19. Maj 2024, 03:23:07 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 [2] 3 4 ... 8   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Kalemljenje vinove loze  (Pročitano 182311 puta)
0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
peca50
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 73
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1.131

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #15 Poslato: 22. April 2011, 00:11:49 »

Sazreli lastar vinove loze ima podeoke i zadebljanja. Rastojanje izmedju tih zadebljanja zovu se internodije. Na zglobovima ili zadebljanjima su vidljivo izrazena okca ili pupoljci, prekriveni sitnim dlacicama. Kada se rasece tankim skalpelom i pogleda preko mikroskopa moze se uociti da je pupoljak ustvari minijaturni lastar koji ce se razviti sa kretanjem vegetacije, normalno ako ne bude ometen sa necim ili odrezan. To okce je ustvari jedan spakovani teleskopski stap za pecanje(tako je spakovan), a kretanjem vegetacije polazi vrsni deo pa daljim rastom se pretvori u letorast, ili zeleni lastar.Mislim da sam uspeo da pojednostavljeno objasnim sta je to vidljivo okce. znaci to je onaj pupoljak obrastao zuckastim dlacicama a koji se nalazi na zadebljanju-zglobu lastara vinove loze. Ovo se odnosi na lozu kada nije u vegetaciji.
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
peca50
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 73
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1.131

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #16 Poslato: 22. April 2011, 00:14:32 »

Odgovor na drugi deo pitanja se odnosi na sanduk za stratifikovanje kalemova. Sanduk sam pravis od suvih dascica a prema duzini kalemova i kolicini kalemova. Sanduk nesme da bude preglomazan iz razloga bi mogao da ga pomeras.
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
danijel99
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Poruke: 4

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #17 Poslato: 23. April 2011, 14:42:56 »

iz koje knjige najbolje moze da se nauci kalemljenje loze Tongue Huh??
Sačuvana
Milosmd
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Starost: 32
Lokacija: Kursumlija
Poruke: 44

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #18 Poslato: 23. April 2011, 19:33:58 »

sta je to i cemu  sluzi stratifikovanje
Sačuvana
peca50
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 73
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1.131

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #19 Poslato: 24. April 2011, 00:50:14 »

Kalemljenje vinove loze na zrelo specifican proces iz vise razloga. Kalemljenje se obavlja u periodu kada loza miruje i u toku zime.Posle odabira podloga i vijoka (kalem grancica) pristupa se procesu kalemljenja i to najcesce spajanjem na jezicak (odnosi se na rucno kalemljenje). Spojena podloga i kalem grancice (kalemovi) se slazu u drvene sanduke gde se slojevito stavlja navlazena strugotina ili mahovina (izmedju redova kalemova). Kalemovi se slazu u sanduk tako sto se kalem grancice nalaze na vrhu. Ovo moram da detaljnije pojasnim: drveni sanduk se obori na stranu tako da mu je gornja duža stranica otvorena, kao i ona gde ce vrhovi kalemova gledati. Prvo se na donju bocnu stranicu postavi tanji sloj navlažene strugotine ili mahovine pa se poredja red okalemljene loze jedna uz drugu kao drvene bojice u kutiji. Kada se popuni red do kraja opet se nabaci sloj strugotine, pa opet kalemovi i tako dok se popuni kompletan sanduk, stim sto je opet posledmji sloj strugotine. Tada se zakuca bocna stranica i sanduk se uspravi tako da vrhovi svih kalemova su gore i cija se čela vide. Preko njih se nabaci par milimetra strugotine i ponovo se orosavanjem blago potvrdi vlazenje. Sledeci proces je stratifikovanje, sto je ustvari vestacko izazivanje kretanja vegetacije kako bi se izazavalo kretanje loze i pocetak stvaranja kalusa. Kalus je biljna masa loze koja ce prekriti i spojiti spojno kalemljeno mesto svuda ukrug. To je u pocetku zuckasto-penasta masa a koja kako proces stratifikovanja tece sve tamnija o drvenastija. Kako se Stratifikacija obavlja? U prostoriji gde vrsimo stratifikovanje pocinjemo sa temperaturom od 15C pa je svakim danom podizemo postepeno tako da za tri do cetiri dana dodjemo do 22C. Tu temperaturu odrzavamo sve do momenta dok se na spojnim mestima nezatvori kompletan krug  penasto zuckaste mase. Kada vidimo da se prsten stvorio oko spojnih mesta tada opet postepeno snižavamo temperaturu i dolazimo na oko 18C. Tu temperaturu održavamo sve dok iz kalema ne krenu pupoljci da se razvijaju u male lastarice, a spojna mesta postepeno ne dobiju boju zrele loze. kada se to javi onda temperaturu skidamo na oko 15C. Posto se zavrsetak tog procesa planira da  sa pocetkom toplijih prolecnih dana se i zavrsi stratifikovanje, tada pocinjemo sa kalenjem kalemova na taj
 nacin sto cemo poceti sa otvaranjem vrata na prostoriji gde su kalemovi i to tako postepeno i povecavanjem duzine provetravanja, ali nikako ako je napolju temperatura niska ispod 10C. Netreba zaboraviti ni meru odrzavanja vlaznosti gde se nesme preterati sa vlazenjem ili ostaviti da se osusi piljevina ili mahovina. Pokazatelj da smo pravilno okalili kalemove je taj sto ce novo izbili lastari iz kalema od pocetne zute boje postepeno dobiti intezivno zelenu prirodnu boju lista vinove loze. To bi bio proces stratifikacija.
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
Profi
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Jagodina
Poruke: 238

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 3.6.17


« Odgovor #20 Poslato: 25. Maj 2011, 00:07:45 »

Na onom snimku gde Migel kalemi, primenjuje se chip budding, nesto slicno kao kod nas kalemljenje na zeleno na T isecak, ali je razlika sto se pupoljak uzima sa delom osnove i ubacuje na podlogu iz koje se isece deo priblizne dimenzije kao pupoljak. Znaci,nema ono klasicno pod koru kao kod vocaka.
Znaci kod vocaka moze u T isecak, a kod nekih biljaka tzv chip budding kao sto je dioda prikazao  ovde.<BR>


A mogao bi i da spoji ove teme.

Mozda ne vezano sa lozu, kada se koristi chip budding, tj kod koji vrsta?
Sačuvana
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.415

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.12


« Odgovor #21 Poslato: 25. Maj 2011, 01:05:15 »

Kod:
A mogao bi i da spoji ove teme.

Spojeno Wink

Chip mozes da koristis na svim vrstama ali je problem sto plemka i podloga moraju biti priblizno istog precnika, zbog sto boljeg poklapanja kambijumskih slojeva. Ako nisu bas istog precnika onda pupoljak postavis tako da se makar jedna strana poklapa...
Sačuvana
dacha381
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Novi Bečej - Vojvodina
Poruke: 7

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #22 Poslato: 17. Oktobar 2011, 21:32:47 »

Moram priznati da je ovo veoma zanimljivo, pogotovo kad ti kalem uspe! Moram i ja probati.
Sačuvana

Samo dobra vina se piju, sva ostala se žderu!
Profi
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Jagodina
Poruke: 238

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.23


« Odgovor #23 Poslato: 24. Novembar 2011, 09:24:16 »

Ja sam malo vezbao pravljenje onog jezicka kod engleskog spajanja. Prvo je islo tesko, pa sve bolje i bolje  Thumb Vezbom se stice osecaj gde i kako rezati. Kalemar mora da bude ostar, sto tanji i bolje je uze secivo. Neki stari vinogradari kazu da je prva liga, i da je malo losije ne mari... Mozda se malo igram i probam nesto da nakalemim za sebe.
Sačuvana
rocky.m
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Poruke: 8

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 9.0.1


« Odgovor #24 Poslato: 17. Januar 2012, 15:45:40 »

Interesuje me šta bi se dobilo kad bi se kalemila kvalitetna loza na podlogu od obične mirisavke ili neke stone (obične vrste) loze? Da li bi se ta kvalitetna loza uopšte razvila na pravi način, i koliko bi se kvalitetno vino moglo dobiti!? Obzirom da sam tražio gdje da kupim podloge za lozu tipa kober ( mislio sam sam proizvesti sadnice čisto hobija radi za sebe, da vidim da li bi mi išlo od ruke da se mogu hvaliti kasnije) . Ali niko ne prodaje samo podloge već gotove sadnice, pa sam mislio eksperimentisati. Šta mi imate poručiti na ovu temu?
Sačuvana
crnitrn
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Жупа
Poruke: 407

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #25 Poslato: 17. Januar 2012, 19:27:52 »

Interesuje me šta bi se dobilo kad bi se kalemila kvalitetna loza na podlogu od obične mirisavke ili neke stone (obične vrste) loze? Da li bi se ta kvalitetna loza uopšte razvila na pravi način, i koliko bi se kvalitetno vino moglo dobiti!? Obzirom da sam tražio gdje da kupim podloge za lozu tipa kober ( mislio sam sam proizvesti sadnice čisto hobija radi za sebe, da vidim da li bi mi išlo od ruke da se mogu hvaliti kasnije) . Ali niko ne prodaje samo podloge već gotove sadnice, pa sam mislio eksperimentisati. Šta mi imate poručiti na ovu temu?
Kalemi se zbog filoksere na koju je divlja loza otporna!
Ali ako imas neku sortu iz direktno rodnih hibrida ili ti narodski neprskanac ili neradja onda mozes da kalemis na njih!
Sačuvana
lozar
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 56
Lokacija: Donja Jasenica, Palanka
Poruke: 737

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #26 Poslato: 17. Januar 2012, 23:16:54 »

možeš da probaš da presečeš neki stari čokot koji ti je višak ispod glave čokota sve do zemlje, možeš malo i da odgrneš. kad izbiju lastari iz ostatka trebalo bi da su od podloge. ako budeš imao više njih ostavi dva ili tri najrazvijenija i probaj da ih odgajiš tako da budu što duži i da se ne savijaju, najbolje pod uglom od 45% i bez zalamanja.
naravno, ne bi bilo loše da znaš i o kojoj se podlozi radi ali sam si rekao da si spreman na eksperimente.
Sačuvana
Gazda_Abonos
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Poruke: 4

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 10.0.2


« Odgovor #27 Poslato: 27. Februar 2012, 19:07:56 »

Imam pitanje, dali je Europska divlja loza kao podloga bolja od Američkih podloga. Pitam zato što planiram kalemiti vinovu lozu na divlju podlogu. Huh?
Sačuvana
lozar
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 56
Lokacija: Donja Jasenica, Palanka
Poruke: 737

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 11.0


« Odgovor #28 Poslato: 27. Februar 2012, 20:49:44 »

ne postoji "europska divlja loza" kao što ne postoji "divlja podloga".
verovatno je došlo do zabune. pojasni malo!
Sačuvana
skabeta
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Poruke: 101

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #29 Poslato: 27. Februar 2012, 21:14:14 »

Postoji V. silvestris i ona je divlja loza, a i evropska. Nekada kada je nase vinogradarstvo bilo dobro i ponosno, mi smo odlucili da bude jos bolje i ponosnije pa kad nismo imali americkih podloga desavalo se da se kalemi na tada zvanu dunavku (raste pored), takvo nesto moze da se odrzi u zivotu par godina pa se susi, kao sto su upoznali neki nasi proizvodjaci, pa i sssr.
Sačuvana
Stranice: 1 [2] 3 4 ... 8   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.114 sekundi sa 22 upita.