17. Novembar 2017, 18:23:25 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 ... 30 31 [32]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Rakija od jabuka - jabukovača  (Pročitano 217998 puta)
0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
vladimir kisač
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 36
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 86

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #465 Poslato: 27. Oktobar 2016, 08:55:54 »

E super. Jer zbunjen sam malo, ovde u mom kraju je jako popularno da se radi pasiranje na način koji sam opisao. Da se i pokožica i semenke izbace, jer navodno se od prvoga stvara metil alkohol a od drugoga cijanovodonična kiselina. E sad pošto sam ja sklon skepsi kao pravi vernik nauke generalno, ajde da ja to ispitam. Pa mirisao sam nekoliko takvih komina u zatvorenom vrenju sa mešanjem, pa probao rakiju...nije to-to. Nema aromatične komponente, možda je rakija bila hemijski sjajna ali na ukusu prazna. Ipak ima ljudi koji upravo ovome i teže. Dalje, ni prof. Jović ne pominje izbacivanje semenki i pokožice. Pa mi je zato palo na pamet da proverim i na ovom mestu.
Sačuvana

060 311 05 44
rnovak
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 93

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 49.0


« Odgovor #466 Poslato: 27. Oktobar 2016, 10:26:39 »

Ja sam dosad u pravljenju rakije od jabuka izbacivao cijelu sjemenu ložu s alatom sličnom ovome: https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/41S8NAZVYHL._AC_UL320_SR270,320_.jpg  Lako se uklone sve sjemenke i peteljka, ali s njima i dio jabuke u kojem ima velik dio aroma (sjemena loža, tj. dio ploda uz sjemenke).

Mislim da ću sljedećom prilikom skidati samo peteljku (i trulo) a ostalo sve samljeti. Mislim da mi mlinac ne bi trebao polomiti sve koštice pa se nadam da ću tako dobiti nešto drugačiju rakiju...?
Sačuvana
promaja
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 32

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #467 Poslato: 20. Oktobar 2017, 14:28:48 »

Bistrice, molim te da mi (nam) malo poblize objasnis proces maceracije. Unam da je to po definiciji ekstrahovanje pojedinih sastojaka (aroma uglavnom) iz cvrstih materija u tecnu uz pomoc etil alkohola ili slicnih otapala. Naime da li se maceracija izvodi uz prisustvo enzima (pretpostavljam malize) i sta posle maceracije ?  Da le se onda procijedjeni ekstrakt zasijava kvascima (kako posnose toliki procenat alkohola ako se maceracija odvija u prisustvu etil alkohola) i da li to znaci da frisko samljeveni kljuk jabuke potapamo u recimo meku sirovu jabukovu rakiju i onda cekamo 24 sata na nekoj nizoj temperaturi ?
Ako nije problem da nam to malo objasnis !?
Pozdrav, BP
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 2.918

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #468 Poslato: 20. Oktobar 2017, 19:19:40 »

Da maceracija je postupak kojim se povećava sadržaj materija koje iz čvrstih dijelova prelaze u tečni dio, namakanjem u tečnosti. Ne mora nužno biti samo u alkoholu, mada je u njemu ekstrakcija brža i jača. Ta tečnost može biti i sam voćni sok oslobođen iz plodova koji se obrađuju prije fermentacije. Postiže se drugačiji rezultat nego kada se radi prešanje odmah nakon usitnjavanja.

Generalno se kontrolom temperature, dužine trajanja maceracije,  enzimskim preparatima i sl. nastoji regulisati količina onog što možemo dobiti i imati u krajnjoj mjeri pozitivne a maksimalno izbjeći negativne uticaje maceracije. Kod bijelog vina se na primjer niskom temperaturom i kraćim vremenom trajanja dobija na količini poželjnih aromatskih jedinjenja i sl., a izbjegava onaj negativni efekat. Viška polifenolnih jedinjenja, oksidacije, grubosti na okusu i sl.

Kod jabuke konkretno maceracija se radi samo ako se želi na taj način dobiti vino, ili praviti rakija od jabukovog vina tipa kalvados. Ako se pravi klasična jabukovača onda maceracija kao poseban postupak predfermentataivne obrade ne postoji. Bio bi besmislen u toj situaciji jer je maceracija kao što smo rekli postupak koji se provodi namakanjem. Zašto bi se nešto posebno namakalo prije fermentacije kada će ionako biti namočeno cijelo vrijeme njenog trajanja i to još dodatno u prisustvu alkohola.  
Kod maceracije jabuka prije prešanja je preporučljivo dodavati pektolitičke enzime i pustiti da traje neka 24 sata. Dakle samljeti uz dodavanje enzima ravnomjerno po cijeloj zapremini, ostaviti u posudi 24 sata i nakon toga presovati za dobivanje soka. Na taj način se dobiva veći prinos soka, veći sadržaj ekstrakta, šećera, kiselina, viši senzorski kvalitet, više etanola i sl, ali na žalost često i metanola. Mada se ta negativna pojava može smanjiti ili neutralisati izborom enzima...

Ono više što se dobiva je u odnosu na sok dobiven tretmanom bez maceracije i bez enzima. Tretman kljuka je potpuno druga priča i kao što smo rekli nema nikakvih dodirnih tačaka sa postupkom koji se naziva maceracija.  

Pitaj sada ako želiš, za neki konkretan potez u konkretnoj situaciji i namjeri.  
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
promaja
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 32

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #469 Poslato: 24. Oktobar 2017, 13:42:47 »

Hvala bistrice na odgovoru a evo sada i konkretnog pitanja a u vezi nedavnog pecenja jabukovace.
Naime prije bih rekao da sam pekao neku vrstu polukalvadosa ako mogu tako nesto da kazem. Nedaleko od mog mjesta stanovanja jedan moj poznanik ima mali pogon za proizvodnju eko sokova od svjezeg voca. On je na svom lageru imao oko 4000 litara eko soka od jabuke koji je od preradnih procesa prosao samo kroz proces plitke pasterizacije /20 sec na 72 stepena Celzijusa). Sok je bio pakovan u ambalazu od po 5 litara i njemu je istekao rok te nije mogao  prodaju. Eh, tu sam ja uskocio u pricu i sa nekoliko mojih drugara, koji su takodje ljubitelji dobre kapljice a i dosta dobro barataju procesom proizvodnje rakija, smo kupili taj sok (0.3E/Lit) zasijali smo ga sa kvascem, dodali hranivo i sumpornu kiselinu i pustili na vrenje. Ono se zavrsilo za 8 dana (na 15-18 stepeni) i.... ispekli smo rakiju. Kazan je 120Lit, sipali smo oko 100 litara sire po kazanu.
Vrsili smo odvajanje prvijenca, srednje frakcije i patoke i to u obe destilacije. Prvijenac smo odvajali u kolicini od 1 litra po kazanu i to u obe destilacije. Meku sirovu rakiju smo vadili na 22% a ostalo je patoka. Kad smo ispekli sav kom u meku rakiju onda smo udarili na prepeku. Takodje smo odvajali prvijenac (1Litar) a prepek smo vadili na 65%. Randman je bio oko deset odsto od prevrelog koma tj. od 100litara prevrelog jabucnog vina smo dobili 10Litara prepeke od 65% (tacnije 9,4Litre u prosjeku). Nikad nisam sa vecim uzivanjem pekao rakiju. Nema egijanja, vatra veoma slaba i destilacija veoma polagana i ujednacena. To sve nabrojano se desavalo prije 20 dana i onda smo juce (23.10.2017.) odlucili da jedan litar razblazimo na 45% i da je popijemo, cisto da vidimo kakva je ispala. Mada je jos rano (rakija je smjestena u staklene balune jer nemamo hrastovih buradi) i znam da se rakija jos nije ni stabilizovala ali smo morali da je probamo. I mogu vam reci da sam jednostavno ODUSEVLJEN. Tesko je za povjerovati da tako mlada rakija ima izrazene sortne karakteristike i punocu i po mirisu i po okusu. Od sada jabukovacu pecem samo na ovaj nacin.
Ono sto namjertavam uraditi u buducim ciklusima proizvodnje kalvadosa je dodavanje enzima prije cijedjenja soka iz samljevene jabuke.
Imas li kakvu preporuku na ovo gore izneseno i koji enzim da koristim a da ne stvara neke vece kolicine metil-alkohola.
Pozdrav, BP
Sačuvana
Tasos
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Srbija i Greece
Poruke: 85

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #470 Poslato: 24. Oktobar 2017, 22:50:08 »


Vrsili smo odvajanje prvijenca, srednje frakcije i patoke i to u obe destilacije. -alkohola.
Promaja, da li sam dobro shvatio... Znaci li to da si vadio srce (srednja frakcija) iz srca? Ok..Sta si onda uradio sa prvencem i patokom kako iz prve tako i iz druge destilacije?
Sačuvana
promaja
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 32

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #471 Poslato: 26. Oktobar 2017, 09:35:04 »

@Tasos  dobro si shvatio.
Sav dobijeni prvijenac sam nasuo u plasticne kanistere pa cu vidjeti kakav je rastvarac i namjeravam ga koristiti kao sredstvo za pranje i odmascivanje nekih masinskih dijelova. Patoku cemo ponovo da prepecemo (naravno, ponovo odvajanje prvijenca i patoke) pa cemo takvu rakiju  koristiti za spravljanje likera.
Sačuvana
Tasos
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Srbija i Greece
Poruke: 85

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #472 Poslato: 26. Oktobar 2017, 19:31:47 »

@Promaja, mislim da ce ti biti bas malo rakije. Jer ako si ti vadio dva puta prvenac , srce iz  srca,... Sta onda ostaje od rakije?  I otkud to da bacas prvenac iz prve destilacije? Vidi, da si krenuo sa prvom destilacijom od pocetka pa do kraja do nekih 5 stepeni na luli, pa prekid i onda u novu destilaciju, (drugu) a prvenac nekih 1,5% (sto je na tvom kazanu oko 1,8Lit) ali odvajas ga tako sto zadnji litar sipas u pet casa po 0,2 dcl (pustis da se ohladi i polako degustacija) to bi bilo kako treba. Posle toga ide srednja frakcija, srce, ali do nekih 45 stepeni, ispod toga ide u patoku sve .  Moze degustacijom da se odredi tacnije ali ko ce degustirati po ceo bozji dan a da ostane trezan? A prvenac iz druge destilacije spojis sa patokom iz druge destilacije, pa to prepeces u trecoj destilaciji, uz prethodno odvajanja prvenca od 2,5% (isti postupak sa casom ponovis) i opet prekines na 45 stepeni i gotova prica. Rakija ide na dozrevanje,( stabilizacija) jedno dva , tri meseca ali bi bilo idealno da odstoji jedno sest meseci , do maja pa ond krenuti sa razblazivanjem i to je to. Pozdrav i svako dobro. P.S. Za rakiju iz trece destilacije nije nuzno da ide u likere, moze se dodavati u rakiju iz druge destilacije u kolicini od nekih 10%, nece se promeniti ni za delic miligrama u kvalitetu, tvrdim odgovorno iz razloga jer sam tako licno radio i stojim iza svake reci.
Sačuvana
happy star
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: CACAK
Poruke: 172

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 48.0


« Odgovor #473 Poslato: 26. Oktobar 2017, 21:02:05 »

Da Tasos,slazem se sa tvojom konstatacijom. Nadam se da se ovih 45 stepeni odnosi na izlazni destilat , a ne na prihvatnu posudu !
Sačuvana
Tasos
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Srbija i Greece
Poruke: 85

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Safari


« Odgovor #474 Poslato: 26. Oktobar 2017, 22:06:08 »

Ma da, naravno!  Grin
P.S. Bejah ti danas u zavicaju.  Po zavrsenim radnim obavezama, ajde rucak...Gde cu sta cu, jela mi se neka riba, i odoh do sarana. Riblja corba za desetku. Pastrmka przena u ulju, nije losa. Bile po 300 grama svaka. Cene daleko ispod beogradskih. U Preljini nakupovao par dzacica za zimnicu koje cega, sve bilo tip top.
« Poslednja izmena: 26. Oktobar 2017, 22:22:52 Autor Tasos » Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 2.918

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #475 Poslato: 27. Oktobar 2017, 00:01:33 »

...Imas li kakvu preporuku na ovo gore izneseno i koji enzim da koristim a da ne stvara neke vece kolicine metil-alkohola...
Pitao si pa ću ti odgovoriti.
Nemoj kupovati tuđi sok nego pravi svoj jer si onda siguran da nije bilo onoga što se gotovo pa u pravilu radi sa njim. Nastoji mu se očuvati boja u toku prerade askorbinskom kiselinom i sumporenjem a namjestiti indeks slasti u zavisnosti od sorti jabuke, šećerom. vodom, limunskom kiselinom. Normalno da niko neće reći sve šta je radio, pogotovo na ovakvu cijenu. Pasterizacija koliko god kratko trajala je ipak temperaturna degradacija.

Frakcije se ne odvajaju u prvoj destilaciji zbog gubitka aroma. Osim ako ih vraćaš ponovno u prvu.

Meka rakija se hvata mnogo jače od ova 22 stepena. U drugoj destilaciji je minimum 65. Rijetko kada je to najbolja opcija kod kljuka a kamo li kod soka od jabuke. Prije će to biti 68-70 na kvalitetnoj jabuci. Doduše dijelom zavisi i od kazana, i normalno od prve destilacije. Kvalitet fermentisanog materijala se podrazumijeva.

Lallzyme HC je enzim koji uvijek preporučujem onima koji bi to prvi put radili. Nikada sa njim nisam imao problema kod metanola, mada ako ideš na maksimalno sniženje metanola možeš probati i ovaj novi, tečni, Lallzyme fruit. Malo sam doduše skeptičan prema njemu jer nije dovoljno transparentan za razliku od svih drugih Lallemand proizvoda. Reklamira se u zadnje vrijeme sa napokon nekim podatkom o sastavu enzima. Ako je takav kako piše onda bi mogao biti dobar, pa vrijedi probati.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
promaja
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 32

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #476 Poslato: 27. Oktobar 2017, 11:16:20 »

Hvala drugar na odgovoru.
Naravno da mi tvoje sugestije mnogo znace jer sam od svih onih nacina pecenja rakije koje si naveo negdje s pocetka teme, izabrao ovaj sa cistim odvajanjem frakcija i cistom prepeku meke rakije. Ovo sa neodvajanjem prvijenca u prvoj destilaciji cu svakako da probam. U svom proslom javljanju sam naveo da smo vec degustirali jedan litar ove friske rakije i da me je odusevila sa punocom i mirisom (odlezala samo nekih 20-tak dana). Ostatak koji meni pripada ce naravno odlezati u nerazblazenom stanju barem jednu godinu uz jedno ili dva pretakanja zbog aeracije pa onda tek tamo na jesen iduce godine cu da je postepeno razblazim. Ovu "probu" smo razblazili na cca 45% vol. jacine i to ne bas postepeno (nestrpljivi "degustatori") i nije doslo ni do kakvog zamucenja - rakija bistra ko oko.
Sto se tice soka od jabuke, svakako da bi bilo dobro da ga sam pripremam ali ove godine je ispalo tako kako sam naveo. Inace taj sok je spravljan u malom ekoloskom pogonu u kojem ja odrzavam elektroniku i automatiku i dobro sam upucen u tehnologiju dobijanja tih sokova i znam da osim pasterizacije nije nista drugo radjeno na njemu. Naravno da prilikom pasterizacije dolazi do djelimicne temperaturne degradacije ali je ona minimalna i odnosi se uglavnom na vitamine. U svakom slucaju cu nastojati sledece godine da u tom mini pogonu uradim svoj sok od koga cu praviti (bar cu pokusati) kalvados.
U svakom slucaju hvala jos jednom na korisnim savjetima,
pozdrav, BP
Sačuvana
Stranice: 1 ... 30 31 [32]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.016 sekundi sa 21 upita.