17. Novembar 2017, 18:26:57 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 ... 11 12 [13] 14 15   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Šljivovica-rakija od šljive  (Pročitano 122191 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 2.918

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #180 Poslato: 27. Oktobar 2015, 21:38:17 »

Samo sam govorio o onoj rakiji koja je bila u kontaktu sa buretom. U drugačijoj situaciji možeš i dobiti a možeš i izgubiti. Ako rakija nema neku manu i ako je dobila na kvalitetu dozrijevanjem u staklu onda je šteta narušavati nešto što se dešavalo duži niz godina. Samo ona sa manom ide na ponovnu destilaciju, ako je kvalitetna onda je besmisleno. Već si dobio savjet da je takve rakije najbolje pomiješati, i postigao si sve što želiš.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
brakus
Neaktivni član
*

Van mreže Van mreže

Poruke: 4

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #181 Poslato: 27. Oktobar 2015, 21:58:56 »

hvala na odgovoru  Thumb
Sačuvana
rogi87
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Lokacija: Jaši, Rumunija
Poruke: 31

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 49.0


« Odgovor #182 Poslato: 26. Oktobar 2016, 19:30:19 »

Pozdrav sirokim narodnim masama na forumu  Grin
Ispekao sam rakiju od sljive za ovu godinu i odradio malu analizu, te bih najlepse molio da mi se ukaze ako sam negde zglajzao  whistlefly

- Kljuk od stenleja, 220 litara.
- Odvajao sam prvenac od meke rakije od svakog kazana od 0,5%. Prvenci od meke rakije su kretali na prosecno 73% alkohola. (mozda nisam trebao da ih odvajam...  Scratchhead)
- Prosecna snaga meke rakije je iznosila 31%.
- Vreme pecenja meke rakije je prosecnih 4 litre po satu, a kolicina 41 litra.

- Prvenac od ljute rakije je krenuo sa 82%, a odvojio sam 1% prvenca.
- Prva litra je krenula sa 78%, a skupljanje sam prekinuo na 68%.
- Dobio sam 13 litara ljute rakije jacine od 73%, plus sam prepekao patoku i dobio 2,5 litre drugorazredne od 74% alkohola.
- Vreme pecenja ljute rakije je prosecnih 3,8 litara po satu.

Rakija stoji u spajzu u staklenim balonima, na temperaturi od 17 stepeni i kulirace tamo jos 2 meseca.
Interesuje me misljenje forumasa: da li je ovakav proces dobijanja rakije ok, a ako nije, sta treba da se izmeni?

Ovom prilikom se zahvaljujem svima koji nesebicno dele svoje znanje i iskustvo i uskacu da pomognu nama pocetnicima, da ne kazem noobovima... VELIKO HVALA  Thumb



Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 2.918

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #183 Poslato: 26. Oktobar 2016, 21:04:17 »

Prvenac u mekoj rakiji ti je prejak a u prepeku slab.
Da se kretao oko 61 i kasnije oko 81 bilo bi u redu ali to nije baš previše značajna stvar. Iz nekih drugih bitnijih razloga zamjeni vrijeme destilacije. Nemoj raditi destilaciju meke rakije danju a prepeka noću, nego obrnuto. Govorim o uticaju vanjske temperature na jačinu rakije. Ako ti je na dobroj šljivi prvenac išao na 73 onda si se uplašio koliko sporo ide i kako ne možeš tek tako da mu podigneš mlaz zbog hladnog vremena.

Prvenac se u prvoj destilaciji ne odvaja osim ako ga ponovno ne ubacuješ u slijedeći kazan prve destilacije.

Malo samo previsoko ovo 31% za jačinu meke rakije, iako bi moglo da prođe. Pod uslovom da tu nisi prekidao destilaciju nego hvatao u drugu posudi ostali destilat i ubacivao u slijedeći kazan sa mekom rakijom.

U drugoj destilaciji-prepeku se ne prekida hvatanje rakije na oko 68 stepeni na luli nego u prihvatnoj posudi. Tako da u ovih 73% uhvaćenih u prihvatnoj posudi imaš manjak aromatskih materija koje si propustio preranim skidanjem.

Brzina 3,8 litara na sat ne govori ništa o destilaciji ako ne znamo koja je količina kljuka ili meke rakije usuta u kazan.  
« Poslednja izmena: 26. Oktobar 2016, 22:03:56 Autor bistrica » Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
rogi87
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Lokacija: Jaši, Rumunija
Poruke: 31

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 49.0


« Odgovor #184 Poslato: 26. Oktobar 2016, 22:35:43 »

Hvala na brzom odgovoru.

Apsolutno ste u pravu za vreme. Zapravo, ovde su se temperature drastricno smanjile u prethodnih dve nedelje; sa 22-25, bukvalno su "preko noci" pale na 7-10 uz jake vetrove i kisu.

Priznajem da sam se malo ucvikao i prekinuo destilaciju na 68% jer sam se, po svaku cenu, hteo pridrzavati iz procitanog da snaga druge destilacije treba da se krece 72-75%. U ovoj situaciji, kada sam po Vama trebao da napravim rez?

Kazan je od 100 litara bez mesalice, pa sam ga, po Jovicu, punio na 70% tj. 70 litara jer sam bojao od zagorevanja. Imao sam dva kazana od 70 i jedan od 80 litara kljuka, sve proslo ok. Procitao sam da ste rekli da je pravilo od 70% kljuka u kazanu netacno, pa me zanima koliko bi ste Vi preporucili?

Vreme od 3,8 litara po casu se odnosi prepek 41 litre meke rakija. Dakle, destilacija te 41 litre je trajala 3,42 sati, tj. 3h 25 min i time sam dobio 13 litara ljute rakije.


Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 2.918

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #185 Poslato: 26. Oktobar 2016, 23:57:25 »

Citat
iz procitanog da snaga druge destilacije treba da se krece 72-75%. U ovoj situaciji, kada sam po Vama trebao da napravim rez?
Nije samo po meni nego je to gotovo pa jednoglasno usvojeno pravilo u širim i ne samo stručnim krugovima. Jedino još poneki skorojević, željan slave preko noći,  pokušava "okolokere" postaviti stvar drugačije i time dokazati nedokazivo.
Pravilo za voćne rakije je od minimalnih 65 do maksimalnih 70. Za šljivu često ne preko 68 ali ni daleko ispod toga. Ne približavati se donjoj granici. Normalno da zavisi i od kazana.
Citat
Kazan je od 100 litara bez mesalice, pa sam ga, po Jovicu, punio na 70% tj. 70 litara jer sam bojao od zagorevanja. Imao sam dva kazana od 70 i jedan od 80 litara kljuka, sve proslo ok. Procitao sam da ste rekli da je pravilo od 70% kljuka u kazanu netacno, pa me zanima koliko bi ste Vi preporucili?
Za ozbiljniju preporuku jedino da ga slikaš i pokažeš nivo zapremine od 100 litara. Ja svoj punim količinom kojom ga i nazivam. Dakle 100%, ali znam da je onima koji prave kazane lakše postići nerealnu cijenu ako kazanu daju veću nominalnu zapreminsku vrijednost. Ako bi kazan posmatrao kao posudu u koju sipaš vodu dok ne prelije, pa onda to nazvao zapreminom kazana, onda bi to bilo od 80 do nekih 86%.
Citat
Vreme od 3,8 litara po casu se odnosi prepek 41 litre meke rakija. Dakle, destilacija te 41 litre je trajala 3,42 sati, tj. 3h 25 min i time sam dobio 13 litara ljute rakije.
Brzina curenja rakije u optimalnim uslovima treba da bude 5 litara na sat, na svakih sto litara meke rakije u kazanu. Jedino prvenac ide duplo sporije a patoka za nekih 20% brže. Na 40 litara bi to bilo 2 litra na sat, ili 6 sati i 30 minuta za 13 litara rakije. Zagrijavanje kazana prije kretanja prvenca, curenje prvenca i patoke ne računam u ovo vrijeme.  
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
rogi87
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Lokacija: Jaši, Rumunija
Poruke: 31

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 49.0


« Odgovor #186 Poslato: 27. Oktobar 2016, 20:44:05 »

Sad je sve mnogo jasnije. Hvala bistrice na odgovorima i strpljenju  Thumb

Evo linka za kazan, postavio sam sliku:
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,16.msg31691.html#new
Sačuvana
Etanol
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 38

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #187 Poslato: 30. Oktobar 2016, 22:14:45 »


Brzina curenja rakije u optimalnim uslovima treba da bude 5 litara na sat, na svakih sto litara meke rakije u kazanu. Jedino prvenac ide duplo sporije a patoka za nekih 20% brže. Na 40 litara bi to bilo 2 litra na sat, ili 6 sati i 30 minuta za 13 litara rakije. Zagrijavanje kazana prije kretanja prvenca, curenje prvenca i patoke ne računam u ovo vrijeme.  


Dali to važi i za destilaciju kljuka ili je tamo dopuštena nešto veća brzina??
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 2.918

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #188 Poslato: 30. Oktobar 2016, 23:00:49 »

Razlozi su drugačiji ali je brzina ista. Potrebno vrijeme za odvijanje hemijskih reakcija za stvaranja novih aromatskih materija, i reakcije bakra sa "nepoželjnim" jedinjenjima iz kljuka.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
Goja
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Beograd
Poruke: 153

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Firefox 53.0


« Odgovor #189 Poslato: 12. Maj 2017, 09:42:17 »

Pozdrav
Evo već šestu godinu pečem rakiju,kvalitet rakije podižem iz godine u godinu zahvaljujući i svima vama kao
 i još nekim pametnim ljudima.Primetio sam da kako god pekao rakiju uvek će neko imati neku manju ili malo veću sugestiju da bi možda nešto trebalo drugačije i to je valjda tako.U Srbiji postoje nekoliko podela većina pravi rakiju prepek u užoj Srbiji glavna i ne prikosnovena rakija je rakija od šljiva u Vojvodini se više traži dunja,kajsija i td.U užoj Srbiji gde i ja pravim rakiju (Šumadija) uglavnom prave rakiju na starinski način.Starinski kazan ,stavlja se svaka šljiva da se nebaci sve ide u burad.Fermentacija traje dok gazda nađe vremena za pečenje,šećer se stavlja 5% obavezno i to se hvale,pečenje je posebna priča goto ništa ili jako malo se baci i prvenca i prepeka,kad se spomene destilovana voda to izaziva salve smeha.Rakija se stavlja u burad na 20-22 grada oko 50-55 stepeni pa će kažu da ukrti i da bude 49-51 stepen i to je ono pravo.Odležavanjem u buretu ako pretekne dve tri godine rakija bude malo podnošljivija ali daleko od vrhunske rakije.Kada pijetu tu starinsku rakiju ona je jaka ,opora ,pali u ustima i „ako se ne streseš rakija je loša“.
Sve ovo je pogrešno ali navike i ne znati za bolje su čudo.
Zašto sve ovo pišem ...pa kad sam počinjao mnogo sam grešio i teškom mukom sam došao do sadašnjeg znanja a mislim da sad znam malo više ,što je najgore što više naučim znam i da malo znam.Želim da podelim svoje mišljenje sa mladim ljudima početnicima i da im na što jednostavniji način pomognem da dobiju svoju prvu rakiju ako ništa drugo zadovoljavajućeg kvaliteta.Znam da se bistrica ne slaže sa idejom sve servirati na tacni već da ceni znanje koje je teškom mukom stečeno ,ja sam tim putem išao i još uvek učim i idem.S druge strane naučiti mladog čoveka da uradi nešto kako treba je za mene imperativ pa makar bilo i na tacni.
Elem kompletan proces rakije od šljive na moj način
Skupljati samo i isključivo samo zdravu i zrelu šljivu.Po mogućnosti istu vrstu po mogućnosti madžarku ili ranku nužno ako nema dovoljno može se i pomešati.
Šlivu bez košpica (nužno može i sa košpicama) staviti u bure puniti 2/3 bureta.Ja sipam nekolko kanti vode i do sada sam stavljao 15 šećera u mlakoj vodi i prelio šljive ovo zaista nemorate i verujem da neću to više raditi ili kvasci ili ništa a mislim da je ništa bolja opcija a to pre svega zavisiod količine šećera u šljivi.Bure dobro prekriti najlonom i uvezati sprečiti vinske mušice otvarati na svaki drugi dan promešati odozdo na gore i ponovo zatvoriti.
Kad prestane žuborenje u buretu vreme za pečenje rakije je blizu.Najbolje sa exelovim širom. Proveriti procenat i po tablici za šljivu  krenuti tog dana u proces pečenja eventualno dan kasnije ovo je možda preterano ali tako misli prof Nikićević
Pečenje rakije kazan prevrtač rešetka na dnu sipam 10 -15 litara vode sipam kljuk .Kad krene prva rakija puštam da teče skoro do kraja recimo kad je na luli 8-10 stepeni ja prekinem i ostatak bacim.Moete da idete i na nulu ali veliki je utrošak i drva i vremena za ono što se dobije.Kad se sve ispeče i dobije se meka rakija krećem u prepek.Vadim rešetku iz kazana (nema bojazni da će zagoreti) opet sipam 10-15 litara i nalije meku rakiju.Ka krene rakija ja u nedostatku iskustva bacim 1,5 l prvenca na kazan od 100 litara .To se nemora baciti već možete da skupljate i prvenac i patoku pa kad se skupi dovoljno može se ponovo prepeći,kažu da je to rakija II kvaliteta a čuo sam vrlo ozbiljne ljude da takva rakija može da ispadne veoma dovbra al o tome drugi put.
Vatra je ni prejaka i ne preslaba sinonim dobre vatre ja mlaz na luli ako je taj mlaz kao slamka onda je vatra dobra.Trenutak sečenja rakije ,ja to radim mereći na luli ,kad je nalulu 18 gradi ili 45 stepeni ja prekinem.Taj ostatak ili bacim ili sačuvam za novi prepek.Ja sam naučio da merim na luli jer stalno odlažem iscurelu rakiju u kanistere jer mi je tako i higijenskije i bezbednije.Neko meri u čantri (kanti)prepek ne bi trebalo da traje manje od 3 sata.Kad sam uradio sav prepek on je tada na otprilike 65-70 stepeni.Ako imate mogućnost rakiju stavite u kvalitetna ovinjena burad u pustite je da ćuti jedno 8-9 meseci sa povremenim produvavanje i vetrenjem.Ako nemate takvu mogućnost onda stakleni baloni pletare nigde ne punite do vrha.U pletaru stavite 4-5 grama barik čipsa tako što čips stavite u žensku ne korišćenu čarapu  i na pecaroški najlon stavite u balon.Moje iskustvu sa barik čipsom je neverovatno pozitivno.Nakon 7-9 meseci ili kasnije razblažite rakiju isključivo sa destilovanom vodom po formuli
H2o= V x (A-B) / B    V količina rakije   A jačina rakije    B željena jačina
Oborite šljivu na 48 stepeni pa posle nekoliko nedelja ponovite postupak i oborite šljivu na 45 stepeni.Kad rakija sklopi godinu dana ili više možete da je flaširate i konzumirate.
Ako ovako sve uradite dobićete rakiju vrlo pristojnog kvaliteta koja sigurno daleko prelazi ocenu 14,01 (ispod 14,01 smatra se na takmičenju, rakijom lošeg kvaliteta) da biste postigli ocene od 17,5 ili 18,5 da ne govorim o ajkuli i oceni 20 potrebno je mnogo više od ovoga.
Pozdrav i sve najbolje.


 
Sačuvana
zicanin
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 156

OS:
Mac OS X
Browser:
Safari 0.8.2


« Odgovor #190 Poslato: 12. Maj 2017, 13:49:10 »

Када је кљук добар као и ферментација истог патока се при препеку појављује тек на 14-13 гради испод луле. Дакле, не мора се слепо држати правила... 18 гради испод луле и одмах прекинути средњу фракцију.

Што се тиче избора сорти шљива.... свака аутохтона сорта је добра и свака од њих има нешто своје.
Тврдим да скоро све аутохтоне сорте шљива могу дати квалитетнију ракију од свих новостворених хибрида.
Чак Џенарика може дати квалитетнију ракију барем од Стенлија.

Што се тиче разблаживања сирових дестилата симпатизер сам разблаживања у етапама са дужим временским периодима, нпр. сваких 6 месеци, или годину или две "скидати" по два града јачине....дестилованом или деминерализованом водом.

И на крају... на старим лампецима треба водити рачуна о температури воде у табарци, барем 30 см. горњи део да буде врућа.

Уздравље!
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 2.918

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #191 Poslato: 12. Maj 2017, 19:56:34 »

Citat
Када је кљук добар као и ферментација истог патока се при препеку појављује тек на 14-13 гради испод луле.
Nije bitan kvalitet kljuka nego činjenica da kada se osjete patočni tonovi već smo debelo zakasnili sa uklanjanjem posude sa rakijom. Intenzivni patočni tonovi su posebna priča i ne govorim ovdje o tome nego isto tako o činjenici da se ovako dugim hvatanjem ne moraju ni osjetiti patočni tonovi i opet će rakija debelo gubiti na kvalitetu. Hvata se maltene bezlični i neutralni destilat kojim se samo razblažuju arome u rakiji. To je osnovni i prvi razlog hvatanja jače rakije i na tom se zasniva ona neoboriva da ispod 60 stepeni nema zadovoljavajućeg kvaliteta rakije, a vrhunskog ispod 65.  
Citat
Дакле, не мора се слепо држати правила... 18 гради испод луле и одмах прекинути средњу фракцију.
Nije pravilo na 45 stepeni, ili 18 gradi, nego fino iznad toga, i nije dato naslijepo nego kao plod profesionalnih senzorskih ocjenjivanja ili uporednih degustacija, i još preciznijih mjerenja. Neću ovdje o tom „buljuku“ svjetskih doktora i vrhunskih stručnjaka nego o svom skromnom iskustvu i ocjeni kvaliteta sa nekoliko stotina kazana. Ne samo da se meni ama baš ni jednom nije desila situacija da je rakija skinuta na 45 stepeni na luli bila ravna kvalitetu onoj uhvaćenoj na većoj stepenaži, nego se to nije desilo ni bilo kom drugom kome sam ponudio te dvije rakije da proba. Ni ostavljanje uzorka i degustacija nakon par godina mi nije strana. Govorim o 45 stepeni na luli, a 32-35 je već nešto što se može ozbiljnije probati samo prvi put i dovoljno za sva vremena. Nas nekolicina skupa sa onih svjetskim "buljukom" imamo i argumente i obrazloženje za takvu pojavu. Imaš li ti nešto slično? Kada se već spominje tako slikovit pojam kao što je sljepoća onda bi ga trebalo makar malo i argumentirati. Bar sam ja tako navikao. Bez činjenica i ozbiljnog pristupa nema ni ozbiljnijih zaključaka, pa ni uvjerljive priče.
Citat
Што се тиче избора сорти шљива.... свака аутохтона сорта је добра и свака од њих има нешто своје.
Тврдим да скоро све аутохтоне сорте шљива могу дати квалитетнију ракију од свих новостворених хибрида.
Sa ovim se uglavnom slažem mada postoje i polurazvikane stare sorte koje to na žalost ne mogu.
Citat
Чак Џенарика може дати квалитетнију ракију барем од Стенлија.
Ipak "malo sutra“ za đanariku, a ciljano pljuvanje po stenliju traje već 30-ak godina i nikako da urodi plodom. Šta misliš zašto se on održava uprkos tako ofanzivnom kontra marketingu. Stenli itekako ide uz bok pa nerijetko i preko njega sa svim onim, kako ih nazivaš, novostvorenim hibridima.    
Citat
Што се тиче разблаживања сирових дестилата симпатизер сам разблаживања у етапама са дужим временским периодима, нпр. сваких 6 месеци, или годину или две "скидати" по два града јачине....дестилованом или деминерализованом водом.
O ovom smo već pričali pa neću nadugačko ili pokušavati nametati drugačije iako sam apsolutno uvjeren da višestoljetno iskustvo onih koji su sve to budno pratili i analizirali, i usput zaradili respektabilna svjetska priznanja ili milijarde eura, nije za potcijeniti. Zanimljivo je da apsolutno isto stajalište imaju sve svjetske škole i da se jedini izuzetak pravi kod ponekih viskija koji dozrijeva u američkom hrastu, ali i to je više priča o vrsti hrasta i bureta nego o vrsti rakije, iako može i o njoj. I u toj situaciji se izuzetak pravi samo u startnoj jačini rakije koja se stavlja na dozrijevanje. Kod svih pa i kod ovih rijetkih koji malo spuštaju u startu je pravilo da se svođenje na pitku jačinu radi nakon dozrijevanja a prije flaširanja. Normalno uz obavezan period stabilizacije koji nema potrebe da traje duže od par mjeseci. Dozrijevanje ili starenje rakije je jako kompleksan fizički i hemijski proces sa svim svojim aromatskim i kvalitativnim posljedicama, a stabilizacija je samo stabilizacija. Povratak u ravnotežno stanje i ništa više od toga.  
Citat
И на крају... на старим лампецима треба водити рачуна о температури воде у табарци, барем 30 см. горњи део да буде врућа.
Drago mi je da oko nečeg imamo i identično mišljenje, znam da nije ni jedino, uz malu dopunu da se to odnosi na sve klasične kazane za dvostruku destilaciju, i stare i nove.
Citat
Уздравље!
Živjeli!
I na kraju... ponekad mi se javi potreba i za malo detaljniju priču o rakiji sa onima koji imaju drugačije mišljenje i stavove ali na žalost rijetki su oni koji to hoće raditi temeljito i sa stvarnom željom za sučeljavanjem argumenata.  
« Poslednja izmena: 12. Maj 2017, 22:33:09 Autor bistrica » Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
zicanin
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 156

OS:
Mac OS X
Browser:
Safari 0.8.2


« Odgovor #192 Poslato: 13. Maj 2017, 08:37:56 »

Које су то полуразвикане старе сорте шљива које то нажалост не могу?

Што се тиче Стенлија нисте у праву! Ем даје најлошију ракију, ем за конзумацију у свежем стању је јако лош. Једино за сушење је добар. Џенерика је та која је потцењена.

За све остало сте у праву и за похвалу је.
Sačuvana
zicanin
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 156

OS:
Mac OS X
Browser:
Safari 0.8.2


« Odgovor #193 Poslato: 13. Maj 2017, 08:49:55 »

Још да додам... пред саму дестилацију преврелог кљука и дестилацију меке ракије, тј. у кљук и у меку се додаје око 10% воде у казан.
Пожељно је да пред препек мека буде 12 гради јачине.
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 2.918

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #194 Poslato: 13. Maj 2017, 20:44:32 »

Za stare sorte šljiva sam već postavljao stručni rad i analizu od Doktora Miloševića pa pogledaj na istoj temi rad, i one sorte koje imaju indeks ocjene organoleptičkih kvaliteta ispod 5. Sa indeksom 1 i 3 kao izrazito siromašan i loš u odnosu na maksimalnih 9 kao izvrstan kvalitet.
Ne znam da li je đanarika podcijenjena ali daje drugačiju rakiju koja u prvi mah može biti zanimljiva zato što je bitno drugačija ali samo u prvi mah i samo zbog toga a inače nije to taj profil rakije i nivo aromatske kompleksnosti kao kod šljive.

Radio sam i prošle godine nešto malo jako kvalitetnog i dozrelog stenlija. Radio sam na kraju kampanje i prijatelju prepek meke rakije od čačanske rodne. U startu nakon destilacije rodna je bila za koplje bolja. Prije nekih mjesec dana sam ih uporedno probao i ne samo da je rodna dosta toga izgubila nego ju je stenli za koplje prešišao.
Ne kažem da je to njihov generalni odnos ali nisu ni rijetke takve situacije zbog niza okolnosti a naročito uticaja šarke šljive. Od stenlija dakle mogu biti bolje rodna i ljepotica ali ne znači i da uvijek hoće, a gdje su sve ostale sorte.
Pretpostavljam da sve ove novije sorte nadmašuje sorta top taste ali ću morati sačekati na njen prvi rod.
Citat
Још да додам... пред саму дестилацију преврелог кљука и дестилацију меке ракије, тј. у кљук и у меку се додаје око 10% воде у казан.
Пожељно је да пред препек мека буде 12 гради јачине.
Radi kako hoćeš to je tvoj stvar ali ne razumijem zašto kmplikovati i raditi nešto što nema teorije da može dati bolji kvalitet nego isključivo vuče u lošiji. Nema te rakije od šljive koja se na izuzetno kvalitetnom kazanu u propisnoj i kvalitetno obavljenoj destilaciji može uhvatiti na jačinu gdje bi je spuštanje sa 10% vode dovelo na 30 stepeni (12 gradi), a inače nije poželjno da meka rakija bude 30 nego 27-28.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
Stranice: 1 ... 11 12 [13] 14 15   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.022 sekundi sa 21 upita.