31. Oktobar 2014, 18:10:48 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: [1] 2 3 4   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Kalemljenje loze  (Pročitano 42628 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
bak01
Mlađi član
**


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 24

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.7


« Poslato: 19. Januar 2010, 16:08:39 »

Dali moze neko objasniti postupak kalemljenja loze?
Sačuvana
dioda
Administrator
*****


Ugled člana: 51
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 34
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1486

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.7


« Odgovor #1 Poslato: 22. Januar 2010, 19:16:45 »

Ja mogu da pokusam...
Moj deda koristi nacin kao na ovoj slici pod "B"



Mislim da se zove englesko kalemljenje ili englesko spajanje, nisam siguran. Zaboravio sam kada tacno kalemi, znam samo da utrapi kalemove i da ih sadi na prolece. Neko ko bolje zna ti moze napisati detaljnije...

Mozes kalemiti i na pupoljak, imas postupak na videu ispod...

« Poslednja izmena: 23. Januar 2010, 13:02:23 Autor dioda » Sačuvana
kicca
Punopravni član
***


Ugled člana: 5
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 39
Lokacija: Wien-Selevac
Poruke: 169

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #2 Poslato: 27. Januar 2010, 23:26:58 »

Dioda napisi molim te kako da "navatam" ovog Migela imam jednu cokot Prokupca staru 50 godina daje izuzetno grozdje sa minimalnim prskanjem pa bih je razmnozio mislim za Migela se zezam ali stvarno bih zeleo da razmnozim ovu cokot koju imam zato sto sam emotivno vezan za nju a i mislim daje neki redji varijetet jer su grozdovi sitniji i nabijeniji nego kod cokoti koje smo sadili pre 10ak godine kupljeni mislim u Velikoj Drenovi
Sačuvana

Prvi izvozni posao Srbije u SAD bio je 1897. godine kada je prodato između 30.000 i 40.000 tona suve šljive. Taj novac je Srbiju tada izbavio iz krize!
peca50
Urednik
*****


Ugled člana: 284
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 64
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1149

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.17


WWW
« Odgovor #3 Poslato: 28. Januar 2010, 00:23:51 »

Kićo!
Kalemljenje loze iziskuje dosta više znanja i nege, nego kod klasičnog kalemljenja voća.  Naime kako ide postupak kalemljenja:posle odabira podloge, kvaliteta i debljine kao i kalem grančice onda se pristupa kosom zarezivanju i podloge i kalema. Podloga posle zarezivanja ukoso, mora da ima tri vidljiva okca, a kalem grančica-vijoka jedno vidljivo okce. Kosi rez se pravi na sredini internodije i kod podloge i kod kalem grančice. Internodija je razmak između dav pupoljka. Posle kosog zareza pravi se dubinski zarez na podlozi kao i na kalem grančici. To je kalemljenje na jezičak i pokazalo je do sada najbolje rezultate kod prijema. To je Dioda prikazao na primeru "B" na slici. Spojeni, uglavljeni kalemovi se pakuju u za to odgovarajuće drvene sanduke, koji imaju malo veću dubinu od dužine kalema. Ovo je i najvažniji deo sada, sanduk se obori pa se na njegovu stranicu nabaci mešavina blago navlažene mahovine i piljevine, kad nema mahovine onda se ubacuje samo piljevina, ali se bira od drveta koje nije kiselo. Na sloj tako pripremljenog supstrata se poredja nakalemljena loza, pa se ponovo pokrije sa piljevinom, pa opet red kalemova, pa piljevina i tako do kraja, tada se druga duža bočna stranica učvrsti da lepo drži lozu da se nepomera, tada se sanduk sa kalemovima uspravi tako da su vrhovi kalemova okrenuti nagore. vrhovi treba da budu pokriveni supstratom oko 2-3 cm.
Sanduk se unosi u prostoriju koja se greje, temperatura se polako podiže od 15 pa do 18-22C, i temperatura od oko 20-tak stepeni se održava sve dok se oko spojnog mesta ne stvori kalus, penasta obloga u početku beličaste boje a kasnije žućkasta, pa postepeno dobija boju zrele loze, u istom periodu se i javlja vršni pupoljak kalema koji polako izbija. Normalno za sve vreme stvaranja kalusa, prijema, održava se vlažnost blagim orošavanjem. Kada se kalus formirao, onda se temperatura postepeno snižava i vrši provetravanje prostorije u toku dana, u početku pomalo pa se taj period produžava na više sati u toku dana. Ovaj proces se zove kaljenje-sazrevanje kalemova. Vreme izbijanja vršnog lastara i kaljenja kalusa se tempira tako da je napolju tempreatura uvek iznad 15C.
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
kicca
Punopravni član
***


Ugled člana: 5
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 39
Lokacija: Wien-Selevac
Poruke: 169

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #4 Poslato: 28. Januar 2010, 00:51:56 »

Hvala Peco
Da rezimiramo sam ni za sto godina to nemogu da uradim nego da nadjem nekog kalemara koji se bavi time odnesem mu lozu i resimo to tako sam i mislio  whistlefly
Sačuvana

Prvi izvozni posao Srbije u SAD bio je 1897. godine kada je prodato između 30.000 i 40.000 tona suve šljive. Taj novac je Srbiju tada izbavio iz krize!
dioda
Administrator
*****


Ugled člana: 51
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 34
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1486

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.5.7


« Odgovor #5 Poslato: 28. Januar 2010, 18:32:26 »

Peco, sta kazes na ovaj "Migelov" nacin sa klipa?
kicco, posadi neku podlogu pa na nju nakalemi okce (pupoljak) i ako krene krene... Nakalemi par pupoljaka, jedan ce sigurno krenuti Evil
Kucaj u google "t budding" ili "chip budding" pa skini par pdf-ova, nije tesko za razliku od ovog nacina koji je peca opisao, za to treba mnogo vise iskustva.
Sačuvana
peca50
Urednik
*****


Ugled člana: 284
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 64
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1149

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.17


WWW
« Odgovor #6 Poslato: 29. Januar 2010, 12:19:52 »

Migelov način je dobar način kalemljenja loze na pupoljak, direktno u vinogradu i to u toku vegetacije, slično kao kod kalemljenja voća, jer se na klipu sve dobro vidi. Uslovi koji se traže su da je podloga dobro ožiljena i razvijena i da se najmanje 48 sati pre kalemljenja loza dobro zalije. Na klipu se vidi blato od obilnog zalivanja. masovna primena ovog načina, po meni nije dobra iz jednog razloga, a to je mnogo manji procenat prijema nego kod kalemova koji su kalemljeni u toku zimskog perioda, odabrani i sazreli.
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
lozar
Urednik
*****


Ugled člana: 81
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 47
Lokacija: Donja Jasenica, Palanka
Poruke: 715

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6


« Odgovor #7 Poslato: 11. Mart 2010, 22:43:50 »

ove makaze za kalemljenje umnogome olakšavaju posao pogotovu amaterima




a ovako se radi sa njom.cena joj je negde oko 3.000 dinara.

Sačuvana
crnitrn
Zaslužni član
****


Ugled člana: 8
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Жупа
Poruke: 334

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #8 Poslato: 19. Mart 2010, 00:04:11 »

Ja imam prokupac star preko 50 godina na montikoli ! Najbolji nacin kalemljenja je na englesko spajanje B na pecinoj slici sve drugo je ili lose ili jako zahtevno
Sačuvana
crnitrn
Zaslužni član
****


Ugled člana: 8
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Жупа
Poruke: 334

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #9 Poslato: 02. April 2010, 14:17:36 »

Treba opisati detaljnije postupak posle samog kalemljenja,kalemljenje je bitno vrlo za prijem ali ako se zna kalemiti postupak izvodjenja je dosta tezi!
Npr.kad i kako parafinisati i koji parafin!!!
Moze i bez parafinisanja ali ako znas peco malo ispricaj,konkretno me interesuje parafinisanje posle kalemljenja a pre stratifikovanja i koji parafin!Za ovo druga parafinisanja manje vise upoznat sam!Ovaj put zelim da proizvedem kalmove sa parafinisanjem jer je prijem veci!
« Poslednja izmena: 02. April 2010, 14:37:22 Autor crnitrn » Sačuvana
zoranjoza
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 1

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 3.6.12


« Odgovor #10 Poslato: 06. Decembar 2010, 17:57:35 »

Pozdrav,
Zeleo bi da kalemim lozu na starom cokotu pa ako neko zna nek mi objasni kako se to radi i kada.I ako moze uopste da mi objasnite kalemljenje loze.
Hvala
Sačuvana
Profi
Punopravni član
***


Ugled člana: 9
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Jagodina
Poruke: 237

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 3.6


« Odgovor #11 Poslato: 07. Decembar 2010, 13:51:49 »

Mene interesuje kalemljenje na podlozi.
Sačuvana
Milosmd
Mlađi član
**


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Starost: 22
Lokacija: Kursumlija
Poruke: 52

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #12 Poslato: 07. Decembar 2010, 19:16:37 »

po meni najbolje je to uraditi u prolece  otprilike kada pcne biljka da  se budi . Najuspesnije ti je englesko spajanje imas o tome na netu dosta informacija  i vecina rasadnika kalemi tim postupkom   , a sto se tice podloge to je kober 5bb .
Sačuvana
dioda
Administrator
*****


Ugled člana: 51
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 34
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1486

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.12


« Odgovor #13 Poslato: 07. Decembar 2010, 22:58:05 »

Kucajte u google "chip budding", to je tehnika koja je, uz malo prakse, prilicno jednostavna. Jedino sto treba imati extremno ostar noz da bi rez bio gladak, ako noz ne moze da brije onda nista od posla...
Ovu sliku sam iskopao na netu, otprilike gde sam stavio strelice napravi se rez i u njega umetne pupoljak. Najbolje je da se odradi pocetkom krajem avgusta/pocetkom septembra na spavajuci pupoljak pa ako se ne primi onda isto to uradite na prolece i nadate se da cete imati vise srece Grin



Chip budding tehnika je na slici ispod...



Najbitnije od svega je da se rez na podlozi (na slici 2) i pupoljak (na slici 4) savrseno poklapaju. Ako se ne poklope kambijumski slojevi onda se plemka sigurno nece primiti. Na kraju ostaje samo da spoj uvezete gumicom, selotejpom, izolirkom i da cekate rezultate... Ako prethodno trenirate isecanje pupoljaka i pravljenje reza na podlozi imate dobre sanse da odradite posao whistlefly
Sačuvana
danijel99
Prolaznik
*


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 4

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #14 Poslato: 21. April 2011, 16:25:14 »

moze li neko da mi obsajni sta su to vidljiv okca...i dge se nalaze?Huh??i gse moze da se nabiva sanduk?Huh??
Sačuvana
Stranice: [1] 2 3 4   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.039 sekundi sa 22 upita.