Podizanje zasada šljive

[deki]

Pa evo da pocnem temu Podizanje sljivika posto imam nameru da i sam  ove jeseni zasadim oko 400-500 sadnica rakiskih sorti sljiva ( pozegaca, crvena ranka i cacanska lepotica) na parceli velicine 1ha. Veoma bitna stvar je izbor mesta za sljivik, gde je zemljiste jedan od osnovnih cinilaca za uspesnu proizvodnju sljiva. Zeljiste za podizanje sljivika ne sme da bude na klizistu niti u zatvorenim  dolinama. Najbolje je da bude blaga strana okrenuta prema suncu, odnosno da ga sunce ogreje odmah po izlasku. Pogodna su rastresita, propustljiva, duboka, blago kisela do neutralna i plodna zemljista, bogata organskim materijalima. Uredjenje i priprema zemljista za podizanje sljivika obuhvata obavezne radove na odabranoj parceli:
-krcenje prethodne visegodisnje kulture, unistavanje korova, ravnanje terena, agromelioracija zemljista, oranje, tanjiranje ili fina obrada kopanje jama, i dr. Ja sam tek na pocetku, isvrsio sam izbor mesta za sljivik i poceo sam krcenje terena. Toliko za sada, pripremam se za oranje i djubrenje...   

[dioda]

Evo i od mene malo, tekst preuzet sa www.jukrompir.co.yu

Bivša SFR Jugoslavija (SFRJ) je bila najveći proizvođač šljive na svetu. No, nažalost, šljiva za Srbiju nema onaj privredni značaj koji je nekada imala. Problem je u zapuštenosti šljivika i niski prinosi. Osim toga, virus šarka šljive je desetkovao šljivarstvo u Srbiji.

Nekada je Srbija bila veliki proizvođač i izvoznik suve šljive. Sada to nije. Uslovi za proizvodnju rakije šljivovice su dobri, ali, nažalost, proizvodnja naše rakije nije standardizovana niti zaštićena zašta imamo izuzetne uslove. Savremenom tehnologijom uzgoja i zaštite šljive ovu proizvodnju treba proširiti. Time se obezbeđuje neophodna sirovina za za proizvodnju kvalitetne rakije, suve šljive, džemova, sokova i sl., kao i za izvoz zamrznute šljive u zemlje EU što se poslednjih godina i traži.

 

• Najravnomernije i najbolje osunčavanje voćaka jeste kada se redovi šljive pružaju u pravcu sever-jug.
• Cvetni pupoljci šljive mogu tokom dubokog zimskog odmora da izdrže temperature od -19 do -34oC.
• Domaća šljiva najbolje uspeva u rejonima sa godišnjom sumom padavina od 700-1000 mm, a sumom padavina u vegetacionom periodu od 350-600 mm i relativnom vlagom vazduha od 75-85%
• Za šljivu su povoljna duboka, rastresita, propustljiva, bogata organskom materijom i plodna zemljišta, slabo kisele reakcije (pH 5,5-7,0).

SORTE ŠLJIVE


      ČAČANSKA LEPOTICA. Nastala 1961 u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Prorodi u drugoj ili trećoj godini. Tolerantna je prema šarki šljive. Sazreva srednje rano (krajem jula ili početkom avgusta). Ovo je jedna od najboljih stonih sorata šljive u svojoj dobi sazrevanja. Dobro podnosi transport. Postiže visoku cenu na tržištu.
   

      STENLI (STENLEY). Stvorena je u SAD. U Srbiji se gaji od 1956. godine. U savremenim zasadima šljive u Srbiji je vodeća sorta. Sazreva u drugoj polovini avgusta. Rano prorodi, redovno i obilno rađa i tolerantna je prema virusu šarke. Plod se koristi za potrošnju u svežem stanju, sušenje, rakiju i druge oblike prerade. Sveži plodovi ove sorte se izvoze.
   

      ČAČANSKA RODNA. Stvorena u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta. Koristi se kao stona sorta, za razne oblike prerade, a posebno za sušenje. Veoma je rodna. Jedna je od ekonomski najznačajnijih sorata u novim zadadima u Srbiji.
   

      VALJEVKA. Stvorena u Čačku, priznata 1985, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Koristi se za sušenje i druge vidove prerade, stonu upotrebu i sl.
 

      POŽEGAČA (MAĐARKA). Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, a na većim nadmorskim visinama zri do kraja septembra. Koristi se za potrošnju u svežem stanju, sušenje, konzervnu industriju i rakiju.
   

      VALERIJA. Stvorena u Čačku, a priznata 1987. godine. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Stona je sorta lokalnog značaja.
   

      ČAČANSKA NAJBOLJA. Stvorena je u Čačku, priznata 1975. godine, a zaštićena 1991. Sazreva sredinom avgusta. Može se koristiti za zamrzavanje i preradu.
   

      ČAČANSKA RANA. Stvorena u Čačku, a priznata 1975. godine. sazreva početkom jula. To je rana i rodna stona šljiva, krupnih i kvalitetnih plodova koji trpe transport. Na tržištu postiže visoku cenu.
   

      KALIFORNIJSKA PLAVA (CALIFORNIA BLUE). Stvorena je u SAD. Sazreva sredinom jula. Koristi se kao stona šljiva i za preradu.
   

      ČAČANSKI ŠEĆER. Stvorena u Čačku, a priznata 1975. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Vrlo je pogodna za sušenje i daje suvu šljivu odličnog kvaliteta.

 

  PODIZANJE ŠLJIVIKA

 

• Krčenje prethodnih višegodišnjih zasada ukoliko ih je bilo.
• Uništavanje korova.
• Ravnanje terena.
• Popravka siromašnijih zemljišta unošenjem 50 tona organskih đubriva (stajnjak) i 700-800 kg/ha NPK     0:15:30 ili 8:4:24 pre duboke obrade zemljišta.
• Duboka obrada zemljišta.
• Fina priprema zemljišta za sadnju.
• Izbor i nabavka sadnica za podizanje šljivika. S obzirom da je šljiva višegodišnja biljka i da su za podizanje šljivika potrebna velika. finansijska sredstva, greška u nabavci sadnog materijala se ne može ispraviti i može dodatno skupo koštati proizvođača. Zato se preporučuje nabavka sadnica od registrovanih, proverenih i renomiranih proizvođača. Posebno je značajno da sadnice budu bezvirusne, naravno uz ostale kvalitativne osobine sadnog materijala šljive.
• Šljiva se sadi od opadanja lišća u jesen do kretanja vegetacije u proleće. Najbolje je kada se šljiva sadi u jesen. Sve je lošija varijanta što se sadnja približava proljeću.
• Kopanje jamića.
• Po mogućnosti, koren sadnice pre sađenja umočiti u smešu jednog dela sveže goveđe balege, dva dela zemlje i jednog dela vode.
• Sadnice se sade na istoj dubini na kojoj su bile u rastilu.
• Pre stavljanja zadnjeg sloja zemlje kod sadnje, dodati 150 grama kombinovanog mineralnog đubriva (NPK).
• Posle toga se doda još jedan tanki rastresiti sloj zemlje.
• Da bi se uspostavio bolji kontakt žila sadnice sa zemljom, to se postiže gaženjem zemljišta oko sadnice i zalivanjem.
• Posađene sadnice se ranije u proleće skrate na 90 cm iznad zemlje.
• Šljiva se sadi na rastojanju 5 metara između redova i 4, 3 ili 2 metra rastojanja između sadnica u redu. U poslednje vreme se zasadi šljive podižu na rastojanju 5x2 metra. Ova gustina sadnje zahteva intenzivno rezanje i primenu intenzivne agrotehnike.

[deki]

Pa nije bas malo, puno potrebnih  informacija oko zasada sljivika ima u knjizi prof.dr Petra D. Misica -SLJIVA- Evo nesto za oranje izabranog  zemljista:

-Najbolji kvalitet oranja ili kako kaze prof. "rigolovanja" je pri koriscenju plugova-obrtaca, jer ostavljaju ravnu izoranu povrsinu,
-Dubina oranja na laksim zemljistima treba da bude 60 cm, a na tezim od 70-80 cm,
-Oranje treba obavljati kada je zemljiste umereno vlazno,
-Zaorano zemljiste se ostavlja u otvorenim brazdama najmanje mesec dana, a mnogo je povoljnije ako taj period traje nekoliko meseci

Mozda neko ima i prakticnih iskustava u podizanju sljivika, to bi bile ekstra informacije

[peca50]

Pri podizanju zasada šljive treba obratiti pažnju na puno stvari jer se neke greške kasnije nemogu ispraviti.
-Pravilan odabir sorte
podrazumeva izbor sorata u odnosu na namenu šljive (za rakiju, sveži plasman, sušenje)
izbor u odnosu na podneblje: rane, srednje, pozne, a u zavisnosti od nadmorske visine i pojave kasnih prolećnih, odnosno ranih jesenjih mrazeva.
Pravilan odabir u odnosu na oplodnju: dali su samooplodne ili su im potrebni oprašivači.
Pravilan odabir sorata u odnosu na podnošenje suše, i planiranje zalivanja ako nema dovoljno padavina.
-Raspored redova i gustina sadnje.
Planirano rastojanje u redu i rastojanje redova, kao i pravac prostiranja u odnosu na konfiguraciju terena.

Normalno ovo je samo jedan deo napomena našta treba obratiti pažnju.
Osnova svakog nameravanog posla, pa i sadnje šljive,  se sastoji iz nekoliko vaza priprema i netreba nijednu zanemariti.
Prvo se radi  procena izvodljivosti i realizacije. Na osnovu dobro urađene procene  rade se operativni planovi izvođenja radova i finansiskog pokrića troškova. Možda sve ovo deluje dosta administativno, ali zapamtite: ako ste uradili realnu procenu posla i na osnovu te procene uradili kvalitetne planove izvođenja, uspeh je sto posto zagarantovan, a da bi i jedno i drugo kvalitetno uradili morete biti dobro informisani i imati stručnu podršku u svim fazama.

[deki]

Pri podizanju zasada šljive treba obratiti pažnju na puno stvari jer se neke greške kasnije nemogu ispraviti.

Potpuno si u pravu Peco,
Posto sam se ja odlucio da zasadim izrazito rakiske sorte sljiva ( pozegaca i crvena ranka ), a posedujem mlade izdanke (mladare ) u dilemi sam da li njih da zasadim ili da koristim samo sertifikovane sadnice sa Vocarskog instituta u Cacku. Jasno mi je da treba da mladare ispitam na sarku ( znamo da je pozegaca vrlo podlozna toj opakoj bolesti  ) ali ce me to puno kostati, a sadnice crvene ranke koliko znam i ne postoje. Zelja mi je da u svom vocnjaku imam stare autohtone Srpske sorte i da nastavim tradiciu u mom kraju koja je stara 100 i vise godina.
Zato eventalne greske u podizanju sljivika tesko ili nikako ne mogu da se otklone u toku zivota zasada

[peca50]

Crvenu ranku karakteriše izuzetno plitak korenov sistem u startu, pa samim tim izdanci crvene ranke, a koji se koriste za podizanje novog zasada moraju biti dobro učvršćeni pri sadnji, a u smislu dobrog gaženja, a posebno treba obratiti pažnju na što bolju ožiljenost. Pošto Deki planiraš da zasadiš površinu oko jednog hektara, i ako nemaš dosta kvalitetnih izdanaka ranke, to je najbolje da ideš na fazno podizanje u smislu svake godine po jedan deo a sa kvalitetnim izdancima. Obrati pažnju da je crvena ranka samobesplodna pa su joj potrebni oprašivači. Praksa je pokazala da je najbolji oprašivač za ranku belošljiva ili belaš, kako je još zovu, a cveta skoro u isto vreme kad i ranka, i mislim da je u tvom kraju ima dosta. Da bi se postigao pun efekat oplodnje potrebno ti je na svakih sto ranke oko desetak belošljive. I mada malo bežim sa teme, možda niste znali jednu interesantnu činjenicu da je za kajsiju najbolja podloga baš belošljiva. A evo i zašto: podudarnost podloge i kalema je idealna, višestruko bolji kvalitet ploda kajsije se dobija, u odnosu na kajsije kalemljene na dženariki. I ono što je najvažnije: čuli ste za bolest, ili virozu, ili kako se već svrstava apopleksa; ako se kajsija kalemi na belošljivi na visini ne nižoj od 60santimetra, i ako se poštuje pravilo da se ne reže nikad kad je u stadijumu mirovanja, apopleksa se skoro nikad nejavlja.
No da se vratim na šljivu, ovoga puta na požegaču. Izbor sadnog materijala, akoji neće ići na proveru u institut, može se izvršiti i odokativno, što znači da treba izabrati isključivo sadni materijal iz šljivika koji sigurno nisu zaraženi šarkom, a što se vrlo lako može uočiti. Posebno obratiti pažnju pri podizanju novog zasada da u neposrednoj blizini nema šljivika zaraženih šarkom. Pripremom i "sterilizacijom" zemljišta kao i kvalitenim đubrenjem će se eliminisati eventualna pojava šarke na požegači.

[deki]

Pa za sada imam oko 200 odgajenih mladara crvene ranke i za njih bi trebao biti siguran da su ok ( inace u mojim starim sljivicima crvena ranka je bila u kombinaciji sa crnosljivom koja je sluzila kao oprasivac ).Oko pozegace imam dilemu, odokativno-moze ali...
Mozda neko zna gde mogu da se nadju kvalitetne sadnice pozegace jer ih Institut za vocarstvo u Cacku ne proizvodi.
Peco,kako sterilizaciom zemljista  pojasni mi???

[peca50]

Najednostavniji i najevtiniji način sterilizacije zemljišta je pre obrade baciti oko 10 kilograma kreča u prahu po jednom aru (100 met kvadratna), pa onda izorati. Postoje i drugi načini skuplji, međutim tenutno nisam dobro informisan koja sredstva koristiti umesto kreča, što nije veliki problem, samo se treba raspitati kod proizvođača ili uvoznika!
Crnošljiva je takođe dobar oprašivač, ima je i kod mene u šumadiji, nisam bio siguran da je ima i kod tebe. Jedini problem kod mene, u mom rodnom kraju, je taj što crnošljiva malo kasnije cveta od ranke, ali se najčešće prklopi pa tako i dođe do delimičmog oprašivanja, što neki put i nije loše s obzirom da crvena ranka ima osobinu periodičnog rađanja, tojest jedne godine prerodi a naredne slabo rodi. Ti znaš da crvena ranka ima još jednu slabost a ta je da zna kad preodi polomi grane teret roda, ali joj je dobra ta osobina da vrlo brzo obnavlja. Najveći neprijatelj zasada šljivika ranke je svakako kasni prolećni roviti, vodeni sneg, koji se lepi na krunu, pa pošto je zemljište dosta raskvašeno, a korenov sistem relativno slab i plitak, dolazi do izvaljivanja stabala. Mera za to je da se pri formiranju, ide na to da kruna bude što bliže zemlji da bi se opterćenje lakše podnelo.

[NSM]

Pripremom i "sterilizacijom" zemljišta kao i kvalitenim đubrenjem će se eliminisati eventualna pojava šarke na požegači.

Peco izvini, ali nije tako. Sarka sljive se ne prenosi zemljistem i dezinfekcija jeste pozeljna (ne i neophodna) zbog zemljisnih stetocina i izazivaca bolesti, ali nece spreciti sarku ako je u tom podrucju ima. Najcesci prenosioci su lisne vasi mada ima i drugih.
Oprosti za ovo ali samo da ne napravimo zabunu.
Imam zasad sljiva (oko 5 ha) cacanska rodna i stenlej kao i starijeg zasada pozegace i preporucujem da, ako se parcela na kojoj se namerava podizati sljivik nalazi u blizini vec zarazenog (sarkom) vocnjaka da se od pozegace (i ca rodne, ma sta se po literaturi nalazilo) odustane
Nadam se da se ne ljutis posto nameravam da te nesto priupitam oko rakije, tu sam bas tanak:)
pozdrav

[dioda]

Ma naljutice se sigurno, zaboravi na bilo kakva pitanja 
Salim se malo NSM, kad bolje upoznas pecu onda ces skontati da nemas razloga za brigu 

[peca50]

Peco izvini, ali nije tako. Sarka sljive se ne prenosi zemljistem i dezinfekcija jeste pozeljna (ne i neophodna) zbog zemljisnih stetocina i izazivaca bolesti, ali nece spreciti sarku ako je u tom podrucju ima. Najcesci prenosioci su lisne vasi mada ima i drugih.
Oprosti za ovo ali samo da ne napravimo zabunu.
Imam zasad sljiva (oko 5 ha) cacanska rodna i stenlej kao i starijeg zasada pozegace i preporucujem da, ako se parcela na kojoj se namerava podizati sljivik nalazi u blizini vec zarazenog (sarkom) vocnjaka da se od pozegace (i ca rodne, ma sta se po literaturi nalazilo) odustane
Nadam se da se ne ljutis posto nameravam da te nesto priupitam oko rakije, tu sam bas tanak:)
pozdrav

Ih kako sam se samo naljutio! Pa gde nađe mene pecaroša da ljutiš, sad sam tek ljut ko leptir!
Ovo je normalno šala!
A sad konkretno o šljivi i šarki.Dugogodišnja istraživanja šljive požegače, a u odnosu na pojavu šarke, nisu još uvek jasno definisala i samim tim uspela da otklone ili predlože efikasna rešenja za eliminaciju te bolesti (ako tako može da se nazove, ali i može). Zašto sam predložio kao i jednu od preventivnih mera, pored zdravog sadnog materijala, i sterilizaciju zemljišta. Lišće, trava a i samo zemljište sadrži, uslovno rečeno sve i svašta, tako da je sterilizacija preventivna mera.
Navešću neke primere, ali koji nisu indikativni za šljivu, ali su se kao mere pokazali efikasni. Kod kajsije apopleksa se vrlo uspešno eliminiše, odnosno svodi na minimum njena pojava, ako se kalemi na belošljivi na visini ne nižoj od 60 cm, i ako se ne reže na zrelo. Filoksera je uspešno iskorenjena kod vinove loze, zahvaljujući nizom preporučenih i obavezujućih mera, a to je već poznato da ne kuckam.
Ove primere sam naveo, jer još uvek se niko stavarno ozbiljno pozabavio šarkom šljive, jer očigledno klasična primena odreženih preparata je ne sprečava da se javlja i uništava!

[NSM]

Ih kako sam se samo naljutio! Pa gde nađe mene pecaroša da ljutiš, sad sam tek ljut ko leptir!
Ovo je normalno šala!
A sad konkretno o šljivi i šarki.Dugogodišnja istraživanja šljive požegače, a u odnosu na pojavu šarke, nisu još uvek jasno definisala i samim tim uspela da otklone ili predlože efikasna rešenja za eliminaciju te bolesti (ako tako može da se nazove, ali i može). Zašto sam predložio kao i jednu od preventivnih mera, pored zdravog sadnog materijala, i sterilizaciju zemljišta. Lišće, trava a i samo zemljište sadrži, uslovno rečeno sve i svašta, tako da je sterilizacija preventivna mera.
Navešću neke primere, ali koji nisu indikativni za šljivu, ali su se kao mere pokazali efikasni. Kod kajsije apopleksa se vrlo uspešno eliminiše, odnosno svodi na minimum njena pojava, ako se kalemi na belošljivi na visini ne nižoj od 60 cm, i ako se ne reže na zrelo. Filoksera je uspešno iskorenjena kod vinove loze, zahvaljujući nizom preporučenih i obavezujućih mera, a to je već poznato da ne kuckam.
Ove primere sam naveo, jer još uvek se niko stavarno ozbiljno pozabavio šarkom šljive, jer očigledno klasična primena odreženih preparata je ne sprečava da se javlja i uništava!

Uh sad mi je lakse:)
Ali zaista. Znas ne volim kad se neko razmece znanjem, ali htedoh da kazem nesto u sta sam siguran pa....
Problem sake sljive se ne da tako lako resiti i vise se svodi na administrativne nego tehnoloske i stucne mere. Mora se podrucje koje se zeli osloboditi virusa ocistiti (krcenje) od svih potencijalnih nosilaca a to je zaista sirok spektar (rod Prunus), sto mora da bude odluka drzavnih organa (nadoknada stete i ostalo) a i kosta. Siroka tema, ostaje na nauci da pronadje, stvori sortu otpornu na sarku, (Valjevka je jedna od tih, ali ima nekih drugih mana), ali i tad postoji opasnost da li ce virus mutirati pa i tu novu uciniti neotpornom. Vecna borba coveka i virusa.
Za kajsiju je jos jedna mera preporucljiva u borbi protiv apopleksije a to je formiranje piramidalne krune (bez racvi), ali sve su to indirektne mere, kao i gusci sklop i ostale ali jedino su nam one na raspolaganju.
Hvala sto se nisi naljutio:)

[deki]

Dobro dosao NSM, gde si do sada. 

Imam zasad sljiva (oko 5 ha) cacanska rodna i stenlej kao i starijeg zasada pozegace i preporucujem da, ako se parcela na kojoj se namerava podizati sljivik nalazi u blizini vec zarazenog (sarkom) vocnjaka da se od pozegace (i ca rodne, ma sta se po literaturi nalazilo) odustane

Oko 5 ha, pa to je nesto, sigurno mozes puno da pomognes nama sto krecemo u neke ozbiljnije vode sto se tice sljivika.
Ja sam izabrao pogodnu parcelu oko 1 ha i zemljiste sam dao na ispitivanje (uskoro ocekujem rezultate ), nakon ovih kisa krecem u zaoravanje parcele gde ce mi trava koje nije kosena oko 2 god. posluziti kao djubrivo ( naravno nabacio sam i malo stajnjaka ).
I dalje sam u dilemi oko sadnica, ali sam sve blizi da odustanem od Pozegace jer ne postoje sertifikovane sadnice, a i veliki je rizik da sa mojim mladarima pozegace ne zarazim celi sljivik. Sva ova diskusija oko sarke i moja saznaja iz literature i od seljaka mi govore da je to ipak greska i da pozegaci dolazi sudnji dan-steta velika steta. Doduse cuo  sam, na sajmu sljiva u Osecini, da pojedinci imaju svoje odgajene i kontrolisane mladare pozegace i da su sadili i vece vocnjake do 1 ha.
Mesto koje sam izabrao za moj vocnjak je poprilicno udaljeno od ostalih sljivika u selu i nadam se da cu spreciti prenosenje zaraze, znaci samo dobar i sertifikovan sadni materijal i bozija pomoc.
 NSM, voleo bih da cujem  tvoja iskustva oko podizanja sljivika i tvoj predlog oko sadnog materijala.
PS Peca je kralj, sta bi mi ako bi se on ljutio na sve nas koji pokusavamo da prosirimo svoja znanja i naravno da razmenimo stecena iskustva

[NSM]

I dalje sam u dilemi oko sadnica, ali sam sve blizi da odustanem od Pozegace jer ne postoje sertifikovane sadnice, a i veliki je rizik da sa mojim mladarima pozegace ne zarazim celi sljivik. Sva ova diskusija oko sarke i moja saznaja iz literature i od seljaka mi govore da je to ipak greska i da pozegaci dolazi sudnji dan-steta velika steta. Doduse cuo  sam, na sajmu sljiva u Osecini, da pojedinci imaju svoje odgajene i kontrolisane mladare pozegace i da su sadili i vece vocnjake do 1 ha.
Mesto koje sam izabrao za moj vocnjak je poprilicno udaljeno od ostalih sljivika u selu i nadam se da cu spreciti prenosenje zaraze, znaci samo dobar i sertifikovan sadni materijal i bozija pomoc.
 NSM, voleo bih da cujem  tvoja iskustva oko podizanja sljivika i tvoj predlog oko sadnog materijala.
PS Peca je kralj, sta bi mi ako bi se on ljutio na sve nas koji pokusavamo da prosirimo svoja znanja i naravno da razmenimo stecena iskustva

Sto se tice sorti sljiva, jedinosto je sigurno je da ne postoji idealna,i da je prilicno mali izbor. Kod drugih vocnih vrsta je bolja situacija ali tako nam je kako nam je. Krece nesto malo da se uvozi iz Francuske, nesto cak i iz Poljske ali sve je to jos u eksperimentalnoj fazi. U Valjevu ima jedan ozbiljan zasad sa tim sortama pa nam ostaje da to (ako treba i krisom:)) pratimo. Ja sam ubedjen da je pozegaci nazalost  dosao kraj, bar sto se tice vecih zasada. Preveliki je rizik posaditi veliki zasad i doci u situaciju da se posle nekoliko godina nege, podizanja, na kraju i ulaganja novca, krci.
Oko izbora sorte: Prvo treba da se odlucis sta ces sa tom sljivom. Ako nameravas rakiju, nemoj Stenlej koji je najpogodniji za podrucja sa sarkom ali u rakiji nije najbolji. Morao bi da se pasira (puca kospa) ali ni tada nije ni blizu recimoo cacanske rodne, koja je opet osetljiva na sarku, trazi redovnu i rezidbu i malo vestije rezace inace zna da prerodi, ostane sitna i crvena, sa malo secera a naredne godine ne rodi. Nedostatak je i izrazeno neravnomerno zrenj, pa je obavezno kupljenje u vise navrata (podkupljanje) sto zahteve dodatnu organizaciju a i sredstva. Ako se planira prodaja u svezem stanju (branica) onda mogu i ranije sorte i tu je Cacanska lepotica sasvim zadovoljavajuca a i stenlej je dobar za tu vrstu plasmana.
Izdanacka (sadnica iz tvog zasada) jeste najjeftinije resenje ali je zato i najlosije i ja ne preporucujem. Nikada se ne moze naci dovoljno dobrih, ujednacenih sadnica za ipak ozbiljnu povrsinu od jednog ha tako da ce ceo zivotni vek vocnjak biti neujednacen, kako po bujnosti tako i po obliku krune. To naravno nije jedini razlog ozbiljiji su razlozi to sto se nikada ne zna sta se zapravo posadilo, kakvog zdravstvenog stanja a cak i sama pozegaca ima razlicitih "tipova" pa se moze dobiti sarenolikost i u kvalitetu ploda. Posebno sto i vlada daje neke subvencije za podizanje zasada tako da ni finansijski efekat ne treba da bude razlog.
Oko pripreme zemljista. Taj pokrivac koji ces zaorati jeste nekakva organska materija ali moj savet je da ga zanemaris prilikom odredjivanja potrebne kolicine (na osnovu analize zemljista) tako da, obezbedi dovoljno stajnjaka ne uzimajuci u obzir zaorani pokrivac. Ako se nema dovoljno stajnjaka ne moras rasturati po celoj povrsini vec samo u rupe (jamice) prilikom sadnje, a narednih godina sejati nesto sto ce sluziti kao zelenisno djubrene, ako se ne planira medjuusev. Ako stajnjak stavljas u jamice vazno je kako se stavlja da ne dodje u neposredan kontakt sa korenovim sistemom) Za medjuusev nije los pasulj, dobar za vocnjak, relativno se lako radi, a i uvek ima dobru cenu,kazu. (Ovo sa cenom treba proveriti)
Vazan je i pravac redova i razmak ali to si verovatno vec odlucio.
Drago mi je ako sam nesto pomogao a ako te jos nesto zanima pitaj, mozda cu znati.
Pozdrav

[deki]

Oko izbora sorte: Prvo treba da se odlucis sta ces sa tom sljivom. Ako nameravas rakiju, nemoj Stenlej koji je najpogodniji za podrucja sa sarkom ali u rakiji nije najbolji. Morao bi da se pasira (puca kospa) ali ni tada nije ni blizu recimoo cacanske rodne, koja je opet osetljiva na sarku, trazi redovnu i rezidbu i malo vestije rezace inace zna da prerodi, ostane sitna i crvena, sa malo secera a naredne godine ne rodi. Nedostatak je i izrazeno neravnomerno zrenj, pa je obavezno kupljenje u vise navrata (podkupljanje) sto zahteve dodatnu organizaciju a i sredstva. Ako se planira prodaja u svezem stanju (branica) onda mogu i ranije sorte i tu je Cacanska lepotica sasvim zadovoljavajuca a i stenlej je dobar za tu vrstu plasmana.

Deo sljivika bi sigurno koristio za proizvbodnju rakije. Kakva je cacanska lepotica-kazu da nije losa za rakiju
Zao mi je to sto cujem za cacansku rodnu, (jedan od njenih roditelja je pozegaca) i kazu da je za rakiju dosta dobra.Sta je sa cacanskom ranom. Mozda deo sljivika od sorti koje su pogodne i kvalitetne za rakiju a deo sa stenlejom ili neom drugom sortom 

Sto se tice izdanaka tvoje misljenje je samo potvrdilo ono  do cega sam i ja dosao ( hvala ). Samo sertifikovane sadnice ( zahtev ministarstvu za podsticana sredstva prilikom podizanja vocnjaka- za ovu godinu je bilo oklo 250 dinara po sadnici za cacanke i oko 180 din. za senlej ).

Oko pripreme zemljista cekam rezultate analize, naravno ostavio sam  stajnjak za jamice, i to sadnja po svim pravilima. Podkultura u vocnjaku? Pa nije los pasulj, ali otom potom.
 Puno hvala NSM