Kalemljenje vinove loze

[peca50]

Sazreli lastar vinove loze ima podeoke i zadebljanja. Rastojanje izmedju tih zadebljanja zovu se internodije. Na zglobovima ili zadebljanjima su vidljivo izrazena okca ili pupoljci, prekriveni sitnim dlacicama. Kada se rasece tankim skalpelom i pogleda preko mikroskopa moze se uociti da je pupoljak ustvari minijaturni lastar koji ce se razviti sa kretanjem vegetacije, normalno ako ne bude ometen sa necim ili odrezan. To okce je ustvari jedan spakovani teleskopski stap za pecanje(tako je spakovan), a kretanjem vegetacije polazi vrsni deo pa daljim rastom se pretvori u letorast, ili zeleni lastar.Mislim da sam uspeo da pojednostavljeno objasnim sta je to vidljivo okce. znaci to je onaj pupoljak obrastao zuckastim dlacicama a koji se nalazi na zadebljanju-zglobu lastara vinove loze. Ovo se odnosi na lozu kada nije u vegetaciji.

[peca50]

Odgovor na drugi deo pitanja se odnosi na sanduk za stratifikovanje kalemova. Sanduk sam pravis od suvih dascica a prema duzini kalemova i kolicini kalemova. Sanduk nesme da bude preglomazan iz razloga bi mogao da ga pomeras.

[danijel99]

iz koje knjige najbolje moze da se nauci kalemljenje loze ?

[Milosmd]

sta je to i cemu  sluzi stratifikovanje

[peca50]

Kalemljenje vinove loze na zrelo specifican proces iz vise razloga. Kalemljenje se obavlja u periodu kada loza miruje i u toku zime.Posle odabira podloga i vijoka (kalem grancica) pristupa se procesu kalemljenja i to najcesce spajanjem na jezicak (odnosi se na rucno kalemljenje). Spojena podloga i kalem grancice (kalemovi) se slazu u drvene sanduke gde se slojevito stavlja navlazena strugotina ili mahovina (izmedju redova kalemova). Kalemovi se slazu u sanduk tako sto se kalem grancice nalaze na vrhu. Ovo moram da detaljnije pojasnim: drveni sanduk se obori na stranu tako da mu je gornja duža stranica otvorena, kao i ona gde ce vrhovi kalemova gledati. Prvo se na donju bocnu stranicu postavi tanji sloj navlažene strugotine ili mahovine pa se poredja red okalemljene loze jedna uz drugu kao drvene bojice u kutiji. Kada se popuni red do kraja opet se nabaci sloj strugotine, pa opet kalemovi i tako dok se popuni kompletan sanduk, stim sto je opet posledmji sloj strugotine. Tada se zakuca bocna stranica i sanduk se uspravi tako da vrhovi svih kalemova su gore i cija se čela vide. Preko njih se nabaci par milimetra strugotine i ponovo se orosavanjem blago potvrdi vlazenje. Sledeci proces je stratifikovanje, sto je ustvari vestacko izazivanje kretanja vegetacije kako bi se izazavalo kretanje loze i pocetak stvaranja kalusa. Kalus je biljna masa loze koja ce prekriti i spojiti spojno kalemljeno mesto svuda ukrug. To je u pocetku zuckasto-penasta masa a koja kako proces stratifikovanja tece sve tamnija o drvenastija. Kako se Stratifikacija obavlja? U prostoriji gde vrsimo stratifikovanje pocinjemo sa temperaturom od 15C pa je svakim danom podizemo postepeno tako da za tri do cetiri dana dodjemo do 22C. Tu temperaturu odrzavamo sve do momenta dok se na spojnim mestima nezatvori kompletan krug  penasto zuckaste mase. Kada vidimo da se prsten stvorio oko spojnih mesta tada opet postepeno snižavamo temperaturu i dolazimo na oko 18C. Tu temperaturu održavamo sve dok iz kalema ne krenu pupoljci da se razvijaju u male lastarice, a spojna mesta postepeno ne dobiju boju zrele loze. kada se to javi onda temperaturu skidamo na oko 15C. Posto se zavrsetak tog procesa planira da  sa pocetkom toplijih prolecnih dana se i zavrsi stratifikovanje, tada pocinjemo sa kalenjem kalemova na taj
 nacin sto cemo poceti sa otvaranjem vrata na prostoriji gde su kalemovi i to tako postepeno i povecavanjem duzine provetravanja, ali nikako ako je napolju temperatura niska ispod 10C. Netreba zaboraviti ni meru odrzavanja vlaznosti gde se nesme preterati sa vlazenjem ili ostaviti da se osusi piljevina ili mahovina. Pokazatelj da smo pravilno okalili kalemove je taj sto ce novo izbili lastari iz kalema od pocetne zute boje postepeno dobiti intezivno zelenu prirodnu boju lista vinove loze. To bi bio proces stratifikacija.

[Profi]

Na onom snimku gde Migel kalemi, primenjuje se chip budding, nesto slicno kao kod nas kalemljenje na zeleno na T isecak, ali je razlika sto se pupoljak uzima sa delom osnove i ubacuje na podlogu iz koje se isece deo priblizne dimenzije kao pupoljak. Znaci,nema ono klasicno pod koru kao kod vocaka.
Znaci kod vocaka moze u T isecak, a kod nekih biljaka tzv chip budding kao sto je dioda prikazao  ovde.<BR>


A mogao bi i da spoji ove teme.

Mozda ne vezano sa lozu, kada se koristi chip budding, tj kod koji vrsta?

[dioda]

Kod:

A mogao bi i da spoji ove teme.

Spojeno

Chip mozes da koristis na svim vrstama ali je problem sto plemka i podloga moraju biti priblizno istog precnika, zbog sto boljeg poklapanja kambijumskih slojeva. Ako nisu bas istog precnika onda pupoljak postavis tako da se makar jedna strana poklapa...

[dacha381]

Moram priznati da je ovo veoma zanimljivo, pogotovo kad ti kalem uspe! Moram i ja probati.

[Profi]

Ja sam malo vezbao pravljenje onog jezicka kod engleskog spajanja. Prvo je islo tesko, pa sve bolje i bolje  Vezbom se stice osecaj gde i kako rezati. Kalemar mora da bude ostar, sto tanji i bolje je uze secivo. Neki stari vinogradari kazu da je prva liga, i da je malo losije ne mari... Mozda se malo igram i probam nesto da nakalemim za sebe.

[rocky.m]

Interesuje me šta bi se dobilo kad bi se kalemila kvalitetna loza na podlogu od obične mirisavke ili neke stone (obične vrste) loze? Da li bi se ta kvalitetna loza uopšte razvila na pravi način, i koliko bi se kvalitetno vino moglo dobiti!? Obzirom da sam tražio gdje da kupim podloge za lozu tipa kober ( mislio sam sam proizvesti sadnice čisto hobija radi za sebe, da vidim da li bi mi išlo od ruke da se mogu hvaliti kasnije) . Ali niko ne prodaje samo podloge već gotove sadnice, pa sam mislio eksperimentisati. Šta mi imate poručiti na ovu temu?

[crnitrn]

Interesuje me šta bi se dobilo kad bi se kalemila kvalitetna loza na podlogu od obične mirisavke ili neke stone (obične vrste) loze? Da li bi se ta kvalitetna loza uopšte razvila na pravi način, i koliko bi se kvalitetno vino moglo dobiti!? Obzirom da sam tražio gdje da kupim podloge za lozu tipa kober ( mislio sam sam proizvesti sadnice čisto hobija radi za sebe, da vidim da li bi mi išlo od ruke da se mogu hvaliti kasnije) . Ali niko ne prodaje samo podloge već gotove sadnice, pa sam mislio eksperimentisati. Šta mi imate poručiti na ovu temu?

Kalemi se zbog filoksere na koju je divlja loza otporna!
Ali ako imas neku sortu iz direktno rodnih hibrida ili ti narodski neprskanac ili neradja onda mozes da kalemis na njih!

[lozar]

možeš da probaš da presečeš neki stari čokot koji ti je višak ispod glave čokota sve do zemlje, možeš malo i da odgrneš. kad izbiju lastari iz ostatka trebalo bi da su od podloge. ako budeš imao više njih ostavi dva ili tri najrazvijenija i probaj da ih odgajiš tako da budu što duži i da se ne savijaju, najbolje pod uglom od 45% i bez zalamanja.
naravno, ne bi bilo loše da znaš i o kojoj se podlozi radi ali sam si rekao da si spreman na eksperimente.

[Gazda_Abonos]

Imam pitanje, dali je Europska divlja loza kao podloga bolja od Američkih podloga. Pitam zato što planiram kalemiti vinovu lozu na divlju podlogu.

[lozar]

ne postoji "europska divlja loza" kao što ne postoji "divlja podloga".
verovatno je došlo do zabune. pojasni malo!

[skabeta]

Postoji V. silvestris i ona je divlja loza, a i evropska. Nekada kada je nase vinogradarstvo bilo dobro i ponosno, mi smo odlucili da bude jos bolje i ponosnije pa kad nismo imali americkih podloga desavalo se da se kalemi na tada zvanu dunavku (raste pored), takvo nesto moze da se odrzi u zivotu par godina pa se susi, kao sto su upoznali neki nasi proizvodjaci, pa i sssr.