Hajde da ispričam i ovogodišnje iskustvo.
1100 kilograma samo leskovačke dunje, ubrana 12. novembra, spakovana u pletene džakove po 30 kilograma, smeštena u prostoriju kojoj je unutrašnjost zidova i plafona obložena stiroporom 8cm, dok su vrata obložena sa 11cm stiropora. Regulacija temperature Gree klimom 12000BTU. 10 dana dozrevanja, tokom kojih je krug od 50m oko kuće intenzivno mirisao na dunje i bilo je veoma interesantno gledati zbunjene ljude pred kapijom i slušati goste u čudu.
Nakon 10 dana, jedan deo dunja je obrađen na prošlogodišnji način tako što smo ih rasecali na pola i burgijama za drvo f20 čistili semenu ložu. To je posao koji maksimalno štedi na otpadu tokom obrade, ali isti tako posao koji je kilav, spor i solidno zamoran. Posle takvog čišćenja sledelo je mlevenje dunja, Lallyzme HC u količini od 2gr na 100kg voća, askorbinska kiselina 5gr na 100kg voća, fosfornom kiselinom korigovan Ph, Fermaid E prihrana za kvasac, QA23 kvasac.
Drugi, mani deo dunja smo obrađivali mašinom kojoj se primena širi, a radi se o mašini sa perfiriranim diskom rupama 8mm kojima je jedan deo izdignut kao na klasičnom rendeu. Brzina okretanja diska je oko 800 obrataja. Prenos duplom remenicom, motor 3KW. Tih 8mm dunju renda u veeeoooma sitne komadiće 2 do 5mm maksimalno, čime sam bio veoma prijatno iznenađen. Ali, mora često da se pali - gasi mašina kako bi se videlo dokle je rendanje plodova stiglo, plodovi bi trebalo da budu približne veličine i veoma je teško imati potpunu kontrolu nad rendanjem kako bi se izbeglo mlevenje semene lože. Ja u tome nisam uspeo, i viđao sam jasno da mi je nekoliko puta promaklo. Posledice toga nisam primetio jer je voće iz kontrolisanog voćnjaka koji drži obrazovan i sposoban čovek pa kontam da sam imao više sreće nego pameti da ne popasem trule i plesnave dunje. Stvarno su sve bile tdrave kada smo ih rasecali.
Tokom fermentacije sam, iako je prostor grejan klimom, imao problem sa zimom. Decembar je bio užasno hladan u Banatu, noći su išle redovno ispod -3, danju sve oko 0, i sve tako dan za danom. Goli beton u prostoriji je u tim uslovima dao svoj doprinos i fermentacija je bila kilava usled neprimereno niske temperature kljuka koja je išla i na 10-11 stepeni u buretu.
Vrenje je završeno kompletno do kraja i nakon destilacije kljuka i redestilacije meke rakije, od malo manje od 1000 kilograma očišćenih dunja dobijeno je 49 litara prepeka na 72%. Razblažili smo jednu litru odmah i moram da priznam da sam ukusom, mirisom i pitkošću zadovoljan. Pogotovo mirisom, fantastičan je. Peckanje osetim, ne jako ali mi je jasan osećaj toga. Ne osetim oksidaciju, dunja je bila lepe boje kada smo je vadili iz buradi, i generalno što se tiče mana ove godine je to sve mnogo bolje.
Ostaje da se reši pod prostorije stiroporom od 3cm koji ću postavljati između letvi, i na sve to će ići laminat. Nisam bio svestan da beton toliko utiče na temperaturu prostorije. Još jedna škola.
Takođe, potpuna kontrola temperature fermentacije nije posao koji klima završava, bilo to leto ili zima. Ako tako mislite, spremite se na gimnastiku i sigurno neku manu na rakiji. Iz iskustva pričam, ne napamet.
Da, okolina koja je probala rakiju samo mlati glavom i razmišlja šta sam to petljao i sipao u rakiju. Dok joj ja nalazim manu bez problema, oni su u neverici
E to je jako lepo gledati.
