Sve o Vinu Forum

Molim vas ako neko zna nesto vise o sorti vinove loze-merlo neka mi posalje jer bi mi puno znacilo u izradi seminarskog rada. Unapred zahvalna

Ti si druga koja se javlja za pomoc te vrste, prvo je bio maturski a sada seminarski  ;D

Imas na ovoj temi (http://www.sveovinu.com/index.php?topic=34.0) nesto pa procitaj...

Pozdrav

ja cu ti napisati danas sve o merlotu iz novog ampelografskog atlasa od mirosevica..

Odavno niko ne pise na ovu temu, a mene interesuje da li ima neko iskustvo sa pravljenjem vina od Merloa? Inace, vino mi se jako dopada, (npr podrum Radovanovic), pa bi voleo cuti komentare. Inace kolega je zasadio jednu izvesnu kolicinu, pa dok cekamo... :)

(http://casopisvino.co.rs/blog/wp-content/uploads/2009/12/Merlot_vinograd.jpg)

Najranije spominjanje merloa datira još iz 1784. godine u istorijskim spisima iz Bordoa. Njegovo ime potiče od francuske reči „merle“ koja znači „mladi kos“ i vezuje se ili za prelepu tamno plavu boju grožđa ili zbog velike sklonosti ove ptice prema njemu.

Nova istraživanja tvrde da je merlo direktni potomak kaberne franka i rođak karmenera. U prilog toj tvrdnji govori i činjenica da je sve do 1993. godine, Čile izvozio ogromne količine karmenera greškom misleći da je u pitanju merlo. Te godine su genetska istraživanja pokazala da je većina zasada za koju se mislilo da je merlo, u stvari, bio karmener, stara sorta poreklom iz Francuske koja je nakon filoksere praktično nestala. O tome smo pisali u nekom od ranijih brojeva časopisa VINO.

Merlo se proizvodi najviše u Francuskoj gde je po broju zasada treća crna sorta, Italiji (peta sorta po popularnosti), zatim Kaliforniji, Rumuniji i u manjoj meri Australiji, Argentini, Čileu, Novom Zelandu. Južnoj Africi, Mađarskoj i Balkanskom poluostrvu. Uzgaja se u mnogim oblastima gde se uzgaja i kaberne sovinjon samo u hladnijim delovima s obzirom na to da ranije sazreva.

U tzv. tradicionalnoj bordoškoj mešavini, merlo ima zadatak da doprinese telu i mekoći kupaže. Iako zauzima oko 50-60% zasada u Bordou, u samoj mešavini učestvuje sa nekih 25%. Samo u oblastima Pomerol i Sant Emilon nije retkost da merlo čini veći deo kupaže – čak je i jedno od najpoznatijih i retkih vina sveta, Château Pétrus, skoro u potpunosti od merloa.

U Italiji, česta je kombinacija sa sanđovezeom radi postizanja sličnog efekta kao i u bordoškoj kupaži. Jedna od popularnih turističkih tura u Italiji je i Strada del Merlot, „Ulica merloa“, duž reke Isonzo.

Mađari imaju svoju „bikovsku krv“ koja se sastoji iz merloa, kékfrankos-a, kékoportó-a i kadarka-e.

Tipični mirisi i arome merloa

Voćna aroma: ogrozd, višnja, šljiva
Cvetna aroma: ljubičica, ruža
Začinska aroma: karamel, karanfilić, bosiljak, zeleni biber
Biljna aroma: zelena maslina, paprika babura
Hrastovina (lagana): vanila, kokos
Hrastovina (teška): hrast, dim, tost, katran
Starenjem u boci: tartuf, pečurka, zemlja, kafa, koža, kedrovina, cigara

Ovu lozu je lako prepoznati zbog svoje opuštenih grozdova i velikih bobica. Nešto je svetlije boje u odnosu na kaberne sovinjon, ima tanju kožicu i manje tanina. Takođe, u poređenju sa kaberneom, količina šećera je veća dok je nivo jabučne kiseline niži. Merlo uspeva dobro na hladom zemljištu, kamenitoj podlozi ali je veoma adaptibilan i uspeva fino i na glinama. Da bi se dobio visok kvalitet grožđa, merlo treba gajiti na rastresitim, umereno plodnim, toplim i krečnim zemljištima. Sorta je srednje osetljiva na plamenjaču i pepelnicu, a relativno otporna na sivu trulež. Svrstava se u grupu otpornih sorti na zimske mrazeve-zimska okca izmrzavaju na -26 do -28°C. Obično sazreva dve nedelje ranije u odnosu na kaberne sovinjon. Količina vode je jako bitna, s obzirom na to da ova sorta više „voli“ suvlje zemljište.

Relativno je umerenog prinosa ali, postoji potreba za orezivanjem i proređivanjem grozdova ako dođe do bujnijeg rasta. Na plodnom zemljištu može imati prinos i do 8t na 40 ari, ali najbolji kvalitet se dobija ako se održava na nekih 6 t ili manje.

Iako mu je aroma slična kaberne sovinjonu, merlo ima tendenciju da bude manje prepoznatljiv sa više biljnih tonova kako u aromi tako i u ukusu. Zrelost je presudan faktor – i nezrelo i prezrelo grožđe gubi na voćnoj i naginje ka biljnoj aromi. Takođe, zbog svoje prirodno niže kiselosti i generalno manje oporosti, u ustima ostavlja bujniji ukus.

Jedna jako bitna osobina je i ta da jednom kad grozd dostigne punu zrelost, prezrevanje se dešava jako brzo, u roku od samo par dana.

S obzirom na to da merlo ranije sazreva i u boci od kabernea, popularniji je kod konzumenata nego kod kolekcionara. Iako ima potencijal da dugo odležava, najčešće je spreman već posle 3 – 5 godina.

Ja sam se juce odusevio Merloom mog kolege! Ne zna se sta je bolje, ukus, miris, boja ...  :thumb:
Stvarno je vino vrhunskog kvaliteta i ako je godina bila bezveze i rod skroman (ovo je njemu inace prva berba).
Ako sadim nov zasad, to ce biti Merlo definitivno!

(http://www.kobrandwineandspirits.com/grape_library/images/merlot.jpg)

Za 15-ak dana sadim 1ha pod merloom :thumb:
Tihomir Timotijevic, vlasnik vinarije Vrbica kod Arandjelovca, kaze da mu merlo daje najbolje rezultate, da mu izuzetno odgovara ovo podneblje. Skoro je i Vladan Nikolic, enolog vinarije Aleksandrovic, rekao da treba saditi merlo u Srbiji, je je sorta koja od 5 berbi da 4 dobre... Za merlo sam se odlucio pre nego sto sam cuo i procitao sve ovo, na osnovu polozaja parcele, nadmorske visine, analize zemljista, sorta koja ne zadaje glavobolje ni u vinogradu ni u podrumu kao neke druge, nadam se da nisam pogresio u izboru sortimenta, videcemo?

Nisi pogresio u izboru sorte, definitivno! Ranije sazreva od kabernea (ako to nesto znaci, a znaci), a skuplja secer oho ho. Ja sam odusevljen, i miris i ukus (i boja).

E sad neka ti je Bog na pomoci, 1 Ha, malo li je  :thumb:

Ako bude sve kako treba naredne godine podizem jos 45 ari pod merloom! :thumb:

sadnice merloa u drugoj godini slikano juce
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dscf4784.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dscf4784.jpg)

Lepo lepo  :thumb:
Bice Merloa i kod mene u narednim godinama!

Ja već 20 godina imam vinograd sa 80 % Merloa , 10 % Frankovke i 10 % Hamburga. Vrlo sam zadovoljan.

Merlo vec obran, secer 23! Zbog suse neznatno je sitniji, ali odlicnog kvaliteta!

A ja se ubih od razmišljanja da li da oberem sada moj vinograd sa Merloom ili da sačekam još par dana.... :doh:

Danas sam obrao moj vinograd - sorta Merlo. Ekselov širomer je pokazao 104 podeoka. Temperatura je bila ( po širomeru) +23 , što znači da se dodaje po 0,2 za svaki stepen iznad 15 (1,6) pa je sada vrednost 105,6. Po formuli se ova vrednost množi sa 0,266 pa se oduzme od dobijene vrednosti 3 ( sve ovo je po Jovićevoj knjizi) što znači da je vrednost šećera u ovoj širi 25,08 !!!!  :o Da ne veruješ !!
Odmah sam izvršio sumporisanje vinobranom ( 10 gr na 100 l kljuka ). Neću dodavati šećer u kljuk , nema potrebe.

Završio sam rezidbu mog vinograda u kome je merlo. Po prvi put sam izabrao Skljarovu kordunicu kao model rezidbe. Na najnižu žicu ( ona je 30-40 cm iznad zemlje) ostavio sam levo i desno od čokota prošlogodišnji lastar sa po 8-10 okaca a po sredini sam ostavio 2 duža takođe prošlogodišnja lastara vertikalno nagore , do iznad  treće žice u redu ( imam ih 4 u redu) , takođe sa po 8-10 okaca. Namera mi je da sledeće godine , prilikom ovog istog rezanja , na tom gornjem spratu pustim levo i desno po jedan lastar i tako oformim još jedan rodni sprat. Ovu osnovu ću da ostavim za stalno , samo ću dogodine da formiram rodne čvorove na tim lastarima  i da nastavim sa mešovitom rezidbom Pored ovog mog špalira sa merloom , imam i vinjagu takođe sa merloom ( 15 čokota) , visine oko 2,5 m. u kojoj mi bez problema merlo rađa na 3 sprata- žice.

Black, nisi naveo kakvo ti je vino ispalo od Merloa od jesenas. Pažljivo sam pročitao opis Skljarove dvostruke dvospratne kordunice koju si opisao. Interesantan plan, naročito za merlo. Interesuje me koliki rod očekuješ po čokotu od oko 35-40 okaca koje si ostavio na čokotu. Da li planiraš proređivanje lastara i kada misliš da to sprovedeš.Pozz.

Već nekoliko godina ne pravim vino već sve stavljam u kazan ( pritisak , ah taj prokleti pritisak) pa pečem rakiju. Elem , rešio sam da ponovo jesenas otočim neku ( malu) količinu vina , tek da me želja mine. Inače , kada sam otakao vino , bilo je zaista ekstra kvalitet .
Nisam ni ja nigde video ili pročitao da se Merlo može ovako rezati . Ja sam godinama praktikovao kratku rezidbu , po starinski. Imam 3 reda čokota , ukupno oko 110 komada loze, rezidbom na taj način imao sam , u najboljim godinama , do 300 kg grožđa. Sada , iskreno , ne znam šta da očekujem . Jesenas sam dobro nađubrio vinograd pa se nadam da će čokoti izneti malo jači rod. Nadam se da ću dobiti bar 4-6 kg grožđa po čokotu a kasnije , kada se formira oblik koji sam zamislio , i više. Mislim da će biti neophodno proređivanje lastara ali ću sačekati da se formiraju cvasti pa da vidim koliko je bilo roda i na osnovu toga ću odlučiti da li ću skidati višak lastara i roda. To će biti negde otprilike u maju mesecu.
 Pošto imam i vinjagu sa Merloom , koja se nalazi ispred ovih redova , sa 15-ak čokota , znam da se može rod dobiti i na spratovima , jer sam imao 2 pa negde i 3 sprata roda. Sada sam i tu lozu orezao tako da sam svesno pustio lastare i na treći sprat , koji se nalazi na 2 m visine. Čokoti su bujni i razgranati i lastari se pružaju i horizontalno ali i vertikalno a ostavio sam i dosta reznika za dogodine. Rod na ovoj vinjagi je bio uvek dobar , od 6-8 kg grožđa po čokotu.

Ok, ako je za rakiju dvo i trospratna kordunica je OK. Za vino je rod od 5-6 kg po čokotu puno, ali za rakiju je u redu. Srećno ti bilo ove godine , ne žuri sa skidanjem lastara, ima dosta smrznutih okaca, naročito pri vrhu lastara, barem kod mene. Ali ima vremena , videćemo. Pozz.

Pa da , za vino se traži kvalitetan plod a u rakiju ide sve . Ovo je eksperiment i bićeš u toku pošto ću da pišem ovde sve što je interesantno , uključujući sva prskanja i rezidbu na zeleno kao i količinu šećera u izmuljanom grožđu odmah po branju.

Pa da, u kazan za rakiju se može stvarno ubaciti svašta, pa se u zavisnosti od ubačenog ocjeni kvalitet dobivenih destilata (ocjenjivanje do maksimalnih 100 bodova):

Rajnski Rizling            98,60
Graševina                  89,50
Pinot bijeli                  75,10
Traminac                    70,50
Chardonnay               70,10
Frankovka                  66,10
Pinot sivi                    54,60

Da bi smo ostali u temi. Merlot, kao i bilo koja druga crna sorta grožđa je manje pogodna za destilate iz razloga manjeg učešća kiselina i veće količine tanina i bojenih materija.

 ;D sad tek vidim koliko je bistrici teško da odbrani svoju poziciju "rakijaša" koji vodi računa o kvalitetu.
sećam se da su me ljudi vazda pitali: koliko treba šećera i vode da ubacim kad otočim vino da bih dobio kvalitetnu lozu?
u početku je odgovor bio objašnjavanje da to nije loza, da to ne treba tako...nažalost, na kraju sam i ja prešao na formulu 20+20(šećer i voda) na 100kg komine i batali me više.
Merlo je inače moj ljubimac(za Jagodinu me vezuju i dobra i loša iskustva vezana za ovu sortu), samo bežite sa njim izvan mrazne linije lokalnog terena i ne režite ga na više od 10 okaca po lastaru(neka opšta preporuka za one koji misle da ostave 25-28 okaca/čokotu).
što se tiče Skjarove kordunice nisam siguran koliko je to za Merlo ali pošto Black već radi eksperiment, proverićemo iz njegovih iskustava. bilo bi lepo kada bi imali više eksperimenata na bilo koju temu(počevši od urednika ove rubrike, naravno).

Bistrice,a gde je muskat hamburg na tabeli?

Od muškatnih sorti grožđa se prave izvrsne sortne loze i komovice. Pored praktičnih iskustava drugih u čije radove sam se i sam imao prilike uvjeriti postoje i ozbiljne studije koje to nedvosmisleno i dokazuju, pogotovo na prostorima Italije i Istre. Ova čije rezultate sam prikazao rađena je na području kutjevačkog regiona i oslikava samo one sorte koje se tamo pretežno i uzgajaju, a izabrao sam baš nju jer me još drži sinošnji utisak nekih izvrsnih vina iz tog regiona.  ;D

Kao što rekoh , već više godina pečem rakiju od Merloa i do sada nijesam imao primjedbi , hahahah. Na toj tabeli do 100 , ja bih takvoj rakiji dao barem 80 poena , mada ne znam šta ulazi u ocenjivanje. Ja stavljam kompletan kljuk , bez otakanja. Rakija je pitka i aromatična , iako je redovno ostavim na 52-53 stepena. Pretprošle godine sam kljuk malo zajačao sa 100 kg prokupca , i to je bio pun pogodak , u aromi. Ja bolju lozovu rakiju nisam odavno pio i po ukusu i po aromi , a pečem lozu već izvestan broj godina pa se mogu smatrati znalcem. Znači , Merlo je po mom skromnom mišljenju , odličan za vino , ali dobar i za rakiju i ja stvarno ne osećam gorčinu zbog  tanina ili bilo koje materije u ovom grožđu.
Ako imaš neki dobar savet glede Merloa , Lozaru , vezan za moje podneblje , molio bih te da mi ga preneseš jer vidim da imaš i dobra i loša iskustva. Ja imam 35-40 okaca po čokotu , raspoređenih na 4 lastara. Ja ću pratiti ovogodišnji napredak mog vinograda i o tome vas redovno obaveštavati.

Jel ima neko brojeve telefona rasadnika gde moze da se nabavi merlot?

moja loša iskustva vezana su za mraz 2004 ili 2005 godine, više se i ne sećam. tada su najveća oštećenja bila upravo na merlou
mada je taj zasad klasičan primer vinograda koji je podignut na veoma lošem mestu kad su mrazevi u pitanju, odnosno u dolji.
sve ostalo je dobro jer je merlo, po meni, možda i najbolja sorta za crna vina za centralni deo Srbije od Jagodine do Beograda.
nemam nekih posebnih saveta samo možda preporuka da na par čokota ostaviš neko okce manje prilikom rezidbe pa ćeš nam reći postoji li razlika u procentu šećera kada na jesen budeš merio. cilj ogleda bi bio da nađeš optimalno opterećenje rodnim okcima.

Danas sam šetao po vinogradu i mislim da je 40 okaca preteran broj , pre će biti da ih je 30 - 35 max po čokotu , na većini čokota. Naravno , ima i nekoliko kod kojih je broj manji i od 15 , ti su mi u fazi podmlađivanja pa ću da obratim pažnju na razliku u šećeru kod čokota sa više i kod čokota sa manje okaca.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/3/3_slika0206.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=3_slika0206.jpg)(http://img4.imagetitan.com/img4/small/3/3_slika0207.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=3_slika0207.jpg)

evo ovako otprilike izgleda moja rezidba Merloa - Skljarova kordunica.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/3/3_slika0208.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=3_slika0208.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/3/3_slika0209.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=3_slika0209.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/3/3_slika0214.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=3_slika0214.jpg)
a ovo je moj Merlo koji rađa na tri sprata.

Licno mislim da je Merlo kao stvorena sorta za vrhunska vina i steta je da ide samo u rakiju, nesto slicno kao kad bi najnoviji BMW sluzio sa prevoz stocne hrane, mislim moze da posluzi, ali...

AkoBogda , ove godine neće otići samo u rakiju. Otići će i u vino.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_slika0243.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_slika0243.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_slika0244.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_slika0244.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_slika0246.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_slika0246.jpg)
Ovo je moj trospratni Merlo. Grozdovi su do visine od 220 cm.

Black, da li mozes da mi kazes kako su rasporedjene zice (visine)  kod dvospratne i trospratne kordunice, i ako nije tajna koliko si ove godine imao prinos po cokotu?interesantan mi je ovaj nacin formiranja, planiram ove godine da posadim nekih 200 cokota samo razmisljam kako bi bilo kad bi posadio dva cokota i jedan bi formirao za prvi sprat a drugi za drugi. Mislim da bih ovako mogao da imam duplo veci prinos na manjoj parceli. Dobrodosao bi mi svaki savet kao i primedba naravno.

Danas sam završio berbu grožđa na mojim dvo-i trospratnim čokotima Merloa. Malo sam i zaksanio , ali poslovi su me sprečili da ranije oberem.
Na trospratnim čokotima prosek je bio 16 kg roda , Ekselov širomer je pokazao 111 stepeni skale što je 26,5% šećera ili 15,6 ml alkohola u 100 ml vina. ( vinjaga)
Na dvospratnim čokotima prosek je bio oko 3,3 kg roda , 117 stepeni Eksela =28,7 % šećera ili 18,3 ml alkohola na 100 ml vina ( špalir)
Darko , izmeriću preciznu visinu redova pa ću danas napisati.
Ukratko , veoma sam zadovoljan mojim eksperimentom. Da je bila makar 1 kiša u julu , ili da sam ja kupio sistem kap-po-kap za zalivanje ( a kupiću ga za dogodine ) bilo bi i boljeg prinosa. Pčele su mi dosta oštetile rod , bar za 10 %. Na proleće ću ponovo da režem moj Merlo isto kao i ove godine .  Rod sam malo ( ali baš malo) proredio , možda 5-10% . Primetio sam da su bolji grozdovi ( bijniji , bogatiji) oni koje sam ostavio da vise slobodno ispod žice a još početkom leta sam skinuo lišće koje ih je zaklanjalo , tako da su bili provetreni i osunčani.
Darko:
na trospratnoj vinjagi :
1.red žice je na 60 cm od zemlje
2.----------------100cm
3.----------------140cm
4.----------------200cm
5.----------------240cm s' tim što je između 4. i 5. reda kosina na stubu od oko 150 stepeni
Ovde sam otprilike formirao 3 sprata jer je tako rezano a ovog proleća ću početi tako da režem da oblikujem 3 jasna rodna sprata.


na špalir:
1.red je na 40 cm
2.red je na 60 cm
3.-----------110cm
4.-----------130cm
5.-----------140cm
prvi sprat je na 60 cm ( 2. žica) , drugi na 110 cm , 3. žica

Ove godine planiram da posadim odprilike 200 cokota merlota ali tako da na jednom mestu posadim dva i svaki cokot ce imati svoj sprat. Black da li mozes da mi preporucis nekog gde bih mogao da kupim kaleme ? Hvala na odgovoru...

Nažalost , ne bih mogao da preporučim nekog određenog kalemara. Ovaj moj Merlo je star već 20 godina , moj otac ga je posadio a ja , kada menjam čokot ili širim vinograd odem na pijac pa gde je najveća gužva kupim kalem. Kod nas u Jagodini ima par kalemara iz okoline Kruševca i već godinama prodaju kalemove kod nas na pijaci i ja sam zadovoljan i izborom i kvalitetom.
edit: mislim da je pogršno na jednom mestu saditi 2 kalema , bolje je saditi u normalnom rasporedu npr. na 1 metar daljine a onda , kada formiraš čokot , jedan puštaš niže sa rodom a drugi iznad njega , tako će se oba normalno raztvijati tj. imaće dovoljno prostora za razvoj korena i stabla.
-----------------------------                  _________________________________________  
              !                               !
              !                               !  
              !                               !
              !-------------------------------------------
              !                               !
              !                               !
-----------------------------          !   __________________________________________:
              !                               !
              !                               !
              !                               !
           //////                         //////
          

Ne umem baš sa kompom , ali bi to ovako izgledalo , otprilike sa rodnim spratovima

pošto je procenat šećera veliki , a ni do danas komina nije počela da provire , ubacio sam u oba bureta ,, Vrelko'' kvasac da pospeši vrenje.

 Sta mislite o ovakvom formiranju:
  2,6mx0.8m
zice:70,90,120,130,160,170
jednogubi gio
rezidba na 10 okaca
Da li lugove vezivati na nosecu ili ici na 90 pa vratiti na 70 i da li merlo i kaberne sovinjon imaju isto formiranje
??

:thumb:
nema neke velike razlike.

mislio sam na kaberne i merlo tj. na razlike između formiranja.
obe sorte se režu na duže lukove pri ovakvoj rezidbi pa se oni uglavnom, povijaju polulučno odnosno onako kako si gore opisao"na 90 pa vratiti na 70".
pozdrav

Pozdrav svim forumasima i lepo je citati Vasa iskustva sa Merloom. Imam jedno konkretno pitanje i molim za Vase misljenje! Elem na prolece sadim cca60 ari vinograda i to od crnih sorti bih bilo Frankovke 80% i 20% Merloa. To je preporuka nekih prijatelja. Obzirom da planiram da deo roda preradim u vino molio bih za Vase misljenje o kupazi Frankovke i Merloa u tom ili nekom drugom odnosu?!  O rakiji je vec dosta pisano ali ako neko ima iskustvo o rakiji spravljenoj od te kombinacije bicu veoma zahvalan na savetu! :)

Ovog proleca cu da sadim oko 1000 loza merlota. Zanima me vase misljenje posto sam medujeredni prostor planirao 2 m a u redu 0.8 m. Koliko visoko mogu da ga drzim i kako bi ga orezivao u konkretnom slucaju. Hvala!

Cime planiras da obradjujes vinograd?To ti je mali medjuredni razmak ako nekada budes hteo da obradjujes traktorom.

Znam to Sale ali nemam nameru da to radim traktorom, bilo mi je vaznije da unesem veci broj sadnica. Sta mi savetujes?

Ja bih ipak isao medjureno2.7m,mozda trenutno ne razmisljas tako ali ako jednoga dana to resis da radis traktorom,neces moci.

 :) A ako bi bilo kao u ovom sto planiram, kakav uzgojni  oblik bi primijenio? Kako rasporediti zice?

Mozda jednokraki giyo ili neku kordunicu.

Ako bi odabrao jednokraki gijo, na koliko cm se formira glava cokota, tj na kojoj visini ce biti prva zica i kako bi onda ostale rasporedio?

Mislim da sam nasao sjajan video http://www.youtube.com/watch?v=ezrWvecVD-I koji ce siguran sam svima pomoci, koliko sam uspio vidjeti za merlo je bolje ici sa kordunicom.

 Link na ovo je vec bio postavljen  :) ali hvala!!

E , ove godine sam rešio da malo odmorim moj Merlo pa sam ga rezao dosta nisko , dvogubi Gijo + 1 kratak prut po sredini. Odustao sam od dvo-spratnog roda u špaliru , mada sam prošle godine imao dobar rod. Elem , primetih da su prisutne grinje , i to na 25-30% čokota pa ću ih tretirati Armadom. Pozz svim ljubiteljima Merloa.
P.S. Da ne ureknem , ali rod je izizetno dobro poneo , pupupupu.
P.S. U vinjagi sam rezeo Merlo klasično , na 1 , 2 i 3. sprata. Tu nisam ništa menjao. Promeniću samo količinu vina koju ću da otočim i to za 200 % naviše.

Da li neko gaji i Merlot i Cabernet Sauvignon? Kome bi dao prednost zbog otpornosti na bolesti?

Ja imam merlo i kaberne u prvoj godini.

Otpornost na bolesti više zavisi od zaštite i uslova gde se gaji.  Obe sorte su vrhunske i nema potrebe davati prednost u tom smislu.
Kod mene merlo koji je bliži šumi je podložniji bolestima i zahteva bolju zaštitu, ali mislim da to nije vezano za sortu toliko koliko za zbir raznih faktora.

Hvala ti na javljanju, ali posto je u prvoj godini nije bas neko iskustvo u zastiti, vremenu sazrevanja, kolicini roda, a nemam zelju da gajim obe sorte.

Normalno da otpornost zavisi od zastite, zato sam i pitao za razliku jer podrazumevam da onaj ko ima obe sorte loze, da ih stiti na isti nacin.To me je i zbunilo kod onoga sto si napisao , da li to znaci da deo vinograda do sume stitis kvalitetnijim sretstvima i cesce nego ostali deo vinograda?

Koristim organske preparate samo, bordo čorbu i sumpor. Ali sam primetio da plamenjača krenula više na delu do šume, dok je skoro i nema u drugim delovima vinograda. Za sada sam isto štitio, ali kada stupi u rod, mislim da ću štiti jače taj deo. 

Dux, znam da si tražio praktičan savet ali vidim da je malo iskustava sa uporednim gajenjem, pa ne zameri što ću ti izneti svoje mišljenje.
Ako je verovati Dr.Lazi Avramovu, obe sorte se svrstavaju u grupu koja je "Prema plamenjači i pepelnici srednje otporna. Prema sivoj plesni povećana otpornost"(ili osetljivost, u zavisnosti od autora). To je manje više nešto što svi prepisuju, kako u literaturi tako i na net-u.
Primetno je, da se kod podele sorti prema otpornosti na bolesti, koriste dosta uopšteni pojmovi(srednje, jako, slabo, povećana i sl.), upravo zato što ova osobina ne zavisi samo od genetike već većim delom od spoljašnih uticaja tj. primenjene agrotehnike, položaja zasada, meteoroloških uticaja i dr. S toga se može reći da je otpornost na bolesti relativna kategorija.
Bojan Vuk je to ilustrovao lepim primerom gde se čokoti iste sorte, u istoj parceli, podjednako zaštićeni fungicidima, različito ponašaju kada je u pitanju osetljivost na plamenjaču. Tako oni čokoti bliže šumi, gde je verovatno duže trajanje zasene, duže zadržavanje vlage na listu i povećana relativna vlažnost vazduha, rastu u uslovima mikroklimata koji je pogodniji za razvoj patogena od drugih delova zasada te je zato kod njih pojava plamenjače izraženija.
Postoje neke sorte koje imaju povećanu osetljivost na pojedine bolesti kao što je Šardone u odnosu na pepelnicu ili Rajnski rizling u odnosu na sivu trulež. Pojedine osobine (debljina pokožice, zbijenost grozda i dr.), određuju njihovu osetljivost pa tako treba očekivati da Merlo, koji ima nešto tanju pokožicu bude osetljiviji na sivu trulež ali se bere 7-10 dana ranije pa se može desiti da Kaberne sovinjon i pored svega, pretrpi veće štete ako naiđe kišni period krajem septembra-početkom oktobra. Inače, Merlo ima rastresitiji grozd pa bi trebalo da je otporniji na plamenjaču i pepelnicu.
Ja se slažem da treba obratiti pažnju na osetljivost sorti na bolesti kada se podiže zasad ali to ne bi trebalo da bude presudno prilikom odabira sorti. Mere agrotehnike i kvalitetna sredstva za zaštitu, pravovremeno primenjena trebalo bi da budu dovoljan garant zdravog roda.
Ja sam u bivšoj firmi jedno kraće vreme radio na plantaži gde su gajene obe sorte ali teško da bih na osnovu toga mogao da te posavetujem sa nekom sigurnošću, pogotovu što u tom periodu nisam primetio nikakve razlike kada je osetljivost na bolesti u pitanju.

Lozare zahvaljujem ti se na ovako opsirnom postu i ulozenom trudu da ga napises.

Jesam ocekivao da neko ko ima obe sorte kaze svoja iskustva po pitanju zastite, rodnosi i vremena zrenja ali sta da se radi.
U literaturi i na netu je uglavnom prepisivacka skola, ali ima i dosta suprotnih podataka pa je tesko razluciti sta je tacno, a sta ne, mada potoji neka prihvacena istina.
Ja imam od crnih vinskih sorti Vranac pa sam hteo da prosirim asortiman. Jos cu razmisliti, ali sam blize Merlou zato sto nesto ranije stize kao i cini mi se nesto vece rodnosti zbog velicine grozda. Sto se zastite tice cini mi se da nema razlike. 

Danas sam obrao moj vinograd . Imam nesto malo manje od 400 kg Merloa sa oko 70 cokota. Ekselov siromer je pokazao 95 stepeni , 22,3 % secera ili oko 13 , 2 vol alkohola. Ja zadovoljan.

I ja bi bio ;D

;D
Prosek  mi je izvadila moja tro-spratna vinjaga , koja je bas bila puna roda.

...pogotovo na trećem spratu vinjage.  ;D

Dal da pustim i cetvrti ? ;D

Pusti, jedino ako se ne bojiš da ti u ovakvoj godini vino ne bude sa više i od 14% alkohola.  :D:

evo resenija - tanji spricer i masnije meso.... ;D
Malo se salimo ali je stvarno dobro rodilo...

Black sta mislis kako bi merlo uspjevao u Banja Luci  :scr:razmisljam o nekom vinogardicu zemlju sam pripremio ali ne mogu da se odlucim sta da zasadim a htjeo bih dobro crno vino ???

Mislim da bi Merlo sasvim dobro uspevao u Banja Luci. Ako si ljubitelj dobrog crnog vina , preporučujem Merlo. 

Juče sam orezao moj vinograd sa Merloom. Ovaj put sam rezao na sledeći način : levo i desno od čokota na luku sam ostavljao samo po 4 rodna čvora. Iz najbližih čvorova čokotu pustao sam uvis rodne lastare sa po 4-5 okaca , iz sledeća 2 ( dalja od čokota) po 3-4 pa 23-3 i na kraju , na poslednjim rodnim čvorovima po 1 okce( tj 2 , računajući i slepo). Ovo sam uradio na , otprilike 30 - 40 % čokota a ostale sdam rezao klasičnom mešovitom rezidbom Merloa.
deju za ovakvu rezidbu dao mi je moj prijatelj koji ima 15 ari pod Merloom i zadovoljan je ovakvom rezidbom. Ovakva rezidba je dobra zbog vrlo malo izražene polarizacije loze , kada najdalja okca imaju najveći prirast a ovakvom rezidbom se ravnomerno raspoređuje prirast i grozdovi - to je njegovo objašnjenje.
Videćemo.

Moj Merlo je spreman za cvetanje. Danas am oprskao Mikal - Flešom , Kumulusom i Bor-folijarom. Sledeće 2 nedelje ne ulazim u vinograd.
Inače , vinograd je vrlo dobro poneo , na čokotima gde sam rezao na onaj način , gore naveden , imam vrlo solidan rod. Zato sam i dodao Bor-folijar u masu za prskanje , da bi se bolje oprašio izneo rod.

Moze li mi neko preporuciti rasadnik gde mogu da kupim sadnice Merlot-a, i kako se krece njihova cena? Isto me zanima da li je u redu saditi ga u periodu februar-mart?

Za kalemove Merloa obrati se rasadniku Ratajac, vlasnik je Sasa, pouzdan, posten. Sadni materijal odlican, prijem odlican, kao i garantovani sortiment.
Kada je u pitanju vreme sadnje, optimalno vreme je druga polovina meseca aprila, i tu netrebas biti nsetrpljiv, cas dodje to vreme. Mnogo bitniji momenat je priprema zemljista, ako imas odlican sadni materijal i odlicno pripremljeno zemljiste, onda ce i prijem biti preko 95 procenata.

Tel. ratajac doo, 063 641 136, Sasa

Hvala na informacijama i savetima :thumb:

Danas sam počeo rezidbu mog vinograda sa Merloom. Za razliku od prošle godine , kada sam malo eksperimentisao sa načinom rezidbe, ove godine sam rešio da režem oštro , da maksimalno smanjim rod da bi se čokot oporavio od prošlogodišnje loše godine.
edit: pre , sada već 3 godine , zarovio sam nekoliko reznica merloa i one su se lepo primile. Jesenas sam ih pažljivo iskopao ne oštećujući vrlo bujan koren i presadio na nekoliko mesta u špaliru. Da li mi neko može reći kakva su iskustva sa ovakvim načinom sadnje Merloa ? Hvala.

Karakteristika sadnog materijala dobijenog razmnozavanjem reznicama, (ovde mislim na lozu), je da mu je vek trajanja dosta kraci u odnosu na kalem, najcesce daje veci procenat secera, nije otporan u onoj meri kao kalemljena sorta, i posebno obratiti paznju na dubinu sadnje, korenov sistem mora biti na istoj dubini kao i kod kalemova.

Hvala. Neka rađa sledećih 5-10 godina i ja zadovoljan.

Razmišljam da počnem sa skidanjem listova oko grozdova , zbog bolje osunčanosti. Obično sam to radio oko 10. septembra , ali ova godina je suva i sunčana. Da li je to dobra ideja ?

Ja vec odradio pre ove kise

:thumb:

Kao i kolega lazarcobi , i ja sam izvršio defolijaciju mog vinograda. Poskidao sam sve listove u okolini grozdova , omogućivši tako bolje prozračivanje grozdova i mnogo bolju izloženost suncu. Skidao sam po 3-4-5 listova iznad i ispod grozda , ostavljajući po 4-5-6 listova na vrhu lastara. Interesuje me , koliko su listovi sada neophodni za grozd , i kojoj količini jer sam negde pročitao da se uklanja 10-15 % listova sa čokota u postupku defolijacije , a ja sam ih sigurno skinuo bar trećinu .
 

Početkom , sredinom i krajem sledeće nedelje ću izmuljati malo grožđa radi provere i , ako sve bude kako treba i % šećera zadovoljavajući , obraću moj Merlo sledećeg vikenda.

ja danas merio 19,5 procenata takodje planiram berbu sledeceg vikenda

Danas sam izmerio % šećera u širi Merloa u mom vinogradu. Posle 3 filtriranja , ima 96 stepena po Ekselovom širomeru =22,6 dela šećera u 100 ml. šire = 13,3 % alkohola u vinu.

Zdravo svima, opet ja sa klonovima .

Jel ima neko karakteristike madjarskog klona ove sorte pod oznakom KT9? Nigde ne mogu da nadjem ništa sem da je prodaju...
Jedino što sam doznao je da je ok sa prinosima nešto kao frankovka.

Planiram da sadim od crnih sorti merlo KT9, caberne E153 i frankovku svi kalemovi imaju podlogu Kober 5BB.
Odnos bi bio kaberne 43% a merlo i frankovka 28,5% ...

Neka mišljenja?

Ja sam se na mišiće izborio za otprilike 2 / 3 roda Merloa....2x u 15 dana Capi + Postalon + Signum...sada je počeo šarak i nadam se da je opasnost manja...

Danas sam obrao moj Merlo. Ekselov siromer je pokazao 98 stepeni plus 1,4 zbog 22 stepena temperature sire sto cini 99,4 po Ekselu ili 23,4 % secera.

A Ph i kiseline ? Sa tolikim šećerom i eventualnim otežanom fermentacijom, želim ti puno sreće iliti znanja da napraviš lepo vino. Predlažem ti malo dužu maceraciju da bi dobio netipičan suvi Merlo. Pozz.

Nisam merio ph ni kiseline,ipak sam ja iako ljubitelj crnog vina  samo amater . Stavio sam za 25% vise kvasca i kvasceve hrane i jutros vidim da je pocela sira da peni. Posto je mala kolicina , oko 200 kg, rucno sam odvajao peteljke . Posto me ceka bar 10 dana na terenu, bar toliko ce sira biti neotocena u izmuljanom grozdju.

U ovakvim uslovima, pozeljno je koristiti dodatna sredstva u rehidrataciji, kako bi se dodatno ojacala membrana kvascevih celija.
Ja znam za GoFerm Protect, dostupan je u pakovanjima od 100g (30g/1hl).

Tih deset dana bez muljanja je velik rizik, ali može se izroditi i nešto lepo, videće se već. Pozz.

Ne ,bice muljanja,ovlastio sam gospu svoju da brca ruke u kominu....

tada je sve idealno, biće to dobro vino. Pozz.

Uh-huh, živ nisam kako je moj Merlo preživeo ove mrazeve i -25 stepena....uzeo sam par popoljaka sa nekoliko strana  vinograda i uzdužno ih isekao; unutrašnjost je zelena , jedino pri vrhu ima malo neke mase svetlo braon boje....nisam izvršio eksperiment pomoću stiropora već ću sačekati kraj februara - početak marta da počnem rezidbu. Nadam se da će se do tada videti koji pupolj je preživeo a koji nije.

Поздрав свима, ја имам Мерло КТ9, на коберу 5ББ, посађен 2009.
До садашња искуства:
- превише бујан ( на коберу),
- обилно роди (обавезно скидање вишка рода ),
- осетљив на екстремно ниске темп. ( прилично измрзо 2011/2012. ове године не видех штету, за сада),
- на пламењачу плода и пепелницу - осетљив ( јужна експозиција, на ветрометини ),
- на ботритис - осетљив (када су обилне кише у време зрења),
- вино - врх (ваља додати мало кабернеа).
Не замерите ако се не јављам често, има пуно посла.

Juče sam počeo rezidbu i, prema prvim čokotima , nijedan čokot ni pupoljak nije izmrzao. Ipak, ostavljam nešto manje pupolja nego obično.

Danas sam došao sa terena i odmah otšao da pogledam moj Merlo...prizor je užasan , svi , apsolutno svi mladi lastari do negde metar visine čokota su izmrzli.... :'(
Kod nekih mladih čokota izmrzli su svi mladi izdanci tako da mislim da su ti čokoti ( trogodišnji) propali....baš sam u bedaku.... :'(

Mozda je malo kasno za odgovor, ali pokusaj sa Megafol (prirodni biostimulant za oporavak biljaka). Na bazi amino-kislelina je. Citao sam da Francuzi to rade u slucaju mraza.

Sutra berem moj Merlo. Kako je bilo neposredno posle izmrzavanja , sada je odlično! Mislim da je rod samo 10 - 15 % manji , ali je grožđe odličnog kvaliteta jer je vrlo zdravo i veoma slatko. Zrna su nešto manja zbog suše ali sam zadovoljan jer je proleće slutilo na katastrofu. Izmeriću sutra % šećera Ekselovim širometrom.

Izmuljao sam ukupno 260 l. komine. Ekselov siromer je posle cedjenja kroz sito i gazu pokazao 106 stepena na 17 stepeni temperature. To je oko 25,2 g. secera u 100 ml sire i 14 ,7 ml alkohola isto u 100 ml sire. Sutra ubacujem vinski kvasac i kvascevu hranu. Ja prezadovoljan.

Molim za savet. Nikada nisam imao ovako veliki % secera u komini pa da li je potrebno malo razrediti vodom ? Hvala.

Pozdrav
Zavisi od velične suda, radije bih dodao muskat hamburg u nekoj drugoj klasi, zdravo groždje "birano" sa čokota koji su prerodili   tako da je ostalo relativno bledje boje i naravno siromašno šećerom ali za čudo muskatni ukus ima sasvim ok i naravno malo više kiselina od normalnog što ti takodje treba.

Znaci ne vodom nego grozdjem. Hvala.

Juce sam izmuljao i dodao u kominu 50-ak kg Hamburga,kvasac i kvascevu hranu.

Koliko hrane si dodao ?

30 gr. kvasca i isto toliko hrane.

Preterao si sa hranom u pocetku fermentacije, obrati paznju imaces burnu fermentaciju,. Pripremi zaledjene flase ili balone!

Dosta je zahladnelo pa mislim da to nece biti potrebno.

Juce sam odradio tretman Mankogal +Postalon +protiv grinja. Danas cu prskati Foligal Bor + AmiCa ( kalcijum sa aminokiselinama. )

Samo na merlou vec godinama isti slucaj a nemam objasnjenje.Orezem mesovito luk 10 tak oka i kondir 2 aktiviraju se krajnja i okca bliza osnovi a onih par u sredini ne.Gde gresim?

Grešiš u broju okaca.Karakteristika Merlot-a je da su kod njega rodna okca do 6,7 preko toga koeficijent rodnosti opada.
Znači,luk do 6 okaca. :)

Mislim da nije pitanje rodnosti, vec toga da mu srednja okca u opste ne krecu...

Da li krenu kasnije? Za ocekivati je da ova na kraju krenu prva, usled veceg pritiska, ali da ova u sredini u opste ne krenu? Kako izgledaju, da nisu ostecena prilikom vezivanja?

Uopste ne krenu...obicno su to okca najviseg polozaja zbog povijanja preko druge zice pa vracanja na prvu

Upravo to povijanje bi trebalo da obezbedi ravnomerno kretanje, i ja sam zato stavljao dodatnu zicu. Doduse za Rizling, ne za Merlo.

Prvo da kažem da mi je drago nenad88 da si se uključio. :) :thumb:

Da,postoji više okolnosti zašto bi se ovo sa okcima moglo desiti.Bolest,zemljište,loše vezivanje...
Kakose u početnom pitanju i navelo samo orezivanje na nedopustivih 10 okaca kod Merloa,na tu stavku sam i sama odgovorila.
Pa kad se diskusija razvije,i dodju i novi momenti može se doći i do drugih zaključaka.

Dakle,to sve stoji,ali stoji i činjenica da sorta ima svoju karakteristiku kojom se trebamo voditi da bi nam dala najbolje od sebe.

A koliko znam Merlo zahteva duzi luk bar tako pise u knjigama

Da,stara literatura. :)

I ja sam na dosta mesta citao da Merlot ide na duzi luk, i vecina ljudi ga tako i radi. Milsim da to nije razlog zasto ti okca ne krecu. Ja sam se odlucio na kordunicu kako bih u startu redukovao rod.

Pitao sam porfesora ivanisevica da li ici na luk ili kordunicu sa rodnim cvorovima za Merlot. U principi nema vece razlike, ako ides na luk, moze se desiti da skidas rod zelenom berbom, ako ides na kordunicu moze se desiti da ti nepogode umanje vec redukovan plod...

Naravno tu su i druge razlike, u nacinu rezidbe, vece manje rane itd...

U pocetku sam ii ja pratio moderne trendove pa povijao lukove sa 10-ak okaca. Rezultat je bio kretanje 1-2 okca na kraju lastara. Zato vec par godina ostavljam horizontalne lastare sa max.5 okaca. Svi krenu.

Koliko imaš kg po čokotu?

U spaliru 2 - 2,5 kg.

 :thumb:

Koliko ti bude tu šećera,koliko kiselina?

Secera bude od 21 do 24,5 % ( prosla berba) a kiseline nisam merio nikada.

 Berba na vratima a niko ni da spomene? Black kakav je tvoj merlot?

Pa ja sam otvorila celu temu, a ti se žališ.  :)
Kod nas je Merlot trenutno na 25 što se tiče šećera, ali nešto mu je više prijala prethodna godina. Mada, mislim da je u konačnom dao dobar rod s obzirom na godinu. Videćemo što se tiče vina.
On i cabernet se čekaju za kraj.

Da, izvini. To je lepa praksa-za svaku berbu nova tema. A reci mi molim te, zar tih 25 nije vec puno? Kako je sa kiselinama? Kod mene je 22 i branje ce biti u cetvrtak verovatno.

Kiseline su oko 6.
Nije puno, kod nas groždje uvek skupi šećer više nego u drugim područjima. Kad kažem za kraj to ne znači ni da će potrajati dugo.  :)

Šećer se kreće od 23 do 26,u zavisnosti od čokota. Ali, tu je negde. Ovaj recimo ima 25.Ono što je ostavilo na njemu trag kao i kod svake sorte što cvjeta u maju jeste rod. Manji rod, i neujednačeno sazrevanje na samom grozdu.
(https://www.dodaj.rs/images/Screenshot_20190915-131149.png) (https://www.dodaj.rs/image/LDowLz)

Da je moje ja bih to brao  8:)
Stvarno, u vinogradima u mom kraju merlot retko dohvata te visine. A vina su ipak dobra.

Danas mu je berba,  :)
Slobodno dodji, ako si oran.  ;D

Moracete bez mene ovog puta  :(
Inace uzivam u berbi, makar mi zapalo da sam okrecem prase na raznju  :)

Znao sam i za bolje berbe ali ni ova neće biti loša. Rešio sam da ostavim Merlo na čokotu još nedelju dana , pa ga berem i muljam. Ove godine su izostali napadi pepelnice i plamenjače, tako da sam u principu zadovoljan. Nadam se da će šećer biti u granicama 23 - 25. Izmeriću ga svakako pre berbe.