Amaterski način proizvodnje belih vina

[vladan]

Fermentacija kada je dobro pripremljena sira treba upravo tako da izgleda bez pene samo da iz sire iskacu iskrice. Ne preteruj ni sa hranom za kvasce, moje je iskustvo da je kod vecih koncentracija sire bolje ukupnu kolicinu podeliti u tri dela pa svaki dan dodati po jedan deo. Ako to jos nisi uradio onda ozraci siru. Kako se to radi. Plamen upaljaca polako spustas ka siri jednog momenta ce se plamen ugasiti. ponovi nekoliko puta da odredis tacnu visinu. Na tvojih 80l dovoljno je odliti 15-20 litara i polako sipati nazad u posudu sa ukupnom sirom sa visine priblizno 0.5metara iznad visine na kojoj ti se ugasio plamen.

[YU2M]

Na boju vina vise utice oksidacija nego maceracija.

Eto, a ja sam uvek imao utisak da ( bez obzira na vinobran) belo vino, kod kojeg je šira malo duže odležala na ljusci dobije neke rozikaste tonove u boji...

Da ove godine ne bistris siru bentonitom to bi ti i ja savetovao. ali za ovo bi morao znati o kom se tehnologu radi, pa ako neces javno da ga izblamiras a ti mi pp reci njegovo ime

Ovo je upravo primer one nedorečenosti i pomalo kontradiktornosti iz mog "protestnog" posta...  :'(
Dakle, ako mi ni ti ne bi savetovao za ovu godinu - kaži mi ( i ostalima) zašto.... I ako se slažeš sa ovakvim postupkom, zašto bi
to bilo blamiranje za enologa? I šta ćemo sa onima, koji se zdušno zalažu za bistrenje bentonitom i ove godine?

A što se tiče dodavanja bentonita u toku fermentacije, to više nikad neću uraditi, ni pod pretnjom smrću.... Iz svega što je pisano, a i moja izuzetno skromna praksa, ukazuje na to da on svlači i kvasce ( koji, pored toga što su mehaničke čestice, u svom sastavu imaju i proteina), čime snažno koči fermentaciju i kao u mom slučaju, potpuno je prekida. Nek kvasci odrade svoje, pa bentonit da uradi svoje...

Vladane, juče sam malo vadio crevom širu iz dubljih delova ( ukupno oko 10L) i baš tako je, s visine, prolivao.
Inače, ovogodišnja proizvodnja je za mene pitanje života i smrti... Ako sad ukakim stvar, nema više home-made vina, nego, kao prošle godine, u Ilok, ili gde drugde - keš za 100 litara i u podrumski rostfraj...
To naravno ne znači da mi sad treba dati pogrešan savet, kako bi se obezbedila nova mušterija 
poz

[vladan]

Kada istrcis na teren onda moras igrati, to mi je otac davno rekao, zahvaljujuci njemu pravim vina takva kakva su.

[YU2M]

pravim vina takva kakva su.

E znaš šta....
Ovaj mi je vikend isplaniran ( idem u svatove i ko zna šta ću tamo piti), sledeći takođe, a da nije, sad bih u subotu upalio
afto, pa pravac za Temerin, da vidim kakva su... 
Dvadesetog, čuvena 107. generacija pančevačke gimnazije ide na ekskurziju po Valjevu, pa ćemo završiti u Milijanovoj vinariji....
Prošle jeseni smo "pohodili" Vrbicu, pretprošle Mačka, a za dogodine čekamo poziv iz Čortanovaca 
poz

[bistrica]

ja Torkvemada!

Ova ti je dobra.  
Stvarno mi nije bio akcenat na ono inkvizicija, koliko mi je to poslužilo da upotrebim pojmove sumnja i dilema na osnovu naučnih analiza. Ne samo onih koje sam prezentirao kao argumentaciju u ovoj situaciji nego i svih ostalih koje se rade u sličnim situacijama. Dodatno još jedna, na nekoj lokalnoj bijeloj sorti (opet neki Španac   ), njenom moštu i vinu tretiranim bentonitom utvrđeno da je ukupna količina isparljivih aromatskih jedinjenja smanjena za 13% (Armanda i Falqué, 2006). Za sve njih ćeš priznati da imaju veću vjerodostojnost od bilo čije subjektivne ocjene, ako ništa drugo onda zbog opreme kojom raspolažu i objektiviziranih načina na kojima rade te pa kasnije i senzorske analize, pogotovo ako još nismo probali u istoj godini na istom grožđu uraditi sličnu uporednu analizu isključivo sa aspekta koji sam ovdje nastojao prikazati. Temperatura, vinobran i obavezno skidanje sa taloga, ali bez upotrebe bentonita.
Normalno da i ja samo pričam o ovom, kažem šta mislim i pokušavam da odbranim taj stav. Nije mi namjera da išta namećem ili ubjeđujem nekoga kako treba da radi, ili da mijenja postupke koji su mu prihvatljivi.

[YU2M]

Kada istrcis na teren onda moras igrati, to mi je otac davno rekao,

Tvoj stari očigledno nije pratio naš fudbal 

Dakle, Vladane, put za Temerin se odlaže....
Ja kakav sam, a takav sam, đavo mi neda mira....
Setim se da mi je pre 3 vikenda prijatelj, Somborac, udat u Smederevo, svetski rekorder u prijemu telegrafije na sluh, mlađani Hajošević, prilikom posete poklonio butelju ( zna momak šta volem).... U trenutku uručenja, reče mi kako je otkrio to vino kao sjajno, pa mi ga je zato i doneo... Pogledam, vidim neko talijansko - piše San Trifone i odložim ga u špajz, da čeka na egzekuciju...
Onda dodjem na forum, pa me to podseti da  pregledam etiketlu....
Piše - Chardonnay berba 2011....
Dakle, proba prvo u Pančevu.
poz i sorry za mali off-topic.

[Vlajko]

Frementacija mog belog prvenca završena, i bistrenje je skoro gotovo, dobilo je lep izgled, i ukus mi se sviđa ima 12 posto alkohola. Hvala vam na savetima!!!

[Vlajko]

 Evo kako izgleda u čaši





Pomoć u postavljanju fotografije.

[lozar]

To sam i pretpostavio.... Ovim je izbegnuta upotreba enzima. Ostaje samo "tajna" šta uradiš sa bojom....
Što se mene lično tiče, briga me da li će boja odgovarati sortnom standardu, jer vino neću iznositi na smotre i takmičenja....
Uostalom, većina komercijalnih proizvođača trpa antocijane iz italijanskih kanistera u npr. rizling, pa on u čaši, umesto zelenkasto-slamnato žute boje, najčešće bude boje meda ili dalmatinske žutine. Najveći broj konzumenata ionako nema pojma kakve bi boje to vino trebalo da bude...
Ipak, ostaje pitanje, ako neko ima ideju, zbog čega je enolog savetovao da ne bistrim širu pre vrenja, baš u mom konkretnom slučaju. Ne verujem da je hteo da me ispali... 
poz

ovo su najčešći izrazi za opis boje belih vina prilikom degustacije(napisao takođe Španac čiji sam priručnik postavio u "Literaturi" ):
Belo,Zelenkasto žuto,Slama žuto,Zlatno žuto,Topaz,Fino zlato,Zlatno,Ćilibar,Sivkasto-braon,Bledo žuto,Kanarinac žuto,Slama žuto,Žućkasto,Belo zlato,Staro zlato,Suvo lišće, Drvo,Krem, ali kao i tebi i meni je bitno da bude negde u ovom rasponu.
za ovo drugo, bilo bi najbolje da pitaš tvog enologa od koga si savet i dobio.
što se tiče gomile pitanja iz prethodnih postova(kad vinibran, kad bentonit, koliko hrane za kvasce i sl.), ona nisu retardirana ali su suvišna jer je na njih odgovoreno već više puta na ovoj temi.

Za sve njih ćeš priznati da imaju veću vjerodostojnost od bilo čije subjektivne ocjene, ako ništa drugo onda zbog opreme kojom raspolažu i objektiviziranih načina na kojima rade te pa kasnije i senzorske analize, pogotovo ako još nismo probali u istoj godini na istom grožđu uraditi sličnu uporednu analizu isključivo sa aspekta koji sam ovdje nastojao prikazati. Temperatura, vinobran i obavezno skidanje sa taloga, ali bez upotrebe bentonita.

oni verovatno imaju mnogo više "gedžeta" koji su tačniji od mog nosa tako da nije sporno da se deo aromatskih komponenti gubi na ovaj način ali verujem da akcenat treba staviti na uporednu senzorsku analizu, kao u slučaju Itstarske malvazije.
pošto se radi o analizi intenziteta arome(ako sam dobro shvatio), onda rezultat i nije tako strašan jer je gubitak minimalan kod bentonita umešanog sa destilovanom vodom. osim toga, neke manje količine od 20-50 grama bentonita, koliko vidim ne škode toliko(a što ne škodi može i da koristi), tako da bih ja ipak ostao kod bistrenja bentotinom samo je pitanje količine i vrste, mada sumnjam da kod naših dobavljača može čovek da bira vrstu.
interesantan je i ogled italijana(mislim da si ga postavio u "Literaturi"), gde je Šardone koji je tek prevreo(ako sam dobro preveo), imao manji gubitak aromatičnih materija od 6 meseci starijeg Šardonea, i to u svim varijantama koncentracije bentonita.

[YU2M]

Vidi Lozar,
svi mi imamo neku literaturu i čitamo, pratimo i primenjujemo... Na nesreću, u toj literaturi su data opšta načela ( da ne kažem "ziher" procedure), a ja od ovakvih foruma očekujem da saznam nešto što u literaturi listom nije obuhvaćeno, a ljudi su doživeli i preživeli...
Konkretno - bentonit. Nisam sklon da ga ne upotrebim. Medjutim, ako je glavni argument bistrenja šire uklanjanje fungicida i ostalih sredstava za zaštitu od raznih gljivica, onda, po mom mišljenju, taj argument za ovu godinu ne stoji. Naime, mene su "stari" učili da se vinograd prska odmah posle kiše - posle svake kiše, koliko god je bilo - da ne bi plamenjača, pepelnica, plesni.... Ako je to istina, onda ne mogu ni da se setim kad su vinogradi ove godine poslednji put prskani....

Problem postavljanja pitanja, na koje je već dat odgovor je uveliko i u urednicima foruma... Neka istovetna pitanja su raštrkana po raznim temama, a postoje i istovetne teme, jedna ispod druge u meniju - pogledajte. Ja k'o ludak već nekoliko dana čitam sve teme i priznaćete da nije baš lako sve ove postove sistematizovati u glavudži, povezati i izvući rezime....
Drugo - odgovor tipa "Bentonit u širu, da se izbistri pre vrenja, a nikako na kraju fermentacije" nije nikakav odgovor, ako nije dopunjen rečenicom "zato što...", jer tako oslikava samo metod koji koristi onaj ko na pitanje odgovara. Puno ima takvih odgovora.
Posebno su mi interesantni odgovori o bistrenju vina onih, koji svoju masovnu proizvodnju tretiraju mikrositima....

Ostao si mi dužan odgovor o boji belog vina odležalog na ljusci 24 sata....
Kada sam govorio o boji belog vina, bio sam konkretan o boji rizlinga. U literaturi se ne spominje toliki raspon boja, koji navodiš, za razliku od ukusa, gde je dijapazon zaista širok ( od suvog do slatkog, od mineralnog do voćnog)...

Slažem se da gubitak mirisa od oko 10% nije tako strašan, pogotovo u tvom slučaju produžene maceracije...

poz Neša

[bistrica]

...pošto se radi o analizi intenziteta arome(ako sam dobro shvatio), onda rezultat i nije tako strašan

Citat iz samog rada čiji sam link postavio (Malvazija istarska) koji smo obojica čitali
Svi su tretmani imali utjecaj na smanjenje aromatskoga i okusnoga profila vina,…Iz Slike 1. vidljivo je da su, u odnosu na kontrolni uzorak, svi tretmani s bentonitom aromatski inferiorniji, što je u skladu s istraživanjima Sanborna i sur. (2010.) i Lambrija i sur. (2010.), koji također navode da bentonit snižava koncentracije spojeva odgovornih za voćne, cvjetne i travnate mirise u bijelim vinima

neke manje količine od 20-50 grama bentonita, koliko vidim ne škode toliko(a što ne škodi može i da koristi)

Ovdje samo još fali logički nastavak rečenice:“.. a što može da koristi sigurno daje bolje vino“
Izvini ali meni je tako izgledalo, a u konkretnoj situaciji je razlika bila tako mala da je "samo" rezultirala drugačijom bojom medalje u svjetski priznatom načinu bodovanja u senzorskom ocjenjivanju.    

...gde je Šardone koji je tek prevreo(ako sam dobro preveo), imao manji gubitak aromatičnih materija od 6 meseci starijeg Šardonea, i to u svim varijantama koncentracije bentonita.

U pitanju su dva vina sorte chardonnay koja su proizvedene s različitim postupcima, prvi klasičnim načinom vinifikacije a drugi sa 6 mjeseci odležavanjem na talogu (sur lie metoda). Tačno je da rad napominje da manja količina bentonita daje manji uticaj na posmatrana hemijska jedinjenja sa aspekta njihove količine.  Možeš vidjeti samo na stubnim dijagramima da se radi o procentima smanjenja u  svim situacijama. Rezultati sugeriraju (pokušavam doslovno prevesti) da hemijska priroda, početna koncentracija aktivnih mirisnih jedinjenja u vinu, te količina i priroda proteina predstavljaju faktor smanjenja u tretmanu bentonitom.

Drugačije rečeno, kompleksnije vino i sa većom potrebom za proteinsku stabilizaciju je i osjetljivije na tretman bentonitom, a za šta se bentonit upravo i koristi. Samo još napomena da su u oba istraživanja tretmani bentonitom rađeni nakon fermentacije.

[lozar]

Citat iz samog rada čiji sam link postavio (Malvazija istarska) koji smo obojica čitali
Svi su tretmani imali utjecaj na smanjenje aromatskoga i okusnoga profila vina,…Iz Slike 1. vidljivo je da su, u odnosu na kontrolni uzorak, svi tretmani s bentonitom aromatski inferiorniji, što je u skladu s istraživanjima Sanborna i sur. (2010.) i Lambrija i sur. (2010.), koji također navode da bentonit snižava koncentracije spojeva odgovornih za voćne, cvjetne i travnate mirise u bijelim vinima...
Ovdje samo još fali logički nastavak rečenice:“.. a što može da koristi sigurno daje bolje vino“
Izvini ali meni je tako izgledalo, a u konkretnoj situaciji je razlika bila tako mala da je "samo" rezultirala drugačijom bojom medalje u svjetski priznatom načinu bodovanja u senzorskom ocjenjivanju.    

postoji razlika u intenzitetu arome koja, ako je odlučujuća "za medalju", onda skidam kapu. međutim, to opet ide na ruku mojem shvatanju definicije analize dobrog postupka, jer u trgovini i dodeli medalja odlučujuću ulogu ima senzorska analiza ma koliko ona bila "subjektivna".
da budem isken, danas sam pogledao malo pobliže "Bentonit" Enovitis-a koji sam video slučajno i u uputstvu se navode dva primera koja ću vam prezentovati čim mi proradi fotoaparat(ostatak je po sećanju):
1. standardno bistrenje vina(posle fermentacije)
2. dodavanje bentonita pre vrenja i fermentacija sa istim(navedeno kao dobra stvar koja pomaže ujednačenoj fermentaciji)
dakle, mislim da će YU2M biti u još većoj dilemi nego do sad.
mada i ja razmišljam o nekom ogledu tog tipa.
kad smo već tu

Vidi Lozar,
svi mi imamo neku literaturu i čitamo, pratimo i primenjujemo... Na nesreću, u toj literaturi su data opšta načela ( da ne kažem "ziher" procedure), a ja od ovakvih foruma očekujem da saznam nešto što u literaturi listom nije obuhvaćeno, a ljudi su doživeli i preživeli...
Konkretno - bentonit. Nisam sklon da ga ne upotrebim. Medjutim, ako je glavni argument bistrenja šire uklanjanje fungicida i ostalih sredstava za zaštitu od raznih gljivica, onda, po mom mišljenju, taj argument za ovu godinu ne stoji. Naime, mene su "stari" učili da se vinograd prska odmah posle kiše - posle svake kiše, koliko god je bilo - da ne bi plamenjača, pepelnica, plesni.... Ako je to istina, onda ne mogu ni da se setim kad su vinogradi ove godine poslednji put prskani....

vidi, ovakav savet i nije za one koji štite vinograd kao tvoji "stari". imam i ja pitanje. koliko su ove godine "oprani" kišom.

Ostao si mi dužan odgovor o boji belog vina odležalog na ljusci 24 sata....
Kada sam govorio o boji belog vina, bio sam konkretan o boji rizlinga. U literaturi se ne spominje toliki raspon boja, koji navodiš, za razliku od ukusa, gde je dijapazon zaista širok ( od suvog do slatkog, od mineralnog do voćnog

kojoj literaturi? većina autora se slaže da je boja za visokokvalitetna vina negde između slamkasto-žute i zelenkasto-žute. ako ti otkriješ još neku varuijantu prijavi OIV-eu. uostalom, sam si rekao da te boja ne interesuje mnogo, pa otkud sad takvo pitanje?
nema tajne, samo 99 % poznavalaca vina ne bi imalo pojma kakva boja vina će biti kada ga, posle 24 sata otočim sa kljuka, pa se onda time i ne opterećujem. na kraju boja uvek bude u onom okviru koga sam sad pomenuo(slamnasto-žuta-zelenkasto-žuta).

Slažem se da gubitak mirisa od oko 10% nije tako strašan, pogotovo u tvom slučaju produžene maceracije...

poz Neša

vidi, nešo,
ajde ti prvo razreši one dileme koje si imao vezano za "ziher" varijantu spravljanja vina pa ćemo dalje da pričamo.

[bistrica]

Također i za mene ni jedna konstruktivna dilema nije suvišna, bez obzira da li ćeš raditi ovaj ogled ili ne, ispade da ipak nismo uzalud pisali ni ti ni ja.

[YU2M]

dakle, mislim da će YU2M biti u još većoj dilemi nego do sad.

kojoj literaturi? većina autora se slaže da je boja za visokokvalitetna vina negde između slamkasto-žute i zelenkasto-žute. ako ti otkriješ još neku varuijantu prijavi OIV-eu.

Pa otkrio sam još neku varijantu u tvom postu:

]Belo,Zelenkasto žuto,Slama žuto,Zlatno žuto,Topaz,Fino zlato,Zlatno,Ćilibar,Sivkasto-braon,Bledo žuto,Kanarinac žuto,Slama žuto,Žućkasto,Belo zlato,Staro zlato,Suvo lišće, Drvo,Krem, ali kao i tebi i meni je bitno da bude negde u ovom rasponu.

Opet ponavljam, a što se pogotovu odnosi na urednike i velike proizvođače - morate voditi računa šta pišete i kako pišete. Ako nemam mnogo iskustva u spravljanju vina, to ne znači da sam nepismeni "šaban" i intelektualno inferioran.... jako dobro mogu da ispratim istorijat teme, sve dok neko ne počne sam sebe da negira i da po istom pitanju ispaljuje različite teze... Prema tome, cinična opaska o izveštavanju OIV je potpuno izlišna.

Što se literature tiče, čitam prof Dr S. Jovića, pa Veliku knjigu vina ( ne znam autore, nit mi je bitno) neki manji leksikon ( jako fini povez, ilustracije i sadržaj - ne pamtim autore, niti mi je to primarno, ali vidim da se manje više sve poklapa), pratim Koshpu i Pecu i Vladana....
Što se prskanja tiče, ne vidim šta bi se tu moglo promeniti kroz vreme, osim uasvršavanja fungicida... I ne vidim što bi danas neko "savremeno" štitio vinograd protiv gljivica, za koje u tom momentu ne postoje apsolutno nikakvi uslovi razvoja. Ako je posle kiše vinograd u maju, ili junu tretiran fungicidima, karenca je odavno nastupila, a ako je bordoskom čorbom ili plavim kamenom ( začudićeš se koliko još vinogradara po Južnom Banatu štiti svoje vinograde na tradicionalan način) onda je dobar deo toga otpao pod raznim prirodnim uticajima, a i koncentracije kreča i plavog kamena su toliko mizerne u odnosu na količine šire ( nisam na grožđu i listovima video ni tragove prskanja) da ne verujem da mogu uticati ni na smanjenje kiselosti šire, niti na eliminaciju raznih gljivica u njoj ( zato je tu vinobran), niti na promenu ukusa....
Dakle, po pitanju bentonita, ostaje samo pitanje otklanjanja hemijskih jedinjenja sklonih oksidaciji, onih što izazivaju glavobolje i mehaničkih čestica. Čestice peska se same talože, a ako se tlo rastvorilo u širi, onda je to već u prvih 24 sata, pa ako ih bentonit uklanja kod bistrenja šire, ukloniće ih i nakon fermentacije...
Meni vrenje teče ravnomerno, pa mi ni za to nije trebao.

uostalom, sam si rekao da te boja ne interesuje mnogo, pa otkud sad takvo pitanje?

ma svakako da mi je bitno da bude u standardnoj boji, ali se neću ukokati ako nije, kao što bih se ukokao ako ukus, miris i jačina nisu adekvatni....

na kraju boja uvek bude u onom okviru koga sam sad pomenuo(slamnasto-žuta-zelenkasto-žuta).

Ma ima tajne.... I ovako plasirana rečenica "ja ostavljam 24 sata širu na ljusci" ( parafraza) je izuzetno opasna za vinare hobiste, kojima je, mislim, ovaj forum i namenjen.... Naravno, opasna ako ne objasniš kako kasnije boju vratiš na onu iz citata. Čovek, koji bi voleo da mu gosti pohvale i boju vina, verujem, naći će se u čudu kad mu vince na kraju bude rozikasto ( ko ona stara domaća) i kad ne bude znao šta da radi, da ga "zažuti"...

vidi, nešo, ajde ti prvo razreši one dileme koje si imao vezano za "ziher" varijantu spravljanja vina pa ćemo dalje da pričamo.

Ma sad više nema dilema.... Što više o ovome raspravljamo sve mi je jasnije....
poz Neša

[lozar]

da ne bih saleta kao urednika dovodio u nezgodnu poziciju da me briše, ograničiću svoj "cinizam" na par odgovora vezanih za vinarstvo. posle toga, što bi reko bata Trlaja, vidimo se u  "svaštari".

Što se prskanja tiče, ne vidim šta bi se tu moglo promeniti kroz vreme, osim uasvršavanja fungicida... I ne vidim što bi danas neko "savremeno" štitio vinograd protiv gljivica, za koje u tom momentu ne postoje apsolutno nikakvi uslovi razvoja. Ako je posle kiše vinograd u maju, ili junu tretiran fungicidima, karenca je odavno nastupila, a ako je bordoskom čorbom ili plavim kamenom ( začudićeš se koliko još vinogradara po Južnom Banatu štiti svoje vinograde na tradicionalan način) onda je dobar deo toga otpao pod raznim prirodnim uticajima, a i koncentracije kreča i plavog kamena su toliko mizerne u odnosu na količine šire ( nisam na grožđu i listovima video ni tragove prskanja) da ne verujem da mogu uticati ni na smanjenje kiselosti šire, niti na eliminaciju raznih gljivica u njoj ( zato je tu vinobran), niti na promenu ukusa....
Dakle, po pitanju bentonita, ostaje samo pitanje otklanjanja hemijskih jedinjenja sklonih oksidaciji, onih što izazivaju glavobolje i mehaničkih čestica. Čestice peska se same talože, a ako se tlo rastvorilo u širi, onda je to već u prvih 24 sata, pa ako ih bentonit uklanja kod bistrenja šire, ukloniće ih i nakon fermentacije...
Meni vrenje teče ravnomerno, pa mi ni za to nije trebao.

"karenca je odavno nastupila" za "tradicionalan način zaštite vinograda", pa je nešto "otpalo" pod uticajem raznih "prirodnih uticaja(kojih?) a to nešto su "plavi kamen i bordoska čorba" tj. "kreč i plavi kamen" kojih ipak ima u "mizernim" količinama ali nedovoljnim da utiču "na smanjenje kiselosti šire, niti na eliminaciju raznih gljivica u njoj ( zato je tu vinobran), niti na promenu ukusa...."(čime si bio izazvan da dodaš još i ovo?).
imaš li prijatelju uopšte vinograd i ako je odgovor da, zašto ga nisi češće obilazio? video bi tada kako izgleda bobica koja na sebi nosi, ako ništa drugo makar prašinu.
što se tiče pojedinačnih fraza, ne zaslužuju komentar, barem ne na delu foruma o vinarstvu. vidimo se na forumu o zaštiti bilja koji bi trebalo da obiđeš i nešto naučiš.

Ma ima tajne.... I ovako plasirana rečenica "ja ostavljam 24 sata širu na ljusci" ( parafraza) je izuzetno opasna za vinare hobiste, kojima je, mislim, ovaj forum i namenjen.... Naravno, opasna ako ne objasniš kako kasnije boju vratiš na onu iz citata. Čovek, koji bi voleo da mu gosti pohvale i boju vina, verujem, naći će se u čudu kad mu vince na kraju bude rozikasto ( ko ona stara domaća) i kad ne bude znao šta da radi, da ga "zažuti"...

nema ništa opasnije po vinare "hobiste" od vinara početnika koji misli da mnogo zna.
nikada nisam rekao da "šira ostaje na ljusci" jer su to, bez obzira što nisam formalista, šatrovački izrazi kojima se ne koristim. to nije plasirana rečenica već postupak za koji sam objasnio i kako ga izvodim i kada i zašto. ako ti nisi razumeo, onda izvini, ali ovo nije večernja škola vinarstva već forum.
sa druge strane, belo vino posle otakanja sa muljače, nema crvenkaste nijanse. nema ih ni šira koju ja otačem sa kljuka dan posle. to može da dobije šira kada je vino oksidisalo (prisutna veća količina vazdušnog O2) ili ako je prisutna neka sorta koja u pokožici ima određene količine antocijana, kao što je recimo lisičina(plovdina). nema tu nikakvih potreba za "povraćajem" boje.
na kraju ono zbog čega sam i ušao u celu priču, jeste citat

I sasvim na kraju, u ovakvom okruženju, ne treba se ni čuditi ukoliko neko od nas neukih, ponekad i postavi pitanje "kukavičje jaje", jer naprosto više ni ne zna kome treba da veruje....
poz Neša

ne volim "kukavičja jaja" a ni kukavice. danas me pitaš kada da sipaš vinobran a sutra već imaš svoju teoriju "praska"(o postanku svemira). o vinu i da ne pričamo.