I šljivovica dobija pasoš

[Robert]

Crkvenac -- Podrum "Navipa" u Crkvencu kod Svilajnca, najveći na Balkanu, posle 84 godine postojanja i 40 godina izvoza srpske šljivovice, prestao je sa radom.

Dvadeset radnika iz ovog podruma upućeno na biro rada, izjavio je upravnik Podruma Miroljub Spasojević.

"Nisu ga zatvorili ratovi, zatvorio ga je stečaj Navipa otvoren 15. maja, prošle godine, a imali smo impresivan program i ugovoren izvoz 80.000 do 100. 000 boca srpske šljivovice prepečenice pakovane u tradicionalnoj srpskoj bukliji, uglavnom na tržište SAD, Kanade i zemalja Evropske unije", rekao je Spasojević.

Godišnji izvoz od 80.000 do 100.000 boca je ustaljen poslednjih nekoliko godina a pre uvodjenja ekonomskih sankcija SR Jugoslaviji, godišnji izvoz je bio 1.000.000 boca, dodao je Spasojević uz napomenu da je Podrum "spreman da radi, ima program, kupce, tehnologiju".

Rad podruma je državno pitanje, od njegovog zatvaranja najveću štetu ima država, ocenio je Spasojević i potsetio na stav da je "šljivovica srpski brend" a proizvodnja i izvoz rakije tradicija Crkvenca "a tradicija se svuda u svetu poštuje".

Podrum su gradili, 1929. godine, u najvećoj svetskoj krizi naši pradedovi volovskim zapregama uz pomoć tadašnje države jer je bio državni projekat.Preživeo je Prvi i Drugi svetski rat i stalno funkcionisao, istakao je Spasojević, ne upuštajući se u razlog i opravdanost stečaja "jer to nije njegova nadležnost".

Za 40 godina izvezeno je preko pet miliona boca rakije, Srpske šljivovice pakovane u tradicionalnoj srpskoj bukliji u Ameriku, Kanadu, Australiju i zemlje Evropske unije: Švajcarsku, Švedsku, Holandiju, Nemačku, koja je ranije bila najveći kapac srpske šljivovice, precizrao je Spasojević.

"Samo u periodu 1980-1990. godine izvezeno je 1.650.000 boca", rekao je Spasojević i napomenuo da na Balkanu nema većeg podruma, a ni izvoznika rakije od Crkvenca.

"Ne postoji ni jedan podrum, ni jedan pogon na Balkanu koji ima kapacitet 1,5 miliona litara, 150 vagona tekućine i da je specijalizovan samo za proizvodnju rakije", rekao je Spasojević.

Takodje, niko u regionu ne može da se pohvali da 40 godina izvozi šljivovicu, istakao je on i napomenuo da je, pre uvodjenja sankcija UN Srbiji, kada je reč o rakiji,"srpska šljivovica vladala Evropom" i prodavala se u 30 zemalja sveta uključujući i Filipine, Indiju i Brazil. . .
Crkvenac je u vreme Zemljoradničkih zadruga bio dominantan centar u koga se slivala rakija iz cele Srbije, "otkupljivali smo rakiju i šljive za preradu, najviše požegaču i crvenu ranku, iz Ssumadije, Pomoravlja, Levča, Župe, Kosova, iz Homoljskog i Kopaoničkog kraja", zaključio je Spasojević.

Izvor: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=01&dd=21&nav_id=679317

[peca50]

Nebriga drzave i kontinuirani rad na unistenju svih proizvodnih pogona navipa iz Zemuna su na kraju morali da daju ovakav zavrsetak i u slucaju navipa iz Crkvenca. Unistenje nisu prouzrokovali radnici svojim neradom vec drzava i samo rukovodstvo navipa, koje je bilo izvrsilaac zadatka, unisti do kraja. Kada je pre tri godine doslo do likvidacije pogona u Krnjevu, Oreovici, Pirotu, Vranju, Jagodini i Leskovcu, radnici i rukovodstvo pogona Crkvenac su se ponadali da ce preziveti, medjutim eto i oni, nazalost, dozivese nasu sudbinu. Mislim da je mnogima u poljoprivrednoj proizvodnji postalo jasno da niko nehaje sto te proizvodnje vise nema. Na ovaj nacin su otisli mnogi giganti u likvidaciju i propast, a koji su u svakom slucaju bili spremni i sposbni da proizvode kvalitetne i kvantitetne proizvode na evropskom nivou.Namece se zakljucak da evropi nije stalo da unapredi potpomogne proizvodnju u Srbiji, vec da je sa domacom pomoci unisti, sto je i ucinjeno.

[Robert]

U mom gradu su uspeli sve da unište...

[goran92]

sve se to radi namijerno... jednostavno nekome ne štima da izvozimo i budemo jaki proizvođači

[sale]

Naravno da ne odgovara da budemo proizvodjaci,njima treba trziste za plasman svojih proizvoda.

[goran92]

al' doći će i naših 5 minuta 
nije ničija muka do vijeka

[deki]

Peta strofa O, DE kratko i jasno kaže sve
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1512.0.html

[dioda]

Proizvođači rakije nestrpljivo čekaju novi Zakon o alkoholnim pićima, kojer je usvajanje novih pravila neophodno da rakija dobije nacionalnu oznaku geografskog porekla, važna i za EU.

NOVI Zakon o jakim alkoholnim pićima, koji bi trebalo da pripremi Ministarstvo poljoprivrede, u saradnji sa udruženjima proizvođača rakije, kao i sa stručnjacima Ministarstva finansija, trebalo bi da omogući rakiji iz Srbije da dobije „pasoš“, odnosno, da, dobije nacionalnu oznaku geografskog porekla, koja „otvara vrata“ zaštiti porekla u EU.

Zakon je, kako objašnjava Ivan Urošević, predsednik Udruženja proizvođača prirodnih rakija „Srpska rakija“, trebalo da bude donet do kraja prošle godine, ali, izvesnije je da će biti usvojen do kraja ove godine.
- U korist nama proizvođačima ide i stav EU, koji su od Srbije zatražili izmenu zakona, ali, ostavili su nam dovoljno „široke“ okvire, da uklopimo osobenosti domaće proizvodnje – navodi Urošević.

- Nama je, naime, između ostalog, ostavljeno da definišmo „tehnički fajl“ odnosno, sve faze u proizvodnji rakije, prilikom zaštite porekla. Mi, već sad, privodimo kraju rad na takvim fajlovima za nekoliko vrsta rakija, tako da ćemo novi zakon dočekati spremni za zaštitu celog niza rakija sa prefiksom „srpska“. Prva će, naravno, biti šljivovica, a tu će biti i travarica, klekovača…

Urošević, međutim, napominje, kako je aktuelni zakon, koji se primenjuje od 2009. godine, stvorio mnogo problema, i bukvalno je otvorio put „sivoj ekonomiji“ u proizvodnji rakije.

- I zbog toga nas raduje najava njegove izmene, tim pre što smo mi, pravi, registrovani proizvođači, i zbog toga izuzetno zainteresovani da se zakon što pre promeni – kaže Urošević. – Aktuelni zakon, naime, predvideo je da se kao proizvođač rakije može registrovati samo pravno lice, i to je dovelo do toga da veliki broj proizvođača, jednostavno, zbog nelojalne konkurencije, izađe iz posla.

Sa početkom primene zakona, dodaje Urošević, bilo je 2.000 registrovanih proizvođača, a sada ih je oko 300. Time su, kako upozorava, na gubitku pre svega potrošači, jer se ne zna kakav je kvalitet rakije koji dobijaju, ali, i država, koja gubi značajan iznos poreza…
Dragan Đurić, jedan od poznatih proizvođača rakije, koji je stvorio vrlo poznat brend, međutim, kaže, kako za njega izmena zakona dolazi prekasno.

- Nisam mogao da izdržim nelojalnu konkurenciju, i povukao sam se iz posla – kaže Đurić.

PROIZVODNjA

REGISTOVANI proizvođači u Srbiji godišnje proizvedu oko 12 miliona litara voćnih rakija, a samo u Rasinskom i Šumadijskom okrugu proizvede se od osam do devet miliona litara rakije, odnosno oko 70 odsto ukupne proizvodnje. Najpopularnija i najzastupljenija je voćna rakija od šljive – popularna šljivovica, a od ukupno proizvedene šljive, čak oko 75 odsto šljive se upotrebi za proizvodnju rakije.

Izvor: novosti.rs

[peca50]

Po meni, najvaznije je da se nepostavi uslov, da se rakija(tehnicki fajl), iskljucivo pece na aparatima za destilaciju koji moraju imati rektifikacionu kolonu. Kod pisanja novog zakona jakih alkoholnih pica, ucesce ce svakako imati i proizvodjaci rakija. E dali ce jaki proizvodjaci, a zarad gusenja sitnih prozvodjaca, i onih koji bi to zeleli da postanu, ubaciti taj tehnicki fajl, koji bi u startu omogucio proizvodnju samo finasijski jakih...

[duhovitiduh]

Ne bi me iznenadilo kada bi zakonodavac propisao ne samo uslov za korišćenje rektifikacionog aparata, nego i da se rakija mora destilisati zagrevanjem kazana briketima iz "Jankove i Markove" firme. Tako će Janko i Marko moći o'ma da registruju firmu za proizvodnju briketa i da se pridruže domaćoj srpskoj novopečenoj "eliti".

[bistrica]

Ne treba se bojati za tako nešto. Ne samo da bi to bio svjetski presedan nego bi takve stvari bile i kontraproduktivne. Ako lobi ovih koji se navode bude isuviše jak onda jedino mogu da se ubace u igru, a inače bi bili izbačeni odrednicom o obaveznoj dvostrukoj destilaciji na klasičnom kazanu. Kako je uostalom gotovo u svim situacijama gdje se pokušava zaštiti kvalitet i tradicija domače rakije, jer jedino tako može imati prođu na izbirljivom i zahtjevnom tržištu.