Zatravljivanje Vinograda

[crnitrn]

Mene konkretno zanima koju travnu smesu upotrebiti, gde je kupiti i biti siguran da je to to i slicno!

[nenad88]

Ajde da ozivim ovu temu.

Mene zanima zatravljivanje vinograda. parcela je mala 5 ari. Do sada je odrzavana tako sto je radjeno jesenje asovljenje za vreme mirovanja, a u razvoju je tretirano frezom.

Ako se vinograd zatravi, predpostavljam da onda trava cuva i sprecava pucanje zemlje i gubljenje vlage iz nizih slojeva?
Kako se ondadjubri?
Oko cokota?
Da li je potrebno kopati oko cokota?
Koja trava se koristi i kak ose u startu cuva od gazenja dok se ne razvije?

[crnitrn]

Ја сам проучавао то и најбоље је сам направити травну смешу јер су оне смешне и непотребно скупе. Иде бела и црвена детелина, вијуци, љуљеви, ливадарке.. Око чокота обрађивати а ако је јак виноград и земљиште може и целаповршина..

[dragant]

Поздрав свима, нови сам члан.

Колико је мени познато трава из тла извлачи воду и храњиве материје. Када се закопа претвара се у хумус, али у том процесу се потроши сав азот из траве, па се чак и из земљишта узима још додатног азота.

Дакле, ако негде редовно пада више кише него ли је потребно, онда ту треба између редова садити траву, јечам, махунарке или једноставно оставити коров да сам изникне. 

Затрављује се у још једном случају, и то свуда, а у циљу добијања мањег приноса, али зато  квалитетнијег грожђа. Почевши од другог дела лета, затрави се између редова. Трава ће извлачити воду и храну из земље, а грожђе ће, због неповољнијих услова развића, бити слађе и  квалитетније. Обавезно се пре следећег пролећа  трава  уклони. Ако је виноград шпалирски, онда је трака земље, ширине 90см, испод жица, увек окопана, увек мора бити чиста од корова.

Ја лично остављам коров да сам никне, не закопавам га и никада не обрађујем земљу дубље од 5см, да не бих беспотребно повређивао корење.
 

[nenad88]

Kako se vrsi djubrenje zatravljenih vinograda?
Samo se pospe oko cokota?

[lozar]

Trava je konkurent vinovoj lozi za hranu i vodu pa treba obratiti pažnju na kom lokalitetu planiramo zatravljivanje. Trebalo bi da isplanirate veće doze đubrenja i svakako treba da se radi o humidnoj klimi (sa dosta padavina).
Zatravljivanje smanjuje vegetativni potencijal čokota (zbog konkurencije za vodu i hranu) pa je izbalansiraniji odnos vegetativnog potencijala i rodnosti kod bujnih sorti. Ali je netačno da se to radi svuda.
Što se tiče setve trava u drugom delu leta, u klimatskim uslovima najvećeg dela centralne Srbije, to je uglavnom nemoguća misija. Kako će izgledati ta trava ako uopšte nikne, u vreme kada ne možete ni ašov da zabodete u zemlju?
Što se tiče jednačine “manje hrane i vode = bolji kvalitet grožđa”, moram da priznam da takva jednačina ne postoji nigde osim u onoj priči o cigi koji je učio konja da gladuje. A i ta priča nema srećan kraj jer je konj je uginuo.
Ovaj deo priče o zatravljivanju u leto ima smisla tamo gde se dešava da ima previše padavina krajem leta u toku sazrevanja loze pa zatravljeni vinogradi (npr.u Tirolu), transpirišu višak vode i brže isušuje zemljište te tako stvaraju povoljnije uslove za sazrevanje grožđa.
Nasuprot tome, u većem delu centralne Srbije, bijemo bitku za svaku kap vode sve do kraja leta. Početak jeseni je sve topliji a kiše se premeštaju dublje u jesen, kada je većina sorti već obrana.
U mom kraju od npr. 1.jula do 31.avgusta prošle godine, u periodu od 60 dana, palo je 38 litara/m2 kiše. Da ne kažem sa kolikim deficitom padavina se svake godine, posebno ove, u mom kraju ulazi u vegetacioni period.
Što se tiče plitke obrade zemljišta, ako se kultiviranje ne dublje od 5 cm odnosi na letnje mesece, onda u redu. Međutim, ne kultivirati vinograd dublje od 5 cm u zemlji tokom više godina je nešto što nema mnogo smisla ali svako ima pravo da iznese neko svoje iskustvo. U toku jeseni se uglavnom preporučuje oranje ili podrivanje čime se podseca koren vinove loze pa se tako grana i stvara veću adpsorpcionu površinu.
Ako imate privremenu travnu pokrivku, možete đubrivo ubaciti u jesen pre zaoravanja, a ako imate trajnu pokrivku, onda se ubacuje depozitorima na 50-70 cm, čime se ujedno vrši i presecanje korenovih žila kod vinove loze i time dobija efekat o kome smo već pričali.

[dragant]

Да не буде забуне, још једном ја не обрађујем земљу у свом винограду дубље од пет сантиметара јер ми је виноград на лесној заравни 50 метара изнад нивоа подземних вода Саве. Од маја па све током лета лози је доступна једино кишница, а проверио сам, она не продире дубље од 20см. Ако бих јесењом дубоком обрадом уништио те плиће корене, онда би вода пре испарила него ли дошла до дубљих корена. Дакле никоме нисам предлагао да не ради дубоку обраду, чак ни онима који гаје сорте лозе која углавном има плитке корене. Да ли дубоко обрађивати или не, препоручујем књигу Е. Шанкрена и Ж. Лонга.

Такође нигде нисам рекао "мање хране...= бољи квалитет грожђа". Рекао сам "неповољнији услови = ...", а разлика је огромна. Дакле нема изгладњивања, као када се у правом тренутку закине заперак, лози почињу неповољнији услови, а храна је и даље ту. 

О неповољнијим условима бих, уз извињење што то радим, препоручио неколико лако доступних књига. Књиге Аврамова или Бурића, поглавља о физиологији корена и објашњење зашто су корени густо посађених чокота дужи и, гушћи и у укупном масивнији. Затим о односу корена и чокота, кретању асимиланата у чокоту. Или је свеукупно можда боља физиологија Стојева. Можда упоредна анализа квалитета грожђа у Мозеровој књизи, о његовом систему  спрам гајења уз коље  или нешто савременије из Америке, рецимо Бил Вагнер или да се пронађе објашњење зашто у Бургундији, у најбољим виноградима, тако густо саде лозу или можда упоредити процентуалну количину љуски 100гр крупних бобица и 100гр ситних бобица у кљуку. 

[lozar]

Да не буде забуне, још једном ја не обрађујем земљу у свом винограду дубље од пет сантиметара јер ми је виноград на лесној заравни 50 метара изнад нивоа подземних вода Саве. Од маја па све током лета лози је доступна једино кишница, а проверио сам, она не продире дубље од 20см. Ако бих јесењом дубоком обрадом уништио те плиће корене, онда би вода пре испарила него ли дошла до дубљих корена. Дакле никоме нисам предлагао да не ради дубоку обраду, чак ни онима који гаје сорте лозе која углавном има плитке корене. Да ли дубоко обрађивати или не, препоручујем књигу Е. Шанкрена и Ж. Лонга.  

Ajde  molim te obriši ovo sam da se ne brukaš. Kakve veze imaju podzemne vode Save na 50m sa međurednom obradom zemljišta? Po tebi bi svi bunari na svetu presušili jer kišnica ne prodire dublje od 20cm.
Što se tiče E.Šrankena, ja prema svima koji su dali određeni doprinos poljoprivrednoj nauci i literaturi, imam duboko poštovanje. Međutim, knjiga autora na koga se pozivaš je u prvom svom izdanju, pod nazivom "Viticulture moderne" štampana još pre 1.svetskog rata, dok je gospodin Šranken vršnjak našeg Jovana Cvijića. Pretpostavljam da se pozivaš na jedno od dopunjenih izdanja iz 50´godina prošlog veka ali je pitanje koliko je i to blisko današnjim shvatanjima "viticulture moderne".
Ja sam pričao o jesenjoj obradi i potrebi redovne obrade svake godine na veću dubinu od 5cm. Koren vinove loze ima najveću masu, u zavisnosti od tipa zemljišta i podloge, na dubini od 30-70cm. Redovna jesenja obrada(oranje), ne ide dublje od 25-30cm jedino podrivanje ide nešto dublje ali se zato ne vrši svake godine. Mrzi me da ti citiram koje su sve prednosti jesenje obrade pa evo jednog od autora koga si i sam naveo(L.Avramov"Vinogradarstvo",str.308-310), pa prelistaj ponovo.

Трава ће извлачити воду и храну из земље, а грожђе ће, због неповољнијих услова развића, бити слађе и  квалитетније.

Ovde lepo piše da ako trava izvuče vodu i hranu iz zemlje, grožđe će biti slađe i kvalitetnije. Ti kažeš da nije tako pa neka ostane da sam ja pogrešno protumačio.
O fiziologiji biljaka i ja pričam, odnosno o optimalnim uslovima za rast i razvoj vinove loze kako u pogledu količine hranljivih elemenata tako i u pogledu ostalih uslova uključujući i agrotehniku. Druga je stvar što je vinova loza prilagodljiva vrsta koja zbog toga ima širok areal gajenja pa se na različitim terenima javljaju osobenosti grožđa i vina iste sorte. To je i osnova za priču o "terroir"-u.
Ovo ostalo iz tvog posta mi je nerazumljivo pa budi jasniji da te ne bih opet pogrešno tumačio.

[dugi68]

trava u vinogradu, ne. 

[crnitrn]

E ја ћу баш затравити свој виноград (сваку другу међуредницу) али не коровима него парковским травама и сл. Ма шта ви говорили и причали трава је пријатељ винограду и воћу! Зашто? Зато што нигде у природи немате "голу" земљу осим тамо где је човек умешао прсте. Затрављивањем винограда и кошење када достигне висину максималну до 20цм подстиче развој повољне фауне у земљишту и др. процеса... Додатно сам се охрабрио када сам видео човека који је свој виноград (око 2Ха)затравио СКРОЗ и само га коси нема проблеме са сушом ни родом. Кошењем трава сама себе малчира и ђубри а све ово заједно ЧУВА влагу и спречава евапорацију!

[lozar]

ako hoćeš kako valja, onda posadi i neko drvo u vinogradu da bi vinova loza imala baš svoju "pravu sredinu" jer je ona, izvorno, deo šumske biocenoze?!
što se tiče zatravljivanja, ne bi bilo loše koristiti travne smeše za sportske terene jer su otporniji na gaženje od drugih.
inače, problem koji se javlja u poslednjih par godina u proleće (aprl,maj), jeste, velika količina padavina u toku tih par meseci kada padne mnogo više kiše nego što je višegodišnji prosek.
problem nastaje kod onih zasada kod kojih se mora brzo reagovati i to na velikim površinama i to traktorskim prskalicama. tu trava može da pomogne.

[crnitrn]

Слажем  се са тобом мања дрвета ће бити посаљена на ивицама засада а зна се да некада ни један виноград није био без виноградарске брескве како је ова и добила име. И не само то посадићу на почетку, крају  редова и табли неке биљке које су природни инсектициди и фунгициди односно њихово присуство одбије известан број штетних организама. Далје детелина је легуминоза и азотофиксатор (везује азот из атмосфере) и тако повечава количину истог у земљишту....

[bodo]

Crnitrn, detelinu ti ne bi preporučio u vinograd zbog jakog i dubokog korena koji će itekako biti konkurent vinovoj lozi. Nađi neki drugi fiksator za azot. Pozz.

[lozar]

bodo je u pravu. samo jednogodišnje trave. rizom lucerke ide duboko u zemlju.
moja neka ideja je da se trava poseje i zatanjira ili poore voćarskim plugovima u leto, krajem juna meseca.
ili kako je crnitrn objasnio, delimična setva trave na svaki drugi red.
jedan od poznatijih vinograda u okolini Topole(Vinča), je odrađen na taj način.
 
prvo, poboljašava se prohodnost, odnosno mogućnost reakcije u vremenu maj-jun kada je najkritičniji period za zaštitu od bolesti (u većim zasadima gde se prska traktorskim atomizerima).
drugo, smanjuje se evapotranspiracija u letnjim mesecima (u odnosu na celokupno zatravljen vinograd), jer je pola zatravčeno a pola nije.
mislim da još uvek nismo razjasnili da li trava podstiče odavanje vode iz zemljišta ili suzbija(malčiranje).
ameri kada računaju norme zalivanja, uvek dodaju između 15-20%, više vode za zalivanje, ako su površine između redova u zasadu zatravljene.

[crnitrn]

Ne'u ja sejati lucerku nego obi;nu detelinu...