Eколошко гајење воћа

[Alfaa]

URL=http://img4.imagetitan.com/img.php?image=23_96d7a17f-6f30-4de5-9491-05b0d1d59d3f.png][/URL]

[Alfaa]

http://arhiva.nara.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1561/Organska%20proizvodnja%20sljiva%2C%20kupine%20i%20maline.pdf?sequence=1&isAllowed=y

https://cdn.agroklub.com/upload/documents/planovi-tretiranja.pdf

http://www.pesting.org.rs/media/casopis/2009/no.4/24-4_245-258.pdf

[Alfaa]

http://agroprotekt.leptiri.co.rs/pdf/Uputstvo%20za%20Hoplocampa%20minuta%20i%20flava.pdf


Ukoliko se preparatom -Naturalis biogard- tretira zemljište oko stabala šljive u periodu prikazanom na dijagramu (zadnja trećina) osice koje se još nijesu učaurile u zemlju ( za sledeću godinu generacija) biće eliminisane. Potrebno je da zemljište bude vlažno (posle kiše ili zalivanja).
Kombinacija preparata -Piretro natura ( la organika)- uništava aktivnu osicu i Natiralis biogard (onemogućava reprodukciju )daje sjajan rezultat. Pošto osica ima samo jednu generaciju godišnje primjenom ovih organskih ( ekoloških) preparata uspješno se rešavate šljivine osice ( 90%).
 
Dodao bih da sam primjenom preparata Naturalis biogard skoro pa eliminisao žilogriza.
Prije 3-4 godine znao sam da ih skupim stotinak  godišnje a prošle godine ne preko 10.

[Alfaa]

Natiralis biogard

Klasa: Bioinsekticid i akaricid sa kontaktnim delovanjem
Aktivna materija: žive spore soja ATCC 74040 entomopatogene gljivice Beauveria bassiana ne manje od 2.3 x 107 spora/ml u 100 g preparata

DELOVANJE: 
spore Beauveria bassiana deluju kontaktno, nanete na telo insekta. Konidije gljivice klijaju stvarajući hife koje prodiru kroz kutikulu i šire se u telu insekta. Visoka vlažnost vazduha (veća od 50%) i slobodna voda pogoduju daljem širenju ali konidije Beauveria bassiana su invazivne u svim režimima vlažnosti. Infekcija može biti ostvarena u roku od 24 do 48 sati u zavisnosti od temperature (u rasponu od 1º do 37ºC, a optimum na 2º do 27ºC). Ako je insekt u fazi preobražaja (presvlačenja), proces infekcije se prekida. Micelija nastavlja da se širi hraneći se domaćinom odnosno njegovim hranljivim sastojcima. Širenje gljivice unutar domaćina prouzrokuje smrt insekta u roku od 3 do 5 dana. Nakon uginuća insekta nove konidije nastavljaju da se hrane ostacima insekta. Međutim, temperatura i vlažnost imaju uticaja na sporulaciju Beauveria bassiana, a time i na prenos gljivice na druge insekte. Soj ATCC 74040 entomopatogene gljivice Beauveria bassiana ne proizvodi nikakve toksine jer zaraženi domaćin umire od dehidratacije i/ili nedostatka hranljivih materija.

PREPORUKE I NAPOMENE: 
preparat Naturalis Biogard se može korisititi u organskoj proizvodnji zajedno sa insekticidima na bazi parafinskog ulja, kao i u integralnoj proizvodnji. Naturalis Biogard se može primenjivati svom konvencionalnom opremom za tretiranje sredstvima za zaštitu bilja uz količine vode koje obezbeđuju temeljnu pokrivenost napadnutih biljaka. Tretmane treba izvoditi izjutra ili tokom večeri kada je aktivnost imaga manja, odnosno smanjen je njihov let, a relativna vlažnost vazduha niža. Preparat Naturalis Biogard treba primenjivati pri nižoj brojnosti kada i štete još nisu vidljive. U zavisnosti od nivoa zaraze i vremenskih uslova primenjuju se 3 do 5 tretmana. U slučaju potrebe tretmane treba ponavljati u razmacima od 5 do 7 dana. Ako nakon aplikacije uslede padavine, tretman treba ponoviti.Pre pripreme rastvora, rezervoar prskalice mora biti detaljno opran kako ne bi sadržavao ostatke fungicida iz prethodnih tretmana. Preparat se priprema za primenu tako što se pre upotrebe pakovanje dobro promućka a zatim ulije u rezervoar koji je napunjen ½ vode, i dopuni rezervoar uz stalno mešanje pripremljenog rastvora. Prilikom tretmana ne primenjivati kroz rasprskivače koji imaju filtere manje od 25 mikrona. Ne primenjivati rastvor kroz sisteme za navodnjavanje. Preporučena količina vode je 1000 l/ha (10 l na 100 m²). Tretiranje iz vazduha nije dozvoljeno. Prema standardima dobre poljoprivredne prakse u integralnoj i organskoj proizvodnji u zemljama EU preparat Naturalis Biogard se koristi za suzbijanje bele leptiraste vaši tripsa, crvene voćne grinje, lisnih vaši i žičnjaka u usevima paradajza, paprike, lubenice, krastavca, tikve, salate, šargarepe, krompira, tripsa, vaši i crvenog voćnog pauka u jagodi, malini i kupini, tripsa i trešnjine muve u višnji i trešnji, tripsa i mediteranske voćne muve u zasadu breskve, nektarine, kajsije, šljive, jabuke, kruškine buve u krušci, vaši, minera i voćne muve u dunji, vinovoj lozi, leski, kestenu, maslini, citrusima, ukrasnom bilju, i tripsa u lekovitom bilju (bosiljak) u dozama od 0,75 do 1,5 l/ha. Preparat skladištiti na suvom i hladnom mestu van domašaja sunčeve svetlosti. Optimalna temperatura za čuvanje 4 do 5ºC. Ne bi trebalo skladištiti na temperaturama višim od 15ºC, a maksimalna temperatura skladištenja 27ºC.
Za osicu i žilogriza koristim zalivanje 3% rastvorom.
(Oko 40€ za 1 l).

[Alfaa]

Organska proizvodnja šljive
https://www.trafoon.org/sites/trafoon.org/files/download/1054/cacak_milica_fotiric-aksic_201602.pdf

[djuma]

Za one koji su spremni da se odreknu 10 god. čekajući da nešto prorodi, i pod uslovom da ne računate na količine kao iz komercijalnih zasada, može to skoro i bez upotrebe hemijskih sredstava, ali samo sa određenim sortimentom koji je stekao jednu vrstu imuniteta na većinu biljnih bolesti, a to su divlje voćke i stare autohtone sorte koje se kaleme na određenu vrstu podloge. U prilog tome dajem vam link u kome se prethodno ograđujem od pompeznog naslova (od divlje kruške pravi se najbolja rakija) koji je iskorišćen za nečiju drugu promociju, a ne moju jer ja tako nešto nikada nisam izjavio.

https://www.agromedia.rs/agro-teme/vocarstvo/gajenje-autohtonih-sorti-od-divlje-kruske-pravi-se-najbolja-rakija/

Ima tu još nekoliko mojih nedoslednosti u vezi količine rakije koja se dobija, naime taj prilog je snimljen 2013 god. (preuzet od agromedije 2017.) tada u to doba još nisam bio koristio pektolitičke enzime i selekcionisane kvasce, i u vezi kolekcionih zasada starih sorti na poljopr. fakultetima ipak ih imaju (pogotovo radmilovac), ali ih i dalje ne umnožavaju i ne puštaju promet nego samo koriste u ogledima i u ukrštanju, bar su nekada tako radili, tako da im s te strane dugujem izvinjenje.
Možete i prema načelima Sep Holcerove permakulture, ali pod uslovom da ste stvarni zaljubljenik u tako nešto i da vam je to način života.

[djuma]

Tako je to bilo nekada, a ovako sad.

[ibrik]

Svaka cast, djuma. Prelepe fotografije.

[djuma]

Svaka cast, djuma. Prelepe fotografije.

Jedna slika vredi više od hiljadu reči.

Na poslednjoj slici se vidi glavno obeležje divlje kruške, a to je trnje. Jer mnogi brkaju divlje kruške sa takišama, karamutom ili nekom drugom sitnoplodom kruškom i misle da divlje kruške rastu samo u šumama. Međutim divlja kruska ima to trnje kao i divlji šipak, i oni su divlji bez obzira gde rastu.

[blue_moon]

Lijep voćnjak. 

Kakva je u tehnološkom smislu?

[djuma]

Lijep voćnjak.  Smiley

Hvala.Uz puno muke, vremena i truda, a najviše ljubavi, uspeo sam ostvariti neki svoj cilj, da imam neko svoje ogledno polje, da ne zavisim od drugih, kao što je bilo pre, kada sam tražio i kupovao voće. Pored divljih krušaka i divljih jabuka, uspeo sam nakalemiti stare, skoro zaboravljene, sorte, najviše kruške i jabuke, dunje, ali i nešto šljiva i kajsija, trešanja, mušmula i dr. Imam oko 1000 voćaka. Jedino mi još fali oskoruša i jedan spontano nastao melez, ukrštanjem oskoruše i kruške u prirodi, a zove se "šipova", po mestu Šipovo u BiH, ne znam da li i dalje postoji, na to pitanje bi bistrica možda mogao dati bolji odgovor, ili neko drugi iz BiH. Na onom snimku se iza mene vide stare požegače, okrečene u belo, koje namerno nisam hteo seći jer još uvek verujem, možda naivno sa moje strane, da će struka naći lek za šarku.

Kakva je u tehnološkom smislu?

Najsličnija dunji, ima još više pektina, samo što zahteva mnogo više rada oko sakupljanja i prerade plodova (čitaj klikera), jer se ne bere nego sakuplja sa zemlje, znači sve u čučećem i klečećem položaju. Zato voćnjak kosim, a ne frezujem i ne kultiviram, da kad plodovi opadaju padnu na čistu površinu, u suprotnom bi uvek bili uprljani od zemlje, a samim tim i kontaminirani raznim patogenima.

[blue_moon]

Meni je otac donosio ove kruške iz sela. 

Što se tiče šarke kod nas na sjeveru u zabitima šarke nema.
Za mene jako tužno što takva šljiva nestaje.

[djuma]

Meni je otac donosio ove kruške iz sela.

Nažalost sve više nestaje, seku je za drvnu industriju, a više je ne podsađuju. Jer nekad je bilo obavezno da se sade divlje voćkarice kao osnovna hrana za divljač i ptice. Ovde kod nas je još uvek ima u šumi u rezervatu "Gornje podunavlje", ali zbog neprohodnosti terena, puno šiblja, trnja i dr. jako ju je teško skupljati, onda kad krene sezona lova trebaju ti dozvole za sakupljanje, a imaš slobodan termin, samo u nekom periodu kada se ne puca, od nekoliko sati. Sad zamisli šta ti možeš da uradiš za par sati,pod uslovom da je lep dan, kad još moraš da prepešačiš nekoliko km. po takvom terenu. Ima jedno stablo divlje kruške kod nas koje je zaštićeno, procenjene starosti oko 300 god. koje i dan danas rađa, možete zamisliti to. Ako budem u prilici slikaću je i okačiti fotografiju na forum. Kada sam je  kupovao obišao sam skoro celu Srbiju, bio sam i tamo na granici sa CG.  Uglavnom sva priča se bila svodila na to što si navela u citatu, a to je da su je sakupljali upravo stariji ljudi, tako da praktično nema ko da je sakuplja. Mlađe to ne zanima, a stariji su toliko puta ucenjeni i izvarani od strane nakupaca, da me ne čudi što to više ne rade.

Što se tiče šarke kod nas na sjeveru u zabitima šarke nema.
Za mene jako tužno što takva šljiva nestaje.

Znam. Ima još lokaliteta na kojima se može naći zdrav materijal požegače, ja sam doneo iz kosjerićkog kraja zdrave kalem grančice požegače i nakalemio ih na semenjake bele šljive, na dženariku je ne treba kalemiti nikako, jer ona u sebi nosi virus šarke. Dugotrpan je to posao, a od Milutina J. Niketića niko  ovoj šljivi da posveti minimum pažnje, mislim na struku. Ako nekom treba da podignemo spomenik to treba da bude upravo ova šljiva, kad samo vidim koliko nam je nekada dala koristi ne samo kroz vrhunsku rakiju, nego je ona bila broj jedan i kao sušena i kao pekmez, zbog njenog odnosa suve materije, kiselina i šećera. Ovako to ostaje samo na nama entuzijastima, da damo neki doprinos da se sačuva. Ja imam jedan predlog, a ko želi može da ga prihvati. Za top taste i jojo piše da su skroz otporne na šarku, ako je to tako možda bi trebalo na njih da nakalemimo zdrave kalemove požegače, možda ćemo tako dobiti na vremenu dok se ne nađe lek za šarku, ako se nađe? Meni za sada na beloj šljivi odoleva, dokle videćemo.

[blue_moon]

Ima kod nas koji su na sjeveru očuvali tu sortu,a krajevi su gotovo "neosvojivi",ali im svakako treba vjetar u leđa od strane države.

Ove godine ću intezivno raditi na tome. 

[djuma]

a krajevi su gotovo "neosvojivi"

U Niketićevoj knjizi "Pomološka razmatranja o šljivi požegači"- 1931 god. od mnogobrojnih faktora koji su razmatrani kao uzrok šarke, kao jedan od osnovnih se spominje promena klime, nestanak šuma koje su svojim masivom štitile požegaču, i industijalizacija tj. zagađenje. Zato je verovatno i opstala u ovim nekim zaštićenim džepovima.