Da li postoji mogucnost da posto alkohol i voda prave rastvor, da se etericna ulja izdvoje posto prave smesu?
Kada bi postojala mogučnost da se eterična ulja izdvoje na način kako navodiš onda bi ona plivala na površini jer večina ih je lakša od vode. Tačno je da se ne rastvaraju u vodi ali se zato rastvaraju u alkoholu određenog razblaženja, koji onda djeluje kao emulgator i ne dozvoljava da dođe do razdvajanja takve smjese (inaće i rastvor je smjesa).
Alambik je sve lepo objasnio sem cinjenice odakle i sta je na dnu flase.
Na dnu flaše se nalazi sve ono što bi se nažlo i na gazi ili finoj mrežici (cjedilo za čaj) postavljenoj ispod lule.
Najvećim dijelom, porijeklo tih nečistoća su voštane naslage pomiješane sa spojevima bakra i sirćetne ili bakra i cijanovodonične kiseline, zaostale na neopranoj parovodnoj cijevi ili kondenzatoru.
Pitanje je u stvari trebalo glasiti šta se nalazi u flaši, a ne na dnu flaše, u koju je sipana voda i preko koje curi rakija.
Iz razloga da voda i alkohol čine idealan rastvor u flaši, u svakom trenutku destilacije, nalazi se sve isto i po kvalitetu i po hemijskom sastavu i koncentraciji alkohola, što iz flaše i izlazi u prihvatni sud za rakiju ili patoku. Ovo se jako jednostavno može i provjeriti.
Ako tu flašu analizirate u trenutku kada završavate hvatanje patoke opet imate situaciju da se i u flaši i u tečnosti koja je neposredno prije izašla iz flaše nalazi sve isto, samo sada možete imati manje ili više izraženu situaciju da to oboje bude uljasto, smrdljivo i bljutavo.
Čine ga hemijski spojevi koji pored vode dominiraju u patoci:
10 % etanol, 13 % n-propanol, 15 % i-butanol, 51 % i-amilni alkoholi, 11 % ostali spojevi.
Karakteristika viših alkohola u ovoj koncentraciji i ovom međusobnom omjeru je jak i oštar smrad i ukus. Metanol, koji je prisutan sa 2 %, ne daje nikakav poseban miris ali itekako negativno djeluje na okus. Njegova koncentracija u patoci je izuzetno visoka, izmjerenih 19.155 mg po litri apsolutnog alkohola, usporedbe radi u prvencu ga ima gotovo dvostrukao manje, a zakonski dozvoljena količina u rakijama je cca 1.200 mg/l a.a., Od ostalih nepoželjnih spojeva u rakiji tu su još sirećetna kiselina (bezbojna tečnost karakterističnog mirisa i okusa), cijanovodonična kiselina (gorak ukus na košpicu i miris na gorki badem), benzaldehid (bezbojan, miris gorkog badema), etilkarbamat, furfulal (žuta do braon crvena tečnost karakterističnog mirisa).