21. Januar 2019, 08:08:16 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 [2] 3 4 ... 15   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Lozovača  (Pročitano 125250 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 701

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #15 Poslato: 06. Mart 2009, 23:57:37 »

U pravilniku o kvalitetu al.pica posebno je pomenuta rakija od suvog grozdja.
O njoj sam cuo oporecna misljenja. Da je oobra i da nista ne valja.
Pricao mi je jedan prijatelj da je na fruskoj gori pece neki poznati kafedzija kada mu nestane negove loze i da su gosti-zadovoljni.
Kakva su vasa degustaciona iskustva sa ovom vrstom rakije.
Navodno od kilograma suvog gorzdja dobije se 3 litra rakije!? Tehnologija , kako sam cuo, ide ovako. Na kilogram  suvog grozdja
ide 5-7 litara mlake vode, kvasac, fermentacija itd...
Ako je ovo dobra rakija - trenutno se moze napraviti i za male pare. Kilogram suvog grozdja iz Irana je od 80 do 100 dinara.
Pod uslovom da nisam promasio - otvaram temu.
pozdrav svima

Ја нисам на онај наш скуп понео своју ракију од султана грожђица коју правим већ већ дуже време и која ми је и прва ракија, прва креација.
Мењао сам штошта на њој и тренутно је правим у једнократној дестилацији на јачину од неких 53 % а онда разблажим на 43%.
Међутим, мислим да ћу ускоро поново нешто мењати.
Ја ракију оцењујем као добру али остали људи различито: некима се изузетно свиђа а другима баш и не.
Интересантно је да се сад не свиђа онима који су је одлично оцењивали кад сам је правио у чистом препепку на 72% јачине.

Рецепт који наводите није добар.
Вода коју треба додати одговара количини изгубљене воде приликом сушења а то је, отприлике, на сваки килогарам сувог грожђа око 3,5 литре. На овај начин добије се ком између 10 и 11%.
И није могуће, без заслађивања шећером, добити толико ракије од килограма сувог воћа. Проценат шећера у сувом грожђу, султани, око 64%, што значи да се у препеку, и кад се разреди, може од килограма добити око 7 до 7,5 дл ракије а у једнократној дестилацији око пола литре (и доста патоке).
Sačuvana
blackcrow
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Poruke: 1

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.5


« Odgovor #16 Poslato: 16. Maj 2009, 22:47:07 »

posto ove godine planiram da prvi put pecem lozu da li je neko raspolozen da mi jednostavno objasni ceo postupak.hvala
Sačuvana
sale
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 40
Lokacija: Beograd
Poruke: 1.136

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.10


« Odgovor #17 Poslato: 17. Maj 2009, 08:25:30 »

Pecenje loze je isto kao i pecenje drugih rakija.Grozdje izmuljas i stavis u bure gde zapocinje proces fermentacije.Bure zatvoris kako kljuk ne bi oksidirao i onemogucio vinske musice da dolaze na kljuk.Stavis vranj kako bi CO2 mogao da se oslobadja iz bureta.Prvih nekoliko dana mozes 1-2puta dnevno da promesas kljuk.Kada se zavrsi fermentacija pristupas pecenju.To bi bilo u najkracim crtama.
Sačuvana
killroy
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 45

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.10


« Odgovor #18 Poslato: 18. Maj 2009, 23:16:47 »

I mene zanima opis postupka...
Da li se burad skroz zatvaraju, tj. da li moze loza da fermentira u kacama, pa da se poklopi ili slicno?
Procitao sam negde na forumu da ima varijanta da se ubaci klip kukuruza u kazan i sa time da se kuva...
Molim iskusnije clanove foruma za savete!
Unapred hvala
Sačuvana
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 38
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.434

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.10


« Odgovor #19 Poslato: 19. Maj 2009, 09:48:25 »

Radis sve isto kao da pravis vino, sa tom razlikom sto na kraju fermentacije ne odvajas vino od komine vec sve zajedno ide u kazan na destilaciju whistlefly

O fermentaciji kod proizvodnje vina je dosta toga napisano pa prelistajte teme u forumu "Vinarstvo"
Sačuvana
Трифун
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 12

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.10


« Odgovor #20 Poslato: 20. Maj 2009, 23:58:09 »

Постоје две варијанте ракије од грожђа. Једна се справља са целим гроздовима, бобице и петељке а друга варијанта је само са бобицама. Наравно да је ова друга варијанта мучнија и тежа али питање је само за кога правиш и какву ракију хоћеш. Остало су само нијансе  Smiley а принцип је исти (као што рече сале)
Sačuvana
KizaHood
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 45
Lokacija: Kragujevac
Poruke: 243

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 6.0


« Odgovor #21 Poslato: 21. Maj 2009, 16:15:30 »

Najosnovnija pravila:

1.Ako hoces DOBRU lozovacu, ne vadi vino pre pecenja, kao sto ti Dioda vec rece.

2.Prouci pravilo 1
Sačuvana
killroy
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 45

OS:
Symbian OS
Browser:
Opera 8.65


« Odgovor #22 Poslato: 25. Maj 2009, 00:23:12 »

grozdja imam na pretek, i muljacu koja odvaja grozd od peteljke, ali mi fali prakticnog znanja... Dobra volja postoji, nadam se da cu dobiti par konkretnih odgovora!
Da li kace za fermentaciju grozdja za proizvodnju lozovace treba da budu skroz zatvorene ili "preklopljene"?
Gde da kupim kazan od 200-250 litara?
Molim za savet
Sačuvana
sale
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 40
Lokacija: Beograd
Poruke: 1.136

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.10


« Odgovor #23 Poslato: 25. Maj 2009, 06:54:28 »

Kace bi trebale da budu zatvorene kako kljuk ne bi oksidirao.Kazan bi mogao da potrazis na nekoliko mesta o kojima smo pisali na forumu.Nisam siguran koja je tema ali ces je naci.
Sačuvana
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 38
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.434

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.10


« Odgovor #24 Poslato: 25. Maj 2009, 10:03:39 »

Ne znam na sta mislis kada kazes da je sud "skroz zatvoren"?
U toku fermentacije se oslobodi priblizno 45 puta veca zapremina CO2 od pocetne zapremine kljuka. Znaci, ako imas 100 litara kljuka u toku fermentacije ce se osloboditi oko 4500 litara ugljendioksida. Ako je sud u kome previre kljuk hermeticki zatvoren i ima zapreminu od 150-200 litara moguce je da ce u jednom momentu komina biti na plafonu i zidovima Grin
Resenje su vranjevi o kojima se vec pisalo...

Mozes raditi i otvorenu fermentaciju sa uzdignutom kominom. Sud punis do 75% zapremine, kada vrenje pocne CO2 ce podizati cvrste delove na povrsinu (1/3 u vinu 2/3 napolju) pa je potrebno najmanje 2 puta dnevno potapati kominu da ne dodje do razvoja sircetnih bakterija...
Ako vec imas grozdja za bacanje ne odvajas vino nakon 5-6 dana kao sto se inace radi vec sve ostaje zajedno do kraja fermentacije i onda ide na destilaciju.

O kazanima se pisalo, a najbolje je da proguglas i vidis sta se nudi i koliko kosta...
Sačuvana
killroy
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 45

OS:
Symbian OS
Browser:
Opera 8.65


« Odgovor #25 Poslato: 25. Maj 2009, 17:42:10 »

ok, znaci otvorena fermentacija je ono sto ja trazim...
Sta znaci potopiti kljuk, kako se to radi?
Google slabo stoji sa rezultatima kada su kazani u pitanja, procitao sam postove na forumu, ali fokus je na kolonama i raznim modernim metodama destilacije...
Ja trazim standardni kazan-cev-tabarka od 200-250 litara, bez kolona i ostalih cudesa, ali zanima me i nacin indirektnog grejanja vodenom parom (malopre sam kontaktirao pecu u vezi sa tim), kao i pracenje procesa mernim instrumentima.
do sada sam nasao pro-mont, agromex, cuprumns, kazanizarakiju.com i des.
Da li se zna za jos kojeg proizvodjaca, kojeg od gore navedenih clanovi preporucuju?
Sačuvana
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 38
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.434

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.10


« Odgovor #26 Poslato: 25. Maj 2009, 17:59:24 »

Citat
Sta znaci potopiti kljuk, kako se to radi?

Znaci da one 2/3 koje isplivaju iz vina potopis a usput se kljuk izmesa...
Zavisi koliki je sud, mozes raditi cime god hoces, rukama, motkom...

Evo pogledaj ovaj klip pa ce ti biti jasno



Sačuvana
KizaHood
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 45
Lokacija: Kragujevac
Poruke: 243

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 6.0


« Odgovor #27 Poslato: 29. Maj 2009, 19:37:08 »

ok, znaci otvorena fermentacija je ono sto ja trazim...

Ako si pocetnik bolje da pocnes sa zatvorenom. Nema potapanja niti bilo kakvih drugih radnji za vreme previranja. Samo je bitno da sud u kome se vrsi vrenje nije hermeticki zatvoren, ali treba da bude zatvoren.

Evo kako ja to postizem: u bure u kojem planiram da mi se vrsi fermentacija prvo sipam malo vode (jedno 10 litara), onda bure zatvorim pa okrenem naopako. Ako pocne da curi, to znaci da cep NE zatvara hermeticki i to je idealna kombinacija - CO2 moze napolje, sircetuse ne mogu unutra Thumb Onda prospem vodu i ubacim dzibru.

Desi li se da iz zatvorednog bureta voda ne curi kad se okrene naopako, ponovi postupak sa ne bas do kraja zatvorenim cepom (npr. zavrnes 1 krug manje).

Vecina plasticnih burica koji se najcesce koriste za previranje ionako ne dihtuje hermeticki, tako da nema problema.
Sačuvana
KizaHood
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 45
Lokacija: Kragujevac
Poruke: 243

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 6.0


« Odgovor #28 Poslato: 19. Avgust 2009, 15:55:58 »

Eh, ovo, za grozdje, odvratno vlazno-vrelo leto...

Nisam oprskao grozdje posle one prosle kise da bih ispostovao karencu, tako da ni problemi nisu izostali. Sortu "Kraljica vinograda" mi je zahvatila siva trulez, i to podosta, tako da sam juce sve obrao, izmuljao, i napunio jedno bure. Naravno, poodbacivao sam delove grozdova zahvacene trulezi i muljao samo zdrave plodove. Ipak, neminovno je nesto sive trulezi doslo u kominu. Dodao sam kvasac tako da u startu nadjaca sivu trulez i sprovede burno vrenje pre nego sto trulez nacini neku vecu stetu u komini, tj. bar se nadam ovakvom scenariju.

Da li je vec neko od vas imao ovaj problem, tj. sa kojom verovatnocom mogu da ocekujem da ce komina prevreti u nesto upotrebljivo za pecenje rakije?

Ranijih godina nije bilo toliko sive trulezi u vinogradu (osim 2005, ali tad je unistila sve pa nije ni bilo pecenja rakije) tako da nemam empirijski odgovor na ovo pitanje.
Sačuvana
vladan
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 67
Lokacija: Vinograd u Cortanovcima
Poruke: 161

OS:
Windows 95
Browser:
Mozilla 1.6


« Odgovor #29 Poslato: 20. Avgust 2009, 07:55:22 »

Ne verujem da je siva trulez mogla tako brzo da se razvije po ovakvom vremenu. Zrna su spodaricno kod kraljice, kardinala i ribijera  ispucala od kise i u mom vinogradu ali se nije pojavila siva trulez. U principu grozd za koji verujes da je oboleo od sive trulezi prineses nosu omirises i ako u mirisu nema mirisa sirceta moze ici u rakiju bez odvajanja obolelog dela grozda. Ako se oseca na sirce bolje ga je ne stavljati u rakiju tu nece vise nikakav kvasac pomoci. Retko se na stonim sortama razvija plemenita siva trulez, pa i ako se razvije ona je nepozeljna kod konzumnog grozdja, ali za rakiju kao i za vino plemenita siva trulez je pozeljna. drugi nacin da utvrdis o kakvoj sivoj trulezi se radi je da refraktometrom uporedis kolicinu secera na neostecenom pucetu i ostecenom pa ako je na ostecenom vise secera nego na neostecenom bilo bi jako pogresno takvo grozdje bacati.
Sačuvana
Stranice: 1 [2] 3 4 ... 15   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.02 sekundi sa 21 upita.