Sve o Vinu Forum

Veoleo bih da cijem sva iskustva sa malolaktickim vrenjem !
Kada,kako, na kojoj temperaturi, koliko traje,cega se treba paziti itd ?
Hvala ljudi puno umnapred !!!

Jako zanimljiva i potrebna tema a nista nije pisano u njoj...
Ja sam tek malo zagrebao ovu temu i pomenuta MLF mi je prosle berbe zadala mnogo problema i sekiracije. Nekako sam uspeo da presecem taj proces i celu zimu sam se jeo zbog viska kiselina u vinu. Srecom na prolece je taj proces krenuo i kiseline su dosle u normalnu granicu, koliko nerviranja i cimanja zbog necega o cemu mnogi i ne razmisljaju.

Na par predavanja na kojima sam bio je bilo dosta govora o tome, o bakterijama koje se zasejavaju da bi se kontrolisala MLF, o vrstama kiselina koje se tako dobijaju...
kazem tek sam zagrebao pricu a mislim da je neophodna :scr:

Ovisi za koja vina. Definitivno da za crna jer ih omeksa i ljepse zaokruzi. U bijelima ne volim malo lakticku.

pa to, radio sam pinot noir...dusu mi pojeo, on je sam po sebi zajeban a tek mlf mi sela na glavu  :doh:

Pa za vina iz brugundije se opcenito ne preporuca MLF.
Ja cu primjerice brati Cabernet Sauvignon sredinom/krajem 11og mjeseca kad ce mu kiseline zasigurno pasti pa si jos razmisljam dal da radim inokuliranu MLF ili ne.

Mene je bas rano branje i zeznulo, secera je bilo dosta ali je obrano 4. septembra, sto je i za proslu godinu bilo prilicno rano, i kiseline su bile visoke, ja sam u postupku otakanja verovatno ili presumporisao ili nesto drugo zeznuo i prekinuo mlf... cele zime sam gledao kako guraju kiseline i jeo se kao mlad mesec


na prolece kad se podrum zagrejao, krenulo je spontano, vino pocelo da rezni i eto meni dobrog vina, izguralo mlf i sad je ok  

ja mislim da imas na enovitisovom sajtu predavanje o uticaju mlf na senzorne karakteristike vina pa pogledaj i odluci

Vidio sam to. Meni je isto prije 2-3 mj krenulo spontano MLF na Cabernet Sauvignonu i okusom i mirisom sam zadovoljan, ali ne i bojom. Nedostatak spontane MLF da stvara vise lakohlapljivih kiselina te da se gubi boja. Ovo potonje se meni desilo. Iz duboke crveno ljubicaste, vino je preslo u crvenkasto smedju boju. Mislim OK je boja, ali je znatno slabija no prije..

Ja cu ovu godinu isto prvi put pokusati malolaktiku na Plavcu malom. Novija istrazivanja pokazuju da je treba odmah inicirati nakon primarne fermentacije. Ona se ionako najcesce dogadja spontano, no navodno je veoma bitno da se odigra odmah kao sekundarna fermentacija. Nakon toga se vino sumpora i spremno je za odlezavanje. Imam u frizideru ML bakterije pa cemo vidjeti ovu godinu sta to donosi!???
Uvjeti za malolaktiku su temperatura od 18-25 C, slobodni sumpor manje od 20 mg/l te PH izmedju 3.2 i 3.5. Znaci, ako se zelite igrati sa tim, morate imati temperaturno kontroliranu fermentaciju, PH metar te mali titracisjki set za odredjivanje sumpora i ukupnih kiselina. Inace, preporuca se za crna vina koja su dobra za odlezavanje, daje im vecu kompleksnost i punocu.

Temepratura sim tam, sumpori ce bit tak negdje, pH pojma nemam. :D
No jos ni ne znam dal cu je provoditi :)

Baš je surovo tržište kod nas, teško je naći repro materijal za proizvodnju vina za kućne potrebe (50- 100l).  U Enovitisu kvalitetni kvasci su pakovani najmanje po 500gr. pa sam ove godine morao da kupim za crveno  i belo 1 kg. kvasca, a potrošio sam 50 gr. pa hrana itd. Sada sam hteo bakterije za MLF. ali najmanje pakovanje je 25gr. i košta oko 70 evra bez PDV-a i namenjene su za 2500 l. a meni je za mojih 100 l crvenog vina potreban samo 1 gr.
Pitanje:
Da li su nekom u Beogradu preostale bakterije za MLF i da li bi želeo da proda 1 gr.

Uh! A i ovi kvasci kaj si kupio tesko da ce ti posluziti slj godine ako ih nisi vakumirao i dobro uskladistio.  :(

Pokušao sam po savetima nekih dobrih ljudi s Foruma, probušio sam pakovanje olovkom, lagano pustio granule kvasca da nacure na vagu potrebnu količinu, zatim istisnuo vazduh iz pakovanja i zalepio rupicu lepljivom trakom, umotao u par kesa za zamrzivač iz kojih sam isto istisnuo vazduh i zalepio, kažu da može da uspe, pokušaću, jer to je verovatno cena nas vinara za kućne potrebe.
Kada smo već u temi čuvanja repro materijala za više sezona, da li bakterije za MLF mogu da se čuvaju, gde i koliko, nakon prvog otvaranja.

Ne znam. I ovako je bitno da ih drzis na niskoj temperaturi, u frizideru primjerice. ;)

Pretpostavljam da su bakterije, kao i kvasci, u liofilizovanom stanju tj. da su "isušene" posebnim postupkom.
Mislim da se mogu sačuvati ako ih držiš na hladnom i hermetički zatvorene da sprečiš rehidrataciju....

Tako je, optrebno je ih je prilikom upotrebe rehidrirati u destiliranoj vodi.

ako su u pitanju vinski kvasci, garantujem da će biti u "punoj" snazi i sledeće godine ako ne dolaze u dodir sa vazduhom(ako ne "ovlaže").znači što manja rupa. probano više godina sa kvascima raznih firmi i radi!
za sve ostale mikrooganizme u istom stanju trebalo bi da važe ista pravila.
pozdrav!

Prebacio sam je zato sto je m_117 pitao da li neko ima par grama bakterija na prodaju, pa rekoh da se lakse nadje :whistle:
Potrudite se da tema ne ode pod kljuc, nema potrebe za prepucavanjima...

link=topic=1165.msg14746#msg14746 date=1291391858]
Baš je surovo tržište kod nas, teško je naći repro materijal za proizvodnju vina za kućne potrebe (50- 100l).  U Enovitisu kvalitetni kvasci su pakovani najmanje po 500gr. pa sam ove godine morao da kupim za crveno  i belo 1 kg. kvasca, a potrošio sam 50 gr. pa hrana itd. Sada sam hteo bakterije za MLF. ali najmanje pakovanje je 25gr. i košta oko 70 evra bez PDV-a i namenjene su za 2500 l. a meni je za mojih 100 l crvenog vina potreban samo 1 gr.
Pitanje:
Da li su nekom u Beogradu preostale bakterije za MLF i da li bi želeo da proda 1 gr.
[/quote]

U Revinu u BG-u prodaju kvasce u manjim pakovanjima, možda probati tamo

Oni u Revinu uopšte ne drže bakterije za MLF, ali rade osnovnu analizu za 1600 din po uzorku od 0,5 l,a ja se polako hladim po pitanju MLF -a, jer mišljenja su veoma podeljena a pravih priča iz iskustava veoma malo.
Lepo bi bilo da svako ko je radio MLF prenese svoja iskustva i preporuke, jer moguće je da svi pričaju o njoj a niko nije okusio, jer da svi koji su kategorični za sprovođenje MLF imaju iskustva, imali bi i ovaj 1 gr. bakterija koji sam ja zamolio da mi ih neko proda.

MLF je dobar odabir za biolosko otkiseljavanje. Ukoliko zelis smanjiti kiseline na crnom vinu odradi MLF. Nema prevelike filozofije tu..
Ako zelis svjezije crno vino onda nemoj..

Imam pitanje, tokom jabucne fermentacije treba pH vrednost vina da se povecava a sadrzaj ukupnih kiselina da se smanjuje.
Meni se pH vrednost smanjuje a kiselina povecava, zasto se to desava?

A kod drugog vina pH vrednost stoji, a kiseline se povecavaju

Mozda ti povecavaju lakohlapljivu kiselinu  :scr: ???
Tj desava ti se neka vrsta alkoholno octenog vrenja u kojem octene bakterija pretvaraju etanol u ocetnu kiselinu. S koliko si sumporio masulj? Kakvo je grozdje bilo?

Grozdje vrste Shiraz, slobodan sumpor je oko oko 11, vezani oko 31

San Vicente vinarija o MLF-u.

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=UPTxo3ZEKnM



Kratka diskusija o MLF-u i temperaturi. Navodno, idealna temperatura je 15-21 C.  

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=X3nBY3YCfTw

Ajde da načnemo ponovo ovu temu , prethodnih godina nije bila toliko aktualna zbog manjka kiselina u vinu, ali verujem da će ove godine kada su veoma lepe kiseline u vinu MLF biti veoma aktuelna. Malo sam istraživao i došao do nekih zaključaka, pa ako nisam u pravu voleo bi da me neko ispravi. Znači MLF se sprovodi uglavnom u crvenim vinima radi ublažavanja oštrih kiselina i zaokruživanja i harmonizacije ukusa vina. Uslov za spontanu MLF odmah nakon redovnog vrenja je da šira nije bila previše sumporisana, tj da je dodato manje od 5 gr/ 100 l šire ( vinobrana ), a to je moguće samo ako je grožđe bilo zdravo i nije prezrelo, tj. da je berba izvršena na vreme sa visokim kiselinama ( PH vrednost šire mora biti ispod 3,5 , a titracione kiseline iznad 7gr/lit.). Tada šira ima nepovoljne uslove za razvoj bakterija ali vinskom kvascu ti uslovi ne smetaju ( vinski kvasac radi do PH 2,8 ), tako da je potreba za sumporisanjem šire smanjena, pa stime se i stvaraju povoljni uslovi za sprovođenjem spontane MLF, i spravljanjem kvalitetnijeg vina. Znači berbu grožđa treba vršiti prema količini kiselina i PH vrednosti, sa minimalno potrebnom  količinom šećera u grožđu za dobijanje stabilnog vina ( šećer od 19 procenata već zadovoljava), sa time se izbegavaju problemi sa pokretanjem dirigovane MLF. Pozz.

Imam jedno pitanje: da li će se malolaktičko vrenje nastaviti ako temperatura padne na 14 stepeni, a krenula je sa 16 stepeni?

Hoće samo sporije. Pozz.

Izmuljao sam 250 kg grozdja Merlo. Sumporisao za 25g vinobrana. Dodat maceracioni enzim, selekcionisani kvasac, pola hrane.
Maceracija i fermentacija je trajala 8 dana. Posle toga je otoceno i iscedjeno vino, dodata druga polovina hrane.

Posle dva dana je izmeren secer i utvrdjeno da je vrenje zavrseno. Vino se istalozilo i vise nije mutno.
Od tada je proslo 5 dana. Zadnja dva dana probam vino i ono rezi.

Da li je ovo jasna indikacija za MLF? Ili je ovo mozda zaostali CO2 od alkoholnog vrenja?

Da li da radim analize sad ili da sacekam da perstane da rezi pa da pored svega proverim i jabucnu kiselinu?

Oko bakterije, ako ne radis totalnu dezinfekciju,  pricao sam sa ludim au institutu koi su radili n abakterija za malolaktiku i jednom mi rekli:
Jednom bakterija u vinariju uvek ces imati bakteriju u vinariju,posto je ja izbegavam i ne zelim je nadam se da sam je i unistio, a oko dezinfecije sam procitao puno, evo da vak kazem sta tacno ja radim:
 za  1200 m3 upalim oko 5kg elementarnog sumpra, lepo zatvorim vrata ostavim tako 24casa i imam totalnu dezinfeciju, to ne radim samo kad mi ide fermentacija, a kad cuvam gotovo vino to radim svakog petka kad mi zavrsi radno vreme

Jedan od prvih znakova malolakticke je zamucenje, ako je bisto to ti je od fermentacije CO2, nakon zamucenja dolaze ti neprijatni mirisi

Znaci li ovo da je najbolje koristiti selekcionisane kulture bakterije Oenococcus oeni .
Ajde malo napisi o ovoj problematici sa napomenom pravovremenog koriscenja ovih kultura.

Tema je kompleksna,napisaću u temi malolaktike sve ono za da,i ne,iz više faktora koji te odgovore daju.A odluka leži u uslovima sopstvene situacije i cilja za koji se ima na kraju. :)

Biću opširnija da ovu fermentaciju približim malo više sa svim njenim bitnijim momentima.

Osim ako se primjene inhibitorni tretmani za malolaktičke bakterije one su deo normalne mikroflore šire i vina.Od početka do kraja fermentacije, pa čak i tokom starenja i skladištenja, one se menjaju u zavisnosti od perioda rasta.Njihov rast populacije ili preživljavanje prati metabolizam koji utiče na vino sa posledicama na organoleptiku povoljno ili štetno.
Osnovni supstrati za bakterije do danas su jednostavni molekuli: šećeri i organske kiseline. Iako njihova transformacija manje dokazana, ostale složene komponente vina,kao što su fenolna jedinjenja, aromatična jedinjenja se delimično metabolišu.
Jabučna kiselina je nesumljivo osnovni supstrat, koji transformišu u mlečnu.Ova transformacija se ogleda u omekšavanju vina jer je mlečna kiselina manje agresivna posebno kod crvenih vina sa viškom jabučne kiseline.
Osim jabučne,odvija se i razgradnja limunske kiseline čemu je zaslužno stvaranje diacetila kao i ostalih jedinjenja opisanih kroz mirise tosta i lešnika,zatim furan sa aromama kafe i zapaljenom gumom,s jedne strane,i druge koja daje nijanse aroma na crveno voće.
Što se tiče ostalih poznatih metabolizama mlečnih bakterija svi oni manje ili više utiču na kvarove u vinu.Degradacija u prvom redu vinske kiseline i glicerola potpuno narušavaju organoleptiku.Glicerol je jedna od glavnih komponenti vina i doprinosi njegovom ukusu.Kvasci formiraju glicerol na početku fermentacije. Degradacija glicerola štetna je za kvalitet vina, delimično zbog smanjenja njegove koncetracije i delimično zbog proizvoda metabolizma gde je jedan od njih akrolein koji u kombinaciji sa taninima daje gorak ukus vina.
Ovo se dešava prije svega u lošim higijenskim uslovima podruma.

Četiri parametra veoma jasno određuju brzinu rasta bakterija mlečne kiseline u vinu: pH,temperatura,sadržaja alkohola i koncentracije SO2.Nijedan od ovih faktora se ne može posmatrati pojedinačno.Npr,pri nižim pH vrednostima bakterije tolerišu veći sadržaj alkohola i SO2.
pH je važan iz više razloga od kojih su: selekcija  sojeva,njihov rast i priroda transformisanih supstrata.Kod vina sa povišenim pH dolaze na scenu loši sojevi ovih bakterija.SO2 inhibira aktivnost malolaktičkih bakterija zato se mošt koji se kasnije želi podvgnuti malolaktici slabije sumporiše.Takodje sumporisanje nakon otakanja posle prve fermentacije se iz istog razloga ne preporučuje.Optimalna temperatura za rad mlečnih bakterija u vinu je jeste od 20-23C ali zavisi i od sadržaja etanola,pa kad je sadržaj etanola veći ona se smanjuje.Uglavnom je ona oko 20C.Temperature iznad 25C dovode do kvara uzrokovanog drugim bakterijama.
U idealnim uslovima malolaktika se odvija kada kvasac potroši sav fermentabilni šećer,jer u suprotnom se bakterije namnože i povećavaju sadržaj isparljive kiseline.

Što se tiče aeracije,i tu postoji uticaj na njihov rad.U zavisnosti od stepena aeracije bakterije roda Oenoccocusa  proizvode laktat i etanol u blagoj atmosferi i,naprotiv, laktat i acetat u gaziranom stanju,i većem prisustvu kiseonika.

Korišćenje selekcionisanih sojeva bakterija,odnosno Oenoccocusa koji se nalazi u prodaji se opravdava u zavisnosti od samog vinara.Kada se radi o manjoj proizvodnji do nekih 25 hl i ne nalazi opravdanje zbog svih uslova koje sam navela a mogu se kontrolisati pre svega dobrom higijenom podruma,a onda i uslovima vinifikacije.Samim tim što se prirodno nalazi u širi osnovni zadatak je stvoriti joj sve povoljne uslove da odradi malolaktiku do kraja a onda zaustaviti rad ostalih dovođenjem slobodnog sumpora na poželjan nivo.

A sad da odgovorim na ono što se odnosilo na dirigovanu malolaktiku.  :)
Kao i kod kvasaca, tako i ovdje imaš različite vrste izolovane za specifične uslove u kojima rade. Da li je to tolerancija na visočiji alkohol, temp, ili SO2.. Pa tako se time i vodiš između ostalog u njihovom dodavanju.

Uglavnom se dodaju 24h nakon dodavanja selekcionisanog kvasca.

Ja dodajem pred kraj AF. Vodim se nekim zakljucima do kojih sam dosao citajuci na ovu temu.

Ako dodam bakterije istovremeno kad i kvasce postoji mogucnost da bakterije razgrade jabučnu kiselinu brže nego što kvasci zavrse AF. Tada ce bakterije razgraditi preostali šećera u sircetnu kiselinu.

Ako bakterije dodam nakon AF, rizikujem niske temperature (ako nemam uslove za grejanje)

Zato mislim da je najbolje dodati pred kraj AF.

Tako sam i radio 2016, kada sam poslednji put radio MLF na Merlou.

To zavisi kao što sam rekla od uslova vina i soja bakterija.
Kolika ti je ukupna kiselina kod Merlota, i alkohol na kraju,pH?Kao i koji soj koristiš?
Inače sama preporuka proizvodjača jeste 24h nakon dodavanja kvasca kod većine sojeva.(objasniću zašto)
Uglavnom sam ispisala generalno o malolaktici,dodaću i o dirigovanoj nešto više.Izmedju ostalog zašto ti se ne može desiti to o čemu pišeš ako dodaš kulturu 24h nakon kvasca, ili čak ranije.
U slučajevima gde se selekcionisane bakterije dodadju vinu,a pH ne prelazi 3.5,staviću ti tabelu koja je radjena na primjeru soja koji sam i sama koristila. VP41.Ono koliko sam ja uzimala u obzir počev od uslova u kojima se nalaze,do samog soja koji se koristi ovaj momenat dodavanja daje malolaktiku koja teče sasvim pravilno.Razlika između spontane malolaktike i nje je prvenstveno u brzini gde se završila i 10 dana ranije u odnosu na spontanu.

Razlika kod iste sorte grožđa u organoleptici,moram priznati nije znatno veća.I kod spontane malolaktike u zavisnosti od samog podneblja i uslova fermentacije dobije se sasvim solidno vino.

Ne znam šta si tačno čitao,ali si došao do progrešnog zaključka što možeš videti u tabeli gde isparljiva kiselina raste upravo odlaganjem dodavanja Oe.cocca

(http://dodaj.rs/images/volate.png) (http://dodaj.rs/image/E952m)

Hajde da nešto više o tome napišem.

Kada se radi o dirigiovanoj ML,prvenstveno je cilj da selektovana kultura diriguje samu MLF,a ne da se ona odvija spontano,kao i kod dirigovane glavne fermentacije selekcionisanim sojem kvasca.
To može najbolje postići njihovom inokulacijom u toku 24h dodavanja kulture kvasca iz više razloga.
Prije svega,sredina u kojoj se dodaje je za nju najpovoljnija što u pogledu hranljive podloge,što u nedostatku etanola,i maloj konc sumpora.Svi oni faktori koje sam u postu gore spomenula su zadovoljeni da selektovani soj prolazi ravnomjerno svoje faze rasta i samim tim od samog početka ima pravilnu MLF i bude dominantan u svojoj vrsti,postepeno se prilagođavajući podlozi koja se pod uticajem kvasca menja.Ako bi dodali ML bakterije neposredno pre završetka AF,ili po njenom završetku, faza u kojoj bi one bile je sami početak njihovog razvoja i bile bi izložene više negativnih faktora počev od sadržaja alkohola (kod nas bude i 14vol%),pa nadalje tako da bi jedan deo populacije već u startu izgubio šansu za preživljavanje.
Zatim,sva ona flora koja je loša u ML bi se već namnožila jer kao što sam rekla ML bakterije se nalaze prirodno u samom moštu,pa odlaganjem dodavanja selekcionisane kulture stvorena je već populacija lactobacila i pediococca koje su njihovi konkurenti u podlozi.Oni će po dodavanju nove kulture već biti u svojoj punoj snazi.Tako da se dešava da se u vinima sa visočijom pH odlaganjem dolazi i do pojave bretta,i loše aromatike.Ispitivanjem na istom vinu različitih momenata inokulacije se pokazalo takođe da su vina kojima je ML dodat ranije voćnija i bogatijeg tela.
Problem sa isparljivom kiselinom takodje nije detektovan,a u nekim vinima čak naprotiv.
Iz svih navedenih razloga većina vinarija širom svjeta danas,upravo ima praksu inokulacije ML bakterija u periodu od 24h do 48h nakon dodavanja kvasca,pri čemu naravno se gleda soj i jednog i drugog što za stil vina,što za njihovo međusobno dejstvo.
Nadam se da sam približila zašto je to sve češća praksa.

Sve ovo se odnosi na situacije gde je pH vina iznad 3.15,u suprotnim se odlaže.

Sa malim zakasnjenjem:

Alkohol: 14.1
Uk, Kiselina: 6.72
PH: 3.62
Re: 2.87

Bakterije, u tom trenutku meni jedino dostupne: Lalvin VP 41

Vise nego jasno ! Ovakvih postova nam treba sto vise ! Hvala Blue_moon !

Pozz

Nenade,ovdje bi bila bolja varijanta dodavanje ML kulture, uz kulturu kvasca posle 24h njihovog dodavanja,posebno zbog ovog pH 3.6 i crvenog vina.

Jesi probao jednu količinu tako,ili si sve inokulirao kako si napisao?I koji je tu bio kvasac,što je isto bitno?

Da,imaš punu slobodu,i prostora na pretek. ;D :)

Jedan lep tekst o uticaju MLF na karakter Vina

http://geb.uni-giessen.de/geb/volltexte/2011/8289/pdf/KnollCaroline_2011_07_15.pdf

Sve sam uradio kao sto sam napisao.

Enzim EX-V
Kvasac BDX

Nisam napomenuo da je MLF trajala u toku produzene maceracije nakon AF. Sama produzena maceracija je trajala 4 nedelje, a MLF na osnovu mojih opazanja desetak dana.

A kako ti utvrđuješ kraj MLF?

Što se tiče kvasca pretpostavljam da si ga izabrao zbog produžene maceracije,dok s druge strane on i po svojim osobinama stvara povoljnu sredinu za ml bakterije.

Posto vino u toj fazi i dalje rezi od CO2 nastalog AF, jedino sto gledam je promena ukusa i povecanje CO2, odnosno ponovno podizanje kape u toku produzene maceracije, mnogo manje nego u toku AF.

Iste pokazatelje koristim da ocenim i kad je zavrseno...

OK,jasno.Ja sam ograničena na papirnu hromatografiju koja i nije toliko precizna u praćenju,ali jasno govori kad je završena,odnosno kad je jabučna kiselina na nuli.
Mogla bih postaviti u tom smislu koliko je trajala kod nekih vina,što spontana što dirigovana.
I kod jedne i kod druge je jasno i po analizama da malolaktika počinje već u toku alkoholne fermentacije jednim delom.Zato je pre svega bolje od starta ako se već koriste bakterije onaj poželjan soj je i diktira.

6ti dan od zasejavanja kvasca. Malolakticku bakteriju ssam dobio tek danas. Da li je kasno, ima li smisla da je dodam sada?

Koje vino? Specifična na početku i sada?

Merlot, po mom refraktometru 1050 je specificna.
Inace ,na kesi je uputstvo proizvodjaca u kome pise da se dodaju 24h posle muljanja.

Koliko si dodao vinobrana u startu?

7 grama po grozdju pred muljanje

Da,preporučuju na početku iz više razloga.Zbog "čistije" mlf I nema onih faktora koji inače ometaju rad selekcionisanih bakterija.

Ali,možeš ih dodati i nakon završetka fermentacije i sačekati da se završi tiho vrenje pa tek onda sumporisati vino ako je potrebno.

Mislio sam da ih dodam odmah, danas. Ili ipak preporucujes da sacekam zavrsetak fermentacije?

Kad ih već nisi dodao 24h nakon dodavanja kvasca,sačekaj kraj fermentacije i nek bakterije nastave odnosno završe mlf.
To ti je druga prihvatljiva varijanta.

Do tada ih naravno čuvaj na odgovarajućoj temp,jer su jako osetljive što se tiče uslova čuvanja.

oki, hvala.
I to pise na uputstvu: cuvati na -18