Nije samo mrtva trka nego mrtvaci iskaču na sve strane. U stvari je to marketinška priča za naivne upakovana u doktorsku disertaciju. Nešto poput rakije iz balona-bidona.
Evo ocjene i ukupnog utiska za takvu rakiju od profesora-mentora i ekipe. Prvi ocjenjivač je Nikićević, drugi Tešević, a treći je sam autor.
Senzorne karakteristike:
Uzorak bistar i
blede anemične slamasto zelenkaste boje.
Miris: čist; bez viška primesa destilacije (prvenac i patoka);
zatvoren; diskretno na košticu; pomalo smarajuće teško; bez svežine.Ukus:
srednja punoća; kiseline iskaču iz teksture; srednja harmonija; peckavost vidljiva; umerena pitkost.Naknadni deo ukusa:
duga i umereno dopadljiva perzistencija; robustan završetak; smarajuće čulne impresije.Sve boldirano uzevši normalno u obzir kao izrazito negativno, opravdava izneseno da se nimalo ne osjeti uticaj
prvenca i patoke.
Ocjena od 17,81 postaje time očito primjerena.
Nije mnogo drugačije bilo ni u narednoj godini.
Praznjikavo i bez lepote, smarajuća težina i smaranje prisustvom koštice, pa opet ocjena 17,36
Senzorne karakteristike:
Uzorak bistar i veoma blede slamastožute boje (skoro bezbojno).
Miris: srednje čist; prisutna određena težina i smaranje prisustvo koštice; vrlo diskretno; tipično za seoske šljivovice, proizvedene po klasičnom postupku sa košticom, srednja dopadljivost.
Ukus: srednja harmoničnost; umerena pitkost; kiseline vidljive i iskaču iz teksture pića; CN anjon se oseti; astringenca takođe; praznjikavo i bez lepote.
Naknadni deo ukusa: duga smarajuća perzistencija; robustan završetak.
U pitanju je mješavina trnovače 70%, crvene ranke 20% i požegače 10%.
Normalno da su opisi mnogo uvjerljiviji od ocjene jer je fermentisani materijal bio daleko od kvalitetnog. Bio je u stvari katastrofalan.
Uopšte ne čudi najčešće spomenuta riječ smarajuće. Kod mirisa, kod okusa i kod retronazalne impresije. Kod šljivovog vina je čak zbog jako loše fermentacije i dugog čekanja na destilaciju izmjeren visok sadržaj isparljivih kiselina. Sirćetna kiselina 1,58 –2,46 g/l, a kod kljuka je to išlo i do 5,5 g/l. Čak i autor to navodi kao:"posledicu aktivnosti sirćetnih bakterija (visoki pH, bez dodatka SO2)". Opšte poznata stvar je da od 1-1,5% sirćetne znatno kvari okus rakije, a mirisni dio još nekako može i proći. Preko 1,5% je katastrofa u svakom pogledu ne samo zbog sirćetne kiseline nego svega onog što u fermentaciji istovremeno nastaje. Prije svega etil acetat pa se isto tako mora znatnije odvajati prvenac, a ovdje ga ne odvajaju nikako.
Ovako izgleda ocjena kvaliteta vina od šljive kao materijala za destilaciju. Kod kljuka je to znatno gore pa te podatke nisu ni objavili.
Senzorne karakteristike:
Uzorak opalescentan i rubin crvene boje sa refleksijom roze u pozadini (tipično za mlado vino).
Miris: srednji intezitet;
bledunjavo, neupečatljivo i neubedljivo za šljivu. Sirovo umereno dopadljivo.
Bez tipičnosti za plodove šljive.Ukus;
rezni; diskretno na mokru krpu; srednja punoća; sirovo i na ukusu treba stabilizacija; blaga gorčina posle gutanja; neubedljiv retronazalni deo ukusa. Kiseline iskaču iz teksture.Ni od govana ni od mokre krpe se ne pravi pita, a bogami ni rakija, pa makar u tim govnima bilo i mađarice-požegače i crvene ranke...