Eколошко гајење воћа

[blue_moon]

Ma da. 

Mi smo sinonim za lenjost ka industralizaciji.

Ima kod nas dosta divljih krajeva koji štite požegaču,ali odista im treba ozbiljna podrška.

[djuma]

Mi smo sinonim za lenjost ka industralizaciji.

Ima to mnogih prednosti, bar u ekologiji i zaštiti životne sredine.

Ima kod nas dosta divljih krajeva koji štite požegaču,ali odista im treba ozbiljna podrška.

Bez ozbiljne podrške države, sva priča ostaje na ovome stanju sada, koje nije nimalo optimistično. Nadam se da će se to u doglednoj budućnosti promeniti - na bolje.

[blue_moon]

Mi smo ti koji treba da insistiramo na tome.

Nada je potvrda lakovjernima da su lakovjerni.

Nada je čist,bullshit. 

[djuma]

Mi smo ti koji treba da insistiramo na tome.

Slažem se u potpunosti. Moj primer govori šta se sve može postići bez ikakve podrške države, šta bih tek uradio da je bilo drugačije? Ipak mi to nije struka, nego samo ljubav.  Ali i sa ovim sam zadovoljan, da još struka odradi svoje na zaštiti i promovisanju starih sorti, da im se samo malo ozbiljnije posveti pažnja, gde će nam biti kraj.

[blue_moon]

Da. 

[blue_moon]

Sačuvala sam neke fotografije od prošle godine.

[djuma]

Prelepe slike. To moramo sačuvati, pa da dodam onu: "ovu planetu nismo nasledili od predaka, nego smo je pozajmili od potomaka". Ovo je nešto što u momentu vrši reset od sve negative kojom smo okruženi i za čas posla nam napuni "baterije".

[blue_moon]

Da,kod nas na sjeveru je potpuno očuvana divljina i vjerovatno razlog zašto je samim tim očuvana i požegača.

Fotografije ne mogu prenijeti zvukove i mirise,što je njihov hendikep.

E sad,to što je očuvana iz lenjosti a ne ljudske osvješćenosti je druga tema.
Dolazimo do one,nekad što čovjek ovakav kakav je,najbolje može učiniti za prirodu je da ne dira ništa.

Postavila sam par lokaliteta,jedan je na krajnjem sjeveru,a drugi u okolini Morače.

[djuma]

Još nešto u prilog ovoj temi- Prijatelji voćaka:
Krtice- nepravedno nazvane štetočinama, one se ne hrane biljkama i ne nagrizaju žile, kao što to mnogi misle. Njih ima jedino tamo gde ima gundelja, crva, čaura, i uopšte svuda gde su insekti, crvi, gliste, jer su oni njihova prirodna hrana, pa im se u voćnjaku samo treba radovati (mada sam ih hiljadu puta opsovao, kada prilikom košenja naiđem na krtičnjak).
Ježevi- zatiru silne miševe, puževe, crve, bube i dr.
Slepi miševi- preko noći ulove ogromne količine insekata.
Žabe, gušteri- hrane se isključivo insektima.
Bube iz roda trčuljaka- (ljubičasti, zlatni, crni i sl.) hrane se najviše crvima i gusenicama.
Buba mara- čije se larve hrane lisnim vašima.
Vašičar- insekt iz reda mrežokrilaca, hrani se takođe lisnim vašima.
Osa potajnica (podmuklica)- polaže svoja jaja u bube, gusenice, leptire i dr. pa kad se iz jaja izlegu crvići hrane se domaćinom, te na taj način eliminišu štetočine.
Pauci- i oni su korisni jer tamane mnoge štetočine pa njihove mreže ne treba uklanjati sa voćaka, bar dotle dok se ne ukloni stara kora i delovi u kojima se insekti skrivaju.
Ptice pevačice- zatiru mnoge insekte, a neke se njima isključivo i hrane. Tako npr. laste, prvi vesnici proleća, hrane se isljučivo insektima, koje hvataju u letu, onda senice svojim kratkim i kupastim kljunom izvlače iz pukotina iz kore voćaka i najmanje insekte i njihova jaja.Pupavci su pravi veštaci za pronalaženje insekata, kojima se isključivo i hrane. Zebe, češljuge i ševe uveliko se hrane insektima, naročito u doba kad imaju mlade. Tada i vrabac, hraneći mladunce insektima, nadoknadi štetu koju čini hraneći se zrnastom hranom. Pliske, bela i žuta, koje inače žive pored vode, zalaze u oranje, gde pronalaze insekte i njihove larve. Slavuj se hrani gusenicama, a carić bubicama. Svračci svojim kukastim kljunom i zubčićima na vrhu ovoga pronalaze lako u pukotinama kore insekte i njihove larve i pre nego što ih pojedu nabadaju na trn da se malo prosuše. Čvorci svoj dugački kljun zavlače u svaku pukotinu na voćki i svojim osetljivim jezikom pronalaze razne insekte. Drozdovi se preko leta hrane skoro isključivo insektima. Žunja satire gusenice. Detlić puzi po drveću da svojim šiljatim kljunom cepa koru i u ovoj pronalazi skrivene insekte, a kukavica jede čupave gusenice. Sove, sokoli, jastrebovi, i dr. tamane miševe, voluharice, hrčkove i sl. Više manje sve su ptice korisne, te ih zato treba štedeti, primamljivati, prihranjivati, praviti im gnezda i sl. Pa i one ptice koje su po nekad štetne ne treba ubijati, jer više koriste nego što štete, neko samo zaplašivati čegrtaljkama i dr.
Pčele- bilo medonosne, bilo solitarne, da ne navodim silne koristi za oprašivanje voćaka i dr.
Evo kako to izgleda kod mene u voćnjaku:

Gore video nadzor, dole bankomat  

[blue_moon]

Pola toga ja uzgajam i oko kuće. 

Odlično. 

[djuma]

Između voćaka sam sadio detelinsko-travnu smesu. Razlog za to je bio taj što detelina, sem što je azotofiksator, pa zemljište obogaćuje prirodnim azotom (ne treba ti veštak), privlači svojim korenom voluharice, koje onda rađe jedu njen koren nego žile voćaka. Travu kosim pet puta godišnje, imam kosačicu koja mučira, tako da sva masa ostaje u voćnjaku, ne iznosi se iz njega. Ostavljam i opalo lišće. Na taj način gliste odnose to svojim hodnicima koji dosežu dubinu, čini mi se na oko metar dubine, i vrše prirodno đubrenje i prozračivanje zemlje. Takvo zemljište postaje mnogo mekše, rastresitije, ne treba vam plug. To se vidi kada hodam po voćnjaku osećam kako mi stopala propadaju i kako se zemlja blago uleže pod njima. Gde su gliste, tu su krtice, pa tako u krug svega pozitivnog. Oko voćaka možete saditi mnoge korisne biljke, na vama  je da izaberete koje vam se čine najbolje. Neke obogaćuju zemlju azotom, neke rasteruju štetnike, neke privlače pčele, neke štite voćke od bolesti (postoje podaci da hren zasađen uz koren voćke daje voćki otpornost na plamenjaču). Postoji bezbroj kombinacija. Moram da napomenem neka moja iskustva u početku, a to su da kada sadite voćke, bilo kultivisane, bilo divlje, treba iskopati rupe u koje se stavlja pregoreli stajnjak, oko mladih voćaka obavezno je okopavanje, bar tri-četiri godine, dok malo ne stasaju, u tom periodu obavezno je zimsko špricanje(mineralno ulje i bakar), koje ako odradite na vreme i kako treba, čini 80% buduće zaštite. U toku vegetacije koristiti preparate samo u jakoj nuždi, kod mene u slučajevima krastavosti plodova, na koje su neke sorte posebno osetljive u kišnim godinama, to sam uglavnom radio sa bordovskom čorbom spravljenom u kućnim uslovima uz dodatak zelene galice. U slučaju jačeg napada kruškine buve koristio sam preparat koji koriste pčelari protiv varoe i koji nije štetan za pčele i okolinu. Preparat se zove mitak, ovo nećete naći ni u jednoj knjizi o voćarstvu, zato vam i pišem. Sve voćke sam pustio da polako stiču imunitet na bolesti, sećajući se slike kako smo mi nekada kao deca uvek bili napolju, na suncu, vetru, kiši, prašnjavi, blatnjavi, svašta trpali u usta takvim rukama, i šta nam je falilo? Posmatrajući u zapuštenim voćnjacima u mojoj okolini i duž Srbije stara stabla, kojima ne smeta ništa što rastu u korovu, što ih niko u toku godine ne pogleda, donoseći ogromne količine plodova, koje nema ko da pokupi. Rešio sam i ja da to nekako objedinim kod sebe. Mnoge voćke su propale, pogotovo one iz registrovanih rasadnika, ove koje su ostale uspele su da steknu otpornost i teraju dalje, sada bez ikakvih preparata. Neke su visoke oko 6-7 metara, tako da sve i da hoću ne mogu ih dohvatiti kako treba sa prskalicom. Nekakav moj zaključak koji vam mogu preneti je taj da bi ipak trebali prvo posaditi podloge na stalno mesto, pa kad se te podloge prime i aklimatizuju na vaše podneblje, onda na njih kalemiti sorte koje ste odabrali. Ja sam to radio u drugoj godini po sadnji podloga. Kalemove sam uglavnom skidao sa stabala na koje sam naišao, tako da sam svojim očima imao priliku da vidim da li su bolesna ili vitalna, da vidim plodove, da ih okusim, pomirišem i na osnovu toga odlučim da li da ih kalemim. One sorte koje nisam našao naručivao sam kalem grancice. Najbolje bi bilo da ih nabavite u decembru, januaru i da ih držite u frižideru u zatvorenoj i ovlaš pokvašenoj najlonskoj kesi, koju teba povremeno otvarati, da bi ušao kiseonik i kvasiti da bi imale nepotrebnu vlagu. Ovakve grančice sadrže u sebi najviše hranjljivih materija i najlakše se primaju. Ako niste u mogućnosti da ih tako čuvate možete kalemiti i neposredno pred kretanje, ili u toku vegetacije, skidajući direkt sa voćaka kalemove i kalemiti ih na podloge. Od svih vrsta kalemljenja, ja vam najtoplije preporučujem prosto spajanje, malo duže čekate na rod, nego kod ostalih načina kalemljenja pupom, ali zato kada vam se spojno mesto "zavari" to bude najjača i najdugotrajnija veza. Ako nemate dovoljno kalem grancica za prosto spajanje, čip okulacija mi je takođe dala jako dobre rezultate. Kalemljenje pupoljcima, spavajućim i budnim je dobro i veoma lako se izvodi ako hoćete da vam voće brzo prorodi, ali ako idete na voćke stablašice onda tu rodnost treba malo odložiti, ako radite ovaj način onda pokušajte da kalemite u kruni voćke i na ramenim granama. da bi voćkama dali priliku da razviju visinu i jaku krošnju, koju ne bi razvile ako se troše na rod u mladosti. To su neka moja iskustva u vezi ove teme, za sve ostalo stojim vam na raspolaganju.

[djuma]

Kada prođe taj dugi period ulaganja u nešto naizgled uzaludno, kada počne da vam se vraća film o silnim savetima, raznoraznih dobronamernika i stručnjaka, tipa šta će ti to, ko će to dočekati, kome to treba, i dr. kada počnete da pomišljate kako su ipak bili u pravu, onda dođe taj momenat kada voćke počnu da rađaju i stiže nagrada u vidu ovoga:

I zaboravljate na sve vaše dugogodišnje dileme, jer ovo je vredelo čekati.

[Alfaa]

Đubrenje u organskoj proizvodnji

http://arhiva.nara.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2072/Olivera%20Nikolic%20CaSA%20Edukons%20Fin.pdf?sequence=1&isAllowed=y

[Alfaa]

Možda pitanje izlazi iz konteksa ovog fouma ali ako neko zna neće da škodi,
Ako sam na primjer za 1000 l koma upotrijebio 1 l sumporne kiseline a ista je ostala u ostatku koma (kako i treba)nakon destilacije - dali taj ostatak mogu korististiti za  pravljenje humusa kojim kasnije namjeravam da oplemenim voćnjak.
Podatak nigdje nisam našao tj da li se sumporna kiselina potpuno razgrađuje pri fazi prelaska džibre u humus.

[bistrica]

Džibra iz prve destilacije se može itekako uspješno koristi kod kompostiranja. Mada bi mogla i bez njega uz nešto niži sadržaj biljci dostupnog kalija i fosfora. Bez obzira šta se od ovo dvoje radilo prethodno je potrebno omogućiti isparavanje zaostalog alkohola iz džibre, a potom se treba i neutralizirati gašenim vapnom (krečom). Otprilike 1 kg vapna po toni džibre. Zato što je kisela sredina nepovoljna za odvijanje fermentacije kod kompostiranja, a nepovoljna je za ionako već kisela zemljišta.

To je u situaciji bez sumporne kiseline a kad je prisutna u džibri ništa bitno se ne mijenja. To je jaka kiselina koja jako disocira pa će se prva i neutralizirati. Inače je kod mnogočega, kada su u pitanju štetne i opasne stvari, bitna koncentracija. Pa tako i kod sumporne kiseline. U velikim koncentracijama je normalno opasna i štetna a u malim se koristi kao aditiv (E513) u prehrambenim namirnicama.