Jednom davno, jedan dunđer, starog kova (koji je zidao porte, kuće od blata i slame, stare turske peći, furnje i td...) me je naučio, kako se pravi šamot.
1. Uzme se ćeramida i skine joj se sloj blata, mahovine i patine
2. Dobro čekićem usitni i proseje (ćeramida mora da bude suva kao barut i za razliku od pečene cigle se mnogo dobro sitni, da ne kažem roni)
3. To što se dobilo se meša na suvo sa cementom, u srazmeri 3:1, u korist ćeramidnog praha
4. Pomešana smesa se umeša sa vodenim staklom, takodje 3:1 (vodeno staklo mora takodje biti gustine 3:1, i ne sme se mešati hladno, pošto brzo steže.
5. Takva dobro rastresita masa, kao malter za zidanje, se meće u modle (oblike) koji se lako prave od bukovih dasaka. (obična voda se nikako ne dodaje)
6. Sutra-dan se steže, i treba ga prvo posle 48 sati staviti na slabiju vatru, i tako nekoliko dana. I to je to.
7. Tako mogu da se izliju, ne samo blokovi, nego čitavi delovi oko kazana, pošto je masa vrlo postojana.
8. Napravljeni šamotni blokovi se vezuju (zidaju) malterom, koji se pravi od šamotnog brašna i staklene vode (ima ta mešavina da se kupi u svakoj farbari, i nije skupa.
Ja sve tako napravio za svoju privat-pečenjaru ispred kuće i termostabilnije je i postojanije od običnog šamota. A za razliku u ceni i da ne pričam.