Sve o Vinu Forum

Rezidba vinove loze predstavlja osnovnu i veoma važnu amplotehničku meru koja se redovno obavlja u vinogradu. Smatra se da se još u periodu odomaćivanja vinove loze, na samom početku njenog gajenja, uvidelo da one biljke, kojima su životinje prekratile lastare, bolje rađaju i daju krupnije i kvalitetnije grožđe. Zbog toga je uvedena rezidba kao prva mera pri gajenju loze. U doba Rimljana bilo je dozvoljeno da se za crkvene obrede koristi samo vino iz orezanih vinograda, jer je bilo boljeg kvaliteta.

Nakon stupanja čokota u punu rodnost, svake godine se obavlja osnovna zrela rezidba. Radi ostavljanja određenog broja okaca iz kojih će se razviti novi rodni lastari. U zavisnosti od bioloških osobenosti gajenih sorti, uzgojnog oblika i potrebnog stepena opterećenja čokota rodnim okcima, primenjuje se kratka, duga ili mešovita rezidba.

Pri rezidbi je neophodno vršiti stalnu regeneraciju i podmlađivanje čokota. Zbog toga se svake godine sa čokota uklanjaju izduženi, deformisani i neaktivni delovi stabla.


Osnovni ciljevi rezidbe su:

• Obrazovanje osnovnog oblika stable u mladim vinogradima
• Održavanje obrazovanog stabla u dugom periodu rodnosti čokota, kako bi svi njegovi delovi bili zdravi, a svi organi loze pravilno raspoređeni u prostoru
• Normiranje broja okaca, lastara i grozdova na čokotu
• Regulisanje rastenja i rodnosti, uspostavljanje i održavanje pravilnog odnosa između vegetativnog razvoja i visine prinosa
• Regulisanje kvaliteta grožđa, uspostavljanje pravilnog odnosa između visine prinosa, zrelosti i kvaliteta grožđa
• Regenerisanje starih i deformisanih stabala u cilju podmlađivanja čokota
• Uklanjanje suvih i ogoljenih delova stabla, kao i delova koji su oštećeni pod dejstvom grada, jakih mrazeva i mehaničkih povreda od mašina

U rodnim vinogradima rezidba na zrelo se obavlja u periodu mirovanja loze, od opadanja lišća u jesen, do bubrenja okaca u proleće naredne godine. Vreme rezidbe zavisi od klimatskih uslova u pojedinim vinogradarskim reonima.

Najpre se obrezuju najotpornije sorte prema mrazevima, kao i zasadi na uzvišenjima na kojima su mrazevi slabijeg intenziteta. Rezidba se obavlja makazama za rezidbu. Najpoznatije marke makaza su Felco, Cunde, Kuker....

Izvlačenje loze je mera koja se sprovodi u zasadima vinograda po obavljenoj rezidbi na zrelo. Njome se uklanjaju obrezani, drvenasti delovi čokota iz međuvrsnog proreda, i time omogućava nesmetano kretanje radnika i mehanizacije.
Izvlačenje loze se vrši traktorima sa priključnom mašinom u vidu šiljaka, koji sakupljaju i vuku obrezanu lozu do pomoćnih puteva ili ručno ako se radi o manjim vinogradima.


Dopunska rezidba – rezidba u toku vegetacije vinove loze (zelena rezidba)

U cilju pravilnog određivanja visine prinosa i kvaliteta grožđa, pored osnovne rezidbe zrele loze, primenjuju se i dopunske mere zelene rezidbe. One se vrše u periodu vegetacije vinove loze, od početka razvoja mladih zelenih lastara do kraja faze sazrevanja grožđa. Pomoću njih se vrši korekcija stepena opterećenosti čokota rodnim lastarima, reguliše se raspored lastara i grozdova na čokotu, veličina lisne mase i površine, visina prinosa i kvalitet grožđa.

U redovne mere zelene rezidbe spadaju:

• Lačenje (plevljenje) suvišnih lastara
• Prekraćivanje vrhova lastara
• Uklanjanje ili zalamanje zaperaka
• Vezivanje lastara

Da leko može da napiše o tome kako se praktično vrši rezidba ili ako postoje nekakve fotografije.

Darko imam neke skenirane stranice iz casopisa SAM o podizanju vinograda i orezivanju i oblikovanju loze, ako hoces poslacu ti na mail...

Nemam ništa protiv.
Hvala

Poslato, ako ne stigne javi mi na PP pa cu poslati ponovo...

provjerite linkove o rezidbi a o dodatnim i konkretnijim pitanjama se obratite na forum.

http://www.vinogradarstvo.hr/index.php?s=186
http://www.vinogradarstvo.hr/index.php?s=187
http://www.vinogradarstvo.hr/index.php?s=582
http://www.vinogradarstvo.hr/index.php?s=581

Moze li se sada vrsiti delimicna rezidba vinove loze?
Na prolece je navodno najbolje orezivati lozu, ali posto je previse zaraslo sve, onda bi sada bar deo toga isekao, ako se sme raditi pre proleca.
Komsija je pitao da mu dam par grana loze koja se ne prska, pa ce on to posaditi pre zime, da li je sada pravo vreme za to ?
Svaka pomoc je dobro dosla, unapred hvala.

Rezidba vinove loze može početi odmah posle opadanja lišća i u toku cele zime kad temperatura vazduha prelazi 5 stepeni celzijusa.
Opasnost ekstremno jakih zima i nedovoljno dozrele loze, može se drastično odraziti na rod vinograda u narednoj godini, pa ako je loza rano orezana, a dođe do izmrzavanja onda možemo doći u situaciju da nemamo šta da ostavimo da rodi jer smo već izbacili višak lastara, a ono što smo ostavili izmrzne. Neka korekciona rezidba se može obaviti odmah po opadanju lišća a u cilju olakšavanja posla prolećne rezidbe, pri tom pazeći da ostane dovoljno rezerve za eventualni rizik izmrzavanja.

-Razmnožavanje vinove loze vegetativnim putem, reznicama je izvodljivo ujesen i to na način što će se izabrati dobro sazreli lastari, i iseći ih na četiri okca. Pre sadnje tri okca očenuti, i to će ići u zemlju, a jedno četvrto ostaviti na par santimetra iznad površine zemlje. Ispod četvrtog i iznad prvog dužina orezane internodije*  netreba da bude duža od 2cm. Neko praktikuje da iznad prvog okca, ono što je iznad zemlje, napravi humku, pa u proleće pažljivo otkrije, pri tom pazeći da nedođe do oštećanja krenulog lastara, ovaj drugi način je po meni i pouzdaniji.

Eto  prijatelju ako sam ti bio od koristi sa ovim odgovorom, biće mi drago!

   *-internodija je rastojanje na lastaru loze između dva okca

Dali je prilikom uzimanja reznika za vegetativno razmnozavanje preporucljivo ostaviti dio dvogodisnjeg drveta?

Nije dobro, treba koristiti kompaknost istogodišnjeg reznika, jer na sastavima, izlascima mlađeg na stariji, a koji bi išao u zemlju najčešće se javlja problem opstanka posle izvesnog vremena! A ako bi ga ostavio iznad zemlje oped bi imao isti problem. Po meni, je najbolje iskoristiti mogućnost potapanja  loze , pa sledeće godine ožiljeno presaditi.

Hvala,razbijena jos jedna predrasuda.To za povijanje i oziljavanje je sasvim jasno,samo sto je tesko izvodljivo sa tende a ovamo se to obicno radi za stone vrste grozdja koje je teze nabaviti a po pravilu se gaje na tendi.

Evo nekih slika o rezidbi sa aleckovog foruma
http://vino.aplus.rs/forum/viewtopic.php?f=4&t=141

mene interesuju svi radovi koji se obavljaju u prolece, ali opisano od pocetka pa do kraja,slike su pozeljne. ja se skoro prvi put susrecem sa tim,pa pokusavam bar malo da se informisem na ovaj nacin a vinograd je dosta star, i ima dosta vrsta grozdja. hvala unapred

Pozdrav lakys
Tesko da ce ti neko napisati sve sto bi trebao da zans o radovima u vinogradu, ne zato sto nece vec sto bi to pisanje potrajalo ;D
Pokusaj sa nekim konkretnijim pitanjem a usput nabavi neku dobru knjigu pa pocni da listas ;)

Pazljivo sam pogledao linkove za rezidbu. Ali tu nema odgovora (ili ga ja ne vidim) za rezidbu loze u dvoristu u vidu "letnjeg hladnjaka ili senila". Da li neko mogao da kaze nesto o tome?

Osnova svake rezidbe loze je da se omogući razvoj stabla i obezbedi rod. To se postiže na taj način što se pravilnim opterećenjem ostavljenih lukova i kondira, omogućava da to što je ostavljeno korenov sistem i stablo izdrži i "izgura", bez posledica po sam kompletan čokot. Pri rezidbi loze za hladnjak ili senilo, kako ko kaže, je bitno da se ide spratna rezidba, tojest svake godine se produžava za po jedan metar otprilike, uz grananje, pokrivanje bočno, sve dok se nedostigne željena visina i položaj senila.Rezidba zavisi od toga šta hoćete da postignete, odnosno formirate. Ako zatvarate bočne strane stvorenog hladnjaka i krovni deo, onda se najčešće u prve tri godine popunjava kompletan bočni zid, sa nastavkom ostavljenog luka za krovni deo hladnjaka, Neko praktikuje da ide naizmenično jednom lozom pokriva bočni deo, a drugu vodi prema krovnom delu hladnjaka (ovde sam mislio na posebne čokote). Kad se formiraju gotova stabla loze, bilo bočno ili za krovnu povšinu, onda je rezidba jednostavna, najčešće mešovita(kondir-luk), gde kondiri obezbeđuju lozu za rezanje iduće godine, a lukovi pokrivaju ove godine. Formiranje hladnjaka i njegova rezidba imaju prvenstvenu ulogu obezbeđivanja hladovine, pa tek onda grožđa za jelo ili vino. Praktikuju se sorte loze koje imaju veliku bujnost i široke listove, kad se tiče samih  vegetativnih osobina, a kad se tiče sortimenta obično se ide sa lozama koje su visoko otporne na mrazeve i bolesti, samim tim i čije će se grožđe održati, da bi domaćini i gosti mogli svremena na vreme i da ga konzumiraju, a ono što preostane da se nepokvari.

Pošto se moj vinograd nalazi blizu institutovog vinograda u Sremskim Karlovcima prolazeći kroz njihov vinograd obraćm pažnju na radove koje obavljaju.Ove godine sam primjetio da je došlo do promjene u rezidbi mladog vinograda.U prvoj godini su orazali vinograd na dva do tri pupa ali u drugoj godini umjesto da režu na jedan pup iznad prve žice oni su sad već preko druge žice prebacili luk vezujući njegov kraj za prvu žicu.Taj način rezidbe u drugoj godini sam primjetio u još jednom vinogradu koji je isto u mojoj blizini.

Pošto većina proizvođača vina sve više traži maksimalni kvalitet grožđa zanemarujući količinu, a i vrhunski kvalitet sadnog materijala, diktirajući način, tempo, formiranja uzgojnog oblika čokota vinove loze, tako je i moguće da se pri formiranju osnovnog uzgojnog oblika  čokota preskoči jedna godina. Obično i minimalno je potrebno 5 godina da bi se završio proces formiranja i vinograd stupio na pun rod. Toliko je i realno potrebno kad se naprimer formira dvostruka skljarova kordunica sa mešovitom rezidbom. Ako se pak formira oblik za rod jednogubi gijov onda se može preskočiti jedna godina, pa se onda odmah u drugoj godini povija prošlogodišnji lastar, umesto da se reže na visinu prvog reda žice. Evo i konkretnog primera za onu gornju tvrdnju o limitu, moj zemljak Mija radovanović uslovljava koperante vinogradare da im rod šardonea neprelazi 4500 kilograma po hektaru.

Cita Peca50:Formiranje hladnjaka i njegova rezidba imaju prvenstvenu ulogu obezbeđivanja hladovine, pa tek onda grožđa za jelo ili vino. Praktikuju se sorte loze ...
Pitanje: Da li mozes da navedes sorte pogodne za hladnjak? Da li je naprimer tamjanika pogodna?

Interspecijes hibridi, afus-ali, valandovski drenak, ..... Tamnjanika crna, može, ako hladnjak nije u depresiji, pa zbog nedostatka dovoljno sunca nemože loza da sazri, takođe i plovdina može!

Evo fotografija rezidbe na kondir i luk u vinogradu koji je na pergolama (krevetima) koji pravi senilo i hlaodvinu.Ovakav nacin rezidbe je obavio  agronom , a po sugestijama koje mi je dao Peca jos u februaru na forumu sa temom : Sadti novi cokt ili kalemiti staru lozu.
Da se razumemo vinograd je komercijalnog karaktera za proizvodnju vina , a ne za pravljenje hladovine zastupljen su  sorte Vranac i Kratosija.
Zao mi je za fotografije ne znam da ih postavim,ako neko zna nbeka mi napise kako se to radi jer sam zaboravio

Swan, imas temu sa uputstvima za koriscenje foruma, evo link

http://www.sveovinu.com/index.php?topic=336.0

Ako se ne snadjes posalji mi slike na mail pa cu ja postaviti

...e sad lipi moji a što i kako s ZAPERCIMA (ili već kako se stručno zovu...)...vidim kod mene su na lozi krenuli... (http://img2.imagetitan.com/img2/small/24/24_100509.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=24_100509.jpg)

pbabicu, evi citat iz prvog posta u ovoj temi

Zelena rezidba je korekcija zrele rezidbe koja se obavlja u toku vegetacije na zelenim delovima čokota i to na lastarima, zapercima, cvastima, grozdovima i lišću. U mladom vinogradu do 5 godine života ova rezidba reguliše broj i raspored lastara na čokotu, obezbeduje njihov snažan porast i sazrevanje i formiranje uzgojnog oblika čokota. Kod vinograda na rodu ona reguliše visinu prinosa, kvalitet grožda i vegetativni potencijal čokota.

Lačenje ili očenjivanje mladih lastara kada dostignu porast 10 - 15 cm se vrši kada prode opasnost od prolećnih mrazeva, uklanjaju se rukom suvišni jalovci, nerodni i nerazvijeni lastari. Uklanjaju se suvišni lastari koji zasenjuju ostavljene lastare, lišće i grozdove, koji smanjuju provetravanje i osunčavanje. Broj lastara koji se lačenjem odstranjuju sa čokota zavisi od oblika čokota, načina rezidbe, sorte, lozne podloge, ekoloških uslova itd.

Kod kratke rezidbe lačenjem se ostavi onoliko jalovaka koliko će se kondira ostaviti pri sledećoj rezidbi. Zamena oslabljenih krakova, suviše izduženih rodnih čvorova vrši se ostavljenim jalovcima pri osnovi, oni će se pri redovnoj rezidbi orezati na reznike sa dva okca. Ti lastari iz reznika su rodni, naredne godine orezuju se na kondir ili luk, odbacuje se pri osnovi izduženi krak ili rodni čvor.

Kod mešovite rezidbe stonih sorti lačenje na rezniku, kondiru, luku, glavi čokota, kracima, stablu treba biti rigoroznije nego kod vinskih sorti da bi se na preostalim lastarima postigao dobar kvalitet grožda.

Lačenje je najbolje obaviti kada su lastari zeljasti u što kraćem roku, ako lastari odrvene treba koristiti nož ili makaze i paziti da se ne stvaraju povrede. Ako lastari prerastu 50 cm ne treba ih lačiti jer je donje lišće na tim lastarima fotosintetski veoma aktivno, više stvara organsku materiju nego što je troši.

Pinsiranje ili zakidanje rodnih lastara podrazumeva odstranjivanje vegetacionog vrha, vrši se na rodnim i razvijenim lastarima. Ako se vrši pred cvetanje povećava broj zametnutih bobica u grozdu, ono je obavezna operacija kod sorti sklonih rehuljanju crveni drenak, bagrina, blatina, madlen anževin, čauš. Ova mera se može sprovoditi kod čokota niskog i srednje visokog stabla. 10-15 dana posle pinsiranja prestaje porast lastara, proizvodi fotosinteze iz listova odlaze u cvasti, grozdove, bobice. Pinsiranje se obavlja ručno prstima ili pomoću noža.

Zalamanje podrazumeva odstranjivanje nekoliko vršnih listova ili nekoliko čak razvijenih listova na lastaru. Operacija se vrši posle precvetavanja vinove loze kada lastari prerastu najvišu žicu na špaliru. Veoma nisko zalamanje je štetno za biljku jer se smanjuje vegetativna snaga i rodni potencijal čokota. Rano zalamanje utiče na povećanje krupnoće bobica i smanjenje procenta šećera u širi, brojnije izbijanje lastara zaperaka i njihov jači porast, ono je korisnije za stone sorte. Kasnije zalamanje lastara za vreme šarka povećava se procenat šećera u širi, smanjuje se broj zaperaka i njihov porast, ono je bolje za vinske sorte. U kišnim godinama i vlažnim krajevima zalamanje treba izvoditi kasnije i to što kraće, u sušnim krajevima i pri suši zalamanje treba vršiti što ranije i što duže da bi se lastarima obezbedila dovoljna količina vode.

Zaperci na vrhovima lastara posle zalamanja i pinsiranja zakidaju se na 1-2 lista nekoliko puta, zaperci na lastarima bez zalamanja i pinsiranja zakidaju se na 3-4 lista ili se potpuno uklanjaju. Zaperci koji su ostavljeni za dopunski prinos grožda u godini izmrzavanja, samostalno izbili zaperci za formiranje oblika čokota, zaperci na slabo bujnim čokotima i zaperci na lastarima u suvim i toplim krajevima se ne zakidaju. Prvo zakidanje zaperaka treba obaviti posle cvetanja vinove loze, poslednje pred šarak. Lastari zaperaka zakinuti na 3-4 lista stvaraju više hranljivih materija nego što ih troše, povećavaju broj cvasti u zimskim okcima, povećavaju krupnoću bobica, kvalitet šire i vina.

Prstenovanje se vrši specijalnim makazama 10-15 dana posle završetka cvetanja, ispod kolenca sa grozdom odstrani se jedan deo kore sa likom u obliku prstena širine 3-5 mm sve do drvenastog dela lastara. Ono se vrši samo na stonim sortama,utiče na ranije dozrevanje grožda 6-12 dana i povećava krupnoću bobice za 50 %. Ako su lastari koji se prstenuju tanji širina prstena je manja, na bujnijim lastarima širina prstena je veća. Ovom operacijom se utiče na popravku izgleda grozda, na veću krupnoću bobica i grozda i uopšte bolji kvalitet stonog grožda.

Defolijacijom se posle šarka sa normalno razvijenih rodnih lastara odstrane 3-4 donja lista. Ona kod stonih sorti popravlja osvetljavanje, provetravanje i osunčavanje grožda, ubrzava zrenje grožda i popravlja mu obojenost. Za vreme oblačnih i vlažnih meseci ona je neophodna na stonim i vinskim sortama vinove loze obojene pokožice.

Proređivanje grozdova se vrši posle precvetavanja kod stonih sorti vinove loze za dobijanje krupnijih i lepših grozdova. Uklanjaju se grozdovi blizu zemlje, grozdovi na nedovoljno razvijenim lastarima, sitni i neugledni grozdovi, preterano rehuljavi, oboleli ili povređeni, zasenjeni grozdovi unutar čokota, grozdovi viši po položaju na lastaru. Grozdovi koji ostaju na rodnim lastarima moraju biti pravilno raspoređeni u prostoru sa dobrim odnosom izmedu broja listova i lisne površine. Paralelno sa ovom merom najčešće se prekraćuje vršni deo grozda koji je rehuljav i sa sitnim i neujednačenim bobicama, odstranjuje se 1/5 - 1/3 grozda.

Proređivanje bobica celom dužinom sa strane grozda nasuprot osunčavanju i sa obe strane strane ravnomerno. Operacija počinje odsecanjem vitice sa bazalnog dela grozda sa po nekoliko neujednačenih bobica koje ne sazrevaju ravnomerno, zatim se odseca sam vrh grozda zavisno od veličine, dužine grozda i broja bobica na njemu. Operacija popravlja krupnoću bobica, smanjuje troškove berbe grožda, smanjuje troškove pakovanja grožda itd.

...sad sam malo PROŠETAO forumom i vidio ZELENU REZIDBU... :thumb:

...ali kod mene uvijek ima ALI...teorija je teorija, a praksa ipak praksa...sliku sam namjerno postavio i zbog drugih koji će DOŠETATI do ovog posta, te pitam u ime nas laika ŠTO BI VI ZNALCI s ovim zaperkom koji je zaperak stolnog grožđa: posve otkinuti ili ga presjeći iza kojeg lista... :scr:

Ja nisam nikakv znalac kada je vinogradarstvo u pitanju pa onda moram da guglam ili gledam po knjigama :whistle:
Kazu da treba ostaviti 2-3 lista na zaperku jer se tako sprecava izbijanje novih zaperaka koji bi se pojavili ako bi ga skroz uklonio....

...ma evo i sam sam guglao i izguglao, pa evo link... ;)

http://hr.wikipedia.org/wiki/Zelena_rezidba_vinove_loze

...ma bit` ćemo valjda i mi jednom ZNALCI...mojoj lozi je treća godina, te učim pomalo... :)..no i očekivao sam sličan odgovor... :thumb:


...evo ni ovaj nije loš...   
                   http://bilikum.hr/pljeva.htm   
...čak ga je POŽELJNO pročitati... :thumb:

...i na kraju moj zaperak je završio zalamanjem iznad prvog lista... ???

Napokon sam provalio kako se postavljaju slike na forumu ,steta sto ne moze vise od 1.5 mb .Resicu i taj problem instalirajuci Irfan pa na smanjivamnje slika na ustrb kvalteta.Ovo su fotke porezanih loza koje su na pertgolama sorta stari vranac i kratosija .Rezanje je uradio strucnjak agronom (tako se bar predstavio nisam mu trazio diplomu na uvid) jer mi je bio cilj da se posao zavrsi sto pre jer smo docnili sa rezidbom u pitanju je oko 1000 loza.Peca mi je svojevremeno sugerisao na mesovitu rezidbu s obzirom na uzgojni oblik pa bih ga zamolio ako moze da mi odgovori da li sam pogodio ili omanuo.Od iduce godine nadam se da cu se napokon nakaniti da sam rezem loze bez "strucnjaka"pa koliko traje da traje pored ostalih zivotnih obaveza (http://img2.imagetitan.com/img2/small/24/24_s6301433.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=24_s6301433.jpg)(http://img2.imagetitan.com/img2/small/24/24_s6301427.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=24_s6301427.jpg)(http://img2.imagetitan.com/img2/small/24/24_s6301435.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=24_s6301435.jpg)

Imam 20-ak sadnica stonih sorti grožđa starih pet godina.

Pri formiranju sam se trudio (koliko sam to mogao gledajući uglavnom nejasne crteže, a bez ikoga ko bi me posavetovao) da ga formiram na Gijov dvogubi način. Manje-više sam uspeo, ali sam na nekoliko sadnica kondire i lukove ostavio dosta visoko.

Mogu li sada ostaviti neki od izdanaka koji idu iz stabla, pa da na njemu formiram sve ispočetka? Ako može, kako da to uradim?

Pozdrav sa Kosmaja.

...nisam PROFI ali mislim da možeš kao što si i sam kazao - ISPOČETKA...
...evo koristan link http://vino.aplus.rs/forum/viewtopic.php?f=4&t=141

...evo još jedan, te uči kao i sam što sam... :thumb:
http://www.vinogradarstvo.hr/index.php?s=187  ;D

da li možda znate gdje se mogu naći istraživanja o zahvatima zelenog reza? dakle kako pojedini od njih utječu na gospodarska i biološka svojstva vinove loze?

....

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=QSKC2XBNvrY

Diodo da li je ovo reklama za konkurenciju?

Uz svo poštovanje prema ostalim forumima koji se bave ovom problematikom, ali ovom forumu nema premca kada su u pitanju informacije, a pre svega ljudi koje te informacije daju(dioda, peca50,sale,....)

Dux, ja pojma nemam o cemu pricas :)
Ajde pjasni ako nije problem...

Mislio sam na vino.aplus...

Vino.aplus je aleckov forum a on je clan i ovog foruma...
I dalje ne kontam kakve veze ovaj klip ima sa reklamiranjem konkurencije i aleckovim forumom ???

Nije se odnosilo na klip nego na post iznad. Sala....zaboravi.

Aaaaa, pa taj pbabicev post je star sto godina pa nisam ni pomislio da se tvoj komentar odnosi na njega. Mislio sam da ima neke veze sa klipom koji sam postavio ;)

Procitao sam da se Plovdina(Slankamenka crvena) orezuje na nacin kondir na kondir.Jel moze neko da mi pojasni na koji  je to ustvari nacin.U pitanju je spalir.Da li moze da se orezuje na lukove  ???

Plovdina daje najbolje rezultate, a u smislu rodnosti i kvaliteta, kada se reže na 3 okca rodna, to znači kratki kondir. Špalirni uzgoj plovdine je pokazao dobre rezultate kad se tiče količine(rodnosti), ali kad se tiče kvaliteta je mnogo lošije nego kod uzgoja uz kolac. Ali ako se plovdina formira kao uzgojni oblik na špaliru, mnogo je bolje nerezati je na lukove već na više kratkih kondira. Posebnu pažnju treba obratiti na debljinu loze koja se reže na rod. Uvek birati tanju dobro sazrelu lozu a deblju izbacivati iz osnove.

dali moze neko da mi kaze koji je najbolji nacin orezivanja prokupca u spaliru.i dali bi mogao videti to negde na crtezu ili snimku.hvala

Prokupac se vrlo lako reže: Formiraj trajno stablo na žici špalira (jedno-krako ili dvo-krako) kako se ti odlučiš, pa formiraj rodne čvorove. Dalja rezidba je jednostavna sve na dva okca. Moja preporuka ti je da nesavijaš svake godine lukove, već na rodnom stablu na prvoj žici ostavljaj kratke kondire od dva okca!

rojatska kordunica jedina pogodna za gajenje prokupca u spaliru a to je to sistem koji je objasnio peca

Koliko ukupno kondira po jednom cokotu, je preporucljivo da bude za plovdinu,  pod pretpostavkom da se radi o normalnom(jakom) cokotu i da je formiran na prvoj zici spalira(najcesce dvokrako)???

Ako režeš na tri vidljiva okca, i ako ti je razmak između čokota 80cm onda 6 komada nije mnogo. tri na jednoj tri na drugoj strani.

Možda je bolje da si pitao koliko okaca da se ostavi po čokotu jer je to kategorija koja određuje rodnost.Ako se primeni pecina formula onda je to 3 x 6=18 okaca po čokotu.S tim što ne treba zaboraviti kondire za zamenu jer bez njih dolazi do izduživanja rodnih čvorova i ubrzo mora doći do njihove zamene.Ako i to dodamo, onda bi neki optimum trebao da bude oko 25 okaca po čokotu.

Kada je Peca govorio o 3 vidljiva okca tu je najvjerovatnije uključio i prvo nerodno okce takozvani krmelj pa bi to onda ispalo 12 okaca po čokotu jer se ovi krmelji kasnije odstrane.Možda maksimalno po 4 kondira sa svake strane sa po dva rodna okca,to bi ispalo 16 okaca.Plovdinu ne treba puno opteretiti jer ionako daje skroman % šećera.

Da rezimiramo 3-4 kondira sa svake strane sa po dva rodna okca-ukupno tri okca ukljucujici prvo nerodno.

Tako je.

Drugari, da li je ovo nacin rezanja prokupca na spaliru?

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=FBK2qDO-srE

Školski primer, primetili ste sa jedne strane je formirano četiri rodna čvora, i prvi rodni čvor je orezao u glavu. Znamo da kod loze krajnji pupoljci na kordunici najviše i povuku, pa ometaju pravilan razvoj ostalih lastara, letorasta, povlačeći dosta hrane. Isto tako jalovaci koji se javljaju, izbijaju ispod žice, ometaju i povlače hranu koja je usmerena, našom rezidbom, prema  rodnim čvorovima na kordunici, zato ih treba lačenjem (zelenom rezidbom) odstranjivati, izuzev kod situacija kada primetimo da nam je krak kordunice na izdisaju, pa ga treba zameniti. U tom slučaju ostavljamo i negujemo lastar koji izbija ispod žice na kraku kordunice, ili iz glave čokota, a koji će u narednoj godini zameniti iscrpljenu kordunicu. Način formiranja nove kordunice, po odstranjivanju stare, je isti kao i kod formiranja posle sadnje nove loze.

NA ovom snimku, meni se cini da su mu ovi rodni cvorovi pobegli u visinu, po meni ako ovako pobegnu nesto nije u redu. Trebace sigurno jos jedan red duplih zica. Ako kasnije treba da se vrati na jalovak koji je izbio u dnu rodnog cvora na kordunici prave se prevelike rane. Ako pogledate iz ovog ugla na 0:45 ova dva rodna cvora mi se cine previse blizu, guzva je. Dosta nizak spalir.
Mada cini se lep vinograd, mozda on zna nesto sto mi ne.

Vinograd u punoj radnosti i u odličnoj kondiciji (mislim ovaj na snimku), to se ilustruje kvalitetnom lozom sa pravilnim internodijama (razmak između okaca), i ujednačenom debljinom. Prema mojoj proceni starosti od 12-15 godina, od vremena sadnje. Izduženost rodnih čvorova i njihova debljina to potvrđuju a i debljina kordunice i stabla. ako ste primetili rezač primenjuje najosnovnij način rezidbe: gornji izbacuje, donji ostavlja na rod i na taj način sprečava preveliku izduženost rodnih čvorova-mesta. To zlatno pravilo koristiti i kod mešovite rezidbe: prvo gledajte da najdonji dobar lastar ostavite na dva okca (za zamenu), pa tek onda luk režite za rod.
Kad se tiče izbacivanja-obnavljanja rodnih čvorova, loza to trpi i dobro podnosi, samo se preoručuje da se rezidba obavlja pre kretanja loze(mislim na kvašenje), tada ćemo izbeći preveliko suženje-kvašenje, a samim tim će loza bolje podneti tu "oštriju" rezidbu.

Kada se kaže kondir sa 2, 3 ili 5 okaca ili luk sa 6,8 ii10 okaca misli se samo na rodna okca jer se nerodna(slepa) ne računaju.
U ovom slučaju može se videti(od 1,00´-1,05´ minuta filma) kako izgleda rezidba kondir na kondir.
Ako saberemo sva ostavljena okca(po dva na kondiru koliko vidim) imamo 8+8=16 što je po meni malo za Prokupac.Ja ostavljam nekih 20-25 (rodnih) okaca po čokotu.
Takođe više volim da u svakom rodnom čvoru(eventualno ne u prvom do stabla) ostavim i kondir za zamenu.
Osim toga skabeta je dobro primetio da su rodni čvorovi pobegli u visinu.Kada lastari krenu od druge žice i iznad toga problem je zalamanje iznad poslednje žice jer se često dešava da se lastari zalamaju prekratko.Ako grozdovi kreću iz drugog i trećeg kolenca a iznad treba ostaviti još 4-6 lista to onda znači da treba zalamati lastar iznad desetog kolenca.
I ja sam eksperimentisao što preporučujem i vama jer je to najsigurniji način da vidite koliko okaca treba ostaviti rezidbom.Obeležite par čokota, orežite ih različito na 10,15,20,25 okaca i u veme berbe izmerite broj grozdova,ukupnu težinu roda po čokotu,prosečnu težinu grozda po čokotu i procenat šećera.

Ako je prvi red žice na visini oko 70-tak cm. I ako uzmemo u obzir da imamo još najmanje 3 reda žice po visini, gde je vršni red žice na prosečnoj visni od 1,70cm, imamo razliku od metar visine. P a se pitam na koliko vam je zadnji red žice kad nemože iz kratkog kondira, iz vršnog okca lastar koji izbije u toku vegetacije da ima dovoljnu dužinu!? I 80cm. je više nego dovoljno, čak da idealno pravo ide u vis!

Tebe peco mrzi da čitaš a mene da ponavljam...Nema tu nikakav metar visine kad lastar krene od druge žice.
Zapravo, poenta je da ako režeš kondir na kondir, a ostavljaš samo po jedan kondir sa po dva okca u svakom rodnom čvoru po meni je to preoštra rezidba.Tačno je da sve te sorte koje smatramo autohtonim poput Prokupca,Lisičine ili Smederevke imaju i najniža okca rodna pa mogu da donesu dobar rod i na kratkim kondirima što je za zapadne sorte nezamislivo ali ovo je ipak premalo.Mislim da Prokupac ima odličan kvalitet i sa većim opterećenjem rodnim okcima.
Jeste li primetili da je čovek koji reže predstavljen kao “vineyard manager” ili ako sam dobro preveo “vinogradarski menadžer”.Kakva ideja za vizitku!

Osim toga skabeta je dobro primetio da su rodni čvorovi pobegli u visinu.Kada lastari krenu od druge žice i iznad toga problem je zalamanje iznad poslednje žice jer se često dešava da se lastari zalamaju prekratko.Ako grozdovi kreću iz drugog i trećeg kolenca a iznad treba ostaviti još 4-6 lista to onda znači da treba zalamati lastar iznad desetog kolenca.

ovo sam tebe citirao.

Svakako da će biti kratki ako se reže na 5-6 okca.

Kakva je to sorta Lisicina. Imate li neke podatke?
Po meni ako pitate pet ljudi sta je dobar rod dobicemo razlicite odgovore.

Plovdina, lisičina, slankamenka.... i još puno naziva, je za jednu istu sortu koja se zvanično zove Plovdina.
O njenim sortnim osobinama napisano je i napisće još neko ovde u okviru ovog foruma, ali ne na ovoj temi.
Što se tiče rodnosti to je direktno vezano za sortne osobine, načina uzgoja-rezidbe, starosti i vitalnosti vinograda.
Neznam dali ćete svi razumeti šta to znači, ali evo prostog primera: Talijanski rizling, pravilnom rezidbom i pravilnim ostalim agro-tehničkim merama može da rodi i do 11000kg. grožđa po hektaru. Neretko se dešava da nepravilnom rezidbom, nepravilnim uzgojnim oblikom, neprimenjivanjem punih agro-tehničkih mera, jedan hektar vinograda na kome je sorta Talijanski rizlin rodi jedva 4500kg grožđa.

Da li biste mogli da prokomentarišete sledeće slike i date svoje mišljenje o istim.
Slika 1
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/34/34_loza1.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=34_loza1.jpg)
Valjda sam ukapirao šta su osnovni delovi čokota.

Slika 2
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/34/34_loza2.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=34_loza2.jpg)
Da li je ovo ispravan način rezidbe,ako nije gde se greši.

Slika 3
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/34/34_loza3.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=34_loza3.jpg)
Evo još jedne slike o ispravnom rezanju e sada koliko je ovo ispravno.
Pošto mi je do sada rezidbu obavljao kolega,uopšte se nisam interesovao za ovu veoma bitnu radnju.Medjutim ove godine se to promenilo i baš sam se ozbiljno zainteresovao za rezidbu loze.Ali avaj u knjizi i u praksi to uopšte nije isto.Shvatio sam da ne postoji šablon po kome se loza reže,već da je svaki čokot priča za sebe.Mnogo bi mi pomoglo da neko prokomentariše ove slike i da ukaže na greške,jer ih sigurno ima.Unapred zahvalan.

postoji šablon ali se kod tvog kolege ne vidi šta je to pesnik hteo da kaže. :(
trebalo bi da znamo o kojoj se sorti radi ali u prvom slučaju mislim da je ovo najbolje ma koja sorta da je u pitanju.lastari iz rodnih čvorova dalje od osnove su previše slabi za bilo kakav rod pa bi zamenio deo lastara.
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/34/34_34_loza.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=34_34_loza.jpg)
posle toga mogu da se formiraju rodni čvorovi ili da se nastavi sa gijovom jednogubom iz kondira za zamenu(prvi s leva) sve zavisi od tipa rezidbe

Kao prvo Lozar hvala na ilustrovanom odgovoru.Inače sorta vinove loze na slici je italijanski rizling.A evo šta sam našao u knjizi o gijovoj rezidbi:ona se sastoji u uklanjanju lukova koji su doneli rod u prethodnoj godini,do osnove,dok se na kondiru za zamenu,viši lastar po položaju orezuje na luk,a niži na kondir od dva okca.Pitao bih te da li je dovoljno za sortu ital.rizling ostavljati samo jedan kondir i jedan luk,mislim da li će biti dovoljno opterećen čokot.Moram postavljati ovakva laička pitanja jer sam potpuni amater u pogledu rezanja loze.
Pogledaj još ovu sliku i reci jer je ovo ispravno,to bi trebalo da bude jednogubi gijo,ako sam dobro shvatio.
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/34/34_loza4.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=34_loza4.jpg)
Pozdrav i hvala na razumevanju.

Na koji nacin je najbolje orezivati sledece sorte: Frankovku,game bojadiser,muskat hamburg?Radi se o spaliru.

Zure, ono sto vidim je da je to valjda parna sadnja i da ti je velika guzva. Ovaj krajni desni luk si stavio ispod ovoga koji hoces da rezes. Ako hoces gijo ja bi ovako rezao sl.1, samo sto ce ti biti tesko da taj luk zavezes za prvu zicu. Imaju oblici da imas jos jednu zicu pa da preko nje prebacis pa zavezes na kraj za najdonju (ali to nemas).
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/34/34_1522.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=34_1522.jpg)

Ili druga mogucnost ti je neki tip rojatske kordunice sa kondirima, nije za rizling, ali tako je rezano prosle godine pa vidi ako ti je grozdje dobro i vino sto da ne.
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/34/34_2878.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=34_2878.jpg)

Po zutima rezes

i da, Zure ako ides na rojatsku onda sve kordunice teraj na jednu stranu (da ti se ne preplicu kao na slici), ako nije parna sadnja nego dva kraka iz cokota onda po meni je bolje jedan unistiti.

ovako bih ja orezao na gijov jednogubi
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/34/34_rezidba3.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=34_rezidba3.jpg)
obrati pažnju na isprekidanu plavu liniju.morao sam ovako da obeležim gde otprilike da odsečeš višegodišnje stablo, znači što bliže rodnom čvoru iz kog ostavljaš rodni lastar
s obzirom da imaš dva kraka iz čokota sasvim je dovoljno da na svakom kraku ostaviš jedan kondir za zamenu od dva okca i lastar od 10-12 okaca što ukupno čini 24-28 okaca po čokotu što je za vinsku sortu kao što je italijanski rizling sasvim dovoljno.
lastari bi trebalo da savijaju polulučno kao što ti je i skabeta rekao
kad se radi o dvogodišnjim lastarima ili kondirima oni se računaju u višegodišnje stablo i kada se uklanjaju odsecaju se do osnove
naoštri makaze i pravac vinograd :thumb:

Hvala vam obojici na razumevanju i efikasnim odgovorima.Razmotriću vaše predloge i odlučiti se za jedan od predloženih načina rezanja.Još jednom veliki pozdrav.

Trebao bih u petak, 05.03. da idem kod deke u selo i zajedno sa njim odemo do vinograda da ga malo rezemo. ja sam vec bio kod njega pre 10ak dana, i prema njegovoj prici on ga reze na kratke lukove-5,6 okca, na dve strane po 3-4 rodna cvora.

Ubedjujem ga da treba da orezuje na duge lukove sa kondirom za zamenu. Hteo bih da ga ubedim u ovu moju tezu, mada je on malo specifican covek, da ne kazem tvdroglav. Inace radi se o stonoj sorti afus-ali.

Po onome sto sam procitao po knjigama afus se reze na 10-12 okca, izuzetno 12-14.
Da li se u taj broj racunaju i nerodna okca (prva 2,3)?
Da li luk treba vezati polulucno?

Koliko sam mogao da nabrojim on tu ostavlja 35-45 okaca. To ti je puno. Treba ti oko 24-28 (po nekim drvenim knjigama). U pravu si trebaju ti dugi lukovi 10-12 okaca. Nemoj da se opterecujes sa tim slepim, nerodnim i sl. Izbrojis vidljivih, normalnih 10 - 12 okaca i secnes. Luk treba da vezes polulucno, ali da ga prebacis preko neke zice ne moze da ti ostane a da nije oslonjen ili zavezan na nista.
Tako kako ti je deka rezao i kako ti sad hoces malo je radikalnije i ima da te deka brzo posalje iz vinograda, ali neka proba par cokota.

U pitanju je spalir od oko 1,2ha, tako da nece zameri unuku da rezne 2-3 reda...

Danas zavrsena rezidba,zategnuta zica i do kraja nedelje bice gotovo vezivanje.Nakon toga jedno prskanje i lagano cekam lepse vreme i mlade lastare.

Jel za plovdinu najbolje da se orezuje na kondire ili moze i na lukove???

Koeficijen rodnosti kod plovdine je1,3-1,6 i vrlo je karakteristicna po rodnosti najnizih okaca na lastaru.Vise joj odgovara rezidba na kratke kondire,pri dugackoj rezidbi prerodi pa je kvalitet grozdj slabiji.Preporucuje se gajenje uz kolac ,a ako se gaju u obliku kordunice obavezno primeniti kratku rezidbu.

Na koliko okaca se ostavlja reznik?

reznik je kratak kondir na kome se ostavlja samo jedno rodno okce
http://www.psss.rs/download.php?list.24
na ovoj internet strani mozete naci interesantne stvarcice izmedju ostalog nalazi se i brosura-rezidba i uzgojni oblici vinove loze

Lozar, skinuo sam brosuru i ekstra je.Nasao sam vecinu stvari koje su me interesovale, ali ipak moram da rascistim jos neke nedoumice da bih spreman krenuo u rezidbu :scr::
1. Kad se kod roajatske kordunice, konkretno za plovdinu, ostavlja kondir 2-3 okca, dali se ispod njega ostavlja reznik za sledecu godinu (na istom rodnom cvoru)?
2. Sta je polaritet vinove loze?

Kako orezujete propukac uz kolac?

polaritet može da se tumači i kao dominacija vršnog meristema(sad ti je sve jasno?)
kada pogledaš rodni luk, vršni pupoljak je taj koji dobija najviše hranljivih materija i što je još važnije fitohormona koji pospešuju njegov rast tako da je lastar koji se razvija iz najvišeg okca po položaju na luku i najbujniji(na kondirima se to vidi najbolje jer su uspravni a ta pojava je očigledna i kada se luk povije po žici)
da bi se protiv toga borilo obično se lukovi povijaju polulučno ne bi li se presavili sprovodni sudovi a kretanje hranljive materije usporilo i usmerilo u okca na osnovi i sredini luka i lastari izjednačili po bujnosti
kod višegodišnjeg stabla( npr. roajatske kordunice) dešava se slična stvar pa vremenom rodni čvorovi bliži osnovi stabla kržljaju i suše se tako da veći deo kordunice ogoli pa samo na njenim krajevima imaš aktivne rodne čvorove tj. rodnost se pomera ka periferiji kordunice.
tada moramo da vršimo skraćivanje kordunice da bi se naterali adventivni pupoljci na kretanje iz ogoljenog dela kako bi od njih formirali nove rodne čvorove ili odgajimo novi lastar, najčešće od jalovaka bliže stablu, pa se vrši zamena cele kordunice.
ja uvek savetujem ovaj drugi način jer se veoma često dešava da kad presečeš takvu ogoljenu kordunicu vidiš na preseku da je deo tkiva nekrotirao pa je bolje formirati novu sa novim sprovodnim sudovima koji nisu degenerisani
doduše to stvara velike rane na “telu” loze ali zato postoji kalemarski vosak, rastopiš pa malo “macneš” velike preseke
što se tiče rezidbe na roajatskoj kordunici a za plovdinu ja obično ostavljam kondir na dva okca za zamenu jer viši kondir po položaju kada da rod(koji režem na dva ili tri oca) uklonim do osnove pa na taj način usporavam izduživanje rodnog čvora
prokupac uz kolac je najbolje rezati na župski način.u brošuri je odlično objašnjeno izvođenje a mislim da je i peca pisao o tome

Primio k znanju sve.Pet-sest godina sam placao ''strucnjake'' da mi orezuju vinograd pa su kordunice stigle do 5 zice, a od 15 ari vinograda imao sam jedva 300 kg grozdja. Od pre cetiri godine orezujem sam kako znam, umem i procitam i uspeo sam povratim vinograd u zivot i rod na 1.5t. 90% kordunica sam isekao i sad ih formiram ponovo. Jel ima neki optimalni da tako kazem ''zivot'' kordunice,  kad bi je trebalo zameniti i formirati novu? Hvala na iscprnom objasnjenju. :thumb:

Pozz,
Da li mogu ocekivati pomoc kako da orezem lozu;ja bih okacio slike pa da neko obelezi gde da rezem.Thanx!

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/35/35_v1(1).jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=35_v1(1).jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/35/35_v1(2).jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=35_v1(2).jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/35/35_v1(3).jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=35_v1(3).jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/35/35_v1(6).jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=35_v1(6).jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/35/35_v1(4).jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=35_v1(4).jpg)

muki, o o kojoj sorti je rec?
koliko ja vidim ovde ima dosta kvalitetnog materijala za rezanje

Lasta,a ima i jedan cokot hamburga.

muki, nesto sam nasao na drugom forumu, a za tvoju lastu prvi put cujem da budem najiskreniji. valjda ce se neko javiti ko poznaje nacin rezidbe za tu sortu
http://vino.aplus.rs/forum/viewtopic.php?f=4&t=141

Kao i Cvele ja sam za sortu cuo ali je video nisam ali po lozi bih rekao da je muskatna sorta kakvu bi trebalo rezati mesovito dva duga luka i dva kondira gondiri sto blize glavi lukovi pored njih Lozar je na pocetku ove strane okacio ovaj link koji ti moze koristiti ali mi pada u oci ovo crevo na slici kao i to da je ovo relativno mladi cokoti teraju ovako jake lastare to je donekle odlika svih muskatnih stonih sorti i mislim da bi trebalo voditi racuna da se navodnjavanjem/prekomernim/ to jos vise ne podstice jer ovako debeli lastari nisu najsrecnije resenje za buduci luk :scr:

Lasta stona bela sorta tolerantna na plamenjacu. Ja bi to na dva luka od 10-12 i kondir od 2. Ali mlad je vinograd pa ga ne moras opteretiti moyda 10 okaca.
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/35/35_1237.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=35_1237.jpg)

Zuto rezem, plavo su lukovi i kndiri. Ima i drugih resenja mozda i boljih, raspitaj se pa usporedi.

I ostale
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/35/35_2981.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=35_2981.jpg)
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/35/35_3165.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=35_3165.jpg)
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/35/35_4271.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=35_4271.jpg)
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/35/35_5302.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=35_5302.jpg)

Evo sad sam gledao ovu pretposljednju sliku zeznuo sam zicu. Ovako mozda.
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/35/35_44541.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=35_44541.jpg)

Drugari HVALA!Ja sam totalni amater ali hocu da ucim,al sad nisam sa vremenom;pa vas molim da mi ne zamerite na buducim pitanjima iz voć. i vin.Pozz!

Nista samo ti pitaj ;)Skabeta ti je nacrtao ovo bas kako treba ja sam opisao jer mi ovaj rad fotosop i sl. nije bas jaca strana ali u svakom slucaju ovde ima iskusnih dobronamernih ljudi a cilj je medjusobna ispomoc pa onda.............. :whistle:

mmuukkii, prijatelju, ova tvoja loza mi ne izgleda bas najbolje rezana i odrzavana tijekom vegetacije.. fali ti srednja zica u paru, pljevljene po trsu, bolje umetanje u zicu i OBAVEZNO kolcic/podupor za svaki trs! ali opcenito izgleda da su rozgve dobro zrele..

takoder mislim da skabeta nije bas dao najbolje primjere rezidbe, moze se to i bolje napraviti makar si vjerojatno sada vec orezao lozu ali znat ces bolje na godinu.. :thumb:

u biti kada sam malo bolje pogledao fotke loza je jako lose rezana i trsevi ne slice na nikakav uzgojni oblik i nije mi uopce jasno sta se zeli dobiti ovime.. :scr:

a na ovoj r5 fotki ovaj srednji trs je koma, gore nemas sta ostaviti, jedina opcija je rezati stablo i ovu najjacu sibu ostaviti i opet formirati i ubuduce raditi pametnije jer ovi trsevi su losi za plakati.. :(

evo kako bi to trebalo izgledati:

(http://img245.imageshack.us/img245/1029/34279260.jpg)

(http://img62.imageshack.us/img62/1779/80378545.jpg)

(http://img519.imageshack.us/img519/1503/66924397.jpg)

(http://img341.imageshack.us/img341/7348/89236318.jpg)

(http://img7.imageshack.us/img7/8513/79318302.jpg)
ps. zeza me uploadanje fotki pa sam poslao Diodi da ih posta ovdje pa se nadam da bude relativno brzo.. ;)

do tada, pozdrav!


Izvinjavam se zbog kasnjenja, evo konacno i slika. dioda

Nesta smo uradili pa vam saljem slike da ocinite trud!Thanx

...mislim ocenite!

A slike ???

posto sam i ja nov u ovoj prici kao i mmuukkii imam dilemu sta da radim sa lozom,
nemam pojma koja je sorta, nikad nije prskalo pitanje je da li sad nesto treba orezivati i kako  ???
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/38/38_img_3606.jpg)   (http://img2.imagetitan.com/img2/small/38/38_img_3604.jpg)   (http://img2.imagetitan.com/img2/small/38/38_img_3603.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=38_img_3603.jpg)

nemoj da se ljutiš ali pošalji nam slike kad rodi :)
verovatno se radi o nekom direkno rodnom hibridu čim preživljava neprskanje.koliko vidim ne izgleda loše pa ne znam odkud dilema šta ćeš s njom.uživaj!pravi ti hladovinu koliko vidim.

Može li jedno pojašnjenje,
-šta je kondir
-šta je lastar
-šta je lucanj  i sl.,  ima li ko pojašnjenja , mislim ima tih STRUČNIH "pojmova", a da mi novopečeni neznamo niti šta je šta?

Kondir je orezana prošlogodišnja zrela loza na maksimalno 5 vidljiva okca, pa se prema broju ostavljenih okaca kondiri dele na:
Kratke 1-3 okca, i
Duge   3-5 okca
-okce je nerazvijen zreli pupoljak


Luk je orezan prošlogodišnja zrela loza dužine od 5 do 15 okaca, pa se prema broju ostavljenih okaca dele na:

Kratke  od 6 do 8 okaca i
Duge od 8 do 15 okaca.


Lastar je neorezana prošlogodišnja zrela loza
Letorast je zelena ovogodišnja loza

Kordunica je oblik uzgojne forme čokota

Rezidba kada se reže na kondire bili kratke ili duge zove se Kratka rezidba, a
Rezidba kada se reže na lukove, kratke ili duge zove se DUGA rezidba
Kada se kombinuje kratka i duga rezidba onda se zove Mešovita

nemam razloga da se ljutim nego me interesuje da li mozda treba nesto da se orezuje sad tipa da li treba orezivati na jedno okce posle grozda posto je to tako do sada radjeno ali nisam siguran da li je to ispravno ili ne. mozda me nisi shvatio to ostaje u svakom slucaju jer da nije bilo tog grozdja ja prosle godine ne bih ni pravio vino i verovatno na bih bio ni clan ovog foruma ;D

nismo se razumeli.u ovoj fazi ne treba da diraš ništa osim da rasporediš lastare da rastu tamo gde ti želiš.bilo kakva korekcija tipa rezidbe trebalo bi da ima neki smisao.ako orežeš na jedno okce posle grozda samo ćeš da uništitiš lisnu masu lastara(koja treba da ima 4-6 listova iznad poslednjeg grozda)
to što sam rekao da pošalješ sliku kad rodi, ne zameri, mislio sam da ćemo lakše da prepoznamo o kojoj se sorti radi kad budemo imali sliku grozda.to je jedini razlog

Dobro jutro,
da li mora list biti suh prilikom prskanja, te da li se list treba prskati i sa donje strane. S obzirom da su mi mlade loze, te da su listovi jako nisko, prskanje sa poleđine bi bilo jako nepraktično.
Hvala svima na odgovoru.

Pre prskanja lisce bi moralo biti potpuno suvo. Ako se prska sa sistemicima onda je vazno da posle prskanja ne padne kisa bar pola sata, a posle ne smeta da pada. Jako bi bilo tesko oprskati lisce kod mladog vonograda sa donje strane , ali opet ako se prska sa sistemicima to nije uopste vazno.

poslacu slike obavezno jer i mene zanima koja je sorta, a sto se tice rasporedjivanja lastara to je odradjeno pre vise godina(postavicu ovih dana i sliku da se vidi kako to izgleda odozgo)

Pozdrav svim članovima foruma,
da li je potrebno trgati mlade grozdove (ovogodišnji vinograd) koji su izašli iz nekih loza?
Slika u prilogu,
hvala svima na odgovoru
(ipak neće upload slike)

ako "ovogodišnji" znači ove godine sađen i ako nekim čudom ima još i grozdiće onda svakako treba sve skinuti.ali ipak postavi sliku(proveri veličinu slike u mb).

Pozdrav Lozar,
u pitanju je ovogodišnji zasad, a sliku nemogu ubaciti, ne nudi mi onu opciju "Rating:"

lijep pozdrav

Taj korak "Rating" vise ne postoji...
Uradi sve osim toga koraka i bice OK. Razlika je sto moras prepisati tekst sa slike u odgovarajuce poljei to je to ;)

56f003d301f3f19ea9b59a058c55e976

slika u prilogu,
molim odgovor

hvala

http://img2.imagetitan.com/img.php?image=39_mlada_loza.jpg

<a href="http://img2.imagetitan.com/img.php?image=39_mlada_loza.jpg" target="_blank"><img src="http://img2.imagetitan.com/img2/small/39/39_mlada_loza.jpg" border=0 alt="Image Hosted by ImageTitan.com">[/url]

Kao sto kaze Lozar treba sve skinuti i to ne samo ove godine nego tri godine.

Prvog maja sam posadio vinograd, dosta dobro je krenuo i na nekim čokotima imam od 2 do 4-5 mladih lastara, sada su dužine jedno 5-10 cm, znam da moram da  ostavljam 2 najbolja, da li je sada vreme za to?

Trebalo bi ostaviti sve. Dogodine najjaći skratiti na tri pupa, ostale ukloniti.  Tako se jača korijen i čokot.

Učeniji od mene kažu da je bolje tako, pa mora da slušam.

Pozdrav svima !
Upravo sam završio uklanjanje - rezidbu mladih lastara sa loze koji su se razvili posle prvog ,, českanja '' ili prvog skidanja lastara. Kada kažem lastar , mislim na one izrasline pored već razvijenog  lista . Međutim , u dilemi sam . jedan komšija , dipl.ing. ( teoretičar) tvrdi da je to neophodno , da se obetbedi veći protok vazduha zbog produšivanja loze i bržeg sušenja , kao i zbog uklanjanja nepotrebne zelene mase koja bespotrebno uzima hranljive sastijke samom čokotu. Sa druge strane , elem , imam ortaka ( praktičar) koji ima 30 ari vinograda i koji je stari i iskusni vinogradar i koji mi tvrdi da NIKADA nije očeskao vinograd ( osim , normalno , skraćivanja lastara koji štrče uvis i unaokolo) tako što mu je zalamao mlade izrasline - mlađare ( mi kažemo i vodopije) kao što sam to npr. ja sada uradio. Baš sam u dilemi pa molim kolege da iznesu ovde svoje mišljenje . Inače , u mom kraju su svi vinogradi teško pogođeni crnom truleži tako da će rod biti u najboljem slušaju polovičan . Unapred hvala svima.

Zaperke u zoni grozdja treba potpuno uklanjati,ali ne ocenjivati vec makazama prikratiti iznad prvog lista jer se tako ne steti okce iy kojeg dogodine trba da izbije lastar a i sporije raste novi zaperak.Treba paziti na potrebnu lisnu masu i naci mjeru kod prikracivanja i uklanjanja ostalih zaperaka koji se mogu ocenjivati radi brzeg uklanjanja.Zona grozdja treba da je prozracna radi boljeg prskanja grozdova i manjeg napada bolesti.

Hvala , otprilike sam tako i ja mislio i tako i rezao.

black...u pogledu tvojih "savetnika" koje si naveo u postu(teoretičar & praktičar), istina je, kao i uvek, negde na sredini :)
ima jedno pravilo da mlad list vinove loze vrši fotosintezu kao stari list duplo veće površine tako da se potpuno uklanjanje zaperaka ne preporučuje. s druge strane, u svrhu očuvanja fotosintetske moći lisne mase ali i održavanja provetrenosti krune uglavnom se ostavljaju dva vršna zaperka koja ostanu posle zalamanja loze a koje zakidamo na 4-5 listova. sve ostale, pogotovu u zoni grozda uklanjamo do osnove ili kako reče veselin do prvog lista makazama, mada moram da priznam da nisam nikada naišao na problem oštećenja okaca prilikom skidanja zaperaka. takvo nešto može da se očekuje jedino ako se zakidanje obavlja isuviše kasno kada je osnova zaperka već zdrvenela.

U čemu je razlika između zalamanja i rezanja, mislim razlika je očigledna, ali kada se primjenjuje zalamanje a kada odsijecanje. Prilikom zalamanja se ručno zalomi loza na onom mjestu na kojem je potrebno (ako sam dobro shvatio? ), zašto onda i ne odrezati?  :doh:

nema razlike jer se i zalamanje vodi pod zelenom rezidbom. i prilikom zalamanja se mogu koristiti makaze pa se u nekim vinogorjima tako i zove-makaziranje. osim toga često se izvodi i mašinski pogotovu na velikim plantažama. prema tome rezidba je rezidba koristili mi ruke, makaze, traktorsku kosilicu ili motornu testeru.

Hvala Lozar, već mi se neki pojmovi brkaju.

Pozdrav,
zar se prve godine ne ostavljaju samo dvije najjače loze, a ostale da se trgaju? Sad mi tek nije ništa jasno  :scr:
Lozar, peca50, please help us!!! :thumb:

pa u principu tebi i nekreće više od dva-tri lastara u toku prve godine. u proleće sledeće godine regulišeš koliko njih ostavljaš i na koliko okaca u zavisnosti od uzgojnog oblika.

Zanima me Vase misljenje da li je Rojatska kordunica dobro resenje za sorte Muskat Hamburg, Lasta i Moldova?

za hamburg i lastu sigurno nije, imaces puno lisca i lastara jalovaka i po koji grozd rojatska kordunica je namenjena sortama koje se rezu na kondir kao prokupac, slicna joj je kazanavljeva kordunica u kojoj je zastupljena mesovita rezidba
http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?1192.post
evo ovde ima slika i jedne i druge

hm, preporuci mi neku uzgojnu formu  :scr:

pa eto naprimer kazanavljeva kordunica, ali mozes i sam da odlucis ako ces ti da rezes sa kojom ces se uzgojnim oblikom najbolje snaci kada pocne redovna rezidba

Kod kazanavljeve kordunice se ostavlja jedan kondir i jedan luk? Luk se kasnije vezuje ukoso i na tom luku treba da su rasporedjeni grozdovi?
Mozda su malo banalna pitanja ali skroz se pogubim sa lukovima, kondirima, jos kad procitam hrvatske nazive onda tek sve pomesam....

naravno lukovi su rodni a kondiri za zamenu za iducu godinu sve je u praksi dok malo ne udjes u stos a posle predje u rutinu

Interesanto pocinje od 1.57min

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=dYZHYVUi53Y

mislim da smo o ovom uzgojnom obliku negde već pričali na forumu.
radi se o starom uzgojnom obliku tipa vaze(na francuskom=gobelet).ranije se primenjivao na jugu francuske, u španiji, italiji i portugalu.kada se pogledaju nabrojani regioni primetno je da je ovakav oblik primenjiv tamo gde ima dosta sunca.i ovde je u pitanju dolina napa u kaliforniji, takođe sa dosta suncanih dana.koliko je to primenjivo kod nas....?
klima se menja pa ostaje jedino da neko proba.
nisam neki stučnjak za hrvatski ali ne vidim neki problem ako se malo obrati pažnja:
pup= pupoljak
lučanj=luk
kordon=kordunica
trs=čokot(gidža)
cijep=kalem
mladica, rozgva =lastar(ovo drugo možda i „zreo lastar“)
kondir=kondir
reznik=reznik
vršikanje=zalamanje
mošt=šira
masulj=kljuk   itd.

Ovako resio sam da rezem jednogodisni vinograd na lukove, pitanje je dali to da uradim u jesen ili prolece.

mislim da je osnovno pitanje u tvom slučaju, da li je mudro da jednogodišnji vinograd već sad režeš na lukove.
što se rezidbe tiče, ona se obično vrši u proleće kad prođu zimski mrazevi i kad vidiš sa čim raspolažeš.

motornim makazama za zivu ogradu moyete vrsiti zelenu rezidbu.

Valjda prvo treba da se formira uzgojni oblik, pa tek onda ide sa odgovarajućom rezidbom! :) :)

Prosla godina je bila problematicna za zastitu vinove loze . Zbog loseg vremena ,gresaka ili neznanja ,pojedini vinogradi su u vreme berbe ostali skoro bez lisca.Sta treba uraditi da se loza oporavi? Da li treba jos sacekati sa rezidbom i na sta narocito obratiti paznju,zimsko prskanje?, pojacati djubrenje? Da li su spore plamenjace i pepelnice otporne na zimske temperature i da li je za ocekivati pojacan napad i ove godine...?????

Po meni sad je pravo vreme za rezidbu    ::)  mada ja to obavljam krajem novembra ili sredinom decembra kad su topliji dani.
Taman ce sneg da se otopi ovih dana i sledeci vikend treba rezervisati za sisanje.   :)

Pa 14.2. bi trebalo da se počne sa rezidbom, sv. Trifun je tad. ;D A inače, ako nema potrebe, ne treba kretati sa rezidbom do marta. Ranije orezana loza, ranije krene i obrnuto.
A što se tiče zaštite, pa ove godine može dosta čupavo da bude, ako prošle godine nije sproveden adekvatan tretman. Pri temperaturama nižim od -20 stepeni micelija pepelnice dobrim delom izmrzava i gljiva biva ubijena, samim tim i manji je napad ove gljive u toku vegetacije.

a dali se i plemenjaca prenosi u narednu godinu

Koja je razlika izmedju kondira i reznika?

Koliko se naplaćauje rezanje vinograda,po čokotu?

Pozdrav,
nov  sam clan na forumu pa bi mi trebala pomoc oko rezidbe vinograda.Naime,rezidbu do ove godine ja nisam obavljao,mada znam osnovne stvari oko toga i bez problema mogu da orezem formiran vinograd,medjutim ne znam kako da orezem mladu lozu koja je posadjena u prolece 2007. godine? Do sada je ta loza obicno skracivana na par okaca,samo prosle godine je covek kao ostavio po jedan razvijeniji lastar na nekim mladim lozama,a neke je kratio opet na 2 okaca.Znam da bi vec u cetvrtoj godini trebalo da se formira stablo,a posto to nije uradjeno jel postoji sansa da se to nekako ispravi?

Da li je moguce da niko ne moze da mi pomogne?Pomoc mi treba sto pre s obzirom da rezidba uskoro krece.

http://vino.aplus.rs/forum/viewtopic.php?f=4&t=141

@vinopn
nasao sam to na tom forumu sto si postavio ali problem kod mene je sto u cetvrotj godini vec bi trebalo da bude formirano stablo,a kod mene to nije uradjeno,pa mislim jer bi imalo koristi da sad krenem ispocetka sa formiranjem stabla(kao da je sad tek posadjen vinograd)?

Napisi koji razmak u redu, koliko zica imas i koji uzgojni oblik zelis.
Ako je jednogubi gijo od ovih sta je prosle godine orezao na luk u visine prve zice ostavis jedan kondir sa dva okca, i iznad njega najbolji-najblizi luk na 8-10-12 okaca (zavisi sta zelis). Ovogodisnje koji nisu tako razvijeni isto uradi luk, duzine da ga mozes prebaciti preko druge zice i zavezati za prvu ove godine, sledece kondir i luk.

rezao bih na 2 luka i 2 kondira,razmak u redu ne znam napamet.Kod nekih cokota je orezano do visine prve zice a kod nekih je rezano ''u glavu'' na 2 okca pa nije ni do prve zice.Da li ja mogu sad sve lepo da krenem da rezem kao da su sad posadjeni cokoti iako je proslo vec 3-4 godine?

Mozes, to se radi kad izmrznu do zemlje cokoti isto, tako da nije problem, ali bolje ti je da formiras to sto mozes, ako su dobri lukovi. Imaces i roda

Ok,pokusacu da izvucem po 2 luka od ovih cokota koji su kao razvijeniji,a od ovih slabijih cu pokusati sledece godine.Kad budem otisao u vinograd slikacu i postavicu na forum,kako bi lakse mogli da mi pomognete.

Evo nesto za profesionalce sto se tice opreme za rezidbu

http://www.migros.rs/Images/Pellenc.htm

Interesuje me rezidba za sledece sorte:

zupljanka, afus ali, muskat hamburg, kardinal, smederevka, plovdina, frankovka

levo i desno po 4 rodna cvora
prva noseca zica je na 60cm, rastojanje izmedju cokota je 1m, izmedju redova 2m.

Hvala unapred

Muskat hamburg se reze na 6 okca, Plovdina kratko na 2 okca zbog rehuljanja

Župljanku, kardinal i muskat hamburg ne bih rezao na više od 6 okaca po luku.
plovdina i smederevka zahtevaju kratku rezidbu na kraće kondire a frankovka i afus-ali zahtevaju dugu rezidbu na više od 6 okaca(8-10 pa i više) po rodnom luku

e sad, to je načelno jer ne znam kakav ti je uzgojni oblik ali mogu da pretpostavim
pošto si ti otvorio temu koja glasi"mozerova kordunica" a uz to si ponudio i po 4 rodna čvora na svakoj strani
u tom slučaju mogu samo da ti zaželim sreću jer takav uzgojni oblik sa toliko rodnih čvorova sa svake strane traži najmanje 2 metra razmaka u redu!
moj savet je skrati obe kordunice na po jedan rodni čvor i u njima primeni mešovitu rezidbu kondir-luk(sa osvrtom na gore navedene dužine lukova za pojedine sorte)
tako ćeš dobiti približno gijov dvogubi uzgojni oblik i 16-20-24-30 okaca po čokotu.
što se tiče plovdine i smederevke možeš da probaš kratku rezidbu kondir na kondir u svakom rodnom čvoru što ne bi trebalo da prebaci nekih 16-18 okaca po čokotu a to nije tako veliki broj pogotovu za plovdinu(znači ostaviš ovako kako ti je sad što se tiče broja rodnih čvorova i dužine kordunice)
mozerova i ostali visoko rodni uzgojni oblici se polako napuštaju a osnovni razlog je što je već odavno uočeno da sa povećanjem prinosa po čokotu dolazi do smanjenja % šećera i antocijana u bobici pogotovu u našim zemljišnim i (sve nestabilnijim) klimatskim uslovima(ovo je malo grubo rečeno jer sa povećanjem prinosa donekle dolazi i do povećanja šećera i dr. ali posle određene granice, povećanje opterećenja čokota neminovno dovodi do smanjenja % šećera i bojenih materija u bobici).

imam i ja jedno pitanje u vezi prokupca.dosad sam radio gijov metod svake godine novi luk od 8 okaca i jedan kondir od dva okca za sledecu godinu.dali je to dobar nacin ili da nesto menjam posto imam malo iskustvo. hvala.

Vali, imas pod temom Prokupac detaljnije o rezanju prokupca. Generalno, zahteva kracu rezidbu, na 2-3 okca...

pozdrav svima..ja sam ove godine zasaio oko 50cota...stonih vrsta...pa me zanima dali se rezu prve godine...i ako se rezu,koji je vremenski period....??????i kako se rezu????

moze neko da mi objasni kako i kad se rezu cokti posadjeni ove godine,,,i dali treba da se prskaju,,,,unapred hvala..

danijele,
trebalo je samo malo da prelistaš temu. već na prethodnoj strani imao si odgovor. zato ti se verovatno niko nije ni javio.
režeš na proleće sledeće godine dva najjača lastara na po dva okca.
mlada loza je osetljiva pa je treba prskati. imaš temu i u vezi toga.

trebam malu pomoć,pišem marurski rad o mozerovoj kordunici...da li bi mi mogao ko poslati neke korisne podatke o njoj...hvala unapred :)

Da li jalovak koji je ove godine izbio iz glave moze sledece da se reze na rod (7-8 okca) kod Muskat italie?

može, ne samo kod nje već i kod svake druge sorte. vinova loza rađa na jednogodišnjim lastarima i svi lastari izrasli ove godine sledeće godine mogu da daju rod.
zašto ne probaš sa kraćim lukovima kod muskat italije, ona ima krupan grozd.

U vinogradu je zastupljena i smederevka. Nju sam rezao na 4,5 okca i kondir za zamenu na 2. Da li tako i italiu da rezem dogodine? Inace, taj vinograd je bio u jadnom stanju prosle godine, a od ove ga ja radim, i poprilicno se trudim oko njega. I to sto sam rezao bilo je maltene na slepo jer od pruta nije bilo nista...

ako obnavljaš vinograd ne bi valjalo da ga opteretiš rodom prvih godinu-dve.
smederevku možeš i na 3-4 okca a što se italije tiče nju režem otprilike kao i hamburg, 2 luka na nekih 5-6 okaca maksimum.
kod mene se to pokazalo kao najsigurrnija varijanta i što se tiče krupnoće grozda i što se tiče slasti.
doduše ti si nešto južnije pa možda možeš da pustiš i duže lukove.

uz kucu imam otelo koje mi pravi hladovinu zalamao sam lastare i zaperke na vreme, jedno vreme nisam bio kuci i sad kad sam video :o ono suma zapreci poludeli koliko su narastili i tamo gde ih nije ni bilo, e sad mi treba savet dali da ih zalamam ili da ih ostavljam i dali da pokidam listove koji su poceli da zute a nalaze se oko grozda.

nema razloga da ostavljaš zaperke ako si već formirao željeni oblik. jedini je problem što ćeš sada zalamanjem da napraviš rane na lastarima ako su zaperci već zdrveneli pri osnovi.
možeš da ih odstraniš i prolećnom rezidbom.
listovi se oko grozda skidaju kad krene šarak pa možeš slobodno pogotovu požutele koji nemaju nikakvu funkciju.

nisu odrveneli ako je samo to u pitanju onda ih vec ujutro skidam, i jos jedno pitanje nece li sadasnje zalamanje da nesto lose utice na cokot ili grozdje, pitao bih te ( i ne samo tebe ) sta mislis o otelu kao sorti posto mi se cini da je dosta otporna na bolesti i dosta je bujna probao sam vino da pravim od njega ko god ga je probao svi su zadovoljni samo sto nije ni jedna litra stigla da malo odstoji pa da vidimo rezultate kasnije :-[

Skidaj makazama zaperke, a ne rucno, jer ces tako ostetiti okca u pazuhu lista. Ovo predstavlja najbitnij period za diferencijaciju pupoljaka (okaca) za iducu godinu. Sto se tice otela, nemam iskustva sa tom sortom.
 

otelu nisam video par godina jer je skoro nigde više nema. to je međuvrsni hibrid pa je nešto otpornija na bolesti od drugih sorti ali nemam iskustva sa njom osim što sam je probao.
mada ljudi često mešaju otelu(ima i bela i crna) sa drugim "neprskancima" pa nisam 100% siguran ni u to što sam probao.

Pozdrav za sve posjetioce i clanove,novi sam na forumu i interesuje me sljedece,naime u januaru ove godine sam uzimao reznice,temperatura je bila prilicno visoka za tak period godine 10 stepeni,uradio sam sve kako se kaze da treba,zatim sam reznice polozio jednu uz drugu po kosinom u zemlju,i na vrhu lagano prekrio zemljom radi mrazeva.Na proljece mislim staviti prihrane i svakodnevno zalijevati,da li mislite da je ovo ispravno???Hvala unaprijed,i da ovim putem pohvalim forum koji je odlican,pozdrav iz HERCEGOVINE,TACNIJE TREBINJA I NADAM SE DA CEMO SE DRUZITI I RAZMJENIVATI ISKUSTVA

Pozdrav,
kada bi trebalo poceti sa rezidbom otprilike?

Kada je zima normalna, u smislu da temperature neprelaze vrednosti za to doba godine, onda se rezidba može obavljati u toku celog zimskog perioda, kada to vremeski uslovi dozvoljavaju. Međutim ova zima je imala dosta ledenih dana gde su temperature prelazile ispod -20C, što se može loše odraziti na lozu, mislim na izmrznuća, a što se nemože primetiti dok dnevne temperature se ne zadrže duži period od oko +15C. Na tim temperaturama posle četi-pet dana probnom rezidbom možemo ustanoviti dali ima izmrznuća. To se primećuje tako kada odrežemo lozu primetićemo da je potamnela i nema svežinu zdrave loze. Ako posle više uzorkovanja nađemo dosta takvih izmrznuća, potrebno je sačekati još 5-6 dana da vidimo dokle su izmrznuća pa tek onda krenuti sa rezidbom ostavljajući samo zdrava okca bez obzira na uzgojnu ili rodnu rezidbu.

Hvala na odgovoru,sacekacu onda jos malo.

Danas sam završio rezidbu mog vinograda sa sortom Merlo( opširnije u temi Merlo) i mislim da loza nije izmrzla - svuda gde sam rezao lastare , srž je lepa i zelena . U isto vreme sam orezao mojih 8 komada loze koju sam posadio pre 2 godine a u cilju da napravim tunelsku pergolu iznad mog auta , visine 2.1 m. Imam sorte Hamburg , Afuz-ali i kardinal. Pošto hoću da loza ide pravo nagore , ostavio sam glavna stabla a orezao sve lastare , ostavivši po 2 okca . Ove mlade loze su visine od 50 - 70 cm. Računam da će dogodine da se popnu do vrha i da za 2 godine krenu sa horizontalnim pokrivanjem pergole ( širina 3.4 , dužina 8 m )

Voleo bih da mi neko odgovori da li je ovo dobar način rezanja visokih kordunica jer  stablo treba da sotigne visinu 2.1 m i da li je bolje da do gore dođe 1 ili 2 stabla iste loze? Hvala.

Pozdrav svima,

Po prvi put sam clan jednog ovakvog foruma i veliko mi je zadovoljstvo.
Zovem se Marko imam 32god i zivim u selu Majur pored Jagodine.

Hteo bih nesto da pitam.
Posadio sam vinograd 2009god i to samo stone sorte grozdja. 90% posto zasada je Moldava i Hamburg i Lasta, a ostalo su razne sorte koje stizu ranije (Beogradska besemena, Karmen, Viktorija, Misel, Kardinal...)

Trenutno stanje i izgled vinograda je ovakvo:

Vinograd je na spaliru sa cetiri zice, prva je na 1m a poslednja na 1.8m. Rastojanje gidze od gidze je 1m a red od reda 2m.
Isao sam samo sa jednim lastarom iz zemlje i on je prosle godine savijen i povezan po prvoj zici.
Iz horizontalnog lastara izbili su po 6-7 lastara koji su povezani i prosle godine radjali.

E sad posto sam se odlucio za mesovitu rezidbu, nisam siguran koliko treba da ostavim kondira (dva okca), a koliko lukova i na koliko okca ?

Hvala unapred i pozdrav svima,

Pozdrav za zemljaka i dobrodošao na ovaj forum !
I ja sam amater u vinigradarstvu , ali sam ovde dobio milion korisnih saveta. Nadam se da ćeš i ti !

Evo mog saveta Mark-u a u vezi daljeg formiranja- rezidbe loze: Pošto na povijenoj lozi imaš 6-7 lastara pravilo formiranja rodnog drveta je sledeće; Izaberi 4 lastara sa podjednakim razmakom i sve ih oreži na dva vidljiva okca. U toku ove godine(godina formiranja), iz svakog kondira ćeš dobiti po 2-3 lastara koje ćeš negovati u toku ove godine, a koji će poneti i rod. Iduće godine u proleće na prvom rodnom čvoru izbacuješ gornji lastar a donji režeš na 2 okca, na sledećem opet izbaciješ gornji a donji režeš na 8 okca, i tako redom. 2014 godine u proleće imaćeš sledeću situaciju: na kondirima u toku 2013 godine si dobio po dva lastara, a na lukovima po 8 lastara. Evo šta je bitno za dalju intezivnu rodnu rezidbu: Na rodnim čvorovima gde si imao eezidbu na kondir sada prvi najbliži lastar režeš na 8 okca, a tamo gde si imao rezidbu na osam okca i imaš osam lastara prvi do žice režeš na dva okca a sve iznad rezanjem odbaciješ. Cilj ovakve rezidbe je da se svake godine vrši zamena na rodnom čvoru tako da onaj rodni čvor koji je prošle godine nosio 8 lastara ove godine nosi dva, a onaj koji je nosio dva nosi 8lastara.

2 kondira sa 2 okca i 2 lastara sa po 6-8 okaca. jedan presavijaš na jednu a drugi na stranu. za sortiment koji imaš(stone sorte sa krupnim grozdovima) osnovno pravilo je da ide manje opterećenje rodnim okcima po luku.

Hvala na dobrodoslici i na brzim i dobro objasnjenim odgovorima.

Iskren da budem, imam puno komsija koji se "razumeju" u rezidbu i svi pricaju drugacije. Odlucio sam da ih ne slusam previse, vec sam uzeo literaturu u ruke i naravno obratio se Vama koji ste sigurno strucniji od svih mojih komsija zajedno.

Citajuci knjige i listajuci karekteristike sorti koje sam posadio dosao sam bas do ova dva nacina koji ste mi Vi predlozili.
Ali sam i dalje u nedoumici:
Prvi nacin, koji je predlozio Gos.Peca50 je cini mi se tzv. Kazenavljeva kordunica i jako mi se dopao njen izgled, ali zbog mog neiskustva nisam mogao da predpostavim sta ce biti za par godina posto su na sortama koje ja imam okca prilicno udaljena jedno od drugog pa se plasim da to ne izadje za kratko vreme mnogo visoko, a sta cu posle.
Drugi nacin mesovite rezidbe koju je predlozio Gos.Lozar mi je takodje vrlo interesantan i u nedostatku znanja sta ce se kasnije desiti sa Kazenavljevom kordunicom gotovo sigurno bi se odlucio za ovaj nacin i ako mi se predhodni vise svidja.

 Unapred se izvinjavam ako sam bio puno opsiran i udavio Vas pitanjima, i ujedno Vas molim da mi pomognete oko izbora rezidbe.

pozdrav,

I deda je uvek rezao hamburg na ovaj nacin, a ja sam tu bio samo fizicki radnik koji nije zaduzan da misli nego da radi. Naravno, u zavisnosti od stanja cokota, vrsila se procena sta i kako.
E sad, ne znam kako bi se taj uzgojni oblik zvao, negde je jedan krak, negde dva kraka... Inace sto se tice naziva  i izgleda za jednokraki i dvokraki Gijov oblik, malo je nejasno... Npr na snimku sa imanja Radmilovac vide se jasno dva kraka i kako se reze, a u knjigama kada je jednokraki Gijov oblik u pitanju vide se dva lastara (prakticno iz glave cokota) gde se jedan skracuje na luk, a drugi reze na dva okca, proslogodisnji luk se uklanja u potpunosti, znaci nema kraka  :scr: Kod mene u vinogradu je izgled kao sa snimka u Radmilovcu.

I sta se desava ako ne izbiju npr dva dobra lastara, nego samo jedan, pa onda nema za luk i kondir?
Inace, ove godine u mom vinogradu Hamburg je u ocajnom stanju, lastari (uglavnom) nisu izmrzli, ali ima dosta slabih, tankih i kratkih (da li je posledica suse ili sta vec?), tako da sam bio primoran da rezem van svih pravila i ostrije, a i neke kordunice su se bas izduzile, nista na vidiku za zamenu i eto problema.

u knjigama je to šematski prikaz. naravno da moraš da imaš rodne čvorove.
prošlogodišnji luk obično pri osnovi nema dobro razvijen lastar koji bi mogao da se iskoristi prilikom rezidbe ali ako ga ima može da se ostavi, najčešće kondir.
obično iz glave čokota izađu jalovaci jer se radi o dosta oštroj rezidbi ako je upitanju jednokraki Gijo pa oni mogu sledeće godine da služe za zamenu. to i jeste preporuka za tvoj Hamburg jer ti je očigledno vreme za podmlađivanje rodnog drveta. najbolje je rezati sve te izdužene kordunice u glavu i odnegovati par dobrih jalovaka od kojih jedan orežeš na luk a drugi na kondir ili 2+2 i sl.
s druge strane možeš da ostaviš i jedan kondir za zamenu pride prilikom rezidbe ako se plašiš da ćeš ostati bez elemenata za rezidbu sledeće godine.

Zamolio bih iskusnije vinogradare da mi odgovore da li je kod špalirskog uzgajanja vinove loze u severnim krajevima poželjno pri dnu čokota ostavljati kondir orezan na jedno okce u cilju jesenjeg zagrtanja. Iz njega će izbiti lastar koji će svakako trošiti snagu čokota, ali da li to u našem kraju (sever Vojvodine) predstavlja nužno zlo?

Za Raks a
Ne nije neophodno ostavljati, i nije ni pozeljno ostavljati kondir pri dnu cokota, jer kao sto si rekao povuce dosta hrane i prilicno zna da omete normalni rad cokota. Taj kratki kondir se praktikuje, da se ostavlja, kod formiranja uzgojnog oblika na spaliru u prve pet godine, a ima za cilj da zameni trajno rodno stablo u slucaju da dosje do njegovog ostecenja, pa sluzi za zamenu.

Za Profi
Jedna od efikasnih metoda za ujednaceno radjanje muskatnih sorata svake godine je i rezidba sto tanjih i dobro sazrelih lastara na rod. Znamo da muskatne sorte vinove loze imaju periodicnost u radjanju(jedne godine prerode, a druge slabo), ova metoda rezidbe je to ujednacila. Netreba izbegavati kod hamburga da se na rod ostavi i lastar dobro sazreo iako nije degblji od dve sipke sibice.

Peco, ove godine sam bio primoran da za rod ostavljam tako tanke lastare, jer cesto boljih nije ni bilo! Prokupac, Afus, Kardinal,Italia su kud i kamo u boljem stanju. Nego, sledece godine uradicu ono sto predlaze lozar, odstranicu cele krakove pa ako potera iz glave ili nize...

Obicno izadju, ali prosle godine nisu izbili, dal zbog suse, ili su krenuli i nedovoljno se razvili, pa ove nisam imao nista za rezanje, nego sam morao da ostavljam lastare izbile iz proslogodisnjih lastara i to najcesce na kraju kraka. Pa onda problemi oko vezivanja, morao sam nesto slicno da radim kao karlovacka rezidba, luk preko druge zice, povijen na dole pa vezan za prvu. Zadovoljan sam kako su se aktivirala okca. Prvi put sam toliko povijao lastare (teorija kaze da se tako bolje aktiviraju donja okca).
Medjutim, i dedina praksa se slaze sa lozarom da je Hamburg najbolji kad se oreze na 2 lastara od po 5-6 okaca, tj taman toliko da se od kraka dohvati druga zica. Tu nema povijanja, vrlo cesto lastar stoji vertikalno, nisam primetio da mu to stvara problem. Ne znam samo zasto i dalje po knjigama stoji da se za Hamburg preporucuje duga rezidba jer navodno prvih 5-6 okaca nisu rodni, sto nema veze sa praksom. Cak i kod drugara gde rezem njegov Hamburg na okucnici (mesovito, i na 2 okca i na 6), radja bez problema na kratkim kondirima (reznicima).

I nevezano za ovo gore, mozda nije lose da se postave slike nekih bitnih uzgojnih oblika pored Gijovog, kao sto je Rojatska Kordunica pa Karlovacka, Silvio i dr. Mozda neko nadje nesto interesantno i primenljivo. Ja sam se prijatno iznenadio kad sam video Merlo na Rojatskoj kordunici koja ima opet neke svoje prednosti itd.

Postovani forumasi,
Javljam se nakon godinu dana od sadnje i evo ovako stoje stvari, loza Merlot se primila skoro 100%, one koje nisu sam upravo zamenio novim sadnicama, a sada imam jednu dilemu jer ne znam kako dalje, tj. a koji nacin da je dalje rezem i formiram, a da izvucem iz nje maksimum, ako je moguce :)
Danas sam vezivao uz kolac dva jaca lastara koja su izrasla iz ona dva sto sam ostavio na dva oka pre oko mesec i po dana, odnosno od cetiri moguca sam skinuo sa jedne i sa druge strane po jedan slabiji, i onda ove jace vezao uz kolac, jer jos uvek nemam zicu i stubove,
Na koji nacina da ga dalje formiram, koji uzgoj i kada, molim vas za savet jer od ovolike strucne literature sto imam ja se samo pogubim i onda nisam siguran sta je najbolje za tu sortu (merlot). Ako nesto znaci, vinograd obradjujem rucno, razmak je izmedju redova 1.6,m  a izmedju sadnica 0.6m i zatravljen je, uskoro cu postaviti i neke slicice od ove godine.
Verujem i da mi sledi neko prskanje uskoro te bih vas molio za savet sa cim, prosle godine je to bio Cabrio top, a ove sam prskao samo pre neki dan sa Antarcol i Voley
Unapred hvala
   

Mr.pinot,
Ovo do sada si dobro uradio. Kada lastari svojom visinom predju visinu kolca uz koji su privezani, onda ih zalomi na malo vecu visinu od visine kolca (10cm). Kada pocnu da se javljaju zaperci ti ih odstranjuj ocenjem a vrsni zaperak pusti neka malo naraste pa ga zalomi na tri okca. Kada se zastite tice i to si dobro uradio. sada ti prestoji jedno prskanje sa bakarnim preparatima, i to je sve za sada.

Danas sam , po prvi put , u mom ( malom ) vinogradu izvršio pinisiranje loze , tj. orezao sam sa skoro svakog lastara ( rodnog ) po 2-3 vršna listića . U literaturi sam pročitao ( Žunić ) da je to dobra mera ako se uradi pre cvetanja za bolje oprašivanje  a ako posle cvetanja za bolju ishranu grozdova. Inače , kod mene još nije počelo cvetanje loze ( Merlo) dok je kod mog šuraka u jeku cvetanje sorte Otelo ( bela i crvena)

Black, zapamti pa ćeš nam reći da li ima razlike.
U međuvremenu fotografiši i ako nekim slučajem imaš kad, izbaci fotke na sajt Crnog i Belog otela. Da imamo za kartoteku.
Iz sopstvenog iskustva vam velim da je najbolja mera protiv zaboravnosti fotografisanje. Ako želite nešto da uporedite, fotografišite odmah a razmišljajte kasnije da li vam treba ili ne.
Pozdrav

Ja sam isto pinsirao, koliko sam razumeo jaoko je bitno da bude nekoliko dana pre cvetanja. Uradio sam shardone ovih dana cu i rajnski, ostavljao sam pet do sest listova iznad poslednjeg grozda.

Pošto je to vinjaga od 3 čokota posađena davno i nalazi se u Velikoj Plani , preduzeću korake da je šurakovi klinci slikaju i pošalju mi slike a ja ću ih rado objaviti .
Još da dodam da sam posle pinsiranja oprskao lozu Mikalom Flash

Evo kako kod mene trenutno izgleda crno otelo
(http://www.dodaj.rs/t/l/5k/4l17HJhY/slika023.jpg) (http://www.dodaj.rs/?l/5k/4l17HJhY/slika023.jpg)
(http://www.dodaj.rs/t/3D/UV/4z8m7YzN/slika024.jpg) (http://www.dodaj.rs/?3D/UV/4z8m7YzN/slika024.jpg)
A bome i rod obećava da će ga biti u solidnim količinama

Imam jednogodisnju lozu (prokupac, frankovku i vranac), cokote sam zagrnuo pre dva dana i nadjubrio stajnjakom i NPK.

Posto bih u prolece sve orezao na 2 okca zbog jacanja korenovog sistema imam dilemu da li sam napravio gresku, citao sam da je bolje prve godine orezati u jesen.

Da li da odgrnem cokote, orezem i ponovo zatrpam ili da cekam to u prolece?

Misilio sam da prokupac rezem na rojatsku kordunicu a vranca i frankovku na gija( jednodugi) ali zeleo bih ipak da cujem malo iskusnije jer se vremenske prlike menjaju iz godine u godinu kao i najbolji nacin za rezidbu.

Zivim u okolini Novog Sada.

nema potrebe bitno da su prva 2-3 oka pod zemljom,ovo sto je iznad toga iako promrzne svejedno ces odstraniti na prolece

posle sadnje se ne odlučuje kakav ćeš uzgojni oblik da praviš.
o tome odlučuješ pre sadnje kada planiraš broj čokota po 1 ha, razmak između redova, u redu, sortiment i sl.
sada je to dosta komplikovano da ne kažem i ne izvodljivo.
što se tiče onoga što si već uradio, ne diraj ništa do proleća, lazarcobi ti je dao dobar savet.

@lozar

Hvala na savetu, imam veliki plac pa sam posadio dva reda loze po 100 cokota, po jedan sa svake strane razmak izmedju cokota je jedan metar. Jos uvek sam u fazi ucenja tj hocu da vidim kako sve to funcionise oko rezidbe i zastite za pocetak..

Ove godine sam kupio grozdje i prvi put pravio vino crno od istih sorti kojih sam posadio prosle godine.
Razmisljao sam sve orezem na prolece na 2-3 okca i trece godine da formiram visinu cokota, imam stubove visine 1.8 metra i 4 zice na visini 30-50-50-50, posto sam neupucen usao u sadnju i celu pricu ova prva zica je preniska ali ce mi sluziti da na nju postavim polidrip creva za navodnjavanje.

Zemlja je dobra prava crnica i ove godine samo par cokota se nije primilo.

Ostavicu ovako pa na prolece cu orezati.

Da li je dovoljan razmak izmedju cokota Prokupca za kordunicu? i da li je ok da Vranca i Franovku rezem da gija, sada bih uzeo jednogubi sistem zbog jednostavnosti ili pak da uzmem dvogubi da li je dovoljno mesta izmedju?

dobra ti je ideja da iskoristiš tu donju žicu koja je suvišna. :thumb:
mislim da je razmak više nego dovoljan za prokupac samo budi oprezan prilikom rezidbe. nemoj da ostavljaš mnogo okaca po lastaru. neka ide kraća rezidba sa dva-tri okca (kratki kondiri) za rod i jedan-dva okca na kondiru za zamenu.
što se tiče vranca, preporučena je rezidba na kraće rodne elemente (duži kondir ili kraći luk). mislim da je kod njega, s obzirom da mu je tamna boja vina najizrazitija karakteristika, najbolja rezidba na jednogubi gijo.
što se tiče frankovke, ona daje visoke prinose i može da ide i sa većim opterećenjima po čokotu. doduše, u poslednje vreme svi vinari bacaju akcenat na kvalitet a manje na prinos, što opet favorizuje uzgojne oblike koji manje opterećuju čokot a prinos se postiže povećanjem broja čokota po jedinici površine. drugim rečima, ni kod nje nije nikakva greška primeniti gijovu rezidbu.

Hvala lozar :thumb:

Samo bi dopunio Lozara, iako se potpuno slazem sa njegovom preporukom. Rezidbom na luk se postize bolji raspored grozdova u prostoru (cikloidni) sto rezultira boljom obojenosti grozdova i znacajno olaksava zastitu od gljivicnih oboljenja. A ako se reze na dva luka onda bi rastojanje medju cokotima trebalo da bude takvo da se lukovi ne preklapaju.

Postovani ljubitelji vina i vinove loze.Treba mi vasa pomoc i saveti.Ove godine sam ja pruzeo na sebe rad oko vinograda u Slankamenackim vinogradima,vinograd je star oko 25 godina i ima oko 400 cokota od toga oko 200 Hamburg,100 muskat Italia a ostalih 100 vranac,slankamenka,julski...Napravio sam lepo i pitko roze vino za prvi put odlicno i moram da priznam da mi je u tome puno pomoglo citanje ovog foruma.Pa bi vas zamolio za savete,da bi iduce godine imao jos lepsi i rodniji vinograd i jos lepse vino :)..Sad sam bacio vestaka (5:16:24)a na prolecu verovatno (15:15:15:) i Ureu pa se nadam jos boljem prinosu.Ali najvecu brigu imam oko rezidbe koju planiram da vrsim krajem februara.Kod mene je uzgojni oblik dvokraka rajatska kordunica na svim sortama ,rezidbu vrsim  na 3 okca tako je i do sada tata radio a pre njega deda,i cini mi se da ima puno rodnih glava zato sto imam pravu sumu loze koja nema roda,zbog manjka vremena zbog posla u vinograd idem samo vikendom pa nestizem da vrsim zelenu rezidbu tj.samo pre prskanja stavim lastare izmedju zice a visak osisam makazama za zivu ogradu.Ja bi da promenim nacin rezidbe i primenim neki bolji ali neznam koji bi bio najbolji i dali moze to sada da se promeni?Razmak je 0.8.Posto je star vinograd dali mogu ja da primenim gijov ili karlovacki uzgojni oblik ili koji je najbolji za ove sorte sto ja imam i vinogradu?Unapred veliko Hvala :)

Roajatska kordunica je preporucljiva za sorte grozdja koje daju dobar prinos na kratkoj rezidbi (kondir na kondir).Pored toga roajatska kordunica trazi optimalno rastojanje cokot od cokota 120cm. Posto je kod tebe rastojanje 80cm, a sorte koje imas uglavnom zahtevaju krace lukove minimum, to ti savetujem da predjes na modifikaciju uzgojnog oblika tako sto ces na svakom cokotu ostaviti po tri kvalitetna rodna cvora a koji su formirani na prvoj zici. Rezidbu za rod prve godine uradi ovako, svaki rodni cvor naizmenicno jedn luk jedan kondir, tako da ces imati prvi cokot sa sledecim rasporedom... kondir luk kondir, sledeci luk kondir luk, i tako do kraja. Iduce godine cokoti koji su nosili vece opterecenje zbog dva luka i jednog kondira nosice dva kondira i jedan luk, i na taj ancin imaces u dve godine pravilno opterecenje na svim cokotima, dobar kvalitet grozdja, daleko manje posla zbog zavedenog reda u rezidbi. Mislim da sam malo pojasnio kako bi to po mom trebalo uraditi.

Hvala Peco na odgovoru :).A koliko okaca treba da ima luk a koliko kondir?Lukove da pustim samo da idu gore ili da ih savijam uz donju zicu?I jos nesto znam da nije vezano za ovu temu ali me interesuje vase misljenje.Sledeci vikend planiram da posadim jos dva reda vinograda oko 100 sadnica sardonea da u buducnosti pravim belo vino od (sardonea i muskat italie) i 100 sadnica merloa za crno vino od oko(50%hamburg,25%merlo a ostalih 25%vranac,slankamenka).Dali je to dobra kombinacija sorti za ta vina?I kakav uzgojni oblik da primenim za taj nov vinograd?

Sve lastare za lukove rezes priblizno jednake duzine, duzina treba da bude takva da lastar mozes savuti u polukrug koji pocinje na donjoj zici, savija se u krug i zavrsava na donjoj zici. A kasnije, kad krene vegetacija, vrsi se balansiranje rodnosti plevljenjem viska lastara. Lastar se uvek lucno savija pa se zato i zove luk. Samo u slucaju kada se zeli formirati kordunica, lastar se polegne ravno po zici i veze za zicu.
Za jedan luk se po pravilu ostavlja jedan kondir koji rezes na dva rodna okca, iz svakog od ovih okaca ce izrasti po jedan lastar, gornji lastar ce posluziti za formiranje luka a donji lastar za novi kondir. To je ujedno i princip rezidbe.
Spomenuo si da je rodnost bila nesto losija zbog veceg broja rodnih cvorova na kordunici, odnosno prevelikog broja rodnih pupoljaka.
Dobro je znati da ovo nije moguce ispraviti vec iduce godine, naime, svako povecanje opterecenja preko optimalnog ima za posledicu smanjenje rodnih pupoljaka po lastaru sto za posledicu ima smanjenje roda. Potrebno je dve godine pod predpostavkom da je cokot u dobroj kondiciji da se ovo ispravi.
Dakle, ako orezes po Pecinom uputstvu realno je ocekivati da u 2014 godini i nadalje imas dobru rodnost.

Evo moj Prijatelj Vladan ti je to lepo objasnio. Ja cu da ti dam jos neke odgovore. Lukovi se rezu od 6 do 12 okaca, redje ide i do 14 ali to nije kod naseg uzgojnog oblika preporucljivo, ispod set okaca su kondiri. Tebi preporucujem da kod muskat hamburga ides kondir na 2 okca a luk od 8 do 12okca a u zavisnosti od forme loze.
Julski muskat kondir 2 luk 8 okca. slankamenka samo kondir 3 do 4 okca,Vranac mozes da rezes mesovito ili kratko, mesovito kondir 2 a luk 6 do 8 okca, kratko kondir na 4 do 5 okca.
Odgovor na drugo pitanje...
Sardone se reze mesovito kondir 2 luk 8-10okca, uzgojni oblik jednogubi giov.
Merlo kondir na 2 a luk na 10/12, uzgojni isti kao i kod sardonea

muskat italija ti je stona sorta sa krupnim grozdovima i uglavnom se ne koristi za spravljanje vina.
ako ti se zatekla ili hoćeš da imaš u vinogradu nešto i za jelo i za vino onda nije problem.
to isto važi i za m.hamburg. u dobrim godinama 50% ove sorte ume itekako da preuzme miris vina. neko to voli jer ga podseća na miris svežeg stonog grožđa ili na tzv. seljačka vina ("ovo vino baš miriše na grožđe"). mene recimo, podseća na detinjstvo jer je najslađa sorta koju sam jeo bio upravo m.hamburg.
međutim, mislim da ti je u kombinaciji mnogo 50%(do 30% sasvim dovoljno).
doduše, svako pravi vino po svom ukusu pa ovaj savet shvati uslovno.

Hvala vam puno na savetima,puno ste mi pomogli :).Sad jedva cekam prolece i rad u vinogradu i vocnjaku,to je za mene opustanje od posla i firme tj.uzivanje u prirodi ;D

http://www.youtube.com/watch?v=ezrWvecVD-I

Ljudi prvo da vam pozelim puno srece i zdravlja u novoj godini :).A sad bi vas zamolio za vase savete.Uradicu  kao sto ste me savetovali a to je da uradim modifikaciju uzgojnog oblika,posto mi za to treba puno vremena, a sada sam na godisnjem odmoru pa me interesuje vase iskustvo i misljenje o tome da sada odradim rezidbu,ili je ipak bolje da sacekam kraj februra?.Hvala vam unapred :)

Neka me urednici opomenu ako gresim(ako nisam pazljivo citao i nedovoljno  :)).U temi sorte vinove loze a i ovde nisam primetio da sistematicno obradjena ova tema.Clanovi foruma sporadicno pitaju za nesto sto ih interesuje uz to idu odgovori.Ja imam molbu za urednike da se ovaj deo sistematizuje:sorta vinove loze,razmak izmedju cikota,razmak izmedju redova,kaju kordunicu izabrati i rezidbu u zavisnosti od aktivnosti rodnih okaca(recimo za merlo se negde preporucuje duga rezidba(8 i vise okaca) a negde srednja zato sto su pocetna okca jako rodna..) optimalan broj zica i njihov raspored,visina lastara..i da ne preterujem.i onda kad neko pita samo mu se da link.Hvala urednicima(Peca,Lozar...) a i drugim clanovima koji procitaju ovaj moj post.Srecna svima 2013god!!!!

 Molio bih za razumevanje urednike da ovo nije nikakvo pametovanje ili izvoljevanje ali kako se povecava broj postova sve cesce sevide komentari(opravdani) tipa o " tome je bilo reci ili pazljivije iscitaj",ali kad novi clan vidi 26 listova po temi najlakse da postavi svoje pitanje.Hvala na razumevanju!

sve veće rezove na čokotu nije loše uraditi pre nego što krenu sokovi i dođe do suzenja i iscrpljivanja biljke što znači već u jesen ili tokom zime. rezidbu rodnih lastara treba obaviti posle zimskih mrazeva u proleće ali takođe pre kretanja okaca.
to što ti planiraš spada u ovu prvu grupu pa je i savet da to uradiš što pre.

ti očekuješ da mi urednici budemo bibliotekari a mi smo više skretničari.
svaki član foruma ima pravo da otvori novu temu a mi da je spojimo ako postoji već slična ili ista. međutim, forum nije ni zamišljen kao zbir nečijih radova već kao mesto gde se može raspravljati i iznositi sopstveno mišljenje i iskustvo. ako prihvatimo da je sve već rečeno i dato za sva vremena, onda forum gubi na svežini. poređajmo samo linkove do pojedinih tema i možemo slobodno da se isključimo.
s druge strane, prihvatam kritiku da postoji previše tema na "vinogradarstvu" ali ti se uplašio kada si video jednu temu sa 26 stranica. šta misliš koliko bi stranica imale teme ako bih ostavio samo 3 ili 4 na čitavoj oblasti vinogradarstvo? meni se više sviđa ovako postavljeno jer mislim da je tako preglednije ali ako bude još ovakvih mišljenja, ajde da spajamo teme, nije problem.
što se tiče merloa, ne bih ti preporučio srednju rezidbu kako si je nazvao(pretpostavljam da misliš na 6-8 okaca po lastaru). na temi "razmak između sadnica" dao si i sam doprinos postavljanjem linka do jednog komentara o sadnji vinove loze, gde je preporučena rezidba na 10-12 okaca po čokotu za Kaberne Sovinjon i Merlo. mislim da je to mnogo realnije ali bih te uputio na još jedan pasus u tom tekstu koji podseća čitaoca da se prinos ove sorte kreće od 6t/ha do 18t/ha. s tim u vezi je i dužina rodnog lastara odnosno opterećenje okcima po lastaru ali i po čokotu što zavisi i od odabranog uzgojnog oblika. u primeru silvo kordunice imaš, onako kako je predstavljena, oko 60 okaca po čokotu. pri takvom opterećenju ni 18t/ha nije mnogo ali je pitanje kakav ćeš kvalitet grožđa imati, kada ćeš ga brati, kako će ti sazreti lastari i kada i dr.
po meni je mnogo bolja rezidba na duže lastare ali sa manjim brojem istih.

Lozar ako sam razumeo znaci da ako lozu modifikujem odnosno posto mi je prosle godine dosta promrzlo pa moram dosta njih da cak do glave orezem da odmah sad uradim necekajuci prolece.I dali moram rezove necim da zalijem.Pozdrav i hvala

Ne Lozar ne ocekujem i slazem se da forum treba da bude "ziva stvar" a ne zbornik radova.Ono sto sam ja predlozio da stvari koje su jako "suptilne" treba da obrade ljudi koji su i najstrucniji.Pritom vas ne dozivljavam kao super deke iz saveta mudraca  ;) koji moraju da imaju odgovore na sva pitanja.pozdrav!!!A nisam se uplasio vec sam ih citao,i po vise puta (slabo shvatam :))

Hvala lozar,samo jos nesto nadam se da ne gnjavim puno.A sta mislis da sada odradim samo velike rezove i ostavim samo po 3 rodna cvora po cokotu kao sto me je Peca savetovao,a kondire i lukove tamo na prolece zavrsim,ili mogu kompletnu rezidbu da odradim?I da oprskam posle rezidbe bakarnim oxihloridom?

 Evo konkretnog pitanja:Na osnovu teksta iz ovog linka
http://www.enovitis.net/downloads/Roajatska%20kordunica.pdf
Da li je za tebe bolja roajtska kordunica sa 5 kondira po dva okca ili jednogubi gijo od 10 okaca?
Na jednoj od slika se vidi da za kaberne preporucuju razmak izmedju sadnica 77 ,a za merlo 92.A merlo je rodnija sorta.Da li je to zbog rasporeda i razmaka okaca a samim tim i lastara to mi amateri ne znamo.Na to sam mislio.

savetovao bih vam da rezove ne izvodite kada su temperature oko nule ali ako bude danas, kao što su najavili, 12 C i više, može to i danas da se uradi. dakle, najbolja varijanta je da se pre početka kretanja sokova, najbolje u jesen, obavi rezidba višegodišnjeg dela stabla (stabla i kordunice) a rezidbu za rod jednogodišnjih lastara ostaviti kada prođu opasnosti od zimskih mrazeva, što znači negde od Sv.Trifuna(14.februar) u centralnom delu Srbije, pa nadalje. naravno, niko ne garantuje da neće biti nekih niskih temperatura i kasnije ali je verovatnoća mala. za dezinfekciju se koristi rastvor plavog kamena ili može i bakar oksihlorid. ukoliko su rezovi veliki ne bi bilo loše da se premažu i kalemarskim voskom s obzirom da postoji mogućnost da krenu i sa suzenjem početkom vegetacije mada je cela poenta rezidbe stabala u ovom periodu da se velike rane zatvore pre kretanja sokova.
razidba na rod može da se obavi i sada da ne bi čovek gubio vreme iz dvaput ali, kažem opet, najbolja je ova prva varijanta.

miticd, ja bih i tebe i druge uputio na jedan drugi link na istom sajtu:
http://www.enovitis.net/downloads/Savremene%20tendencije.pdf (http://www.enovitis.net/downloads/Savremene%20tendencije.pdf)
gde se može naći i sledeći tekst(u prezentaciji):
TENDENCIJE U PROŠLOSTI
•Vinogradi sa velikim rastojanjima sadnje
•Uzgojni oblici velike ekspanzije
•Velike količine đubriva uzrokuju:
•Kasnije stupanje na rod
•Prevelika opterećenja po čokotu
•Slabljenje kvaliteta

SAVREMENE TENDENCIJE
•Vinogradi sa malim rastojanjima sadnje
•Uzgojni oblici male ekspanzije
•Mala bujnost
•Ciljan i pažljiv izbor agrotehničkih mera uzrokuju:
•Poboljšanje kvaliteta
•Smanjenje troškova proizvodnje
•Zaštita životne sredine
Svaka rezidba se izvodi da bi se postigla ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta a vezano je za bujnost sorte (kaberne je nešto bujniji od merloa pa se preporučuju i veći razmaci), podlogu(npr.loza okalemljena na koberu je bujnija od one na so4),  podneblje, tj. vinogorje, đubrenje i dr.
Inače, ovo je fotografija napravljena u vinogradu pomenute firme. Doduše, radi se o Šardoneu ali, koliko sam ja primetio, i kod ostalih sorti uzgojni oblik je isti.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/6/6_sardone.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=6_sardone.jpg)
Dakle, kada bih ja birao, koristio bih gijo na razmak od 2,5 x 1m sa 1-2 kondira za zamenu i jedan luk od 10-12 okaca.

Hvala lozar link sjajan!!!!Jel imas neki o rasporedu zica    :thumb:  :thumb: .Kolko vidim ovde je noseca na 70-80 pa sledeca 20 tad cm vise za lug sa koga se vraca na nosecu a gore su duple.

U narednim danima se predviđa mraz, da li mraz utiče na vunasti pup ako utiče kako se zaštititi. Ko će bolje proći orezani ili neorezani vinogradi.

kritične temperature(letalne temperature) su one koje izazivaju oštećenja od mrazeva i uglavnom se definišu kao one temperature pri kojima izmrzava 50 % okaca na čokotu (LT-50). temperature pri kojima izmrzava 50% pupoljaka koji, rekli bismo pupolje(kreću), kod većine sorti, se vrte od -4 do -3°C, što ne znači da na -2°C neće biti oštećenja već da će iznad tih temperatura ona biti manja.
odlaganje rezidbe ima uticaja na kretanje okaca pa u tom smislu i na izmrzavanje okaca sredinom aprila meseca(na orezanoj lozi ranije kreću pupoljci). ali u ovoj fazi odnosno trenutku (17.mart) rezidba nema neki veći značaj osim ako nije došlo do suzenja pa je čokot donekle iscrpljen ali neuporedivo veći uticaj imaju dužina trajanja mraza, opšta kondicija čokota, vetar, te da li je pupoljak suv ili vlažan(npr, da li su na njemu inje,led ili rosa).
najbolja zaštita je odabir dobrog položaja za vinovu lozu (izbegavati depresije tj. narodski rečeno“dolje“)i naravno odabir kasnijih sorti, odnosno sorti koje kasnije otvaraju pupoljke(razlika u otvaranju pupoljaka između Šardonea i Kaberne sovinjona recimo, može biti i do 14 dana). u mom kraju pozni prolećni mrazevi se često javljaju oko 20.-25.aprila kada se pupoljci otvaraju i lastari kreću, a to je period kada je loza najosetljivija na niske temperature pa čak i temperature oko 0°C mogu da izazovu velike štete.
postoje pomoćne tehnike kao što su orošavanje, zadimljavanje(paljenje slame ili guma i sl.), pa i zagrevanje(gorionici na gas). u novije vreme pojavljuju se i razni „antifrost“ preparati ali mi je njihova delotvornost dosada nepoznata ili da budem precizniji, barem meni se niko nije hvalio njima.
evo jednog ilustrativnog primera pa možete sami da proverite u kom su stadijumu okca u vašem vinogradu, samo obratite pažnju, temperatura je izražena u farenhajtima.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/6/6_izmrzavanjeokaca.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=6_izmrzavanjeokaca.jpg)
ovde moram malo da pojasnim da kasnija rezidba odlaže kretanje pupoljaka.

Novi sam na ovom forumu kao i u vinogradarstvu te mislim da je odličan i da mogu dobiti odgovore kompetentnih vinogradara na moja pitanja. Unaprijed hvala.

Dali se lukovi koji su orezani na 10-12 pupova na dvostrukom kordonskom uzgoju povijaju ili mogu ostati vertikalno, i dali je uopšte uobičajeno da se na ovom sistemu primjenjuje visoka rezidba.


Koje je optimalno  opterećenje na  dvostukom kordonskom uzgoju za stolne sorte: cardinal, demir kapija, black magic, muškat hamburg, viktorija i afus ali.
Na forumu sam već pročitao da manje opterećenje donosi manji rod veće kvalitete i obrnuto ali me interesuje odgovor na osnovu iskustva uzgajivača kao i koliki je pri tome prinos po čokotu?

proslogodisnja loza odlicno izgleda prilicno je bujna i prilicno je rodila,verovatno je tek ove godine iskoristila svo djubrivo koje sam bacio pre sadnje,interesuju me vasa iskustva,da li da skidam svo grozdje sa nje,posto ima cokota i sa vise od 5 grozdova,da ostavljam sve ili da proredim na tek po neki grozd

 Ja bih skidao bar pola jer je jos mlada.Koji ti je uzgojni oblik?

pa rezao sam proletos dva lastara na po dva oka a planiram da sledece godine odaberem bolji od ta dva i da idem na jednogubi gyio

Ako želiš kvalitetne lastare za špalir , i dobro razvijen čokot ja bi ti preporučio da poskidaš sav rod. Nek svu snagu  čokot usmeri u razvoj korenovog sistema, isplatiće se u narednim godinama. Ako baš želiš da vidiš razliku ostavi rod na dva tri čokota. Nisi naveo koliko ukupno imaš čokotova, ali ne verujem da ako ostaviš jedan do dva grozda na svakom čokotu da će to biti prinos vredan tomu da izgubiš celu jednu godinu u prirastu čokota. Pozz.

pozdrav prijatelji i srecna Nova Godina.Moj vinograd ulazi u 3 godinu,za 2 meseca ce poceti rezidba,planiram jednogubi gio(merlo,italijanski rizling).Negde sam video rezidbu tako da najbolji proslogodisnji lastar savije po prvoj zici,pa dogodine prvu iza krivine ostavljaju za luk,dok je skolski da se oreze do prve zice.Kakva su vasa iskustva i saveti

Srecna nova godina i bozic. Sve najbolje u novoj godini.

Citajuci knjige i postove na ovom forumu, izvukao sam sledeci zakljucak vezano za rezidbu.

• Sa "zrelom rezidbom" se moze poceti vec u jesen po susenju i opatanju lisca.
• Savetuje se da se rezidba ostavi za mart, odnosno vreme kada prodju jako niske temperature, kako ne bi dosli u situaciju da nam promrznu zreli lastari koje smo ostavili za sledecu godinu, a da nemamo druge za zamenu.

Posle svega ovog, danas sam cuo kako su vinogradari zbog netipicno visokih temperatura za ovo doba godine krenuli sa rezidbom?
Da li je to tacno i ako jeste zasto se to radi? Da li zato sto zima nece biti jaka pa da "odvade" od posla u martu ili iz nekog drugog razloga?

rana rezidba ima opravdanja jedino ako imate plantaže od više desetina hektara pa ne može sve da se uradi u optimalnim rokovima.
rano orezani čokoti ranije i otvaraju pupoljke pa su podložniji izmrzavanju od poznih prolećnih mrazeva.

Да ли неко има практична искуства са крајинском резидбом (резидбом у главу)?

Нико?

Pozdrav dobri ljudi! S obzirom da imam nekih 15 cokota grozdja, sto hamburg, sto moldavu, sto neko nepoznato razmnozeno reznicom iz Makedonije, doslo je vreme za rezidbu. E sada posto moj deda(inace makedonac, te mu je kvantitet bitniji od kvaliteta :) ) ne dozvoljava meni da orezem lozu kako ste rekli svi Vi clanovi foruma, postavljam slike da vidite valja li njegovo rezanje cemu. Jesenas sam imao nekih 350 kg grozdja od ovih 15 cokota sa njeogovom rezidbom, pa eto nek to bude orijentir. Zbog bršljena lozu smo podigli visoko da bi dobila dovljno sunca i da je bršljen ne bi ugušio.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_20140219_154533.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_20140219_154533.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_20140219_154519.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_20140219_154519.jpg)

Prilikom rezidbe vinograda u 3. godini i planiranom uzg.obliku jednogubi gijo da li se reze,jedno oko iznad donje zice,u visinu zice ili ispod,zica je inace na 75cm

i da li moram ostavljati iz glave kalema rezervno okce?

kod nas u slavoniji svi ostavljaju rezervno okce (ureznik) ispod prve žice  8:)

otprilike ovako
http://www.pohrani.com/f/1v/jD/12ZdQAIj/4.jpg  ;)

To mi je jasno pitam za oko pri zemlji

najbolje je oba okca iznad žice.
i jedan reznik u osnovi koji ćeš da obnavljaš svake godine za nedaj Bože.

A taj za nedaj Boze ostavljam pri zemlji,jel tako?i da li ga krnjim kad krene da raste ili ga pustam

ostaviš ceo lastar da se formira ove godine iz najnižeg okca (iznad kalema) pa ga režeš na reznik svake godine. mislim da ti to nije neophodno jer se kod nas retko dešava da izmrzne čitav nadzemni deo biljke, više je zbog mehaničkih povreda.

I ja smatram da nije neophodno pogotovo ato su rizling i merlo otporni na niske temperature,a taj lastar prvi sto povuce dosta energije lozi drugo kvari izgled spalira,koji formiram od 80 cm pa me je ave to bunilo

 ???, za oko pri zemlji prvi puta čujem u životu a vinograd radim 20 godina, jel može neka slika orezanih čokota mada mislim da kužim o čemu se radi  :scr:

U pitanju je mlad vinograd 3 godina,negde preporucuju ostavljanje tog okca do pete godine dok stablo ne ojaca

rezidba vinove loze ostecene prosle godine gradom,italijanski rizling

Jovane, dali je ovo pitanje, kako rezati lozu ostecenu gradom. Ako jeste potrebno je malo pojasniti, kakav je uzgojni oblik, godina starosti i opis ostecenja, pa da bi za to dobio pravi odgovor.

Imam jednu nedoumicu za formiranje oblika "Dvogubi Gijo".

Naisao sam na dva razlicita uputstva.

I.
Na jesen prve godine orezati lastar do nivoa prve zice.
Kada krenu lastari sledece godine, poskidati sve ispod zice.
Na jesen druge godine ostaviti dva kondira sa po dva okca u nivou zice.
na jesen cetvrte godine ostaviti dva kodnira sa dva okca i dva luka.

Ovo je jedan primer. Vidim da se odma prve godine reze na nivo zice.
Da li onda ovde ima potrebe zagrtati i sta se zagrce?

Drugi primer koji sam nasao, kaze da se na jesen prve godine ne reze na nivo zice, nego an dva okca.
Navodno da bi se koren vise razvio.

Da li neko moze sa vise iskustva ovo da pojasni?

Tesko da ce loza u toku prve godine po sadnji imati takav potencijal da se lastari mogu kod svih cokota orezati na visinu zice. I bilo bi totalno pogresno, i da ih ima, orezati na tu visinu, jer bi se time znatno oslabio razvoj korenovog sistema, a samim tim i ukupni buduci potencijal cokota. Pravilno je da se rezidbom vratimo na dva vidljiva okca, na najboljem lastaru, a nije pogresno, ako ima, i dva lastara na dva okca. U toku narednog perioda dobijamo najmanje dva lepo razvijena i dozrela lastara koji ce sigurno preci visinom prvi red zice. Da zanemarimo da cemo na pojedinim cokotima imati i po cetiri, a selekcijom cemo ostaviti dva najbolja, ali tek u naredno prolece rezidbom. sada dolazi onaj momenat, kada imamo dva lastar na visini zice orezana, i gde cuvamo opet po dva okca, iz kojih ce izrasti lastari u toku vegetacije. Podrazumeva se da se cuvaju i neguju prva dva ispod zice, a sve ostale sklanjamo zelenom rezidbom u toku vegetacije. I eto gotove situacije, narednog proleca, donji lastar rezemo na dva, a gornji na luk, eto dvogubog gijovog. Iz cokota polaze dva zrela stabla koja nose dvogubi gijov nacin rezidbe.

Dragi peco,

Hvala na detaljnom odgovoru. Opisan nacin rezidbe podrazumeva da formiramo dve grane (stabla) iz glave cokota.
Ukoliko zelim da imam samo jednu granu (stablo), onda u jesen druge godine rezem jedan lastar na visinu zice a drugi na dva donja okca za rezervu?

Ovakvim nacinom onda cetvrte godine dobijam mogucnost da formiram dvogubi gijo, posto ce druge godine iz dva okca na visini zice izaci dva lastara, koja cu skratiti na kondire (dva okca) na jesen trece godine.

Onda na jesen cetvrte godine iz ta dva kondira odnosno iz lastara koji su iz njih izaasli formiram dva kondira i dva luka?

Jel ima logike da se ide na jedno stablo?

Ima logike, ali iskustveno se pokazalo da je bolje kod dvogubog gijovog oblika da idu dva stabla iz cokota i da oni budu nosioci leve i desne strane dvogubog oblika.Kod jednogubog je to normalno. Ako doje do ostecenja, loseg razvoja, vrlo retko se desava da obadva stabla stradaju, tako da vlasnik vinograda uvek ima sansu da mu druga polovina da rod, umanjen, ali ipak rod. Kada je u pitanju samo jedno stablo, gubitak njega znaci i gubitak kompletnog roda na tom cokotu. Ima jos jedna pogodnost i povoljnost, ali i logika, dva creva ce uvek dati vise sigurnosti u snabdevanju nego samo jedno.
Nemoj zaboraviti da je obavezno postaviti kolac uz svaki cokot, a cija visina treba da bude najmanje u visini prvog reda zice. Za taj kolac bice obadva stabla privezana najmanje narednih pet do sest godina i drzati ih u vertikalnom polozaju, sto ce omoguciti pravilno snabdevanjecokota iznad zice, i nece ometati obradu zemljista svojim krivinama. Malo ubrzano obrazlozenje, ali nadam se da si razumeo...

PS. pominjes u predhodnom postu rezidbu u jesen, ja sam shvatio da si mislio na prolece..

Da priupitam (potvrdim) za Roajatsku kordunicu. Vinograd je tek ove godine zasađen - Merlo je u pitanju.

Literatura kaže :


Znači ne pipam ništa, samo u proleće sledeće godine ostavljam jedan lastar koji režem na jedno (dva) okca?

Pošto se za RK preporučuje visina prve žice 80-90 cm, predpostavljam da i u ovom slučaju kolac treba da daje potporu čokotu dok ne ojača - pet, šest godina? Ako je tako, da li da zamenim ove kolčeve koje sam postavio (skupljeno šta se imalo po šupi) sa recimo rebrastom armaturom? Koji fi mi je najbolji u tom slučaju?

peca50, ne osporavam tvoje mišljenje ali nisam baš siguran u teoriju o dva creva. isto tako možemo reći da se pritisak iz jednog izvora dijeli po pola na dvije grane pa samim tim i opada na pola ili crpi sam izvor više nego što bi trebalo. također malo sam vinograda vidio da se ide sa dva stabla od zemlje bez obzira na sortu.  :thumb:

Da u pravu si  da nisi video da se ide sa dva stabla do prve zice, ali su to uglavnom vinogradi stari najvise 15 godina. Hocu da kazem da se u uslovima ogranicenog roda, a sto boljeg kvaliteta, tako i formirao uzgojni  oblik. Ali opet ja ostajem zagovornik , dva stabla do prve zice. Problem sa losim sadnim materijalom (bez obzira na certifikat), mogucnost mehanickih ostecenja pri obradi, obnavljanje iscrpljenog stabla posle izvesnog broja godina na rodu, sve to se mnogo lakse prebrodi ako imamo dva stabla, no na vama je da se odlucite. Ja sam izneo neko moje iskustveno misljenje, i naveo razloge u korist dva stabla. sigunro da isto toliko ima i primera za protiv, ali u uslovima intezivne proizvodnje, rod svakog cokota je itekako bitan u ukupnom rezultatu.

Drago mi je da ste obrazlozili obe metode.
Da li sam dobro primetio da se formiranje konacnog oblika produzi za jednu godinu ako se ide na jedno stablo?

Odradio sam prvi korak zelene rezidbe, poskidao sam sve jalovke koji su krenuli iz glave, kao i neke lastare koji su sotavljeni za svaki slucaj.

Sada su lastari izrasli nekih 10-15 cm. Da li treba uklanjati neke lastare ili zacetke grozdova sad?

Evo i slika, mozda neko sad pomogne?

(http://s2.postimg.org/cv9w41mzp/DSCI0143_resized.jpg) (http://postimg.org/image/cv9w41mzp/) (http://s2.postimg.org/6y60n85ut/DSCI0144_resized.jpg) (http://postimg.org/image/6y60n85ut/) (http://s2.postimg.org/of52l80bp/DSCI0145_resized.jpg) (http://postimg.org/image/of52l80bp/) (http://s2.postimg.org/mxoo6s1wl/DSCI0146_resized.jpg) (http://postimg.org/image/mxoo6s1wl/) (http://s2.postimg.org/xocasgfj9/DSCI0147_resized.jpg) (http://postimg.org/image/xocasgfj9/) (http://s2.postimg.org/tcin6c2at/DSCI0148_resized.jpg) (http://postimg.org/image/tcin6c2at/) (http://s2.postimg.org/se7c15vad/DSCI0149_resized.jpg) (http://postimg.org/image/se7c15vad/) (http://s2.postimg.org/4r1rzb0kl/DSCI0150_resized.jpg) (http://postimg.org/image/4r1rzb0kl/) (http://s2.postimg.org/6k4onmlr9/DSCI0151_resized.jpg) (http://postimg.org/image/6k4onmlr9/)

nenad88, sliku su ok ali se na osnovu njih ne može dati odgovor na tvoje pitanje. u pravilu se grozdovi skidaju nakon formiranja kada vidiš kako se cvijet zametnuo i koliki je teret po trsu. sada treba voditi računa da iz jednog nodija ne idu dvije loze i da se upleće (privezuje) kako bi rasla okomito. najbitnija je stvar da ne dozvolimo tako gustu lisnu masu koja će omogućiti zaparivanje ispod lista i na taj način stvoriti preduvjete za razvoj gljivičnih oboljenja  :thumb:

čitam ponovo ovo što si napisao i u pravu si. nedavno sam bio kod voditeljice savjetodavne službe i pohvalio joj se kako planiram kupiti sustav za navodnjavanje. prvo mi je rekla da je bila kod mene i u voćnjaku i u vinogradu i da zna kakvo mi je zemljište te da niti ne sanjam bacati pare na tu investiciju. a ja kao pametan velim ali kako oni 15 km od mene imaju te sustave, a ona će vaša zemlja je dijametralno suprotnog kemijskog sastava. samo sam rekao hvala gospođo Vera. tako i ovo što si napisao ima logiku jer podneblje, uzgojni oblik, sorta, način obrade tla, sve to uvjetuje uzgojne oblike  :thumb:

Da li treba skidati lastare na kojima nema roda?

Da, ali samo ako ti je loza previše bujna. Naime nerodni lastari ojačavaju korenov sistem vinove loze, prave zalihu hrane za iduću godinu, ali istovremeno mogu imati i negativan uticaj. U slučaju da je loza previše bujna, tj. ima preveliku lisnu masu usled loše rezidbe, previše gusto raspoređene lastare koji onemogućavaju provetravanje itd. , tada se nerodni lastari skidaju. Naime višak lisne mase povećava potrošnju hranjive materije, povećava gubitak vlage, što je naročito opasno kada je suša, i dovodi do lošijeg kvaliteta grožđa. Proceni sam i skidaj lastare tamo gde ih ima previše, a tamo gde ih ima taman koliko treba, ne diraj.Pozz.

Prekjuče sam zalamao lastare, malo sam zakasnio pa ima svega.
Na nekim lastarima imam više grozdova. Da li ostavim samo 2 najbolja ili da ostavim sve. Da napomenem, pošto je vinograd u trećoj godini ostavio sam 4 lastara na luku i dva na kondiru.
Šta raditi u ovom sličaju kada na zaperku na lastaru imam grozd

(http://thumbnails112.imagebam.com/33385/d055de333841381.jpg) (http://www.imagebam.com/image/d055de333841381)

Šta mislite da li je ovo dobro

<a href="http://www.imagebam.com/image/b3deb6333843812" target="_blank">(http://thumbnails110.imagebam.com/33385/b3deb6333843812.jpg)[/url]


Primetio sam da ima nejednako razvijenog ploda na istom čokotu, šta tu raditi?

I još da pitam, pre mesec dana sam prskao vokal i stroby, vidim da sam trebao i borom u medjuvremenu, šta sada savetujete

ostavi dva najbolja grozda, zaperke skidaj pogotovu jaguride sa njih a što se tiče nejednake veličine to je posledica kišovitog vremena u cvetu pa su grozdovi rehuljavi i neujednačene veličine bobica. primetno je smanjen i broj bobica odnosno broj oprašenih cvetova, barem je tako kod mene na terenu.
što se tiče prskanja, možeš da ponoviš sa Vokalom i da dodaš recimo Talendo+nešto protiv truleži, npr. Switch ili nešto sl. Od prihrane idu folijarna đubriva sa dodatkom Mg i Ca. Za Bor je kasno osim ako nemaš simptome nedostatka ovog mikroelementa.

Lozare,da li ideš zajedno  Mg i Ca sa pesticidima ili odvojeno?

mešaju se sa pesticidima.

sad citam da je trebalo zaperke ostaviti na dva lista,. Ja sam sa lastara skidao sve zaperke, ali sam lastar ostavljao da bude duži. Jel to greska
Šta raditi sa lastarima bez roda

Pitanje za školovanije vinogradare od mene. Kako izgleda GDC špalirski uzgojni oblik ?

ja to nikad nisam video uživo ali radi se o tzv. visokim uzgojnim oblicima gde se kordunica formira na visini od 1,5-2m a onda se orezuje na kondire ili kratke lukove pa lastari slobodno rastu bez vezivanja i padaju naniže (otuda i naziv-dvostruka ženevska zavesa). modifikacija kod ovog oblika u odnosu na npr. casarsu je što se sade dva čokota u jedno sadno mesto ili iz glave izvedu dva lastara koja se razvode u obliku slova "V". cilj ovakvog uzgojnog oblika je da se biljke što bolje izlože suncu. međutim, zashteva specifičan naslon.

Hvala na odgovoru, jasan mi je opis. Nešto slično kao amrela ( ili ambrela )- kišobranski sistem. I imaš pravo nasloni su specifični i komplikovani. Naime neki dan sam nekom objašnjavao uzgojni oblik u mom vinogradu, da je ono u obliku slova ipsilon, pa me on tada pitao jer to GDC, uzgojni oblik , a ja ostao bez teksta jer ne znam taj uzgojni oblik tj. prvi put sam čuo za to. Hvala na odgovoru joč jednom. Pozz.

Da li neko moze da mi pomogne oko sledeceg problema? Samo da napomenem da je pitanje vise uopsteno i ne odnosi se na konkretnu sortu a u cilju razjasnajvanja dileme koju imam.

Prilikom paniranja broja okaca koje cemo ostaviti priliko rezidbe pored stanaj cokota i trugih faktora na koje treba obratiti paznju tu su i "koeficijent rodnosti" prosecna masa grozda i planirani prinos po cokotu.

Tako ako zelimo da imamo 2kg po cokotu prosecna masa grozda je 200g i koeficijent rodnosti 1.2, dobijemo da je potrebno ostaviti 8 okaca.

I sad dolazimo do mog pitanja. U zavisnosti od sorte, nije sve jedno koja ce okca biti ostavljena? dakle nije isto ostaviti 4 kondira sa dva okca ili jedan kondir i jedan luk? Neke sorte imaju rodnjija donja okca?


Mislim da vam je sada jasno gde mi je zapelo pa ako moze pomoc?
Ono sto sam uspeo da pronadjem za vecinu sorti prisutnih kod nas (Biotehnika vinove loze) je prosecna masa grozda i koeficijent rodnosti.

Evo jedan primer pa kazite ako negde gresim:

Muskant Hamburg:

1. Koeficijent rodnosti 1.2-1.6
2. Masa grozda 200-400g
3. Zeljeni prinos 2kg po cokotu

Potreban broj okaca = 2000/(1.4*300) = 5 okaca

Ovo se ne uklapa sa preporukama da se M.Hamburg reze mesovitom rezidbom kondir + luk gde ce luk biti (8-10 okaca).
Mozda zato sto se ova preporuka ne odnosi na 2kg ili zato sto su rodnjia visa okca pa je neophodna mesovita rezidba?

tu si nepravedno izbacio i uzgojni oblik i broj čokota po ha od čega mnogo zavisi. za M.Hamburg, ako imaš 2 kg/čokotu, nije isto da li imaš 3000 i 4000 biljaka po ha(da računamo tako). zato te i buni odakle samo 5 okaca. ako imaš 12 t/ha i 3300 okaca to je 3,6 kg/čokotu.
rodnost najnižih okaca na lastaru imaju uglavnom sorte Smederevka, Prokupac, Vranac, tj. autohotne sorte.
kod njih se zbog toga a i zbog krupnijih grozdova ostavlja nešto manji broja okaca po rodnom lastaru pa se izvodi kraća ili mešovita rezidba sa kraćim rodnim elementima(duži kondir ili luk sa 6-8 okaca).
tačno je da se na vršnim okcima razvijaju rodniji lastari ali se to na razne načine suzbija(povijanje rodnog luka) zbog izjednačavanja ishrane lastara na početku i krajevima luka(uglavnom kod vinskih sorti manjeg grozda).

Lozar je u pravu, al da ti pojednostavim. Muskat hamburg spada u stone sorte grožđa, pa stime tvoja projekcija roda od dva kolograma koja je za vinske sorte O.K., tu je pogrešna. Za stone sorte grožđa projektovana količina po čokotu treba da je oko 4 kolograma. Sve zbog toga što od stonih sorti se ne očekuje visoka koncentracija šećera i lepe kiseline niti se spravljaju vina vrhunskog kvaliteta, pa opterećenje po čokotu može biti veće. Zato i nalaziš po literaturi preporučeno opterećenje od 8-10 okaca. I ne slažem se sa tobom da projekcija rodnosti ne treba da se odnosi na konkretnu sortu. Od sorte grožđa izuzetno puno zavisi projekcija broja okaca, tj. rezidba. Ako želiš da uzgajaš neku sortu grožđa prvo se moraš izuzetno dobro informisati o datoj sorti, pa i o rodnosti okaca i našinu rezidbe. Primera radi Rajnski Rizling ima rodna donja okca ali ona daju sitnije i nekvalitetnije grozdove, dok kod Traminca najdonja okca se smatraju kao nerodna. Kod Crnog burgundca sve je obrnuto sva okaca su rodna, pa čak i ako se vrši rezidba na jedan do dva okca , neće se pogrešiti jer Crni burgundac uvek aktivira 1-3 zimsaka okca koja su obično rodna. Pozz.

moj vinograd ulazi u 4 godinu i sad bi trebalo da odradim konacno formiranje uzgojnog oblika tj da orezem kondir i luk kao kod jednogubog gija,posto su u pitanju italijanski rizling i merlo koji po knjigama zahtevaju da luk ima 10 cak i 12 okaca dvoumim se da li ce to biti preterano opterecenje za 4 godinu

U peiodu formiranja uzgojnog oblika cesto smo prinudjeni da ostavimo lukove koji ce poneti rod koji nije primeren godini starosti vinograda. Tada primenjujemo meru skidanja viska grozdova rucno makazama, ali ta radnja se obavlja posle precvetavanja i pocetka nalivanja zrna, kada vec imamo pregled koliki je rod, i koliko moze poneti loza u toj godini.

a koliki bi prosecan rod trebalo ostaviti u 4 godini po cokotu,prosle godine sam ostavljao oko 1kg

Dragi Lozar,


Nisam napomenuo da ovo sve posmatram u okvoru spalirskog zasada. Kako to broj cokota utice ako se planirani prinos gleda na nivou jednog cokota? U cemu je razlika da li imam 3000 ili 4000 cokota? Na svakom cu ostaviti isti broj okaca?


Dragi bodo,


M.Hamburg koristim za roze vino. Ali sad mi je jasno zasto u literaturi stoji veci broj okaca.
Da li je meni resenje da rezem na 2 kondira, jedan od 2 i drugi od 4-5 okaca, ili da ostavim kondir i luk pa da skidam grozdove posle oplodnje?


Upravo se moje pitanje i odnosilo na to koliko sorta utice i kako nije isto ostaviti 12 okaca sve kondiri ili kondir + luk.
Dakle to sto je koeficijent rodnosti 1.2, ne znaci da ce svako okce razviti lastar koji ce imati jedan grozd, sve zavisi od sorte.
Onos sto nam koeficijent rodnosti i prosecna masa grozda govore, jeste koliko okaca da ostavimo, ali njihov polozaj zavisi od sorte?
Ovo je odgovor na moje pitanje, hvala.

Ovo zavisi od tvog opredeljenja, dali ides na vrhunsko, kvalitetno ili neko vino jos nizeg kvaliteta. Praksa je pokazala da sorte grozdja namenjene za proizvodnju vrhunskih vina nebi trebalo da imaju veci rod po cokotu od 1,5kg-a. tu ti rezidba moze malo pomoci, ali se moras pridzavati osnovnih karakteristika rezidbe te sorte za rod, a u smislu toga dali je  luk taj koji donosi i nosi rod, ili je duzi kondir.Vecina vinskih sorata grozdja trazi luk i na njemu daje najkvalitetnije grozdove, a to najcesce znaci da ispod 8 okaca nece doneti kvalitetan grozd za vrhunsko vino. Pracenje kondicije loze, meteo uslova (odnos suncanih i kisnih dana), kvalitetna, pravovremena zastita i djubrenje uz odgovarajucu rezidbu donece ono sto trazimo od loze, a to je kompletno formiran i sazreo grozd, sa sortnim odnosom secera i kiselina, dace startnu poziciju za najbolje vino u toj godini. Vise formiranih grozdova u odnosu na nase zelje, moraju se skinuti na vreme i ostaviti pravilno rasporedjeni grozdovi koje cemo negovati za vino.

citat nenad88
,,Nisam napomenuo da ovo sve posmatram u okvoru spalirskog zasada. Kako to broj cokota utice ako se planirani prinos gleda na nivou jednog cokota? U cemu je razlika da li imam 3000 ili 4000 cokota? Na svakom cu ostaviti isti broj okaca?,,

broj cokota itekako utice na prinos, jer opet postoji neka iskustvena, a od vinara, i zahtevna norma da ukupan prinos grozdja za vrhunska vina neprelazi 4500kg.
Jer nije isto dali jedan hektar daje 7000kg grozdja a drugi 4500, sa istim uzgojnim oblikom i istom rezidbom, ali sa razlicitim brojem cokota po hektaru, zbog gusce sadnje.

I ja posmatram u okviru špalirskog zasada. Ako praviš projekciju od 12 t/ha M.Hamburga a imaš 4000 čokota onda je to 3 kg/čokotu. Ako praviš projekciju na 12 t/ha a imaš 3000 čokota/ha onda je to 4 kg/čokotu. Tu ne ide isti broj okaca.

Ma ima ono što ne vidi u onom što je već više puta napisano...
...pa ću nenadu pokušati još jednom naglasiti.
Ne gleda se prinos na nivou jednog čokota nego se na mnogim mjestima tako samo jednostavnije i lakše iskazuje u priči gdje je unaprijed definisan neki razmak sadnje i uzgojni oblik.
Svakoj biljci je potrebno omogućiti ravnotežni rast i razvoj svih njenih organa, korijen, stablo, ....lišće,... jer je tek onda u stanju dati plod kakav se od nje očekuje. Pa bi se za one koji zanemaruju ove jako bitne elemente trebalo reći da se broj okaca, a onda i prinos, u stvari iskazuje po metru kvadratnom. Na što ti je i pokušano ukazati citatom.

Hvala na detaljnim odgovorima. Ja cu pokusati da izvucem zakljucak (onako kako sam razumeo) a vi recite da li je to to.

Potrebni broj okaca se racuna na osnovu zeljenog prinosa po metru kvadratnom?
Ukoliko zelimo 2kg po 1m2, racunica kaze treba ostaviti 5 okaca za M.Hamburg.
Recimo da svaki cokot ima na raspolaganju 2m2 to znaci da na njemu treba ostaviti 10 okaca kako bi dobili 4kg?
Nema nekih specificnosti sorte koja bi nas ogranicila na samo donja okca ili slicno, tako da moze da se ide sa uzgojnim oblikom jednogubi gijo?

po meni i idealan uzgojni oblik za hamburg

Pošto sam vinogradar - amater , da pitam :
Danas sam počeo rezidbu Merloa. Pošto je prošla godina bila takva kakva je bila , rešio sam da odmorim i podmladim čokote pa sam rezao dosta oštro: rezao sam dvogubim Gijoovim načinom i na čokotu sam ostavljao ( u većini slučajeva ) kondir sa 2 okca za zamenu i kratak luk sa 2-4 okca . Sve starije grane sam odbacio . Vinograd mi je star oko 25 godina. Da li sam dobro postupio?
Da ne zaboravim , jesenas sam između čokota zakopao po 2 lopate stajskog đubriva , to je otprilike na pola metra od čokota i na dubinu od 15 cm

Od planiranog roda se počinje a dolazi se računski do broja okaca po m2 i čokotu. Npr., parametri za đubrenje se računaju prema površini i planiranom rodu a ne po broju čokota. Međutim, naravno da se uzimaju u obzir  i osobine sorte na osnovu čega se vrši korekcija broja okaca za svaku sortu ponaosob. I važi sve ono o čemu smo pričali a pogotovu bodo je to vrlo detaljno i jasno obrazložio kada su osobine sorti u pitanju.
To je tačno ako imaš sadnju 3m(razmak sadnje redova) x 1m(razmak sadnje u redu) i planiraš 6 kg po čokotu  jer u tom slučaju 6kg/3m2( je hranidbeni prostor 1 čokota)= 2 kg/m2. U tom slučaju, 5 okaca/čokotu(za 2 kg roda), jeste ekvivalent 15 okaca/čokotu za 6 kg roda.

Tako kaže račun.
Postoje razlike u rodnosti okaca prema položaju na lastaru. Najrodnija okca se nalaze na sredini rodnog lastara jer su nastala u najpovoljnijem periodu. Pošto se rezidbom, nekoliko okaca sa vrha, uvek odbace to dolazimo fakta da su gornja okca na lastaru(orezanom), uvek rodnija od onih sa osnove lastara(kada se uporedi koeficijent rodnosti). To je konstanta i za one sorte čija su rodna i najniža okca na lastaru. To zavisi od meteoroloških uslova a obično se kao primer uzima Sultanina koja se u uslovima Soluna reže na kratak kondir, jer se u tim ekološkim uslovima najniža okca na lastaru razvijaju u vreme kada ima dovoljno sunca i hrane koja se distribuira kroz lastar, a u reonu npr. Subotice moraš da je režeš na kraći lastar jer se rodnost pomera ka sredini lastara pošto se najniža okca formiraju u uslovima koji često ne omogućavaju formiranje rodnih lastara u najnižim okcima.
Znači, većinom rodnost zavisi od biologije sorte ali i uslovi spoljašne sredine imaju uticaja. Međutim, kada je u pitanju M.Hamburg, ako ostaviš dug lastar imaćeš veći broj manjih grozdova koji su, obično, slabije obojeni, kasnije sazrevaju(stižu za berbu), a nešto veći rod. Sa druge strane, ako ostaviš manji broj okaca na kraćem rodnom drvetu, imaćeš krupniji grozd, što je komercijalno bolja varijanta ako pijačariš. Ako ostavljaš za vino, opet će korelacija količine šećera i broja grozdova da te opredeli za manji broj ostavljenih  a krupnijih grozdova.
Što se tiče privatne poruke koje si mi poslao, mislim da si pogrešio adresu.

nije to preterano opterećenje ali tebe verovatno buni šta sa čokotima koji imaju slabije lastare.
dešava se da se na čokotu jave lastari kod kojih se vidi da nema šanse da se orežu ni na 4 -6 a kamoli 8-10-12 okaca. jednostavno, nisu izrasli, internodije su kratke i celokupan porast je slab. u takvim slučajevima treba izbeći formiranje roda na njima ako nema drugih rodnih delova i treba ih orezati na 2-3 okca sa tendencijom da se iz njih odgaje lastari za sledeću godinu. u takvom slučaju rod treba zaboraviti jer je forsiranje uzgojnog oblika primarno.
što se tiče broja ostavljenih okaca, to je ista priča kao sa nenadom, a i ja dosta puta stanem ispred nekog čokota i kažem sebi: šta sad da ti radim?(u mom vinogradu mi se takve stvari ne dešavaju :whistle:).

lastari su mi prilicno lepo formirani i imaju prilicnu duzinu tako da mi duga rezidba nece prestavljati problem u smislu kvaliteta lukova mene samo buni to da li ce rezidba koja ja preporucena za merlo i italijanski rizling od 10-12 oka na luku biti preterano opterecenje za 4 godinu

10 do 12 okaca je prilično dug lastar.Kako se borite protiv polarizacije ? Da li povijate lastare na dole? Na mom Merlou , koji se nalazi na vinjagi , na trećem spratu( visina je oko 2 , 5 metara ) najbolji rezultati su kada se reže kratkom rezidbom ,  1-2 okca po lastaru.

protiv polarizacije se ne borim jer jos ne znam kako ce cokoti izgledati naravno da ce se luk povijati po prvoj zici koja je na 80 cm od zemlje a sto se tice duzine luka to je preporucena rezidba za obe sorte bar se tvrdi da tako daju dobre rezultate

Ja sam ostavio prilikom nedavne rezidbe 2 - 4 okca , iz razloga oporavka čokota posle loše prošle godine. Gde god je bilo moguće , lastar sam vezao za gornju pa  spuštao na donju žicu , pa su lastari povijeni naniže , ne pod npr. 90 stepeni u odnosu na stablo.

znam da je godina kod vecine bila teska ali ti imas formiran vinograd i sad mozes da radis sta hoces a ja em formiram uzgojni oblik em nisam imao previse roda prosle godine a ove godine zelim prvu berbu koja ce dati kvalutetan rod bez opterecenja cokota

za italijanski rizling slobodno ostavi što duži lastar. što se tiče merloa, npr. 8 okaca.
@black, kako si povijao kondir od 2-4 okca? da li to znači da nisi svuda išao na kraću rezidbu?

Otprilike na 60 % čokota sam išao na kraću rezidbu a gde god je bilo mogućnosti  ostavljao sam duže lastare izbile iz stabla , odbacujući stare grane. E , te lastare sam povijao naniže pa ću baš da vidim koji će čokoti biti bolji. 

i jos jedno pitanje necu vise  :D: na par mesta sam primetio da na idealnoj visini za formiranje kondira i luka tj na otprilike 80cm imam lep lastar i iz njegove osnove zaperak koji mi je promakao prilikom zelene rezidbe letos...smem li taj zaperak upotrebiti kao kondir?

Ja sam juce poceo zelenu rezidbu pa imam jedno pitanje do znalce,vinograd mi ima mnogo zaperaka zato sto
kod nas je bila dvaput do sada tuca pre cvatnje pa je bilo prekrsenih lastara, i sada je loza previse gusta.
Uz prilozene slike moze da se vidi izgled pre i posle zalamanje,pa bi pitao da nije preostro,sorta je hamburg muskat
zaperke u donjoj zoni uklanajam skroz,a pri vrhu na dva lista ili ostavljam.
Hvala puno i ako sam promasio temu neka moderatori premeste.

Trenutno stanje
(http://i60.tinypic.com/14uf8yh.jpg)
(http://i62.tinypic.com/1zggnba.jpg)
(http://i60.tinypic.com/k2oj9g.jpg)
(http://i57.tinypic.com/1z1qtqg.jpg)

Ovako izgleda ocisteno
(http://i58.tinypic.com/4jnigj.jpg)
(http://i60.tinypic.com/2wdabg7.jpg)
(http://i58.tinypic.com/2iiaiw4.jpg)

Da li bi uzgojni oblik pehar (ne znam tačno kako se kaže kod nas, na engleskom je Goblet) imao smisla na jako plodnoj zemlji u Sremu? Kojoj sorti crnog vinskog grožđa bi najviše odgovarao taj oblik?

Prokupcu koliko ja znam

Odlucio sam da mali vinograd, slabo odrzavan, oko 200 cokota i 15 godina star, izvadim i zasadim novi.

Nekoliko razloga postoji sto sam se odlucio na taj korak:
-   Oko 40 % praznih mesta zbog izumiranja cokota
-   Vecinom sorte koje nisu po mom ukusu
-   Zemlja bi trebalo dobro da se obradi i pripremi jer ju je sada skoro nemoguce frezirati
-   Stoji upravno u odnosu na drugi vinograd , slicnih karakterisitka, koji nisam vadio nego sam ipak obnovio prosle godine

E sad, mozda najveci razlog sto ga vadim a ipak ne obnavljam je bas pravac redova , jer prakticno udara na obnovljeni vinograd, nema prostora za manevar traktorceta.
Tako da bih novi posadio u liniji sa tim obnovljenim.

Ono sto me interesuje je da li neko ima iskustava sa menjanjem uzgojnog pravca cokota.
Ima tu ipak jedno 10ak cokota lisicine,  koje bih voleo ako je ikako moguce da zadrzim.
Prakticno su na pozicijama gde bi opet bio cokot kada se promeni pravac redova, pa se mislim da li je moguce rezidbom posle nekoliko godina uspesno promeniti i sam pravac uzgoja za 90 stepeni?

Da li ima smisla tako nesto pokusavati?

Hvala,
Predrag

Zdravo Peđa, nabrojao si dosta razloga za čupanje starih čokota. Vidim da si odlučan, pa neću pokušavati da te odgovorim, ali ipak ću spomenuti par stvari koje mi padoše na pamet.

Nedavno sam nekim Amerikancima spomenuo da imam u dvorištu lozu 50ak godina staru i oni su bili u fazonu "wow, 50 godina stara loza u dvorištu! Koji si ti srećnik!". Petnaest godina nije malo u životu čoveka, a ni loze. Greota da sve to vreme nagomilano u čokotima izbrišeš. Ako je moguće odaberi par lepših komada, pa nek ostanu onako simbolično.

Druga stvar - ako ti se ne sviđaju sorte koje imaš, možeš na postojeće loze nakalemiti sorte koje želiš. Moram opet da spomenem Amerikance - gledao sam kako su pola vinograda isekli na nekih 70cm visine, zatim zašli sa pupovima druge sorte i na svaki čokot nakalemili po dva pupa nove sorte. Dobili su novu sortu na starim čokotima i na taj način poštedeli sebe ponovne sadnje, Možda i ti možeš nešto slično da uradiš...?

Kad krenu nakalemljeni pupovi teraj ih da rastu kako hoćeš i na taj način promeniš uzgojni pravac. Pozdrav i nek je sa srećom!

Duuux…Sada vidim…Ma ni na kraj mi pameti…Ne brini… ;) :D

Imam početničko pitanje - proučavao sam malo razne uzgojne oblike i načine orezivanja i uspeo sam (valjda) da shvatim osnovne ideje i pravila. Jasno mi je (donekle) kako bi trebalo orezati formiranu lozu ali mi nije jasno šta ćemo sledeće godine. Na primer - prošlogodišnji luk uklonimo skroz, a jedan lastar skraćujemo na 8 okaca i sa njim idemo u novu sezonu. Ali šta dogodine? Taj lastar koji smo sada ostavili ćemo ukloniti i šta će nam ostati? Da li se oslanjamo na neke nove lastare koje će eventualno izbiti iz glave tokom vegetacije ili ovogodišnjom rezidbom moramo planirati šta ćemo naredne godine rezati, a šta ostaviti?

Jedan luk na 8 povijes po zici a ispod njega jedan na 2 oka kad skines luk od 8 do osnove imas onaj od 2 iz koga su izbila dva lastara opet visi rezes na 8 a nizi na 2 za sledecu godinu i tako u krug

Pozdrav svima. Blizi se sv. Trivun, pa imam jedno početničko pitanje naime posedujem jedan manji (100čokota), garažni vinograd koji mi je u formiranju. Sada treba da ga orežem posle druge godine. Odabrao sam uzgojni oblik jednogubi gijov,Jasno mi je, ako sam dobro shvatio da ga treba orezati na visinu prve zice, medjutim imam nesto čokota čiji lastari nisu dostigli tu visini, šta da radim, dali da pustim jednostavno da rastu ili da opet orezen na dva tri okca kao posle prve godine.Sve mi je inace u spaliru.Jedna trećina je Merlo a dve trećine je Frankovka
Hvala unapred.

Ja bih rezao na 2 da ojaca jos jednu godinu

Oreži na dva okca i tokom godine neguj 1 - 2 lastara, ne više i imaćeš sve lastare na žici. Pozz.

Posle 4 ( sad je već 5) godina moja vinjaga je spremna da se formira odozgo, na visini 2,2 i na površini od oko 18 metara kvadratnih ( ispod parkiram auto ). Sa obe dužne strane ( po 6 m) imam po 5 loze ( Hamburg , Afuz-Ali i Kardinal) pa sam ih danas orezao . Poskidao sam sve bočne izdanke ( osim po jednog , za poprečnu žicu na visini od 1,4m) do vrha a na vrhu sam ostavio po 2 grane sa po 8-10 pupoljaka koje sam prebacio preko ivice vršnog platoa i privezao za cevi-nosače.. Namera mi je da sva sila rasta sada ide u te 2 grane i u tih 20-ak pupolja , da bi se dalje razvijele grane na platou.
Da li sam uradio pravilno ?

Orezuje se treće godine jedna loza na visinu druge žice i tokom godine neguješ 3-5 lastara. Slabiji čokoti se orezuju opet na dva okca i tokom godine neguješ  dva lastara pa onda sledeće godine uradiš to što si ove godine uradio sa dobro razvijenim čokotima.

Koliko opterecenje okcima bi bilo optimalno za merlo u 5 godini koji je inace u odlicnoj kondiciji.Prosle godine sam rezao jednogubi gio 2 oka kondir 10 oka luk.Ove godine sam dodao jos jedan red zice izmedju prve i druge kako bi lukove mogao povijati poput karlovacke rezidbe,pa sam razmisljao da ove godine sa rizlingom predjem na taj nacin rezidbe ali nisam siguran kako ce se merlo pokazati u tom slucaju

Jednogubi gio i karlovačka rezidba je u stvario jedno te isto.

U karlovackoj se ostavljaju samo dva luka

Dilema oko rezidbe Prokupca u trećoj godini na špaliru
1. Lastar se savija i veže uz prvu žicu koja se nalazi na visini od oko 50 cm od zemlje. Gde imam dva dobra lastara savijam jedan levo jedan desno Na položenom delu ostavljaju se s gornje strane 3-4 okca na rastojanju 20-25 cm jedno od drugog. Okca koja su okrenuta ka zemlji uklanjaju se sem poslednjeg, koji će dati lastar za produženje kordunice u narednoj godini.
Ili
2. Dva lastara orežem na visinu žice gde ostavljam po dva okca. Iz gornjeg lastar poležem po žici a iz donjeg ???
 Tako formiram levi i desni luk ili je to poluluk
Ili nešto treće

Evo plač vinove loze...Video uradak posvećen ovom forumu na kojem sam toliko toga naučio...Hvala dečkima od srca...  :thumb:  https://youtu.be/nvyTzNCSGM8

Pozdrav,
imam jedan problem,pa bi molio da mi neko pomogne da to resim.
Naime,posadio sam kaleme caberne sovinjona u jesen kako bi popunio prazna mesta u vinogradu. Kalemove sam lepo zastitio zimi peskom da ne izmrznu. U prolece (pre 20-ak dana) orezao sam kalemove na 2 okca i tada video da kalemovi nisu izmrzli, medjutim jos uvek lastari iz okaca nisu krenuli,iako su lastari drugih sorti u vinogradu vec nekoliko centimetara. Da li je to normalno ili je moguce da su svi kalemovi nekako propali?


Hvala.

Kaberne kreće najkasnije, sačekaj.
Pozdrav.

ja imam isti problem sa sadnicama vranca osim ukoliko mi nije isporucena druga sorta. jel krenuo nekome vranac da pupi?

Moj vranac već izbacio listiće, doduše  to su prošlogodišnji i dvogodišnji kalemi, sa druge strane stariji čokoti druge sorte belo nije vranac kasne, tek krenuli sa izbacivanjem pupa!

evo izgleda da i kod mene vranac krece da pupi. beli pupoljci

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/13/13_vranac.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=13_vranac.jpg)

Ove godine vegetacija je krenula ranije oko 3 nedelje. Moj mali vinograd na lokaciji Sivac, Telečka visoravan, slikano danas 12. aprila 2016. godime:
(http://s2.pticica.com/foto/0001493940_m_0_ie11fu.jpg)
Petra, druga godina

(http://s2.pticica.com/foto/0001493941_m_0_9i2kw6.jpg)
Muskat Italija treća godina

(http://s2.pticica.com/foto/0001493942_m_0_zf2dm0.jpg)
Mišel Palijer treća godina

(http://s2.pticica.com/foto/0001493943_m_0_657o33.jpg)
Blek Medžik treća godina

(http://s2.pticica.com/foto/0001493945_m_0_r9t8yd.jpg)
Demir Kapija zasađena 1998. godine

(http://s2.pticica.com/foto/0001493946_m_0_z300c4.jpg)
Crveni Traminac zasađen 1999. godine

(http://s2.pticica.com/foto/0001493947_m_0_b0g9ot.jpg)
Italijanski Rizling zasađen 1999. godine

(http://s2.pticica.com/foto/0001493950_m_0_xu0d21.jpg)
Italijanski Rizling treća godina

(http://s2.pticica.com/foto/0001493952_m_0_orsyjy.jpg)
a to sve izgleda ovako u vinogradu, u prvom planu levo Demir Kapija

Vinova loza u zavisnosti od lakacije gde je posađena različito započinje vegetaciju. Takođe vegetaciju ranije započinju oni čokoti koji su mlađi: druga, treća pa i četvrta godina od starijih čokota koji su već rađali. Ranije vegetaviju započinju rane sorte kao što je Demir kapija i slično.

 :thumb: Muškat Italija - koji uzgojni oblik loze?

Muskat Italija na slici  je treća godina i rezano je na jedan lastar dužine do druge žice odole. Ja druge godine ostavim dva lastara i onda sledeće godine jedan uklonim i  kad loza krene odole uklonim sve izdanke i na vrhu ostavim  5 lastara, a sledeće četvrte godine će biti rezano na jednogubi gio (jedan luk i jedan kondir).

Ja imam desetak loza Italije (druga godina), ali ću ići na Kazanavljevu kordunicu.  :)

Izbio JALOVAK

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/13/13_jalovak_01.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=13_jalovak_01.jpg)

koji na proljeće sljedeće godine postaje REZNIK nakon što će biti orezan na jedno okce iz kojeg će izbiti nova zelena loza - LJETORAST.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/13/13_reznik.png) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=13_reznik.png)

RODNI ČVOR s dva KONDIRA:

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/13/13_kondir_01.png) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=13_kondir_01.png)

Za sada toliko...  ;)

pozdrav, potreban mi je savet vezano za rezidbu u prvoj godini, svuda pise da se treba orezati u jesen prve godine na jedno ili dva okca, da li moze prva rezidba da se obavi u prolece druge godine, nije mi bas najjasnije zasto rezati u jesen i da li ako orezem treba zagrnuti da nebi izmrzlo tokom zime

reze se u jesen bas zbog zagrtanja mada mozes u da zagrnes bez rezidbe pa kad na prolece odgrnes onda i orezes

ok hvala na odgovoru, kada bi odprilike bilo najbolje vreme za tu rezidbu. Ovo mi je prvi mladi vinograd, do sada sam samo obradjivao stare preko 50 godina tako da nikada nisam rezao u jesen. Ima li neko iskustva sa silvo kordunicom kod nas? Odlucio sam se da pokusam formiranje tog uzgojnog oblika mada nisam video da ima negde kod nas...

Vinograd može da se reže i tokom zime, a najbolje je kraj februara početak marta sve zavisi od godine. Ja uvek režem u ovom periodu i tako možeš da vidiš da li je mlad čikot živ pa ako nije možeš ga blagovremeno i zameni za razliku od jesenje rezidbe.

i ja sam tako nesto mislio da rezem februara kao i stare vinograde koje vec radim, medjutim ne znam da li ovaj mladi mora da se zagrne u jesen jel ako ga zagrcem u jesen bolje mi je da ga predhodno  orezem, a ako ne mora da se zagrce rezao bi februara

Mlad jednogodišnji zasad vinove loze se zagrće u jesen kad opadne lišće. Nije problem da se zagrnu svi lastari koji su izašli prve godine, a da višak štrči iznad humke. Pošto se na proleće druge godine reže na dva okca bitno je da su ta dva okva zaštićena zemljom za slučaj izmrzavanje.
Onda odrneš  kad prođu mrazevi i orežeš na dva okca i to je to. I ko što rekoh vidiš da li je presek zelen, što je znak da je loza živa, a braonkast presek da se loza osušila. I onda imaš vremena da nabaviš druge kalemove za zamenu.
 

ok, sve sam razumeo. Sta mislite o uzgojnom obliku redovi su mi na 2,10 a izmedju kalemova 1,3. Ja sam ciljao na silvo kordunicu ali ako ima neki bolji predlog bio bih zahvalan, ja nemam toliko iskustva sa spalirima kod mene su svi vinogradi bez spalira

Iskereno, ne znam koji je to uzgojni oblik. Ja imam jednogubi Gio, a to je na luk i na kondir. Mogao si razmak u redu da bude 1 metar, a ako si već posadio onda je tako kako je.

planiram da pustim dva kraka na svakom po 3 rodna cvora na kojima bi primenjivao mesovitu rezidbu, e sad me zanima visina na kojoj bi pustio ta dva kraka u literaturi svuda pise 1,10 ili 1,20 ali mi to delije visoko bar kod nas svi formiraju stablo na 0,7 ili 0,8 sta mislite o visini???

Poštovanje! Jedno pitanje od mladog vinogradara u formiranju, iz vinograda u formiranju. Naime posedujem jedan ,,garažni,, vinograd, i sada treba da ga orežem posle treće godine. Odabrao sam uzgojni oblik jednogubo gijo.26 čokota merloa i 52 čokota frankovke. Pošto sam prošle godine orezao na visinu prve žice dali sada treba da povijem jednogodišnji lastar na prvu zicu i orezem 8-12 okaca.na većini imam samo jedan lastar, šta radim gde ima jedan a šta gde ima dva lastara.

Gde ima samo jedan lastar ja bih ga u u zavisnosti od jacine cokota orezao na 5-8 okaca i savio po zici tamo gde ima dva onaj nizi bi ostavio na dva oka a visi na 6

Molim da mi neko odgovori :U vinogradu sa različitim sortama loze, pred zimsku rezidbu loze, kako prepoznati koji čokot je za kratku , a koji čokot je za  dugu rezidbu ?   Hvala

Ako znas koje su sorte i koja je koliko rodna mozes i odrediti nacin rezidbe ako ne znas moras prvo saznati ili rezati nesto izmedju dok ne utvrdis

Zamoli bih nekoga da mi kaže kako se orezuje moldava. Imam 3 mlada čokota od dve godine. Hvala

ispravnije Moldova.

U drugoj godini u visinu prve zice jedan lastar najjaci

Da li lastare koji izlaze iz glave cokota mogu da sprece one iz pupova da izadju tj ako izadju ranije?

Mogu, ali ne mora da znači. Te koje izlaze iz glave čokota se svakako uklanjaju odmah.

Da li je neko radio prekracivanje jalovaka nakon izmrzavanja loze kako bi inicirao rod na zapercima i sa li ta mera daje rezultate.Takodje bi molio da ukoliko daje rezultate objasnite postupak mislim da ce mnogima znaciti.Hvala

Koliko je meni poznato da samo poneke sorte rađaju na zapercima. Proverei da li tu spada i sorta u tvom vinogradu.

Merlo i italijanski rizling?

Italijanski rizling rađa na zapercima, ali za Merlo ne znam.

To mi i odgovara jer je merlo kasnio sa vegetacijom tako da nije ni ostecen od mraza mozda oko 10%

Poštovani,

Dostavljam vam fotografiju mlade loze hamburga koja je 2017 imala prvi rod kao na linku slike u prilogu.
Molim vas za savet kako da izvrsim pravilnu rezidbu ove loze.

Unapred hvala,

Pozdrav

https://scontent-sof1-1.xx.fbcdn.net/v/t1.0-9/26907673_2036565686368458_1903125527025386156_n.jpg?oh=5027826a9076f3eec3c28b57537e808f&oe=5AFA070F

Moras napraviti naslon za svaku lozu, zatim kad radiš rezidbu rezeš na visinu druge zice tako da naslon čvrsto privezeš za lozu to je takozvano formiranje uzgojnog oblika.
Sledece godine formiraš krakove tako da imaš uzgojni oblik.

Nisi napisao razmak zasada i koliko planiraš čokota.Ovo je odgovor za standardnu proceduru..

Jesen 2016 posadjen Kaberne Sovinjon, sada treba prvi put da ga rezem pa mi treba i od vas savet. Iz glave ako recimo izbiju 3 pruta. Jedan prut se sece skroz, drugi prut ide na jedno okce a treci prut na 2 okca?

A ukoliko iz glave krenu 2 pruta jedan ide na 2 okca a drugi na jedno okce? Recimo ovakav slucaj  https://drive.google.com/file/d/1IF1K-vgUByOTf6FWniD-2ni9gbJaAO9O/view?usp=sharing

A ako iz glave krene jedan prut onda njega secem samo na 2 okca? Recimo ovde secem kao sto pokazuje ova strelica. Sada gde ova strelica pokazuje da se sece na toj racvi gde izlazi taj drugi prut njega secem odmah do okca? Vidi se da je izbio kao jos jedan ali je otpalo... https://drive.google.com/file/d/1chtfY_WbmtIHv1vJp7YK9xb0I9InN43R/view?usp=sharing

Nema razloga raditi na taj način.
Cilj rezidbe u ovoj fazi razvoja vinograda je ostavljanje i njega samo dva lastara na čokotu. Njakvalitetnije rješenje je ostavljati samo jedan kondir (prut, kako kažeš) sa 2-3 okca, i to po mogućnosti onaj od najbolje razvijenog lastara. Tako razvijen prošlogodišnji lastar ima i najbolje preduslove za kolanje hranjivih materija pa time i razvoj vinove loze. Vodeći računa o ravnini, sa što manje krivina, na budućem korjenovom stablu.

@verbatim,da je pravilno formiran ovaj Cabernet S. što je iz 2016. bi na leto imao svoj prvi prinos.Nažalost,zbog greške u koracima ipak ćeš sačekati sledeće!

Kao što je bistrica već rekao cilj je da imaš dva lastara na čokotu tako što ćeš kad krene vegetacija iz onog koji si izabrao prikratiti na visinu prve žice i ostaviti dva okca.Sledeće godine ćeš imati luk i kondir.I tada očekuj prvi prinos!Postaviću ti kad budem u prilici fotografiju pravilno formiranog oblika Cabernet S.

Ova sorta inače daje najbolje od sebe kada je prinos po čokotu od 2-3kg,maksimalno do 5kg.Samo dobrom rezidbom ćeš to postići.

Evo slikovito,mislim da će biti jasnije.

Prva godina,gde treba da izabereš samo jedan prut i zavežeš ga dobro za čvrst stub.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/17/17_prvagodina.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=17_prvagodina.jpg)

Druga godina,gde si ti trebao biti sad ali si zbog greške koju si napravio na prvom koraku.Obrati pažnju kako je bitno dobro ga vezati za stub i žicu.Sve ispod žice se skida u toku vegetacije,ostavlja se luk iz kojeg idu lastari.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/17/17_drugagodina.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=17_drugagodina.jpg)

I ovo je posle treće godine kada ćeš imati lepo formiran dvokraki guyot uzgojni oblik.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/17/17_4tagodina.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=17_4tagodina.jpg)

Na slikama su različite sorte,ali cilj mi je samo bio da ti pokažem kako ćeš uspješno postići ono što si želeo.

Kada smo već krenuli sa slikama i onim što je realno lako izvodljivo i moguće uz pravilnu njegu, naročito kod bujnih sorti.
Treća godina, odnosno ova godina razvoja vinove loze kod mene lično je godina u kojoj ću ostaviti polovicu roda. Postigao sam to poštujući osnovne principe i ciljeve razvoja vinove loze.

U prvoj godini sam normalno puštao sve mladice da se razvijaju obezbjedivši im maksimalnu osvijetljenost na ovakav način.  
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/17/17_smartdysonvezanjebb.png) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=17_smartdysonvezanjebb.png)
Maksimalni razvoj lisne mase u njoj znači i maksimalni razvoj korijena. Razlika je očigledna i lako vidljiva na slikama nadzemnog i podzemnog dijela biljke kroz ove tri varijante najčešće korištenih načina razvoja u prvoj godini.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/17/17_aprvagodina.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=17_aprvagodina.jpg)
1.   U-Unpruned (ostavljanje svih mladica zbog razvoja lisne mase u prvoj godini)
2.   T-Tube
3.   P-Pruned to a single shot (ostavljanje samo jedne mladice u prvoj godini)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/17/17_akorijen.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=17_akorijen.jpg)
1.   T-Tube
2.   U-Unpruned
3.   P-Pruned to a single shot

Cilj mi je bio razviti jake, ravne izdanke koji će znatno nadmašiti visinu prve žice, odnosno biti dovoljno razvijeni za formiranje stabla. Zato što se u tom slučaju ponovno i u drugoj godinu razvija veća lisna površina pa time proporcionalno i korjenov sistem. Tako se dobiva snažnija i kvalitetnije razvijena biljka nego ona kod koje to nismo postigli u prvoj godini razvoja pa smo prinuđeni kao u verbatinovom slučaju tek u drugoj godini formirati stablo od mladice koja je tek u njoj dostigla visinu iznad prve žice.

Posadjeno u jesen 2016-te, 2017-te je cele godine rastao i sada treba prvi put da se reze.
Izgleda i u ovoj oblasti ima vise pravila.
Raspitivao sam se ovih dana,prvo sto me pitaju da li je prva rezidba i skoro svi su mi rekli da se u prvoj godini reze na 2,3 okca na jednom prutu da se drugi prut ostavlja na jednom okcu kao rezerva a sve se ostalo uklanja. Na taj nacin se valjda jaca koren...
Planiram jednogubi gijov i u Avramovoj knjizi na 305-306 strani pise da se tako reze a ima i ovde nesto  http://agroinfotel.net/rezidba-loze-cetiri-nacina-orezivanja-vinove-loze/ ... ili ja nisam razumeo kako treba  :scr:

Da,i na toj strani ti piše "ako ima više lastara svi se uklanjaju sem jednog",a ti to nisi uradio.Tako da si sad na popravnom ispitu. :)

To što ti pričaš se odnosi na sledeći korak,odnosno na drugu godinu.Mogao si ti i deset godina imati ovakvu lozu,ali opet bi bio na prvoj godini jer u startu nisi ostavio jedan lastar i dozvolio mu da formira čvrsto stablo za sledeće generacije.

Da, osim ako ćeš ga ostavljati kao rezervu za zamjenu u slučaju velike opasnosti od izmrzavanja. Onda ima smisla ali tek na proljeće treće godine. Tada se normalno ostavlja lastar od koga se formira stablo a ovaj drugi se reže na kondir sa dva okca. Rano ti je to raditi odmah nakon prve godine jer tada zbog opasnosti od zimskog izmrzavanja možeš zagrnuti i onaj lastar od koga praviš stablo vinove loze.
Na taj način sa dodatnim prutom ne olakšavaš situaciju, kako i blue moon kaže, koju si u stvari mogao uz adekvatnu njegu imati nakon prve godine. Formiranje stabla vinove loze od dovoljno izraslog i zrelog lastara.
Ako nećeš da ulaziš u suštinu procesa nego ćeš to raditi po nečijim preporukama onda ih traži kod onih najvećih. U Srbiji je to na primjer Cindrić. Isto ćeš i kod njega pročitati.  

Prva rezidba podrazumeva obavezno rezanje na dva okca bez obzira koliko su lastari prethodne godine napredovali jer se još uvek jača koren i loza se ne pušta na rod nikako. Znači dva okca. a sve ostalo se uklanja. Posle se neguju dva lastara. Sledeće proleće uklanja se slabiji lastar po tvojoj proceni, a ovaj drugi se reže do prve žice, ili onoliko visoko koliko hoćeš da bude visina stabla. Posle se ostavlja 3-5 lastara.  Sledeće godine se reže na luk i kondir.
Posebno je zanimljivo za novog vinogradara je to da ih treba ubediti da se prva rezidba obavezno radi na dva okca što za njih bude veoma čudno jer posle ove rezidbe u novom vinogradu  izgleda kao pustoš i nov vinogradar se pita hoće li tu uopšte nešto i isrerati. Hoće naravno.
Rezerva, ako se ostavlja podrazumeva i zagrtanje istog lastara sledeće godine kao zaštita od izmrzavanja tako što će se lastar polagati u zemlju. Može da se zagrne ašovom da se štite samo dva okca. Zagrtanje i polaganje lastara za rezervu u Srbiji retko ko radi na velikim površinama jer to podrazumeva veliki posao koji se radi ručno. Na proleće sledi odgrtavanje što se opet radi ručno. Zato se pre sadnje vinograda na potezima gde ima jakih mrazeva uglavnom sadi loza koja je otpornija  na izmrzavanje.

Nije čovek ništa pogrešio. Sad reže na dva okca jedan lastar koji je najjači, ostale ukloni ii to je to.

Tako sam i ja skapirao... i orezao sam ga tako, nego sada najavljuju par dana mozda malo jaci mraz, da li trebam da ga zagrnem?

Moram od početka.

Njega vinograda u prve dvije godine je ključna za njegov pravilan razvoj i kasnije korištenje. Kao glavni cilj koji se postavlja u tom periodu je uspostavljanje razvijenog i zdravog korijenovog sistema direktno kroz promicanje maksimalne količine zdrave i dobro izložena lisne mase.
Da bi se to realizovalo potrebna je pored svim mjera kroz ishranu, navodnjavanje i zaštitu još i ispravna rezidba bazirana na potpunom razumijevanju principa rasta i razvoja vinove loze.

U prvoj godini se na čokotu njeguju svi lastari. Bez ikakvog lačenja, za postizanje maksimalne površine osvijetljene lisne mase sa namjerom dostizanja visine lastara od 150-200 cm, što kod bujnijih sorti u koje spada i Cabernet sauvignon nije nikakav problem postići. Normalno uz angažman. Međutim ako taj angažman nije onakav kakav bi trebao da bude, i ako se neko nije spreman adekvatno posvetiti kontroli korova, osiguranju potrebnih hranjiva ili vode, a ostavlja na primjer takvu količinu lisne mase i vinovu lozu bez lačenja onda je normalno da će iz tih ili nekih drugih razloga dobiti kržljave lastare, od kojih neće moći izabrati ni jedan dobar, razvijen i dovoljno zreo za formiranje stabla. Bit će prinuđen da takav lastar uzgaja i odabere tek u drugoj godini nakon što skrati onaj najbolji na dva okca ili pupa. To je suštinska razlika u pristupu koja onda diktira način podizanja i orezivanja vinograda.
Korijenov sistem se razvija u direktnoj zavisnosti od površine lisne mase, i to ne sa svake maksimalno nego tek sa onom koja je dobro osvijetljena.      

Na proljeće druge godine se onda ostavlja samo jedan najbolji lastar od koga se formira stablo vinove loze a svi ostali se uklanjaju. Na njemu se njeguje 4-6 ili u boljem razvoju 6-8 lastara sa istom namjerom i istim ciljevima kao u prvoj godini. Dobro osvijetljena lisna masa za maksimalni razvoj korijena.
Dakle u ovoj varijanti imamo u drugoj godini 4-6 ili 6-8 lastara za razliku od ovdje spomenute varijante u kojoj smo ostavili samo dva lastara.

Treće godine normalno već imamo rod koji ćemo ostaviti samo u polovičnoj količini kako bi smo i daje na pravilan način i uz maksimalnu pažnju razvili svoju vinovu lozu i svoj vinograd.

Nema potrebe analizirati šta je dalo veći razvoj korijena dovoljno je samo uporediti lisnu masu. Normalno da to nije razlog zbog kojeg neki preporučuju ostavljanje jednog kondira sa dva okca u proljeće druge godine. Objektivni razlozi bi se eventualno mogli tražiti tek kod sorti vinove loze znatno slabije bujnosti, ali ovdje nismo pričali o takvima. Oni stručniji kojima je sve to već odavno poznato eventualno zahvat opravdavaju još jedino na ovaj način:„Bilo je puno eksperimenata sa ubrzavanjem formiranja cokota na taj nacin da se stablo cokota formira već u prvoj godini. U ovom cilju se na cokotu ostavlja samo jedan lastar, a ostali se uklanjaju. Nase iskustvo u ovom pogledu je pokazalo da je za ovo bolje sacekati drugu godinu. Stablo formirano u prvoj godini ima veliki broj kratkih internodija. Posebno su kratke one blize zemlji. Na stablu sa vecim brojem internodija nalazi se vise spavajucih pupoljaka iz kojih se kasnije razvijaju uglavnom nepotrebni lastari, koje je neophodno uklanjati.“

Kome je ovako nešto kao razlog dovoljno ili je imao slične veće probleme upravo iz ovih razloga normalno da ga treba uvažiti. Pa kada siječe zdrav, sazreo i dobro razvijen lastar koji usput ni nema tako kratke internodije na kondir sa dva okca neka bar zna zašto to radi.

grujini,kad si me već citirao da odgovorim.

Ako pogledaš godinu kada je posadjen,i fotografiju kako sada izgleda ovaj Cabernet S. i malo podrobnije pročitaj šta sam ja napisala i shvatićeš gde je greška jer me mrzi da ponavljam. :) Naravno,greška se da lako ispraviti,ali i to sam napisala kako.

Elem,tvoj prvi post je posve knjiški ali od autora pre nekoliko decenija.Sada se ide na to da imaš jak lastar koji će imati najviše obezbedjene materije iz zemljišta i tome garanciju za jači,bolji uzgojni oblik koji čak i u drugoj godini kreće sa prinosom.Been there,done that na toliko broj čokota da mogu da kažem da nije bilo izuzetka ni na par procenata takve populacije.

I Jovic je u tehnologiji vina dao nekad jako lepu literaturu,ali sad kad uzmes njegovu tehnologiju vina videces da dosta toga vise nijedna vinarija ne primenjuje.

Što se tiče zimski otpornih sorti,Cabernet je jedan medju otpornijima.I njegova okca trpe i temp -22C.Klonovi su mu  zemljama kao što Rusija. :)

Pa sad šta je tu je. Koliko imaš čokoti? Ako nije mnogo onda bi i mogao zagrnuti. Po teoriji se mlad zasad prve i druge godine zagrće zbog spojnog mesta kalema da ne izmrzne. Ti si malo poranio sa rezidbom mladog vinograda.

blue_moon

Ja sam staromodan i lično sam radio po toj tehnici kad sam sadio vinograd pre 20 godina. I dan danas tako radim kad popunjavam prazno mesto u vinogradu  i čokot bude OK. Iz ličnog iskustva ne ostavljam jedan lastar prve godine nego 2-3. Dešava se da dune oluja i polomi sva tri lastara na mladom čokotu i šta ćeš onda? Šilo i bušiti da izazoveš da loza krene na tom mestu. A možda i ne krene. Meni se dešavalo da i druge godine kad ostavim dva lastara oluja polomi oba iako su bili vezani na potporu. Rod u drugoj godini po meni je čist lukcuz to jest rizikovati da se čokot osuši sledeće godine zbog preopterećenja. Čitao sam da savremene vinarije opterećuju lozu  sa rodom od 1-2 kg po čokotu, a ti kažeš da je sada trend da loza rodi već druge godine. Ponovo pitam: Šta bude sa tom lozom u trećoj godini? Nisam baš u toku.

Umjesto da se pitaš šta ćeš onda,trebalo je u startu da obezbijediš dobru potporu pa ne bi ni došlo do ovog pitanja.Pogledaj fotografiju koju sam ja postavila,druga slika,lastar je vezan za armiranu žicu 4-rku,u toku rasta je vezan za nju i proturan kroz postavljene žice.U drugoj godini pratiš vezivanje gumom kako on raste i ne prepuštaš ga "bogovima".Obezbedi biljci kao što je loza dobru sigurnost,i nećeš brinuti o vjetrovima i olujama mnogo je lakše.Isto kao što je član verbatim na njegovoj fotografiji pokazao jednu lošu praksu na tu temu,to nisam ni komentarisala zbog izlaženja iz okvira ove teme.Ali,evo sad kad spominjem da kažem samo dve reči-drvena pritka!

Prosto mi je neverovatno da si sve obezbedio a da ti je vjetar smaknuo lastare!Posebno što sam hektare sa dobrom konstrukcijom imala prilike da vidim pod udarima vjetra od preko 50km/h,ni mrdnuo se nije-taj jedan lastar.  :)

Pa hajde da se malo okrenemo ka tome kako ćemo taj jedan lastar koji ostavljamo osigurati dobrom konstrukciom a ne da ostavimo nekoliko lastara pa čekamo godinu dana i odlučujemo koji ćemo od njih smaknuti.

Paradoksalno,da si ostavio taj jedan upravo bi ga time što je dobio samo ON sve što mu treba iz zemlje a ne podelio sa još "trojicom",dodatno ojačao,i spremio za dalji život kako dolikuje. :) Plastično rečeno,zamisli da imaš nekoliko cevčica i odredjenu količinu šljunka taman za jednu cevčicu,ali ti napuniš u tih nekoliko šljunak koji ti je potreban za tu jednu da ti bude jaka i čvrsta. :)

E,o tome se radi ovde!

Ovdje si već bio kontradiktoran.
Ne,nije luksuz rod u drugoj godini.Luksuz je rod u trećoj godini.Posebno za onoga ko ima vinograd preko pola ha.E tu se dodje do one računice gde obrneš lepo kapital i tvoj rad ima i finansijski smisao.
Posadiš recimo pola hektara vinograda,u redu imaš oko 250 čokota,23 reda,odradiš ovako kako sam ja već opisala.Imaš jedan lastar,dobiješ rod u drugoj godini tako što ćeš pravilnom zimskom rezidbom,zelenom rezidbom i redukcijom grozdova (što je izvodljivo i na nekoliko hektara) dovesti do toga da imaš samo jedan kilogram po čokotu jer se kilogram po čokotu kontroliše ovim operacijama uzimajući u obzir i sortu koju imaš pre svega!A preko 1kg u toj drugoj godini se i ne ide zbog opterećenja mladog čokota.

I sad ti stavi na papir cifre koje sam spomenula i prostom matematikom ćeš doći do zaključka zašto sam na početku tvoju konstataciju definisala kao kontradiktornost. :)

A i da si obratio pažnju na moje postove,video da ja zagovaram baš tih par kg po čokotu,pa samo nekoliko postova unazad sam to napisala.Videćeš i fotografiju kao odgovor na pitanje kako to izgleda te treće godine,u ovo doba godine.

I žao mi je što nisi u toku jer imaš vinograd preko 20 godina.Postoje autori koji su došli i posle onih kojih se držiš trenutno.Autori kojih se ti držiš su bili carevi svoje struke,ali svog vremena!Recimo,prof Zvonimir Božinović iz Makedonije je dao sjajne radove u svetu vinogradarstva koji se odnose na vreme današnje.Nemam ja ništa protiv toga o čemu ti pričaš,sve je to školski al za staru školu.
Ono što je aktuelno sada je rezultat dugogodišnjeg istraživanja,ogleda,rada u svetu nauke i tehnologije a ne prosto nečiji hir.Jer nauka nema tendeciju da bude konstanta nego da ide napred.I nalazi svoju primenu na hektarima i hektarima vinograda danas.

Kao i u vinarstvu uostalom.A sad da li će neko ko pravi vino po zastareloj proceduri reći da mu je neka mana vina zapravo odlika domaće,tradicionalne proizvodnje i kao lisica u basni za ono drugo vino staviti epitet "kiselog groždja" ili će videti kako da promeni svoj ugao gledanja problema je njegov lični izbor kao i sve ostalo,jel.

Htjela sam u kratkim crtama da ti odgovorim ali prosto mi se nije dalo.

Probaj ovde http://www.imagetitan.com/ Samo kopiraj kod za forume.

(https://s9.postimg.org/vwhx11te3/1-_IMG_20170107_113443.jpg) (https://postimg.org/image/vwhx11te3/)
Moj vinograd koji čeka početak rezidbe.

(https://s26.postimg.org/h5blwvxmt/1-_P9120002.jpg) (https://postimg.org/image/h5blwvxmt/)
U rodu Italijanski rizling SK 54

 :thumb:
Kod nas je rezidba pri kraju.

Kolika površina?

Svaka čast. Moj vinograd je mali 320 čokoti i ja mogu sačekati da prođe ovaj najavljeni hladni talas pa ću onda pristupiti orezivanju.

Svakako,za taj broj čokota  par sunčanih dana i jedna radna akcija uz vino od prošle godine biće to završena operacija.  ;D :)

Ispratio sam vasu diskusioju, i samo bih zeleo da se nadovezem sa svojim iskustvom. 2015 u jesen sam posadio vinograd. 2000 cokoti (I.Rizling i Merlot). Upoznat sam sa oba nacina formiranja, dakle ovo sto prica Grujin i ubrzani nacin o kome proca blue_moon.

Kako nisam imao finansijski imperativ roda u drugoj godini, skidao sam rod i negovao dva lastara, kao sto je Grujin opisao. Ovde su slike celog procesa http://podrum-kosanovic.rs/galerija/vinograd-druga-godina/nggallery/page/1.

Ovo sa rodom u drugoj godini je za one koji imaju velike površine pa su nestrpljivi i ne mogu da čekaju 3 i više godina berbu, a žele da vrate delom uložena sredstva.

@nenad88,sjajna porodična priča! :thumb: Pogled koji se pruža sa vinograda je posebna inspiracija!

Što se tiče izbora Merlot-a kao sorte,definitivno nisi pogrešio!Merlot je moj ljubimac,s tim da Cabernet i jedan i drugi u tvom slučaju bi bio još jedan dobar potez zbog kupaža budućih vina.  :) .Što se tiče Rose-a tu bih šansu dala i Grenache-u(na sjeveru Dalmacije on se svakako uspješno pokazao) prvenstveno kao još jednog člana ove kupaže.Sad bih se raspisala o vinu,što pitanjima,što utiscima ali da ne izlazim iz okvira teme. :)

Samo da napomenem da ovaj drugi način -prinos u drugoj godini ima posebno smisla već kod vinograda od pola ha,i ono što nisam napisala a to je da ne ide na uštrb kvaliteta budućeg vina.

Da, ako ćemo cjepidlačiti ili tjerati mak na konac u situaciji gdje se posmatraju jednostrano samo ulazni troškovi, a ne i ukupan finansijski efekat pojedinog pristupa. Ili rodom nazivati nešto u stilu ostavljenog jednog ili dva grozda po čokotu. To je mjera koja se može koristiti za obuzdavanje rasta pojedinih lastara i loze u cjelosti, kao i njihovo blagovremeno dozrijevanje prije zime, koja ne samo da nije štetna u određenim naprednim situacijama i okolnostima nego je poželjna i korisna. Ali je to ionako sporedna stvar u priči koja se prethodno odvijala.

Niko od njenog početka nije ni insistirao na nekom mogućem rješenju isključivo gledajući kroz prizmu finansija. One su samo usput spomenute i ne trebaju se sada forsirati u priči koja nesumnjivo ima svoj kvalitet. Bar u pogledu onoga da navodi na razmišljanje, onih koji to hoće da rade. U tome je bit i namjera svih koji hoće ponuditi svoje znanje i iskustvo pa se dotaći ponekog uvriježenog mišljenja ili stečene navike. Ogoljavajući je u razlozima, dajući kvalitetnije rješenje kao alternativu kojom se ništa ne gubi nego se čak i dobiva.

Nije sječenje lastara i ostavljanje kondira sa dva okca početkom druge godine podizanja vinograda jedina moguća i nezamjenjiva opcija, a u mnogim situacijama nije čak ni najbolja. Postoje i one mnogo bolje od nje u pogledu kvalitetnijeg razvoja vinove loze i vinograda u cjelini kroz duži vremenski period, uzimajući normalno u obzir i kvalitet budućeg vina pa ako hoćeš istovremeno i finansije. Neizgubljena godina kao vremenski period u svemu tome je poseban dobitak, mnogo važniji i vrjedniji od finansijskog.

Kad smo se vec dotakl isortimenta a nalazimo se na temi rezidbe...

Odlucio sam da Merlot formiram kao jednokraku kordunicu na prvoj zicu (90cm od zemlje) i onda ostavljam kondire sa dva okca. Druga opcija je ostavljati luk, pa zelenom berbom redukovati rod.

Mana koju vidim kod prve varijante je slucaj vremenske nepogode ili losih uslova u vreme cvetanja, te ce onda taj rod koj ismo ogranicili nacinom rezidbe bito jos vise umanjen.

Koje je vase misljenje?

Nema potrebe za jednokrakim gio uzgojnim oblikom u tvom slučaju.

Dvokraki gio je moj odgovor na tvoje pitanje.Samo mu obezbedi dobar sistem navodnjavanja.
On nosi sa sobom lakšu primenu agrotehničkih mera, i bolji izbor opterećenja čokota.

Trenutno nemam mogucnost navodnjavanja vinograda. Da, nisam napomenuo, zbog raspolozive mehanizacije raspored je sledeci: 2.8m u redu, 0.8m izmedju cokoti.

Da li mozes da mi kazes koja je mana jednokrake kordunice na kojoj bi bilo 5 kondira sa po dva okca a u cilju dobijanja ogranicene kolicne grozdja? Ja vidim manu koju sam vec napisao, a to je redukovanje vec smanjenog roda usled lose oplodnje ili vremenske nepogode.

OK ako ideš na jednokraki gio,da se vratim onda na početno pitanje.

Kondir ostavljaj na dva okca,a luk na 5-6 okaca.Za Merlot će ti biti sasvim ok.Imaćeš optimalni rod u tom slučaju.

Mimoišli smo se na par mjesta u razmeni informacija,tako da bi jedna kratka evaulacija bila više nego poželjna radi dalje komunikacije na ovu temu.

Prvo sam mislila da me pitaš za potpuno nove sadnice,koji oblik je preporuka za ovu sortu.Za Merlot kao što sam ti već rekla dvogubi gio se dobro pokazao,što zbog rezidbe,što zbog agrotehničkih mera.

Zatim sam shvatila da ti je već formiran jednogubi gio,i dala ti preporuku za rezidbu takvog oblika kod Merlota.

Medjutim,ti nemaš ove uzgojne oblike.To što ti imaš zove se tzv. Roajatska kordunica.Kod nje je karakteristično da se obavlja kod špalirskog gajenja rodnih vinskih sorti jer se kod svih rodnih čvorova obavlja kratka rezidba.

Na kom rastojanju si ostavio rodne čvorove?U ovom slučaju bi bio najbolje od 15-20cm.

Znači,u formiranom obliku čokota kao što je kod tebe slučaj sprovodi se kratka rezidba na kondire.Gornji prošlogodišnji lastari se uklanjaju,a donji orežu na kondir.

Rezidba kod ovog uzgojnog oblika je jednostavna,ali je i ograničena mogućnošću opterećenja čokota rodnim okcima.

Zašto si je izabrao ne znam,verovatno imaš svoje razloge.

I kako se na forumu često poteže priča o lošoj godini,a u nekim postovima u smislu spašavanja čokota na način što će se dirati u rezidbu,kontrolisanje prinosa i slično gde stvarno ne bi trebalo imati prostora da je prešlo gotovo u lajt motiv moram reći par rečenica i na tu temu.Uzgojni oblik kakav se ima treba ispoštovati pravilnom rezidbom isključivo u smeru najpoviljnijeg opterećenja čokota uzimajući u obzir agrobiološke karakteristike sorte da bi došle do punog izražaja njene organoleptičke karakteristike u budućem vinu.

Sve ostalo treba što optimalnije obezbediti-potporu,navodnjavanje,zaštitu od bolesti itd.Znači to je bojno polje,gde se bitka bije.

Dakle,kvalitet vina nam je pre svega cilj a njega sigurno nećemo dobiti ako lošom rezidbom premašimo prinos te godine.

Ono na šta ne možemo uticati kada smo već formirali uzgojni oblik,i odradili sve ostale operacije kako treba do momenta berbe,posle tog momenta jednostavno spašavamo kako trenutna situacija nalaže.I može se desiti da ćeš imati manji prinos nego što si očekivao ali imaćeš kvalitet!A to ti je pre svega osnova kad uzgajaš vinske sorte.

Ja trenutno imam po dva, dobro razvijena, lastara na svakom cokotu. I sada razmislajm koji uzgojni oblik da formiram kada budem rezao vinograd.

Cilj mi je da ogranicim prinos po cokotu, smanjenjem broja rodnih okaca.

Da, to i jeste bila moja dilema. Mislim da si mi dala vise nego dovoljno informacija, hvala.

 :thumb:

Prinos mozes kontrolisati na tako malom vinogradu i primenom redukcije bobica u porastu.To se radi ostavljanjem taman toliko bobica da isplaniras par kg na čokotu.(kao što si i sam već jednom pomenuo zelenu berbu ako si na to mislio)

Da, upravo sam na to mislio. Dakle imam dve opcije:

1. Roajatska kordunica: Rezidbom se ogranicava rod, jednostavnija rezidba sa manjim "ranama" jel nema vecih preseka. Moguce nezeljeno umanjenje prinosa (vec umanejnog rezidbom) usled lose oplodnje ili vremenske nepogode.

2. Dvogubi/jednogubi Gijo : Veci preseci prilikom rezidbe kod odstranjivanja luka, zelena berba za kontrolu prinosa. Usled lose oplodnje ili vremenske nepogode, ipak ima prostora da ostane dovoljno roda.

Trenutno razmislja da idem sa Roajatskom kordunicom.

Kako ti je formiran Hamburg?

Hamburg je Roajatska kordunica.
A za Italijanski Rizling sam se odlucio za Karlovacki uzgojni oblik. Takoda sam dodao i jednu zicu vise, preko koje ce ici luk.

OK,tako sam i mislila kad sam dosla do zakljucka za Roajatsku kordunicu,i kod Merlot-a.

Koliko Hamb. tebi daje u proseku alkohola na Roajatskoj kordunici?

Ja lično bih išla na to da u tvom slučaju dajem sve više šanse sortama poput Cabernet F.ili S.
Sorta koja bi menjala odredjeni procenat Hamburga,što kod Rose vina što kod crvenih.Zahtjevan je u smislu fizičkog rada kod rezidbe,ali otporan na većinu bolesti i niske temp,a daje vina vrhunskog kvaliteta!

izmedju 10 i 11 vol% . Ukoliko bih ostavi ogrozdje da nakupi vise secera, kiseline bi bile preniske za tip vina koje pravim.

Trenutno je Merlo 10%, Hamburg 90%. Kada Merlo bude u rodu, procenat ce biti u korist Merloa.

Malo smo se udaljili od teme ali kad smo vec sortiment naceli da zavrsim s tim.

To sto si napisao sam i pretpostavila,ali sam htjela da mi kazes na sopstvenom iskustvu.
Tu dolazis do zakljucka sta ti daje vinska francuska sorta u odnosu na stonog engleza  :) Naravno,ne samo taj deo,ima tu jos puno toga ali da ne rasplinjujem.

Za povecanje u korist Melot-a   :thumb:

Ne znam da li se vidi na slici, ja sada treba da ostavim 1 i 2 a da ostalo zalomim?
Posejano u jesen 2016, kaberne sovinjon...ako me prodavac nije zeznuo :(

(https://farm1.staticflickr.com/930/27732440768_162dffdab4_o.jpg) (https://flic.kr/p/JfC1su)IMG_1566 (https://flic.kr/p/JfC1su) by predrag11 (https://www.flickr.com/photos/155628143@N06/), on Flickr

verbatim,
ostavljaš jedinicu jer je bolje pozicionirana i jača a ostale se skidaju.Onda se na njoj ostavljaju zaperci tako da daju rod druge godine.
Zaperci koji su ostavljeni ostavljaju se na 3 lista.

Imao bih jedno pitanje za iskusnije vinogradare. Obišao sam vinograd za vikend, koji se inače nalazi u okolini Kikinde, i primetio da oko 80 % čokoti još uvek nije krenulo da otvara pupoljke. Pogledao sam i neke vinograde u neposrednoj blizini i situacija je manje više ista. Orezivanje sam završio početkom aprila i svi lastari su bili zdravi. Nasuprot tome, imam mali vinograd kod kuće gde su mladi lastari već 10-tak cm. Plašim se da nešto sa vinogradom ipak nije u redu jer ovako kasno kretanje loze do sada nisam imao. 
Da li još neko ima sličnu situaciju u svom vinogradu?

Situacija nije alarmanta i neuobičajena,iako se tebi prvi put dešava.
Kad temperatura zemlje bude optimalna,krenuće već u maju i u junu će dostići one koje su krenule ranije.
Samo joj daj vremena.

Blue Moon na koliko vi prikratite ovaj mlaz prije početka druge godine rasta/vegetacije?

Na visinu prve žice.

A koliko pupova ostavite i kada ih skidate dali u stanju mirovanja ili skidate mlaz na početku vegetacije ?


Hvala  :)

Tri.


Najbolje bi bilo zimi.

Kako sada ovo da orezem za Gijo jednogubo? :) Pod 1 odrezem skroz dole a pod broj 2 odrezem u visini prve zice?  Ili ovaj drugi lastar orezem kod broja 3 pa savijem uz prvu zicu?


(https://farm8.staticflickr.com/7918/47212297442_afe861064f_o.jpg) (https://flic.kr/p/2eVZnbj)IMG_0614 (https://flic.kr/p/2eVZnbj) by predrag11 (https://www.flickr.com/photos/155628143@N06/), on Flickr

Jedan ukloniš skroz. Dva skratiš na visinu 3će žice, i zavežeš na drugu žicu.

hvala :thumb:

Pozdrav članovima!
Već se neko vrijeme pitam nešto oko vezanja v. loze nakon rezidbe. Vidio sam da ljudi šparone (lucnjeve , dugo rodno drvo) vežu uglavnom na 3 načina :
  1) tako da su vrh i baza u istoj visini a lucanj čini manje ili više pravilan luk
  2) tako da je šparon savijen najviše u 2. i 3. internodiju i privezan za donju žicu
  3) tako da je šparon paralelan s donjom žicom ( manje-više vodoravan)
Zanima me koja logika stoji iza kojeg načina ,koje su im prednosti i mane...čuo sam više teorija o tome npr. da je kod vodoravnog šparona ravnomjerna rodnost mladica (osobno vežem na način br. 2 i primijetio sam da su kod nekih sorti mladice na najvišem položaju nerodne). Uglavnom ,zanima me da li postoje pravi i krivi načini i što na to kaže struka?

Ja lično bih išla na to da u tvom slučaju dajem sve više šanse sortama poput Cabernet F.ili S.
Sorta koja bi menjala odredjeni procenat Hamburga,što kod Rose vina što kod crvenih.Zahtjevan je u smislu fizičkog rada kod rezidbe,ali otporan na većinu bolesti i niske temp,a daje vina vrhunskog kvaliteta!

LP!
Znate li možda da li je izdvojen klon m. hamburga koji rodi na kratkom rodnom drvu? Moj otac je imao merlot i hamburg 50/50 i svi čokoti hamburga osim jednoga su imali nerodne reznike i prvih 4-5 pupova na šparonu tako da smo nakon par godina počeli razmišljati kako smo mogli posaditi trsove na manji razmak te vezati šparone unakrsno (ah da,bio je dvostruki gijo) jer je sredina bila prazna ili (što bi bilo najbolje) da je sve merlot. Jedan jedini trs m. hamburga je rodio na reznicima i prvim pupovima šparona pa mi se nametnulo ovo pitanje...taj vinograd je sađen '82. pa se možda nešto i promijenilo od tada.

Које сорте треба да вежеш?