18. Januar 2019, 05:04:51 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 ... 25 26 [27] 28 29   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Šljivovica-rakija od šljive  (Pročitano 159027 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
mouton
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 16

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Mozilla compatible


« Odgovor #390 Poslato: 05. Novembar 2018, 08:52:34 »

nisam je spuštao samo sam ovako pomirisao iz čaše sa tom jačinom od 69%
Sačuvana
blue_moon
Urednica
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 535

OS:
Linux
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #391 Poslato: 05. Novembar 2018, 09:30:42 »

Tako sam i mislila.  Smiley

Spusti je na 40vol% prilikom probe, ako misliš još nešto osetiti sem etanola. Smiley
Sačuvana

Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.
Čehov
blue_moon
Urednica
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 535

OS:
Linux
Browser:
Safari


WWW
« Odgovor #392 Poslato: 05. Novembar 2018, 09:37:13 »

Naravno samo tu količinu koju probaš, mislim to ne treba ni naglasiti ali eto.  Grin
Sačuvana

Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života.
Čehov
mouton
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 16

OS:
Windows NT 10.0
Browser:
Mozilla compatible


« Odgovor #393 Poslato: 05. Novembar 2018, 09:44:03 »

ok  Smiley
Sačuvana
kicca
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Wien-Selevac
Poruke: 241

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #394 Poslato: 22. Novembar 2018, 22:30:15 »

Slažeš se da kolega @Red " prvo treba da promeni sortu od koje peče rakiju?
Sačuvana

Prvi izvozni posao Srbije u SAD bio je 1897. godine kada je prodato između 30.000 i 40.000 tona suve šljive. Taj novac je Srbiju tada izbavio iz krize!
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.329

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #395 Poslato: 22. Novembar 2018, 22:35:57 »

Od koje sorte šljive to radi? Nisam pratio. Vidim da je bilo spominjanja konteksta, a nije baš pametno u njega ulaziti i razglabati ga iz ove situacije.
Pa bih radije o tome od koje sorte ti želiš praviti rakiju, i šta očekuješ da ćeš baš njome dobiti?
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
kicca
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Wien-Selevac
Poruke: 241

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #396 Poslato: 22. Novembar 2018, 23:04:50 »

Do sada već znaš sigurno i koji post i koja sorta je u pitanju  whistlefly
Pitanja na forumu mogu da sadrže pogrešan sadržaj ali odgor( posebnourednika ukoliko je lična predrasuda onda naglasiti postoje stvari koje svi mi ne volimo bez pisebnog razloga) ne bi trebalo sa ovim završavam svoj osvrt na pomenuti post.
A ja imam na rodu Timočanku zbog katastrofalnog stanja u prodaji za konzum od iduće godine planiram kompletan rod u rakiju ( 15 tona) daje rakiju pristojnog kvaliteta kao i sve ostale stone sorte( ne vrhunskog) naravno ako se tehnologija ispoštuje. Randman je nizak ali za nekoga ko ne živi od toga to je manje važno inače imam u pripremi Top taste zato što ima najbolji odnos šećera,suve materije,veličine koštice u odnosu na plod od svih sorti do čijih sam rezultata mogao da dođem. Imam i sortu Wengenhem od koje planiram prizvodnju podloga za svoje zasade.
Sačuvana

Prvi izvozni posao Srbije u SAD bio je 1897. godine kada je prodato između 30.000 i 40.000 tona suve šljive. Taj novac je Srbiju tada izbavio iz krize!
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.329

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #397 Poslato: 22. Novembar 2018, 23:28:10 »

Ako sam dobro uočio mislim da je stenlejka bila u pitanju. Da može normalno i od nje itekako pristojna, priličnoo solidna, pa i dosta dobra rakija, kao i od drugih najčešće gajenih sorti uostalom. Normalno u svemu tome da će njena košpica ako se ne izdvoji ostaviti većeg ili manjeg traga i uticaja na kvalitet rakije. Normalno je to toliko da postaje čak i pravilo za preradu uz rjeđe izuzetke. Normalno je da ni sama jadna košpica nije jedini krivac za mnogo toga što joj se pripisuje. Greške su najčešće u tehnologiji i postupku, na šta često mnogi od nas ukazuju, a ne u nekoj uobičajenoj sorti i sličnim stvarima. Ako već znamo šta da od svih njih očekujemo. Kontekst je... uradi ja sve kako kažete, (a znamo obojica da nije) pa dobih rakiju sa manom... uz to i pitanje za košpicu kao neko prvo u nizu ostade bez odgovora... Pa ću i ja prekinuti sa pričom na ovu epizodu. 

Priča oko Top taste mi je naročito interesantna jer je smatram možda i najaromatičnijom sortom, iz cijele grupe sorti dobivenih u zadnjih nekoliko decenija, sa oba njemačka instituta. Nisam je imao priliku probati u rakiji. Normalno da mi je interesantna i priča oko kvalitetnije podloge za šljivu...
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
kicca
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Wien-Selevac
Poruke: 241

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #398 Poslato: 22. Novembar 2018, 23:38:27 »

Inače kada sam prvi put bio u poseti rasadniku https://www.schreiber-baum.at i kada su mi rekli da u idealnim uslovima u Šumadiji ( poznato im je bili su u Čačku ) očekuju oko 25 brixa nisam im verovao a i više sam otišao zbog stonih sorti  ali kada sam video da su u Osijeku napravili skoro 24 (na istoj parceli je požegača imala nešto preko 20) shvatio sam neke stvari. Inače ljudi naprave finu rakiju od Lepotice a bio sam kod komšije letos kada su brali za (veoma jaku) domaću destileriju u dzakove znači dva sata posle par sati do preko pola dzaka je pustila vodu( sorta i loša godina) a ponavljam i rakiju sam probao nisam imao zamerke( nisam bas stručan ali znam kada je nešto ukusno a kada smrdi)tako da što bi rekao Albert " sve je relativno"
Sačuvana

Prvi izvozni posao Srbije u SAD bio je 1897. godine kada je prodato između 30.000 i 40.000 tona suve šljive. Taj novac je Srbiju tada izbavio iz krize!
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.329

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #399 Poslato: 22. Novembar 2018, 23:56:56 »

Ma normalno da znaju sve o uslovima klimatskih i geografskih regija, ljudi se profesionalno bave time.  Smiley
Inače je za nju karakteristično da može sadržavati i do 6 brix-a, 6% sorbitola. Neprevirućeg šećera. Što joj normalno ne umanjuje vrijednost nego samo opisujem dio razloga za tako visoku RSM.
Jel ovo tvoje zadnje znači da je rakija dobra ali da si više očekivao od nje?   
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
kicca
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Wien-Selevac
Poruke: 241

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #400 Poslato: 23. Novembar 2018, 00:12:06 »

Bila je jako dobra osim što je bila bela iz inoxa( ja to baš i ne volim ) i što je pečena na kazanu sa rektifikacionim kolonama  znaš bolje od mene šta znači to. Bila je pokazna rezidba šljive i kajsije toga dana pa je tu bila gomila starijih austrijanaca voćara oni su bili iskreno oduševljeni sa rakijom realno ono se ne može odglumiti tako da mi je to bilo važnije od samog ukusa jer ponavljam, nisam merodavan.
Sačuvana

Prvi izvozni posao Srbije u SAD bio je 1897. godine kada je prodato između 30.000 i 40.000 tona suve šljive. Taj novac je Srbiju tada izbavio iz krize!
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.329

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Safari


« Odgovor #401 Poslato: 23. Novembar 2018, 00:15:51 »

Bitan mi je taj opis. Znači i dalje mi ostaje visoko u fokusu kao potencijalno jako dobra šljiva za rakiju.  Smiley
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
tatkodvd
Stariji član
***

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Lokacija: Banjaluka
Poruke: 142

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 63.0


« Odgovor #402 Poslato: 26. Novembar 2018, 15:43:10 »

Evo da se i ja molo uključim u priču oko Top Tate. Imam u rodu 15 stabala Top Tste (6 godina), ove godine je trebao biti dobar urod oko 50-tak Kg po stablu, međutim dva puta me je tukao led. Tako da sam skupio, nisam tačno mejrio, oko 100-105 litara koma je ušlo u kotao. Od toga sam dobio 25l meke rakije od 30 stepeni (ostale su davale do 20 litara). Što je oko 16,5 l rakije 45 stepeni. Ukus same šljive je poseban, meke rakije takođe, nema sličnosti sa npr č. rodnom, stenliom i dr.. Miris koliko se mogao osjetiti neka vrsta vanili-čokolada-fina karamela (kada je proticalo i u priuhvatnoj posudi). Bar da je bilo više sljive pa da je samu prepeknem. Mene je prije svega iznenadila količna same rakije. Kom je pasiran, odvojena košpica, kvasac Siha Destarome+enzim.

Stablo je dosta otporno, nema problema sa pucanjem kore. Veoma je bujno (to joj je po meni jedina mana), plodovi mogu ostati jako dugo na grani, ne opadaju, a kad prezri onda se počne mrežati, ali ne opada. Što je jako bitna osobina tako da se može u dva navrata otresti. Nema potkupljanja, zanemarivo je. Otporna je na šarku 100%, mraz isto kao npr rodna, stenli. Ne iziskuje neku posebnu hemisku zaštitu. Zri jedno 7 dana pre stenlija. Plod je dosta tvrd i sočan. Mora se pasirati (ili neki sličan postupak), neće da se razmekani npr kao rodna kad uzri.

Sve u svemu šljivi Top Taste treba dati šansu.
Sačuvana

Budimo dobri domaćini
kicca
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 44
Lokacija: Wien-Selevac
Poruke: 241

OS:
Linux
Browser:
Safari


« Odgovor #403 Poslato: 26. Novembar 2018, 17:18:45 »

Bujnost je više do podloge mada ako hoćemo, neku količinu i kvalitet mora da bude bujno za 50-60 kg na srednje gustoj sadnji moze samo Džana ili eventualno St. Julijen koju smo među prvima počeli da koristimo u Evropi i vrlo brzo odbacili Austrijanci i Mađari je koriste i dan danas kažu da samo ona osim Džanarike pije vode za suvo voćarenje a stabla su od 25-35% manja.Rakija od Top Taste  ima prepoznatljivu aromu to je tačno, upravo zato mi je interesantna, probao bih eventualno ovde da je prodajem( mada ima još dotle)
 Mada bi trebalo probati novu sortu Petra iz Čačka mislim da je puno bolja za rakiju od rodne. Plodovi 24-26 grama i na ovu lošu godinu imala je skoro 22% suve materije i 11.7 ukupno šećera apsolutno dobre predispozicije jer malo je bezveze da brendiraš Spsku šljivovicu sa nemačkom šljivom, meni ne smeta ali možda bolje zvuči od srpske šljive. Inače znam da je ministarstvo poljoprivrede Srbije pre par godina bilo na korak da zvanično preporuči Top Taste kao najpoželjniju rakijsku sortu( ako to nešto znači nekome) i odustali su kada su im sa instituta u Cacku predočili analize sorte Petra.
Sačuvana

Prvi izvozni posao Srbije u SAD bio je 1897. godine kada je prodato između 30.000 i 40.000 tona suve šljive. Taj novac je Srbiju tada izbavio iz krize!
Душан
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 31
Poruke: 24

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Firefox 63.0


« Odgovor #404 Poslato: 26. Novembar 2018, 17:36:15 »

Да подијелим искуство мог првог самосталног печења шљивовице (а написаћу и за јабуку са дуњом у другој теми) са стварима које сам покупио ође. Али ида вас питам нека питања око неких нејаснића.

Морам да се захвалим на свим корисним информацијама које сам ође нашао. А посебно члану @bistrica.
Дефинитивно ракију треба пећи по укусу и мирису а гради тек да се човјек орјентише докле је.
Тачно оно што су неки чланови трвдили везано кад прекинути, колико је то отрпилике у процентима алкохола, шта тражити, ми се у пракси потврдили и намјестили тачно тако како је описано.

Имао сам два пластична суда за кљук. Један од 1Т а други од 500кг.
На укус оба кљука нијесу имали никакву слаткоћу, једино неко благо пецкање (једва осјетно) и исто једва осјетан неки укус шљиве/пекмеза, мирис мало интезиван за нос. Ништа проблематично није било, типа да нешто има неприајтан мирис, неки страни мирис или укус који нема везе са темом.

Пекао сам око 80 литара по казану и добијао неких 15-20л (одокативно) меке ракије око 35% алкохола.
Прва четири казана које сам препекао били су око 30% алкохола (у мекој ракији) јер сам пуштао да ракија дође око 10% алкохола на капку. Али пошто ми је препек био благо млијечно замућен онда сам одлучио да режем на 20% на капку али опет је ракија после препека имала ту млијечну ноту. Чак и када сам одвајао првјенац (по један литар) имао је исто замућење али се након 5мин разбитрио тај првјенац. Док ракија није. Затим сам пробао један узорак од 20 литара да разблажим на 47/48 и замућење је остало исто, можда мало блаже. Није оно видно у боци од 1 литра, скоро га и нема, али у дебљи или дубљи суд се благо види. Мека ракија је исто била замућена али доста више. Док препек је имао ту благу ноту замућености цијело вријеме сем док је био изузетно висок ниво алкохола. Који су узроци овог млијечног замућење? Капирам да патока од 45% и мање има те проблеме али ње није много ушло и плус јавило се на јачем лакохолу...

Препек ми је испадао од 60-67 али најчешће 65% (ишло је чеитири казана меке ракије у један препек) око 30 литара дестиалта (одокативно). Некако нисам смио да пуштим више патоке иако је имала више укуса на пекмез од шљива него паточни укус (причам на јачине од 30 до 40%, мада до 30 сам само први препек ишао, односи се на јачину на капку). После првјенца јачина је била преко 75% на капку (имама мале гради које мјере до 70%) и изузетно дуго се јачина изнад 70% задржала, нешто краће изнад 60 и онда почиње рапидније да пада. Чак сам се једном двоумио да прекинем јер нисам сигуран који ми укус домира на капку али кад сам измјерио у посуди била је 70% а на капку 40% и доминирао је укус пекмеза... Па сам на крају завршио на 67%. Ово ме мало буни, гради кажу једно а уста и нос друго а доста разлике (сад бих је оставио на 70 или је то много?). Замућење те ракије је исто било благо као и остали препеци. Једино тај први препек је имао нешто више замућења (гдје сам кидао меку ракију на око 10% испод капка).

Дефинитивно је ова ракија за цијелу класи и више боља од свих које су други људи (које смо раније звали) пекли код нас. Нисам скроз задовољан, мора још боље доста. Има ту још проблема. Али сам се ријешио катастрофалне оштрије која је заправо долазима од не одвајања првјенца, неких страних укуса (ваљда до патоке), тако да сада имам ракију која мирише љепше, лако склизне низ грло, оставља касније арому и мирис који јесте близак шљиви, пецка по задњем дијелу непца од етанола, има неки сладуњав мирис када се приближи нос из далека (али никако да провалим на шта мирише, поготову када је више ракије присутно тада се осјећа) а не по цијелим устима и не стресем се кад је пробам...

Имам још недумица и незадовољства... Брзина на којој сам ође нашао некако никако ми се није уклапала... Ако сам добро то разумио од 100 литара кљука треба да изађе 5 литара за један сат од када проточи на капку? Што би значило да мојих 15 литара (од 80 литара кљука) треба да траје скоро 4 сата плус загријавање или на 20 литара 5 сати плус загријавање? То је далеко од овог што сам ја добио. Мени је казан трајао од 2,5 до 3 сата и то баш благо ложење да се не угаси. Да бих добио ту брзину буквално треба у казану да ми буде само жар и по које дрво да убацим да се то не изгаси и на капку тада једва цури. Такво стање нисам могао да одржим јер просто ако тако мало ложим ватра оће да се изгаси а пошто не желим да се угаси морам да ложим и цурење се одмах повећа. Једино сам то остварио када ме је једну ноћ уватила јака киша. Тада сам ложио јаче него обично али печење тог казана је трајало дуго, скоро 5 сати. Просто је хладна киша кондезовала прије пару и враћала је назад (нагео сам лулу у користи ложишта). Додуше нисам се сјетио да пепечем тај казан посебно да видим шта бих добио... И да ли ова брзина важи и за препек? Предпсотављам да да. Што би значило да препек треба да траје минимум 8 сати? Размишљао сам да је можда до казана тај несклад са брзином (мада нисам сигуран у ту тврдњу готово нимало). Казан је од произвођача из Србије, Ненад Љ Попарић, 2013 годиште и од 100 литара запремине. Ја га изнајмљујем по класчној методи један казан један литар ракије (сем препека). Тако да је овај казан испекао тоне и тоне ракије до сада. Ово ме исто буни, брзина...

Друга ствар која ме буни је то што арома меке ракије је много изразитија на пекмез него препек каније. Да ли ово има везе са брзином печења? Знам да свако пепијецање губи ароме али ово је за мој појам много. Има укус и мирис на шљиве али није ни приближно мекој ракији. Који још фактори ово могу да испеглају? У овом нисам задовољан како ми је испало. Јес боље него прије али мислим да то може још доста боље. И да ли глицерин (ако се не варам) долази до изражаја током дуге дестиалције?

Написам се ја ође подоста... Још једном морам да вам се захвалим на свим савјетима и инструкцијама, стварно су ми открили љепоту ракије за коју реално не могу наићи у мојим крајевима, јако ријетко. Хвала вам!
Sačuvana
Stranice: 1 ... 25 26 [27] 28 29   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.02 sekundi sa 22 upita.