Sve o Vinu Forum

kako napraviti polu slatko vino

Pozdrav neso!

Teoretski bi trebao prekinuti fermentaciju u siri koja vri kada preostane onoliko secera koliko hoces da ga imas u vinu.
E sad, kako se to prakticno radi  :scr:

Mislim da bi najbolje bilo da to uradis snizavanjem temperature ako to mozes tehnicki izvesti!
Problem sa vinima koja imaju vece kolicine neprevrelog secera je opasnost od naknadne fermentacije.
Kada porastu temperature sledece godine moze doci do spontane fermentacije, da bi to sprecio moras ukloniti kvasce iz vina i spreciti ponovnu kontaminaciju vina kvascima...
E sad, kako se to prakticno radi  ;D
Mozda filtracijom kroz odgovarajuci filter i flasiranjem vina  :whistle:
Eto to su neka moja razmisljanja a ostali neka potvrde ili demantuju...

Kalijum sorbat je zakon za prekidanje fermentacije (eventualno u kombinaciji sa kalijum metabisulfitom).

Scorpio mozes li malo detaljnije - koncentracije, postupak itd...

Bezazleni način po zdravlje, i da nepromeni kvalitet šire, još nije pronađen a za ostanak sto posto neprevrele šire.
Kako proizvesti polu-slatko vino? Potrebno je da šira ima 22% procenta šećera, kada prođe burna fermentacija, izbistriti ubrzano, ostaće tu neprevrelog šećera i po želji u takvo bistro vino dodati koncentrovanu širu , a količinu po želji, posle toga uraditi pasterizaciju vina i gotovo. Vino će posle toga da zri i dalje ali pasterizacijom su ubijeni kvasci, količina alkohola i pasterizacija onemogućava ponovno vrenje. Još da dodam netreba zaboraviti vinobran tojest SO2.

sorbati su najagresivniji konzervansi i najvece smece koje se moze stavljati u bilo koju hranu i proizvode koji se koriste za prehranu! kod nas u RH ce to uskoro biti zabranjeno, u EU vec je.

Kao prvo, sorbinska kiselina i njene soli (sorbati) su potpuno neskodljivi za ljudski organizam. Sta vise, lako se vare jer ih organizam tretira kao masne kiseline, tj. masti. Postoje ljudi koji su alergicni na sorbate pa se kod njih javlja glavobolja, ali takodje postoje i ljudi koji su alergicni na metabisulfite (vinobran) pa se vina i dalje sumporisu.

Kao drugo, kalijum sorbat (E202) i ostali sorbati (natrijum i kalcijum) nisu zabranjeni aditivi u EU.

Trece, covek verovatno ne proizvodi 10000 litara godisnje vec odredjenu manju kolicinu za licnu upotrebu. Cak i da je E202 skodljiv, sigurno se nece otrovati od jedne flase vina u nedelju-dve.

Secam se kad je svojevremeno izasla neka studija koja je tvrdila da je apartam (vestacki zasladjivac) stetan i da izaziva i da izaziva rak. Cinjenica koju je vecina ljudi previdela je da bi doslo do tog negativnog dejstva potrebno je konzumirati 50 kg dnevno tog zasladjivaca.

Zato mislim da nema mesta histeriji i da svi trebamo da se opustimo uz casu domaceg (sopstvenog ili tudjeg) vina.

koliko da sipam na 50l sire vinobrana ili vec cega da bi dobio polu slatko vino,i koliko vremena posle toga vino moze da se konzumira?

Neso nije mi bas najjasnije ovo pitanje...
Ako hoces da prekines fermentaciju ne koristis vinobran, pokusaj sa kalijum sorbatom kako je napisao ScorpioX.
Uputstvo za doziranje ces dobiti na pakovanju, cini mi se da je maksimalna dozvoljena kolicina 30 grama na 100 litara vina, znaci da tebi treba oko 15 grama. Raspitaj se kad budes kupovao ili sacekaj da se Scorpio pojavi pa ce ti reci...
Postupak je malo komplikovan, za Pecin nacin ti treba pasterizator i koncentrovana sira sto, pretpostavljam, nemas.
Mozda je najbolje da pratis kako secer opada i kada dodje na onu kolicinu koju zelis u vinu prekini fermentaciju po Scorpiovom metodu sa kalijum sorbatom, pusti da se izbistri, odlij, flasiraj pa sta bude...
Pitanje je koliko ce biti alkohola u vinu ako prekines fermentaciju :scr:
Ja ovo nisam nikada radio, samo glasno razmisljam :D pa neka me oni koji imaju iskustva sa proizvodnjom poluslatkih vina isprave i dopune..
Pokusaj sa manjom kolicinom pa ako i propadne nije steta :)

Na 50 litara polu prevrele šire sipaj sledeće: u pet litara šire sipaj 1kg. šećera i pet kesica limuntusa, prokuvaj to ali ne dugo, najviše dva ključa, dok se nerastvori šećer. Malo prohladi i sipaj u širu, dodaj 10 grama vinobrana i 10 grama konzervansa, pa sve dobro promešaj. Gotovo. Stavi posudu u prohladnu prostoriju i može da se pije kroz dva do tri dana.

A šta mislite o ovom postupku.U sud se sipa 5kg šećera i 1dl šire,ušpinovati ukupnu količinu šećera tako da se dobije sirup kao za recimo tulumbe ili baklavu,onda to dodati poluprevreloj širi (kada se završi burna fermentacija i kada se vino pretoči u drveno bure) i dobro promešati.Ovako ušpinovani šećer bi trebao biti dovoljan za otprilike 200l šire.Ako želimo još slađe vino treba povećati količinu šećera,ali naravno sve zavisi od ukusa a oni su različiti.Navodno ovim postupkom dobijamo crveno vino sa blagim ukusom karamele,skoro neprimetnim.
Napomenuo bih da ovo nisam probao i da nije moj recept,već sam čuo od nekih ljudi koji ovo praktikuju u proizvodnji poluslatkih vina.Da li ovo loše utiče i da li škodi vinu stvarno neznam.

Ne znam da li bi mozda bilo bolje da se proces fermentacije prekine pre nego sto sav secer predje u alkohol i tako vino ostane poluslatko.

Jesi li siguran da je ovaj odnos dobar? 5 kg i 1 dl?

Iskreno Dioda nisam siguran,meni je tako objasnio čovek koji je pravio poluslatko vino na taj način.Mada slažem se s tobom odnos je nerealan.Kada moja supruga špinuje šećer ona obično doda taman toliko vode da ona prekrije šećer i to kuva na tihoj vatri dok se sav šećer postepeno ne otopi.Zaboravio sam još da kažem da na kraju,kada se ušpinuje šećer,treba dodati 2l šire promešati i onda to sipati u bure.
Ovo nisam  probao tako da nemogu 100% biti siguran.Šta ti misliš da li ovo ima smisla?

Dobices sigurno neko vino koje nije suvo ali ne znam u koju kategoriju bi se to vino moglo svrstati...
Za popravku sadrzaja secera se koristi koncentrovana sira jer ako dodajes samo secer narusavas odnose komponenata u siri, prvenstveno secera i kiselina...
Kako prekidas fermentaciju i kako sprecavas naknadnu fermentaciju?

Valjda će se neko javiti da malo bolje pojasni ovaj postupak,i da objasni da li se naraušavaju odnosi komponenata u vinu.

Odustalo se od ove teme, a mene bas interesuje dobi li se pravi recept za prekid vrenja i spravljenje dugotrajne šire ili poluslatkog vina.

Ja sam prošle godine u neznanju dobio polusuvo vino. Prekinuo sam fermentaciju, nema pojma kako, ostao je šećer u vinu. S obziroma da sam to vino flaširao, desilo mi se preko leta da je počelo da fermentiše, onako flaširano, tako da sad imam penušavo crveno vino. Ko zna, možda od toga napravim super brend :whistle:.
Ni Don Perinjon nije znao da je napravio penušavo vino, a sad je jedno od najskupljih.

Jesu li flase bile staklene, cime su bile zatvorene i kako su ostale citave?
U svakom slucaju cestitam na inovaciji ako je vino lepo

Bogami jeste lepo. I to je mišljenje svih onih koji su probali. Pogotovu se sviđa ženama. Vino je u staklenim flašama, bile su zatvorene plutanim čepovima.

kako dodati secer u gotovo vino a da kasnije ne krene da radi u flasi
manje, vise svako ko radi sa selekcionisanim kvascima dobija suva vina, mnogi ih koriste a kasnije imaju ta ista vrhunska vina i malo slasti.  
Kako? saharoza, saharin, ... ???

Sladak ukus im daje glicerol ili glicerin, trohidroksilni alkohol koji nastaje u toku fermentacije. U suvim vinima se slatkast ukus oseca kada ima vise od 5 g/l glicerola a uobicajene kolicine u vinu su 4-8 g/l.
Divlji kvasci ga stvaraju vise nego selekcionisani, takodje ga nastaje vise ako u siri ima vise secera i na visim temperaturama fermentacije...

a jel postoji neka varijanta da ubacuju neke zasladjivace, vestacke, u gotovo vino

Ma ne dam zenama moje vino, necu da ga kvarim.

Običan kristal šećer rastvori i ubaci u vino u količini 3-5grama po litri. U kazan za pečenje rakije ubaci manji sud pa u njega sipaj to zaslađeno vino. nalij vodu u kazan do nivoa dokle ti je vino u manjem sudu, koji je isto tako u kazanu. Ubaci 10 gr vinobrana/100litara vina i počni da ložiš laganom vatrom, voda u kazanu oko suda će postepeno zagrevati vino u manjem sudu i biće svuda ista temperatura. Kada temperatura vina dostigne zagrejanost oko 70C, prekini sa loženjem, ugasi vatru, sud sa vinom dobro pokrij i ostavi da se ohladi. Ohlađeno vino(sutradan sipaj u sud za skladištenje, i gotovo je. Preko improvizovanog duplikatora si uradio pasterizaciju, i eliminisao kvasce, te tako dobio stabilno polu-slatko vino koje sigurno neće krenuti da fermentira. Količina od 3do 5gr. šećera po litri je okvirna i ti izaberi koja ti doza najbolje odgovara(zaslađenost). Vino nesme da proključa i nesme imati manji procenat alkohola od 11,5, što jače to bolje!

i ja se slazem sa duxom, cak i da se zaljube u mene, ne bi im dao vino da ga kvare...

hvala Peco50, ne znam da li cu to primenjivati ali me je bas interesovalo koju caku koriste ovi veliki mangupi (prouzvodjaci) :scr:

ZENE imaju mnogo prefinjeniji ukus od muskaraca...   pootovo muskarci koji   puse , mogu  mnogo manje da ocene   ukus  vina od  zena a i od muskaraca  nepusaca....
peco 50 dali je taacno da   jedino crno ( crveno ) vino  prilikome vrenja pretvori sav secer u alkohol,, to jest da je jedino alkoholno pice   koje nesadrzi secer ?

To zavisi od kvasaca i niza drugih faktora,a ne od boje vina.Secera ostane ali u neznatnim kolicinama,nebitno od boje,ponavljam zavisi od kvasaca.

...nego da pitam jos nesto, koliko kapiram kvasce smo resili u vinu koje smo grejali na 70 stepeni ali ako takvo vino sipamo u ostalo vino gde to nismo uradili, novi seceri ce da naprave darmar ???

jel se postupak odnosi na svo vino ili se obradi samo deo vina koji se posle sipa u preostalu kolicinu :scr:

Samo kolicina koju si obradio ce biti poluslatka i stabilizovana.Ako je vratis sa ostalim vinom nista nisi uradio.

pa tako sam i mislio  :scr:
ne bih ga ja cacko... :-\

Samo pij i uzivaj,ne diraj nista. ;D

Žene ili muškarci, a u vezi osetljivosti, percepcije prepoznavanje osnovnih nijansi, mirisa ukusa i finih nijansi, nezavisi od pola (muško-žensko), zavisi od individualnih sposobnosti, prirodne obdarenosti manje, a više od vežbe i prakse. Da bi se postao dobar degustator mora se mnogo probati, i znati  način način probanja, degustacije. Shvatite to ovako. ako imate dva lonca supe; u jedan sipate malo soli, a u drugi nimalo. Onda  probate neposoljenu supu i supu koju ste malo posolili. Supa koju ste poslili biće vam slana. Međutim ako dovedete osobu koja ne proba onu neposoljenu, ona malo posoljena, biće mu neslana. Hteo sam da kažem da ako nemate mnogo prilike da probate razna pića, nemožete ni izgraditi skalu prepoznavanja kvaliteta. Zato kad god imate priliku probajte, omirišite, uzmite par kapi u usta, zadržite ih i udahnite i izdahnite polako, otvorenih usta, počet će te sa prepoznavanjem različitih nijansi mirisa kad se miriše i mirisa kad se proba itd....

U svakom vinu ostane bar mali delić neprevrelog šećera, koji se teško može prepoznati na ukusu, jer je često pokriven vinskom kiselinom ili taninima, i nezavisi od boje vina.

zahvaljujem...50

Evo da ja prenesem svoja iskustva sa pravljenjem polusuhih i poluslatkih vina.

Proslu berbu (2009.) sam odlucio napraviti 3 vrste polusuhih vina od sorti skrlet (autohtona za moj kraj), grasevinu (talijanski rizling kod vas) i rajnski rizling. Mostovi su se kretali od 94-96 °Oe. Sva sam vrenja prekidao Kalij metabisulfitom (vinobran) dodavanjem 15g/100l prema ocitanju Brixove skale na refraktometru.

No nazalost skrlet mi je ostao s povecim ostatkom secera - 17g/l, dakle poluslatki. Moje zapazanje kod proizvodnje (polu)slatkih vina ovim nacinom, dakle prekidanjem vrenja jest da se prekidom fermentacije i dodavanjem vinobrana arome dovoljno ne razviju, tj. ne iskoriste potencijal grozdja iz berbe. Takodjer je i boja puno slabija i prozirnija.

Stoga sam ove godine odlucio promijeniti nacin proizvodnje. Sva vina cu pustiti da odu do suhog vina, dakle da odvriju do kraja i nakon toga cu napraviti kem. analizu na ostatke secera. Zatim cu izmedju prvog i drugog pretoka dodati fruktozu (vocni secer, koju kvasci ne mogu koristiti za vrenje, tj. mogu, ali jako otezano) i podizati do odredjene razine za polusuha vina (vjerojatno negdje izmedju 6-9 g/l ovisno o kiselinama).
Fruktoza je nesto skuplja od obicnog kuhinjskog secera i kod nas dodje 1,5€ za 500g. Takodjer postoji opcija da dodam ugusceni most kojeg je moguce kupiti u poljoapotekama no strah me je da mi dodavanjem mosta ne krene fermentacija jer on sadrzi 33% fruktoze i 31% glukoze koju kvasci mogu prevrijeti ponovo. Osim ako taj most nije tretiran i steriliziran? Zna li netko mozda? Pitam za ovo - KLIK! (http://www.cedar-agro.hr/index.php?page=shop.product_details&flypage=flypage-ask.tpl&product_id=368&category_id=8&option=com_virtuemart&Itemid=29&vmcchk=1&Itemid=29)

Samo da kazem da mi je skrlet refermentirao u boci i to sve i jedan, pa cu nazalost boce morati otvarati i pretociti, tj. maknuti s kvasaca. Rajnski rizling i grasevina su stabilni. Sumpor sam drzao na oko 35 mg/l.

Kad je trenutak da se prekine fermentacija, ako hocu polusuvo, eventualno poluslatko vino? Mislim koliko treba da bude °Oe u siri?

Za polusuho ti treba 6,5 do 7 Brixa.

Nemam refraktometar, pa brix  :(

А да ли може вино у које је сипан шећер и конзерванс сипати одмах у флаше и затворити их а онда ставити у неки већи суд налити водом до грлића и ставити на ватру да ври једно 10-15 минута, склонити са шпорета и оставити да се постепено охлади. Наиме на овај начин моја жена спрема воћне компоте па би можда могло и вино да се пастеризује овако ?

Ako ces dodavati konzervans (ne preporucujem) onda nema potrebe da radis i pasterzaciju. Konzervans ce inaktivirati kvasce pa je pasterizacija suvisna...

O ovome i ja razmisljam. Ne znam samo koliko ce vino biti stabilno sa dodatom fruktozom?
Ja sam ove godine u jedan balon suvog vina dodao obican beli secer i dobio poluslatko vino jer znam da takvo vino neki moji prijatelji vole (i njima se jako svidja). To je mala kolicina i cuva se na hladnom mestu, tako da nema bojazni od ponovne fermentacije.

Ja sam ga ove godine dodao odmah nakon prvog pretoka iako mislim da je bolje dodati ga nakon drugo pretoka ili eventualne filtracije kad se kvasci svedu na najmanju mogucu mjeru. Inace fruktoza je kvascima puno teza za preradjivanje zato je stabilnija od saharoze koja je u principu disaharid (glukoza+fruktoza)

Ja malopre doneo od dede vino koje je on flasirao pre 4-5 godina. Boja, roze neki... A ukus, ma slatko, ne znam dal je poluslatko ili... Ali ono sto me interesuje, kako je tu secer ostao i nije prevreo?! Deda nema pojma za vinobran, on samo mulja i otace. Stajalo je u tamnoj prostoriji koja nije preterano hladna, preko leta je npr oko 18C.
Bilo kako bilo, popice se!

1.Da li vina kao sto su Zdrepceva krv, medvedja krv i ostale krvi :) spadaju u polu-slatka vina
2 da li neko zna (Peca) kako se to proizvodi na industrijskom nivou
3. da li su to neke specific sorte ili nije bitno posto kolko vidim iz foruma , polu slatak vina spadaju u "krsh" vina ili gresim ?

hvala unapred

Jedno pitanje, prvenstveno za Koshpu, koji izgleda kao i ja voli sladja vina:
Na tihom vrenju je 40 litara crnog (Caberne) vina. Sve ide po planu. Odlučio sam da ga pustim da odvri do kraja, odnosno da ne prekidam fermentaciju zbog sigurnosti celog procesa...
Planiram da ga zasladim, ali tu je dilema zbog straha da se ne javi ponovna fermentacija. Dilema se odnosi na to čime da zasladim vino:
1. Fruktozom (voćnim šećerom), kako je Kospha rekao 6-9 g/l. Kokve su šanse da (ne daj Bože) ponovo krene vrenje ?
2. Medom bez klasičnog šećera (provereno jer je to med iz instituta sa Veterinarskog fakulteta koji prave med za svoje potrebe bez dodavanja šećera). Koliko bi trebalo staviti meda, odnosno koje su uobičajene količine za poluslatko vino ?

- Da li ovako zasladjeno vino može odmah da ide u flaše, ili ipak treba sačekati npr. februar i onda ga flaširati (ono što preostane) ?
- Da li i ovako zasladjeno vino treba "obezbediti" dok se čuva (u otpražnjeni prostor 2 kesice vinobrana, nakapati...) ?

Pozdrav svim vinarima-amaterima !!!

Nisam ja fan slatkih vina, ali zene oko mene jesu. :)
Kao prvo crno vino i slatka vina mi ne idu u istu recenicu. :D
Ali, ok tako tako volis. Fruktozu kao i bilo koji drugi oblik dosladjivanja je najbolje dodavati prije sterilne filtracije kako bi i "sladilo" proslo cisto.
Dodavanjem bilo kojeg sladila postoji mogucnost od naknadne fermentacije, ako je vino u sebi zadrzalo dovoljno kvasaca, a kasnije i povoljne uvjete za fermentaciju.

Odvojio sam 50 litara otočene šire i eksperimentišem sa nekim biljkama u njoj. Naznake su da će biti zanimljivo vino. Ja nisam ljubitelj poluslatkih i slatkih pića, iako manje količine proizvodim, ali mi aromatizovano vino bez slatkosti ne ide nikako. Koristim male količine za sumporenje i nije mi nikad vino ponovo krenulo. Valjda što je u podrumu gdje nikad nije značajno visoka temperatura i što se popije kada je u toplijem i svjetlijem okruženju.
Hoću da zasladim vino sa fruktozom, pošto sam skontao iz navedenog da je najsigurnije. Nosim se mišlju da to uradim nakon drugog pretoka. Planiram da iznosim bocu napolje tokom hladnih noći, a sve u svrhu bistrenja. Da li će mi to bistrenje sa dobrim hlađenjem pomoći da eleminišem kvasce i može li pomoći da se zaslađeno vino dovede u iole stabilno stanje? Hvala

I ja se bavim mislju da od ovog plesnavog grozdja od koje pravi kao neki roze, napravim polu slatko za lepsi pol,
pa se razlisljam da kad stavim tih 6gr/l fruktoze da ih ubacim u mikrotalasnu na 30 sekundi da pobije kvasce , e sad sta ce se desiti mozda neko zna ?
Ili da sunem 30g vinobrana na 100l sire posle 2 pretakanja i pred flasiranje ako ga uopste bude i bilo

THC, valjda se javi neko iskusniji da nama neukima uputi koji savjet  :) Nikada nisam koristio sumporenje u takvom omjeru. Bojim se da se ne javi odvratan miris na sumpor što mi se jednom desilo. Zato sam tako obazriv pri upotrebi vinobrana. Ako postoji način da se uradi bez toga...

Dioda ovde moze da pomogne, sad videh ovaj post
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,294.msg3446.html#msg3446
gde kaze da se moze dodati konzervans ? da spreci naknadnu fermentaciju
Jos jedan post od diode za rose , vezano za vinobran sto me je skkiralo
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,418.msg5274.html#msg5274
gde kaze 25-30mg slobodnog So2 sto mu dodje oko 60G vinobrana na 100l sire

e sad kolika je sigurna vrednost slobodnog SO2 koji ce spreciti dalju fementaciju je veoma bitno pitanje za koje ne znam odgovor
Ako ga ne dobijem ja stavljam tih 50g/100l pa sta bude

U dilemi sam, ali pošto planiram da zasladim vino pred flaširanje, još imam vremena da pokupim kakav koristan savjet usput  :) Mislim da je Peca pisao o podizanju temperature vina na 80 stepeni, ali koliko sam shvatio indirektno (posuda sa vinom u veću posudu sa vodom koja se grije). Ako je posle ovoga šansa za ponovnu fermentaciju minimalizovana, onda treba da poradim na idejnom rešenju grijanja vina, jer mi tolika količina vinobrana zvuči jezivo...ili sam to samo ja koji ne volem vinobran mlogo  8:)

Da da i ja cu jos sacekati da vidim sta ce iskusniji da kazu, mada oni i nesto ne vole polu suva - slatka vina
a to sa 80 stepeni jeste jedno od resenja posto mislim da kvasci vec od 60 stepeni umiru , e sad treba paziti da ne predje tih 80 da vino ne oksidira ili sta vec moze da mu se desi

Košpa, "davno" je bilo, zanima me da li si uspio napraviti nešto sa fruktozom odnosno da li je bilo naknadnog vrenja?
Moji roditelji prave poluslatko, jer vole tako, na način da ostavimo dio mošta, pasteriziramo (prokuvamo), malo ga sumporimo i flaširamo pa oni dodaju direktno pred konzumaciju u flašu kad toče vino iz inoxa pa nikad ne stoji dugo.
Pitam se da li bi to bilo stabilno da se takav sok miješa sa vinom (oni stavljaju odokativno 5-7%) i flašira ili da probam sa fruktozom?

Fruktoza je ok, povecava slatkocu, ali istovremeno i punocu vina. No nije 100% sigurna protiv fermentacije. Lani mi se desilo da mi je muskat koji je naknadno dosladjen nakon tangencijalne filtracije (0,2 mikrona) krenuo raditi.
Nazalost iako to nisam htio, sorbat+sterilna filtracija jedini su koliko toliko sigurni nacin za sprecavanje naknadne fermentacije. I da sumpor drzati na 35-40mg/l

K-sorbat jeste dozvoljen kao konzervans kod poluslatkih vina, ali morate ga deklarisati na etiketi a to će vam oterati vinoljupce.
Najbolji  način je tk.zv. obeskličavanje gde se uklanjaju kvasci i bakterije, ali zahteva potrebnu opremu i sterilno punjenje vina. Postoje i druge metode poput UV zračenja, ali je sve skopčano sa potrebnom opremom i obezbeđivanjem aseptičkih uslova punjenja vina. :)

Dozvoljen je ali u granici daleko ispod sokova koji ceo svet pije.Čisto da ne bude zabune oko koncetracija.
Dozvoljena koncetracija kalijum sorbata u vinu je 200mg/lit.