PiWi sorte ( interspecies hibridi), sorte vinove loze s izraženom otpornošću na bolesti

[blue_moon]

A kako se zove vinjak od moravke? Moravac.
Ako je otporna i ima dobre kiseline, i vuče na rajnski rizling može biti interesantna.

[bistrica]

zelim otpornu sortu,a morava mi zvuci bas takva...

Da takva je, a ima i dobre ostale karakteristike pa bi se mogla ispitati kod pravljenja vinjaka. Postoji jedna koja je već ispitana a pokazala se jako dobrom za vinjak. Isprobana i na tvojim nadmorskim visinama. Mađarska sorta otporna na bolesti i zove se Bianca. Jedna od najkvalitetnijih PIWI sorti bijelog grožđa.

[Stojkela]

Hvala Bistrice I hvala svima. Amater se najbrze uci ako slusa iskusne.
E sad Jos pitanje...
Na jesen cu kupiti par gotovih sadnica loze,vrv Bianca I moravka,bas mi odgovaraju zbog otpornosti I kvaliteta za upotrebu koju ja hocu-vinjak. A posle planiram vec da ih razmnozim na jesen obicnim zasadjivanjem grancica loze. Da li ce te sadnice biti istog kvaliteta kao I prve sadnice,sadnice od kalemara? Jer razmak od 1m izadje stvarno puno sadnica,a koliko gledam 1 Kosta do 100din....

[bistrica]

Nemoj to raditi. To je vinova loza koja nosi 90% gena plemenite europske vinove loze pa prije svega nema otpornost na filokseru. Najblaže rečeno nepoznanica joj je i sposobnost ukorjenjavanja, ožiljavanja, a naročito podnošenja, zemljišnih, klimatskih i ostalih uslova koji se traže od  kvalitetne lozne podloge. Ona je temelj od koga zavisi ne samo razvoj vinove loze nego i kvalitet vina...

[Stojkela]

Nemoj to raditi.

Ok,necu... probacu da ih nabavim ako mogu i ako skupim para.. trazio sam malo i odlucio  muskant hamburg sto imam 3 loze i njega cu obavezno razmnoziti za vino i kao jelo jer svi obozavamo njegovu aromu i amaterski volim mirisljavo vino,boja me ne zanima....

I jos ovo pitanje i necu vise smarati...Ako ne uspem da ubedim shkrtice da izdvojimo novce za gotove kaleme,koja je neka nasa otporna sorta koja se razmnozava reznicama a koja je bar sto god bolja za vinjak i nema miris na lisicu...? moze biti bilo koja,osrednji kvalitet. stvarno uporno trazim i nikako da se odlucim jer ne razumem koja se kako razmnozava... Hvalaa unapred

[blue_moon]

Nemoj to raditi.

Ok,necu... probacu da ih nabavim ako mogu i ako skupim para.. trazio sam malo i odlucio  muskant hamburg sto imam 3 loze i njega cu obavezno razmnoziti za vino i kao jelo jer svi obozavamo njegovu aromu i amaterski volim mirisljavo vino,boja me ne zanima....

I jos ovo pitanje i necu vise smarati...Ako ne uspem da ubedim shkrtice da izdvojimo novce za gotove kaleme,koja je neka nasa otporna sorta koja se razmnozava reznicama a koja je bar sto god bolja za vinjak i nema miris na lisicu...? moze biti bilo koja,osrednji kvalitet. stvarno uporno trazim i nikako da se odlucim jer ne razumem koja se kako razmnozava... Hvalaa unapred

Ne znam kakva je u destilatu,ali smederevka je visokorodna i ima dobre kiseline.Kažem ne znam,jer samo sam imala susret sa njom u vinu i na vinogradu,ali sam par puta naletela na podatak da može dati solidan vinjak.

[Stojkela]

Imao sam je u vidu i iz mog je regiona i izgledala mi ok. taman cu vrv smederevku posaditi najvecim delom,a uz ivicu na kraju cu jedan red Bianke ili Morave pa ako mi se svide i osetim razliku ja cu lako jos prosiriti vinograd...
Hvala puno svima

[kicca]

 E jbg, Evropske sorte loze se moraju kalemiti na podloge poreklom iz Amerike kod nas najčešće Kober inače rizikuješ da ga filoksera uništi. Ne znam koja ti količina treba, kalemovi su oko 50 eurocenti komad. A možeš da napraviš od par kalemljenih matičnjak podloge. Kupiš kalemljen lozni kalem( sadnicu) odsečeš plemku tik ispod mesta spajanja zasadiš krenuće divlja američka loza koja ce pustiti lastare odmah pri zemlji, nagrneš ih zemljom oni će se ožiliti u jesen ih odgrneš odsečeš od " majke" utrapiš u pesak i reno proleće kalemiš. Možeš malo i da izguglaš kako ovo detaljno ide ja sam iz glave ali u osnovi ovako ide.
P. S.
Ima u zapuštenijim vinogradima da se nađe loza gde se plemeniti deo osušio pa je iz korena krenula podloga i porasla prepoznaćeš je pre berbe listovi su krupniji raste kao puzavica roda nema uopšte ili poneki minijaturni grozdić koji dosta kasnije dozri i nikakvog je ukusa e od nje opet možeš da nasečeš i ožiliš reznice pa na njih kalemiš...

[nemanja47]

Narode,resio sam da postepeno zamenim sorte  svom relativno mladom,desetak godina starom vinogradu u okolini Beograda ,  od dve hiljade cokota cabernet,merlot,frankovka.....Sto se mene tice,jurnjava sa novim i novim genijalnim pesticidima se mora privesti kraju u narednih nekoliko godina  , jer je to ono sto ozbiljno kvari uzitak rada u vinogradu.
Neka vino bude nesto losijeg ukusa , ali hocu da grozdje gajim bez, ili sa minimumom hemije.
Molim savet,koje sorte izabrati a da se mogu naci kod nas.
Panonija i ljana, moldova i dionis....Ili nesto sasvim trece?Ima li ko iskustva sa ovim ili slicnim sortama?
Hvala unapred

[lazarcobi]

U vinogradu  imam Moravu Silu Petru i Panoniju...Morava se pokazala kao najotpornija

[ibrik]

U vinogradu  imam Moravu Silu Petru i Panoniju...Morava se pokazala kao najotpornija

Bilo bi zanimljivo da cujemo sta mislis kakva vina daje koja sorta. Ja sam imao prilike da probam sva ta vina i jos neoplantu. Moje misljenje je da je vino od Morave daleko najkvalitetnije. Taj miris sveze pokosene trave u casi i sada osetim kad pricam o tom vinu, toliko mi je ostavilo dobar utisak.

[Sreten]

Pozdrav,

Da li neko ima iskustva sa hibridima vinovih loza? Gledao sam par vrsta i zapale su mi za oko: Mediana, Lucija, Petra,
Zlata, Evita, Bianka, Rani rizling, Mila, Liza, Matilda i Moldava. Koja je vrsta najbolja za destilaciju? Koja je najbolja za uzgoj i koja je najotpornija na bolesti?

[strsljeen]

Da li se preporucuje kod loze koju sam prosle godine sadio, Morava konkretno, da ove godine ostavim nesto roda ako ga bude ili ako ga bude da ga poskidam odmah pre cvetanja?

[bistrica]

Poskidaj ga.
U nekom uobičajenom toku  stvari tek u trećoj godini ostavljaš rod i to samo u polovičnoj količini kako bi na pravilan način i uz maksimalnu pažnju razvio svoju vinovu lozu i svoj vinograd.
U drugoj godine se ostavlja samo jedan najbolji lastar od koga se formira stablo vinove loze a svi ostali se uklanjaju. Na njemu se njeguje 4-6 ili u boljem razvoju 6-8 lastara sa istom namjerom i istim ciljevima kao u prvoj godini. Dobro osvijetljena lisna masa za maksimalni razvoj korijena.