Rezidba vinove loze

[lozar]

tu si nepravedno izbacio i uzgojni oblik i broj čokota po ha od čega mnogo zavisi. za M.Hamburg, ako imaš 2 kg/čokotu, nije isto da li imaš 3000 i 4000 biljaka po ha(da računamo tako). zato te i buni odakle samo 5 okaca. ako imaš 12 t/ha i 3300 okaca to je 3,6 kg/čokotu.
rodnost najnižih okaca na lastaru imaju uglavnom sorte Smederevka, Prokupac, Vranac, tj. autohotne sorte.
kod njih se zbog toga a i zbog krupnijih grozdova ostavlja nešto manji broja okaca po rodnom lastaru pa se izvodi kraća ili mešovita rezidba sa kraćim rodnim elementima(duži kondir ili luk sa 6-8 okaca).
tačno je da se na vršnim okcima razvijaju rodniji lastari ali se to na razne načine suzbija(povijanje rodnog luka) zbog izjednačavanja ishrane lastara na početku i krajevima luka(uglavnom kod vinskih sorti manjeg grozda).

[bodo]

Lozar je u pravu, al da ti pojednostavim. Muskat hamburg spada u stone sorte grožđa, pa stime tvoja projekcija roda od dva kolograma koja je za vinske sorte O.K., tu je pogrešna. Za stone sorte grožđa projektovana količina po čokotu treba da je oko 4 kolograma. Sve zbog toga što od stonih sorti se ne očekuje visoka koncentracija šećera i lepe kiseline niti se spravljaju vina vrhunskog kvaliteta, pa opterećenje po čokotu može biti veće. Zato i nalaziš po literaturi preporučeno opterećenje od 8-10 okaca. I ne slažem se sa tobom da projekcija rodnosti ne treba da se odnosi na konkretnu sortu. Od sorte grožđa izuzetno puno zavisi projekcija broja okaca, tj. rezidba. Ako želiš da uzgajaš neku sortu grožđa prvo se moraš izuzetno dobro informisati o datoj sorti, pa i o rodnosti okaca i našinu rezidbe. Primera radi Rajnski Rizling ima rodna donja okca ali ona daju sitnije i nekvalitetnije grozdove, dok kod Traminca najdonja okca se smatraju kao nerodna. Kod Crnog burgundca sve je obrnuto sva okaca su rodna, pa čak i ako se vrši rezidba na jedan do dva okca , neće se pogrešiti jer Crni burgundac uvek aktivira 1-3 zimsaka okca koja su obično rodna. Pozz.

[lazarcobi]

moj vinograd ulazi u 4 godinu i sad bi trebalo da odradim konacno formiranje uzgojnog oblika tj da orezem kondir i luk kao kod jednogubog gija,posto su u pitanju italijanski rizling i merlo koji po knjigama zahtevaju da luk ima 10 cak i 12 okaca dvoumim se da li ce to biti preterano opterecenje za 4 godinu

[peca50]

U peiodu formiranja uzgojnog oblika cesto smo prinudjeni da ostavimo lukove koji ce poneti rod koji nije primeren godini starosti vinograda. Tada primenjujemo meru skidanja viska grozdova rucno makazama, ali ta radnja se obavlja posle precvetavanja i pocetka nalivanja zrna, kada vec imamo pregled koliki je rod, i koliko moze poneti loza u toj godini.

[lazarcobi]

a koliki bi prosecan rod trebalo ostaviti u 4 godini po cokotu,prosle godine sam ostavljao oko 1kg

[nenad88]

Dragi Lozar,

tu si nepravedno izbacio i uzgojni oblik i broj čokota po ha od čega mnogo zavisi. za M.Hamburg, ako imaš 2 kg/čokotu, nije isto da li imaš 3000 i 4000 biljaka po ha(da računamo tako). zato te i buni odakle samo 5 okaca. ako imaš 12 t/ha i 3300 okaca to je 3,6 kg/čokotu.

Nisam napomenuo da ovo sve posmatram u okvoru spalirskog zasada. Kako to broj cokota utice ako se planirani prinos gleda na nivou jednog cokota? U cemu je razlika da li imam 3000 ili 4000 cokota? Na svakom cu ostaviti isti broj okaca?


Dragi bodo,

Muskat hamburg spada u stone sorte grožđa, pa stime tvoja projekcija roda od dva kolograma koja je za vinske sorte O.K., tu je pogrešna. Za stone sorte grožđa projektovana količina po čokotu treba da je oko 4 kolograma. Sve zbog toga što od stonih sorti se ne očekuje visoka koncentracija šećera i lepe kiseline niti se spravljaju vina vrhunskog kvaliteta, pa opterećenje po čokotu može biti veće. Zato i nalaziš po literaturi preporučeno opterećenje od 8-10

M.Hamburg koristim za roze vino. Ali sad mi je jasno zasto u literaturi stoji veci broj okaca.
Da li je meni resenje da rezem na 2 kondira, jedan od 2 i drugi od 4-5 okaca, ili da ostavim kondir i luk pa da skidam grozdove posle oplodnje?

I ne slažem se sa tobom da projekcija rodnosti ne treba da se odnosi na konkretnu sortu. Od sorte grožđa izuzetno puno zavisi projekcija broja okaca, tj. rezidba. Ako želiš da uzgajaš neku sortu grožđa prvo se moraš izuzetno dobro informisati o datoj sorti, pa i o rodnosti okaca i našinu rezidbe. Primera radi Rajnski Rizling ima rodna donja okca ali ona daju sitnije i nekvalitetnije grozdove, dok kod Traminca najdonja okca se smatraju kao nerodna. Kod Crnog burgundca sve je obrnuto sva okaca su rodna, pa čak i ako se vrši rezidba na jedan do dva okca , neće se pogrešiti jer Crni burgundac uvek aktivira 1-3 zimsaka okca koja su obično rodna. Pozz.

Upravo se moje pitanje i odnosilo na to koliko sorta utice i kako nije isto ostaviti 12 okaca sve kondiri ili kondir + luk.
Dakle to sto je koeficijent rodnosti 1.2, ne znaci da ce svako okce razviti lastar koji ce imati jedan grozd, sve zavisi od sorte.
Onos sto nam koeficijent rodnosti i prosecna masa grozda govore, jeste koliko okaca da ostavimo, ali njihov polozaj zavisi od sorte?
Ovo je odgovor na moje pitanje, hvala.

[peca50]

a koliki bi prosecan rod trebalo ostaviti u 4 godini po cokotu,prosle godine sam ostavljao oko 1kg

Ovo zavisi od tvog opredeljenja, dali ides na vrhunsko, kvalitetno ili neko vino jos nizeg kvaliteta. Praksa je pokazala da sorte grozdja namenjene za proizvodnju vrhunskih vina nebi trebalo da imaju veci rod po cokotu od 1,5kg-a. tu ti rezidba moze malo pomoci, ali se moras pridzavati osnovnih karakteristika rezidbe te sorte za rod, a u smislu toga dali je  luk taj koji donosi i nosi rod, ili je duzi kondir.Vecina vinskih sorata grozdja trazi luk i na njemu daje najkvalitetnije grozdove, a to najcesce znaci da ispod 8 okaca nece doneti kvalitetan grozd za vrhunsko vino. Pracenje kondicije loze, meteo uslova (odnos suncanih i kisnih dana), kvalitetna, pravovremena zastita i djubrenje uz odgovarajucu rezidbu donece ono sto trazimo od loze, a to je kompletno formiran i sazreo grozd, sa sortnim odnosom secera i kiselina, dace startnu poziciju za najbolje vino u toj godini. Vise formiranih grozdova u odnosu na nase zelje, moraju se skinuti na vreme i ostaviti pravilno rasporedjeni grozdovi koje cemo negovati za vino.

[peca50]

citat nenad88
,,Nisam napomenuo da ovo sve posmatram u okvoru spalirskog zasada. Kako to broj cokota utice ako se planirani prinos gleda na nivou jednog cokota? U cemu je razlika da li imam 3000 ili 4000 cokota? Na svakom cu ostaviti isti broj okaca?,,

broj cokota itekako utice na prinos, jer opet postoji neka iskustvena, a od vinara, i zahtevna norma da ukupan prinos grozdja za vrhunska vina neprelazi 4500kg.
Jer nije isto dali jedan hektar daje 7000kg grozdja a drugi 4500, sa istim uzgojnim oblikom i istom rezidbom, ali sa razlicitim brojem cokota po hektaru, zbog gusce sadnje.

[lozar]

Dragi Lozar,

tu si nepravedno izbacio i uzgojni oblik i broj čokota po ha od čega mnogo zavisi. za M.Hamburg, ako imaš 2 kg/čokotu, nije isto da li imaš 3000 i 4000 biljaka po ha(da računamo tako). zato te i buni odakle samo 5 okaca. ako imaš 12 t/ha i 3300 okaca to je 3,6 kg/čokotu.

Nisam napomenuo da ovo sve posmatram u okvoru spalirskog zasada. Kako to broj cokota utice ako se planirani prinos gleda na nivou jednog cokota? U cemu je razlika da li imam 3000 ili 4000 cokota? Na svakom cu ostaviti isti broj okaca?

I ja posmatram u okviru špalirskog zasada. Ako praviš projekciju od 12 t/ha M.Hamburga a imaš 4000 čokota onda je to 3 kg/čokotu. Ako praviš projekciju na 12 t/ha a imaš 3000 čokota/ha onda je to 4 kg/čokotu. Tu ne ide isti broj okaca.

[bistrica]

Ma ima ono što ne vidi u onom što je već više puta napisano...

...tu si nepravedno izbacio i uzgojni oblik i broj čokota po ha od čega mnogo zavisi.

...pa ću nenadu pokušati još jednom naglasiti.
Ne gleda se prinos na nivou jednog čokota nego se na mnogim mjestima tako samo jednostavnije i lakše iskazuje u priči gdje je unaprijed definisan neki razmak sadnje i uzgojni oblik.
Svakoj biljci je potrebno omogućiti ravnotežni rast i razvoj svih njenih organa, korijen, stablo, ....lišće,... jer je tek onda u stanju dati plod kakav se od nje očekuje. Pa bi se za one koji zanemaruju ove jako bitne elemente trebalo reći da se broj okaca, a onda i prinos, u stvari iskazuje po metru kvadratnom. Na što ti je i pokušano ukazati citatom.

[nenad88]

Hvala na detaljnim odgovorima. Ja cu pokusati da izvucem zakljucak (onako kako sam razumeo) a vi recite da li je to to.

Potrebni broj okaca se racuna na osnovu zeljenog prinosa po metru kvadratnom?
Ukoliko zelimo 2kg po 1m2, racunica kaze treba ostaviti 5 okaca za M.Hamburg.
Recimo da svaki cokot ima na raspolaganju 2m2 to znaci da na njemu treba ostaviti 10 okaca kako bi dobili 4kg?
Nema nekih specificnosti sorte koja bi nas ogranicila na samo donja okca ili slicno, tako da moze da se ide sa uzgojnim oblikom jednogubi gijo?

[lazarcobi]

po meni i idealan uzgojni oblik za hamburg

[Black]

Pošto sam vinogradar - amater , da pitam :
Danas sam počeo rezidbu Merloa. Pošto je prošla godina bila takva kakva je bila , rešio sam da odmorim i podmladim čokote pa sam rezao dosta oštro: rezao sam dvogubim Gijoovim načinom i na čokotu sam ostavljao ( u većini slučajeva ) kondir sa 2 okca za zamenu i kratak luk sa 2-4 okca . Sve starije grane sam odbacio . Vinograd mi je star oko 25 godina. Da li sam dobro postupio?
Da ne zaboravim , jesenas sam između čokota zakopao po 2 lopate stajskog đubriva , to je otprilike na pola metra od čokota i na dubinu od 15 cm

[lozar]

Hvala na detaljnim odgovorima. Ja cu pokusati da izvucem zakljucak (onako kako sam razumeo) a vi recite da li je to to.

Potrebni broj okaca se racuna na osnovu zeljenog prinosa po metru kvadratnom?

Od planiranog roda se počinje a dolazi se računski do broja okaca po m2 i čokotu. Npr., parametri za đubrenje se računaju prema površini i planiranom rodu a ne po broju čokota. Međutim, naravno da se uzimaju u obzir  i osobine sorte na osnovu čega se vrši korekcija broja okaca za svaku sortu ponaosob. I važi sve ono o čemu smo pričali a pogotovu bodo je to vrlo detaljno i jasno obrazložio kada su osobine sorti u pitanju.

Ukoliko zelimo 2kg po 1m2, racunica kaze treba ostaviti 5 okaca za M.Hamburg.

To je tačno ako imaš sadnju 3m(razmak sadnje redova) x 1m(razmak sadnje u redu) i planiraš 6 kg po čokotu  jer u tom slučaju 6kg/3m2( je hranidbeni prostor 1 čokota)= 2 kg/m2. U tom slučaju, 5 okaca/čokotu(za 2 kg roda), jeste ekvivalent 15 okaca/čokotu za 6 kg roda.

Recimo da svaki cokot ima na raspolaganju 2m2 to znaci da na njemu treba ostaviti 10 okaca kako bi dobili 4kg?

Tako kaže račun.

Nema nekih specificnosti sorte koja bi nas ogranicila na samo donja okca ili slicno, tako da moze da se ide sa uzgojnim oblikom jednogubi gijo?

Postoje razlike u rodnosti okaca prema položaju na lastaru. Najrodnija okca se nalaze na sredini rodnog lastara jer su nastala u najpovoljnijem periodu. Pošto se rezidbom, nekoliko okaca sa vrha, uvek odbace to dolazimo fakta da su gornja okca na lastaru(orezanom), uvek rodnija od onih sa osnove lastara(kada se uporedi koeficijent rodnosti). To je konstanta i za one sorte čija su rodna i najniža okca na lastaru. To zavisi od meteoroloških uslova a obično se kao primer uzima Sultanina koja se u uslovima Soluna reže na kratak kondir, jer se u tim ekološkim uslovima najniža okca na lastaru razvijaju u vreme kada ima dovoljno sunca i hrane koja se distribuira kroz lastar, a u reonu npr. Subotice moraš da je režeš na kraći lastar jer se rodnost pomera ka sredini lastara pošto se najniža okca formiraju u uslovima koji često ne omogućavaju formiranje rodnih lastara u najnižim okcima.
Znači, većinom rodnost zavisi od biologije sorte ali i uslovi spoljašne sredine imaju uticaja. Međutim, kada je u pitanju M.Hamburg, ako ostaviš dug lastar imaćeš veći broj manjih grozdova koji su, obično, slabije obojeni, kasnije sazrevaju(stižu za berbu), a nešto veći rod. Sa druge strane, ako ostaviš manji broj okaca na kraćem rodnom drvetu, imaćeš krupniji grozd, što je komercijalno bolja varijanta ako pijačariš. Ako ostavljaš za vino, opet će korelacija količine šećera i broja grozdova da te opredeli za manji broj ostavljenih  a krupnijih grozdova.
Što se tiče privatne poruke koje si mi poslao, mislim da si pogrešio adresu.

[lozar]

moj vinograd ulazi u 4 godinu i sad bi trebalo da odradim konacno formiranje uzgojnog oblika tj da orezem kondir i luk kao kod jednogubog gija,posto su u pitanju italijanski rizling i merlo koji po knjigama zahtevaju da luk ima 10 cak i 12 okaca dvoumim se da li ce to biti preterano opterecenje za 4 godinu

nije to preterano opterećenje ali tebe verovatno buni šta sa čokotima koji imaju slabije lastare.
dešava se da se na čokotu jave lastari kod kojih se vidi da nema šanse da se orežu ni na 4 -6 a kamoli 8-10-12 okaca. jednostavno, nisu izrasli, internodije su kratke i celokupan porast je slab. u takvim slučajevima treba izbeći formiranje roda na njima ako nema drugih rodnih delova i treba ih orezati na 2-3 okca sa tendencijom da se iz njih odgaje lastari za sledeću godinu. u takvom slučaju rod treba zaboraviti jer je forsiranje uzgojnog oblika primarno.
što se tiče broja ostavljenih okaca, to je ista priča kao sa nenadom, a i ja dosta puta stanem ispred nekog čokota i kažem sebi: šta sad da ti radim?(u mom vinogradu mi se takve stvari ne dešavaju ).