složen i odgovoran posao, jer ona određuje ne samo količinu, već i vrstu đubriva, kao i vreme i način njihove primene. Otuda, da bi ona bila stručno izvedena, neophodno je dobro poznavanje zemljišta i kiimata tog rejona, kao i zahteva pojedinih voćnih vrsta i loze za pojedinim hranljivim elementima, te nivoom proizvodnje.

Ukoliko se ne raspolaže sa svim pomenutim podacima, neminovnio dolazi do grešaka u davanju preporuka za đubrenje, izboru đubriva, doza i dr., a što se nepovoljno odražava na ekonomičnost njihove primene.

Da bi se mogle dati preporuke za primenu i pravovremenu upotrebu đubriva u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji potrebno je rezultate hemijskih analiza zemljišta uporediti sa graničnim vrednostima obezbeđenosti zemljišta datih za pojedine elemente.

Kalcijum-karbonat

Ovaj sastojak zemljišta ima značajnu ulogu kod primene organskih i mineralnih đubriva. On utiče na dejstvo unetih đubriva, i direktno i indirektno, jer svojim prisustvom utiče i na promenu pH-vrednosti, koja je od velike važnosti za mnoge procese koji se odvijaju u zemljištu i imaju značaja za ishranu biljaka. Njegovo prisustvo u zemljištu ima poseban značaj u primeni fosfornih đubriva i nekih mikroelemenata. Naročito veliku pažnju prisustvu CaC03 - u zemljištu treba obratiti pri podizanju zasada voća i vinove loze. On često ograničava proizvodnju, izazivajući nedostatak nekih neophodnih mikroelemenata (gvožda, cinka i dr.).

Prema sadržaju kalcijum-karbonata, zemljišta se grupišu u četiri grupe: beskarbonatno (0%), slabo karbonatno (0-5%), srednje karbonatno (5-10%) i jako karbonatno (>10%)

Reakcija zemljišta

Reakcija zemljišta ima velikog značaja za preporuke primene đubriva. Ona utiče i na izbor đubriva, njihove doze i dr. Za potrebe kontrole plodnosti zemljišta i primene đubriva koristi se pH-vrednost u M KCL. Na osnovu pH vrednosti, zemljišta su podeljena u pet grupa: I alkalna (>7,20 pH u M KCI), II neutralna (6,51-7,20), III slabo kisela (5,51-6,50), IV kisela (4,51-5,50) i V jako kisela (<4,50).

Optimalne pH vrednosti za uspevanje pojedinih voćnih vrsta su: jabučasto (5,2-7,7), koštičavo (5,7-7,7), jezgrasto (6,0-7,0) i jagodasto (5,1-6,5). Kao što se vidi sve voćne vrste bolje uspevaju na zemljištu sa slabo kiselom do blago alkalne reakcije.

Humus

Humus je značajan sastojak zemljišta, jer predstavlja izvor hranljivih materija i faktor za očuvanje plodnosti zemljišta. Njegovom mineralizacijom u zemljišni rastvor prelaze hranljivi elementi. Koloidi humusa adsorbuju većinu hranljivih elemenata i postepeno ih stavljaju biljkama na raspolaganje. Zemljišta bogata u humusu su po pravilu plodnija. Prema njegovom sadržaju, u oraničnom sloju, zemljišta su grupisana u tri grupe: peskovita (visok >2.5, srednji 1.0-2.5, nizak <1.0), ilovasta (visok >4.0, srednji 1.5-4.0, nizak <1.0) i glinovita (visok >5.0, srednji 2.0-5.0, nizak <2.0).

Fosfor i kalijum

Grupisanje zemljišta na osnovu sadržaja biljkama pristupačnog fosfora i kalijuma je od neprocenjivog značaja za primenu fosfornih i kalijumovih dubriva.

Dosadašnja praksa u davanju preporuka za đubrenje ovim elementima koristila je klase obezbeđenosti zemljišta po Al-metodi, što je dovodilo do određenih grešaka, jer su iste granične vrednosti rađene za ratarske kulture. Otuda je dolazilo do niza nepoželjnih pojava u zasadima voćnjaka i vinograda, a najčešće do pojave hloroze izazvane nedostatkom gvožda.

Dosadašnja naučna ispitivanja i naša praktična iskustva govore, bar kad je reč o fosforu, da su ti nivoi daleko niži za voćke i vinovu lozu nego za ratarske kulture. Pogotovu ako se zna da je iznošenje fosfora prinosima voćaka i vinove loze znatno niže nego kod ratarskih billjaka. Na osnovu literaturnih podataka i praktičnih iskustava optimalni nivo lakopristupačnog fosfora u voćarsko-vinogradarskoj praksi, iznosio bi oko 15 mg P2O5 na 100mg zemjišta, odnosno 25 mg K2O/100 g zemljišta. Ovo su iskustvene vrednosti zasnovane na sopstvenim i stranim saznanjima.

Optimalni nivoi se ne mogu dati jednom broikom. Oni zavise od niza činilaca (mehaničkog sastava i pH vrednosti, sadržaja CaCO3, te ostalih hemijskih i fizičkih osobina zemljišta, što se pri njihovom tumačenju mora uzeti u obzir.

Imajući u vidu sve napred izneto, a pre svega nivo hraniva u zemljištu, mogu se iskazati potrebe đubrenja fosforom i kalijumom za voćnjake i vinograde. Tako na primer: ako se prinosom odnosi 40 kg P205 i 120 kg K20, a zemljište ima srednji nivo obezbeđenosti fosforom i kalijumom, onda je potrebno za dati prinos uneti u zemljište 44-52 kg P205/ha i 60-84 kg K20/ha.

Azot

Kada je u pitanju primena azotnih đubriva potrebno je imati u vidu količinu ukupnog i mineralnog azota u zemljištu. Ona zavisi od fizičkih i hemijskih sobina zemljišta te vlage i temperature. Pored toga, za racionalnu primenu azota potrebno je znati i zahteve biljaka prema azotu i njegovu dinamiku u zemljištu.

Stručna upotreba đubriva se danas često svodi na pravilnu primenu azotnih đubriva i iznalaženje najpogodnijih metoda za određivanje potrebne doze azota. Jedna od metoda koja se primenjuje u ratarstvu je N-min metoda, koja može da nađe svoju primenu i u voćarsko-vinogradarskoj praksi. Prednost ovog postupka je u tome što omoućava racionalnu primenu azotnih đubriva čime se izbegava opasnost od upotrebe visokih doza azota, što se nepovoljno odražava, na kvalitet plodova, životnu sredinu i konačno na ekonomski efekat proizvodnje. Ova metoda se znasniva na predpostavci da većina gajenih biljaka zadovoljava svoje potrebe u azotu iz: MINERALNOG AZOTA ZEMLJIŠTA (mineralizujuća sposobnost zemljišta i rezerve mineralnog azota na početku vegetacije) i AZOTA IZ ĐUBRIVA. To znači da treba utvrditi:

- potrebu voćnjaka i vinove loze u azotu što se postiže poljskim ogledima sa rastućim dozama azota

- utvrditi stvarno stanje mineralnog azota u zemljištu u rano proleće (februar-mart), što.se postiže ispitivanjem količine mineralnag azota (NO3 + NH4-N) svakog zasada do 120 cm dubine,

- proceniti mineralizujuću sposobnost zemljišta, što se izvodi na ugaru (zemljište bez kultura) dok traje vegetacija. Na osnovu dobijenih vrednosti lako se mogu utvrditi optimalne doze uzota tj. azotnih đubriva.

Pri određivanju doza u azotu na prvom mestu uzima se uu obzir sadržaj azota u zemljištu, potreba gajenih kultura u njemu, visina prinosa kao i vremenske prilike. Uticaj vremenskih prilika (temperature i vlage) je velik na dinamiku mineralnog (nitratnog) azota u zemljištu i usvajanja azota od strane biljaka. Zato se godišnje doze azotnih đubriva natčešće_dele na dva ili tri dela, što je naročito važno za rejone u koiima ima dosta padavina. Zemljišta sa većim sadržajem ukupnog azota po pravilu imaju više humusa u sebi pa su i plodnija. Prema sadržaju ukupnog azota zemlišta su podeljena u tri klase na: siromašna (<0.10 % N), srednje obezbeđena (0.10-0.20 % N) i dobro obezbeđena (>0.20 % N).

Prof. dr Momčilo Ubavić, prof. dr Rudolf Kastori
Knjiga: "Đubrenje voćnjaka i vinograda"

Preuzeto sa www.poljoprivreda.info
Sačuvana
lazarcobi
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 42
Lokacija: Petrovcic Donji Srem
Poruke: 453

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.17


« Odgovor #10 Poslato: 04. Mart 2011, 22:30:19 »

gde se moze uraditi analiza zemljista u bg i koja je cena
Sačuvana
Poljogospodar
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Slankamenacki Vinogradi-Pazova-NS
Poruke: 23

dipl. ing. za par godina...

OS:
unknown
Browser:
Opera 9.80 (Opera Mini 5.1.22783)


« Odgovor #11 Poslato: 05. Mart 2011, 00:57:41 »

gde se moze uraditi analiza zemljista u bg i koja je cena
ja sam u novome sadu uradio analizu na institutu za ratarstvo, raspitaj se po polj apotekama...
Sačuvana

Vinograd trazi slugu a ne gospodara...
lozar
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 56
Lokacija: Donja Jasenica, Palanka
Poruke: 737

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 4.0b12


« Odgovor #12 Poslato: 08. Mart 2011, 00:39:56 »

Institut za zemljište
http://www.soilinst.rs/stranice/kontakt.htm
Poljoprivredni fakultet Zemun
http://www.agrif.bg.ac.rs/pages/laboratorije/lfz/index
PSS službe, pretpostavljam da ti, lazarcobi pripadaš Padinskoj Skeli(Petrovčić)
http://psss.rs/page.php?14
u pss službama cena osnovne analize zemljišta ti je 2.100,00 dinara po uzorku
pozzz
Sačuvana
lazarcobi
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 42
Lokacija: Petrovcic Donji Srem
Poruke: 453

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #13 Poslato: 08. Mart 2011, 15:23:28 »

Petrovcic je Surcin Wink hvala na informacijama
Sačuvana
lozar
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 56
Lokacija: Donja Jasenica, Palanka
Poruke: 737

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #14 Poslato: 08. Mart 2011, 23:08:56 »

ma OK ali mislio sam na to da prema njihovoj podeli Petrovčić pripada PSS službi sa sedištem u Padinskoj Skeli pa će te najverovatnije tamo i uputiti ako imaš prijavljeno gazdinstvo
http://psss.rs/page.php?14
Sačuvana
Stranice: [1] 2 3   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.064 sekundi sa 21 upita.