Merlo (Merlot)

[strsljeen]

Ovog proleca cu da sadim oko 1000 loza merlota. Zanima me vase misljenje posto sam medujeredni prostor planirao 2 m a u redu 0.8 m. Koliko visoko mogu da ga drzim i kako bi ga orezivao u konkretnom slucaju. Hvala!

[sale]

Cime planiras da obradjujes vinograd?To ti je mali medjuredni razmak ako nekada budes hteo da obradjujes traktorom.

[strsljeen]

Znam to Sale ali nemam nameru da to radim traktorom, bilo mi je vaznije da unesem veci broj sadnica. Sta mi savetujes?

[sale]

Ja bih ipak isao medjureno2.7m,mozda trenutno ne razmisljas tako ali ako jednoga dana to resis da radis traktorom,neces moci.

[strsljeen]

  A ako bi bilo kao u ovom sto planiram, kakav uzgojni  oblik bi primijenio? Kako rasporediti zice?

[sale]

Mozda jednokraki giyo ili neku kordunicu.

[strsljeen]

Ako bi odabrao jednokraki gijo, na koliko cm se formira glava cokota, tj na kojoj visini ce biti prva zica i kako bi onda ostale rasporedio?

[strsljeen]

Mislim da sam nasao sjajan video http://www.youtube.com/watch?v=ezrWvecVD-I koji ce siguran sam svima pomoci, koliko sam uspio vidjeti za merlo je bolje ici sa kordunicom.

[miticd]

 Link na ovo je vec bio postavljen  ali hvala!!

[Black]

E , ove godine sam rešio da malo odmorim moj Merlo pa sam ga rezao dosta nisko , dvogubi Gijo + 1 kratak prut po sredini. Odustao sam od dvo-spratnog roda u špaliru , mada sam prošle godine imao dobar rod. Elem , primetih da su prisutne grinje , i to na 25-30% čokota pa ću ih tretirati Armadom. Pozz svim ljubiteljima Merloa.
P.S. Da ne ureknem , ali rod je izizetno dobro poneo , pupupupu.
P.S. U vinjagi sam rezeo Merlo klasično , na 1 , 2 i 3. sprata. Tu nisam ništa menjao. Promeniću samo količinu vina koju ću da otočim i to za 200 % naviše.

[Dux]

Da li neko gaji i Merlot i Cabernet Sauvignon? Kome bi dao prednost zbog otpornosti na bolesti?

[Bojan Vuk]

Da li neko gaji i Merlot i Cabernet Sauvignon? Kome bi dao prednost zbog otpornosti na bolesti?

Ja imam merlo i kaberne u prvoj godini.

Otpornost na bolesti više zavisi od zaštite i uslova gde se gaji.  Obe sorte su vrhunske i nema potrebe davati prednost u tom smislu.
Kod mene merlo koji je bliži šumi je podložniji bolestima i zahteva bolju zaštitu, ali mislim da to nije vezano za sortu toliko koliko za zbir raznih faktora.

[Dux]

Hvala ti na javljanju, ali posto je u prvoj godini nije bas neko iskustvo u zastiti, vremenu sazrevanja, kolicini roda, a nemam zelju da gajim obe sorte.

Normalno da otpornost zavisi od zastite, zato sam i pitao za razliku jer podrazumevam da onaj ko ima obe sorte loze, da ih stiti na isti nacin.To me je i zbunilo kod onoga sto si napisao , da li to znaci da deo vinograda do sume stitis kvalitetnijim sretstvima i cesce nego ostali deo vinograda?

[Bojan Vuk]

Koristim organske preparate samo, bordo čorbu i sumpor. Ali sam primetio da plamenjača krenula više na delu do šume, dok je skoro i nema u drugim delovima vinograda. Za sada sam isto štitio, ali kada stupi u rod, mislim da ću štiti jače taj deo. 

[lozar]

Dux, znam da si tražio praktičan savet ali vidim da je malo iskustava sa uporednim gajenjem, pa ne zameri što ću ti izneti svoje mišljenje.
Ako je verovati Dr.Lazi Avramovu, obe sorte se svrstavaju u grupu koja je "Prema plamenjači i pepelnici srednje otporna. Prema sivoj plesni povećana otpornost"(ili osetljivost, u zavisnosti od autora). To je manje više nešto što svi prepisuju, kako u literaturi tako i na net-u.
Primetno je, da se kod podele sorti prema otpornosti na bolesti, koriste dosta uopšteni pojmovi(srednje, jako, slabo, povećana i sl.), upravo zato što ova osobina ne zavisi samo od genetike već većim delom od spoljašnih uticaja tj. primenjene agrotehnike, položaja zasada, meteoroloških uticaja i dr. S toga se može reći da je otpornost na bolesti relativna kategorija.
Bojan Vuk je to ilustrovao lepim primerom gde se čokoti iste sorte, u istoj parceli, podjednako zaštićeni fungicidima, različito ponašaju kada je u pitanju osetljivost na plamenjaču. Tako oni čokoti bliže šumi, gde je verovatno duže trajanje zasene, duže zadržavanje vlage na listu i povećana relativna vlažnost vazduha, rastu u uslovima mikroklimata koji je pogodniji za razvoj patogena od drugih delova zasada te je zato kod njih pojava plamenjače izraženija.
Postoje neke sorte koje imaju povećanu osetljivost na pojedine bolesti kao što je Šardone u odnosu na pepelnicu ili Rajnski rizling u odnosu na sivu trulež. Pojedine osobine (debljina pokožice, zbijenost grozda i dr.), određuju njihovu osetljivost pa tako treba očekivati da Merlo, koji ima nešto tanju pokožicu bude osetljiviji na sivu trulež ali se bere 7-10 dana ranije pa se može desiti da Kaberne sovinjon i pored svega, pretrpi veće štete ako naiđe kišni period krajem septembra-početkom oktobra. Inače, Merlo ima rastresitiji grozd pa bi trebalo da je otporniji na plamenjaču i pepelnicu.
Ja se slažem da treba obratiti pažnju na osetljivost sorti na bolesti kada se podiže zasad ali to ne bi trebalo da bude presudno prilikom odabira sorti. Mere agrotehnike i kvalitetna sredstva za zaštitu, pravovremeno primenjena trebalo bi da budu dovoljan garant zdravog roda.
Ja sam u bivšoj firmi jedno kraće vreme radio na plantaži gde su gajene obe sorte ali teško da bih na osnovu toga mogao da te posavetujem sa nekom sigurnošću, pogotovu što u tom periodu nisam primetio nikakve razlike kada je osetljivost na bolesti u pitanju.