Medovača ili rakija od meda

[gile80]

I ja sam eksperimentisao u balonima od 5l ali je bilo  razlika u odnosu na fermentaciju u buretu, i po pitanju duzine fermentacije  i po pitanju samog produkta fermentacije.
Mislim da je svaki eksperiment dobrodosao sa malim kolicinama ali da nije sto posto merodavan.

Medovinu sam i ja pravio ali nisam postigao zeljeni efekat. Pravio sam i suvu medovinu i slatku ali imam osecaj da tu nesto nedostaje nekako mi je prazna. Na sajmu sam probao medovinu sa dodatkom aromaticnog bilja i osetno se vidi razlika u odnosu na ovo sto sam ja pravio. Tako da treba samo pronaci odgovarajucu recepturu.

Kada si pravio medovinu da li si sterilisao rastvor kuvanjem
 

[KizaHood]

E da, to sam zaboravio da pomenem. Sterilisao sam rastvor meda i vode do prvog kljuca, zatim se to lagano hladilo, u medjuvremenu sam poskidao suvu materiju koja se obrazovala po vrhu, a kad je temperatura pala na 35 stepeni dodao sam kvasac, sacekao 15 minuta i sve to sipao u balon uz istiskivanje vazduha.

Sto se tice kvaliteta, potpuno prevrela medovina je imala odlican kvalitet (u smislu cistoce, tj. odsustva gorusice i mamurluka) ali bez veze ukus; poluslatka medovina je imala odlican ukus!

[alambik]

Ja nisam nikad pravio medovinu (sticajem okolnosti ali i zbog visoke cene meda) ali sam čitao dosta recepata za istu i u svakom piše da je med lakše prevreti kad se prokuva u vodi ali da se tada gubi puno arome pa se ipak preporučuje hladno otapanje meda.
Ima li kiza, ili gile, komantar na ovo?

[gile80]

Manje vise postupak je isti kao sto sam i ja radio. Cak se i oko ukusa suve medovine slazemo. Navikli smo na vina od grozdja tako da je odsustvo aroma  primetno kod klasicne medovine. Zato treba resiti problem dodavanjem kojekakvih sastojaka ali to cu eksperimentisati u narednom vremenu.

Prosle godine sam eksperimentisao i probao vino od tresanja i meda. U pocetku je obecavalo, imalo je lep ukus i prijatne arome ali je odmah po zavrsetku vrenja krenulo sircetno vrenje i na kraju sam dobio , jeli, sirce. Trebao sam pre pocetka vrenja  da dodam vinobran.
Alambik je potpuno u pravu sto se tice aroma. Pokusavao nesto na tu temu, eksperiment u flasi, ali je veoma brzo krenulo neko nazovi sircetno vrenje. Problem je dugotrajna fermentacija i to sto med sadrzi mnogo raznoraznih materija, kako pisu u knjigama, koje su stetne po vrenje (enzimi, bakterije kiseline i ostalo ). Resenje koje predlazu je prokuvavanje.

Verujem da postoji nacin da se prokuvavanje izbegne i da se sacuvaju arome ali treba ga pronaci. Ono sto pise u literaturi je princip OVAKO BI TO TREBALO DA BUDE pa ti probaj kako ce da ispadne.

Drugar je kontaktirao profesora sa nekog univerziteta u nemackoj, sa kojim saradjuje po pitanju fermentacije grozdja i upotrebe kvasaca, da li ima iskustva oko proizvodnje medovine i postupka same fermentacije i odgovor je bio naravno nee. Iskustva nema i nije se sretao sa tim. Verovatno je slabo istrazivanja radjeno na ovu temu i u svetu, tako da nam jedino preostaje eksperimentisanje

[alambik]

Interesantno je da se medovina na germanskim jezicima zove mede, ili ponekad mee (što je isti koren), iako med ima sasvim drugi koren. Očigledno da je to ime slovenskog porekla.

[kazanpasa]

Med je prirodni proizvod pčela, a sadrži vrijedne tvari potrebne čovječjem organizmu za rast, razvoj i održavanje imuniteta. Sadrži uglavnom sljedeće sastojke: a. šećere (glukoza, fruktoza) b. vodu c. mineralne tvari d. bjelančevine (proteine) e. razne vitamine f. organske kiseline g. pelud i boje. Medovina (gvire) je napitak koji nastaje alkoholnim vrenjem vodom razrijeđenog meda, a rakija od meda se dobiva pečenjem (destilacijom) medovine (gvirca). Priprema otopine: U 100 litara tople vode otopi se oko 30 kg meda, zatim se u otopini odredi količina šećera pomoću saharometra ili refraktometra. Ako pri mjerenju utvrdite da niste postignuli željenu količinu šećera od najviše 15 %, dodajte još meda. Ako se ustanovi da otopina ima više od 15 % šećera, treba ju razrijediti s vodom. Otopina meda i vode stavi se u nerđajući lonac ili emajlirani lonac i zagrije se do vrenja kako bi se uništili patogeni mikroorganizmi.
Pri zagrijavanju dolazi do stvaranja pjene koju treba ukloniti, tj. odstraniti. Nakon zagrijavanja otopina u loncu se ohladi na 20 °C i poklopi. Radi boljeg okusa i arome ohlađenoj otopini dodaje se oko 25 g limunske kiseline prethodno otopljene u manjoj količini slatke mase (medovine). Ako se želi dobiti aromatična medovina (gvire), potrebno je na 100 litara dodati sljedeće sastojke: a. oko 15 g muškatnog oraščića, b. oko 15 g cimeta u korici, c. do 15 dag klinčića. Navedene mirodije potrebno je usitniti, a zatim staviti u platnenu vrećicu koja se objesi u posudu (lonac). Alkoholno vrenje otopine: Pripremljenu otopinu stavi se u vrionik (posudu), najbolje od nerđajućeg čelika odnosno inox-a. Ako se nema vrionik (posudu), može se vrenje provesti i u bačvi koja nema stranog mirisa. Da bi šećer u pripravljenoj otopini prevrio u alkohol, potrebno je dodati kvasac. Stoga se pripremljenoj otopini dodaje oko 55 g suhog vinskog kvasca ili 100 ml otopine selekcionirane kulture kvasca. Ako se dodaje suha količina kvasca od oko 55 g, potrebno ga je prethodno staviti u manji lonac i preliti sa oko 2 litre slatke otopine te tako ostaviti oko 1/2 sata kako bi se kvasac aktivirao, a zatim sve uliti u cjelokupnu otopinu. Vrionik (posuda, bačva) se zatvori poklopcem i na njega postavi vrenjača. Temperatura vrenja slatke otopine meda treba biti od 18 °C do 20 °C. Vrenje obično traje tjedan dana. U tijeku vrenja potrebno je povremeno kušati otopinu kako bi se ispitao odnosno provjerio tijek vrenja. Završetak vrenja potrebno je provjeriti saharometrom. Kad je vrenje završeno, dobije se otopina od meda koja se naziva medovina ili gvire. Takva otopina nije slatka jer ne smije sadržavati šećera ako je vrenje do kraja završeno. Zato, ako se želi dobiti slatka medovina ili gvire, dodaje se šećer po ukusu. Kako bi se spriječilo naknadno vrenje zbog | dodanog šećera, mora se medovina (gvire) čuvati pri temperaturi 10- 12°C, zatim se nakon 15 -20 dana otoči od nastalog taloga, a preostali talog po mogućnosti filtrira preko čiste platnene krpe ili gaze. Ako se želi postići intenzivnija boja medovine (gvirca), može se prije filtriranja dodati karamel (prženi šećer). Tako dobivena medovina (gvire) prelije se u staklene boce (posude) i može se upotrebljavati kao piće. Ako se želi dobiti rakija od meda, potrebno je medovinu (gvire) destilirati odnosno ispeći. Destilacija (pečenje): Nakon što se ustanovi završetak vrenja, potrebno je što prije obaviti destilaciju (pečenje) prevrele komine jer se inače karakteristične arome brzo gube ako se pečenje ne provede odmah nakon vrenja. Destilaciju je potrebno provesti lagano i pažljivo. Odležavanje, dozrijevanje i završna izrada rakije. Po obavljenoj destilaciji potrebno je destilat prepustiti odležavanju i dozrijevanju od najmanje šest tjedana. Destilat će biti to bolji što će dulje odležati. Nakon odležavanja destilat se razrijedi destiliranom vodom (ili mekom kišnicom) na jačinu od najmanje 37,5 vol % alkohola i tako je rakija od meda gotova. Ne preporučuje se ohlađivanje rakije na temperaturu ispod 5 °C ili držanje u hladnjaku jer na nižim temperaturama dolazi do izdvajanja eteričnih ulja,…

[kicca]

Interesantno je da se medovina na germanskim jezicima zove mede, ili ponekad mee (što je isti koren), iako med ima sasvim drugi koren. Očigledno da je to ime slovenskog porekla.

Medovina se inace pominje u narodnim epskim  pesmama i kada sam u skoli pitao sta je to receno mi je da je to vino kome je dodat med mislila je uciteljca na vino od grozdja.
 A ime je slovenskog porekla zato sto su stari sloveni bili aktivni pcelari i bavili se proizvodnjom meda i medovine jos u prapostojbini dok jos nisu ni znali za vinovu lozu.
 Siru popularnost u slovenskim zemljama u novije vreme Medovina duguje formiranju niza organizacija postovalaca(ili su to sekte)staroslovenskih obicaja i bozanstava '90tih godina prvo u Rusiji a poslei ostalim slovenskim zemljama.U Srbiji postoji par takvih drustava.
Ima nesto sto me zanima i sto bih voleo da cujem od onih koji su pili medovinu ili medovacu to je da kod konzumacije istih ne dolazi do pojave agresivnog ponasanja i drugih neprijatnih stanja kao kada se pretera sa ostalim alkoholnim picima.
Moram jos i ovo da dodam razlog popularnosti moze se naci i u relativno niskoj ceni meda u Srbiji.Otkupna cena meda na veliko se krece od 1,5 do 2,2 € A u zapadnoevropskim zemljama je to nekih 3* vise.Sad ako bi kom kostao cirka 200€ po kazanu(mislim na mali obican kazan) onda bi verujem i interesovanje bilo manje  

[KizaHood]

Ima nesto sto me zanima i sto bih voleo da cujem od onih koji su pili medovinu ili medovacu to je da kod konzumacije istih ne dolazi do pojave agresivnog ponasanja i drugih neprijatnih stanja kao kada se pretera sa ostalim alkoholnim picima.

Sto se tice agresivnog stanja, to nema pojma - ono zavisi od kolicine alkohola u krvi i ID-a konkretne individue (videti u filozofiji podelu na Id, Ego i Superego), tj. od karakteristika same individue koje isplivaju na povrsinu kad se svest povuce i odvede sa sobom moc samokontrole, ustupivsi mesto onom iskonskom, zivotinjskom, sto cuci u svakoj individui. Pijan covek je pijan covek i tacka.

A sto se drugih nezeljenih efekata tice, primetio sam da je medovina cistija od vina, tj. da je mamurluk od nje veoma podnosljiv - ne bili glava, ne grci se zeludac... Moguce je popiti vecu kolicinu medovine na prazan stomak i ne osetiti FIZICKE posledice, a znamo sta se desava kad se vino pije na prazan stomak...

@Alambik: u medu postoje razne necistoce, kao npr. vosak, koje isplivaju na povrsinu kad se razredjeni med prokuva. Kad se pece medovaca, to nije bitno, posto u procesu destilacije te necistoce ostaju u kazanu.

[Pravilnik]

Pozdrav svim clanovima foruma.
Da li neko zna kako je klasifikovana medovaca (rakija dobijena fermentacijom meda rastvorenog u vodi, dvostrukom destilacijom i
naknadnim dodavanjem male kolicine propolisa) u novom Pravilniku o alkoholnim picima.
Znaci, ne mislim na neku vocnu rakiju u koju je naknadno dodat med ( jer bi se to verovatno klasifikovalo kao liker ) već na rakiju dobijenu od meda.
Hvala.

[Pravilnik]

"ЗAКОН  О РАКИЈИ И ДРУГИМ АЛКОХОЛНИМ ПИЋИМА

Врсте алкохолних пића
Члан 6.

Ракија је алкохолно пиће произведено дестилацијом ферментисаног
кљука, матичног сока, комине или пикеа воћа, грожђа, јестивих шумских
плодова и других сировина пољопривредног порекла са минималним садржајем
етанола 15% v/v и са сачуваним специфичним сензорним особинама које
потичу од сировине од које је произведена."

[/i]

Po ovome ispada da medovača nije rakija!?!?
Šta je onda?

[lozar]

"Ракија је алкохолно пиће произведено дестилацијом ферментисаног
кљука, матичног сока, комине или пикеа воћа, грожђа, јестивих шумских
плодова и других сировина пољопривредног порекла са минималним садржајем
етанола 15% v/v и са сачуваним специфичним сензорним особинама које
потичу од сировине од које је произведена."
ako čitaš samo podvučeno ne vidim zašto ne bi spadala u rakije jer:
-je sirovina poljoprivrednog porekla(pčele daju med a one se u poljoprivrednoj statistici vode kao"sitna stoka")
-dobija se fermentacijom vodenog rastvora meda pa posle toga njegovom destilacijom
-ima koncentraciju alkohola veću od 15 %vol.(nadam se da si mislio na takvu medovaču)
doduše naša administracija i njena tumačenja su čudo.ranije je postojala kategorija specijalnih rakija pa se sve što nije moglo da prođe kao obična(čitaj prirodna) rakija se podvodilo pod tu kategoriju
sada u Članu 6. Zakona stavom "Ostala alkoholna pića su alkoholna pića koja se proizvode po proizvođačkoj specifikaciji koju donosi proizvođač, odnosno obezbeđuje uvoznik."se omogućuje da može da ide sve samo ako nije štetno po zdravlje.

[Pravilnik]

Med je sirovina poljoprivrednog porekla i to niko ne osporava, ali
rastvor meda nije ni kljuk, ni matični sok, ni komina, ni pike. Jer bi tom logikom
alkoholno piće dobijeno fermentacijom  i  destilacijom  rastvora šećera
takođe bilo rakija jer je šećer poljoprivrednog prekla (od šećerne repe).

Na ovo pitanje ni ispektor koji je došao u obilazak podruma nije znao da mi da adekvatan
odgovor, već me je pitao zašto ne pravim neku "normalnu" (?!?!) rakiju nego baš
medovaču.

[alambik]

Pravilnik kaze:

"Jer bi tom logikom
alkoholno piće dobijeno fermentacijom  i  destilacijom  rastvora šećera
takođe bilo rakija jer je šećer poljoprivrednog prekla (od šećerne repe)."

Dobro ste redinirali. Destilacijom rastvora secera u vodi dobijamo rakiju od secera, to jest, posredno, od secerne repe.
Zasto vi mislite da rakija od secera ne postoji?

[cip]

Mora se traziti tumacenje od zakonodavca! Kao i kod svakog zakona zakonodavac je predvideo da se mora traziti tumacenje za sve sporne slucajeve.

[lozar]

pretpostavljam da će se inspektor i zakonodavac rukovoditi logikom koju je objasnio pravilnik.njemu ostaje da svoj proizvod podvede pod "ostala alkoholna pića" i patentira recepturu.ako uspe sa medovačom nije ni važno hoće li biti "rakija".
ali ako bi hteli da cepidlačimo, po meni med i šećer ne mogu da se porede.šećer je proizvod industrijske prerade šećerne repe dok je med proizvod pčelinjih društava.
osim toga šta je recimo pike ako ne vodeni rastvor koji se dobija ispiranjem sirovine poljoprivrednog porekla.