Slankamenka - Plovdina

[Scipio]

Nebo, u pravu si da je plovdina nekada izgledala malo drugacije meni je baba pricala da je plovdina iz starog vinograda bila s krupnijim bobicama i rastresita ovu sto sad imam je ista kao ona sa slike iz Bugarske,baba je od reznice razmnozila pre 15ak godina i dan danas lepo radjaju ali ne pravim vino vec je pojedemo. Ne znam koliko ima svrhe saditi vinograd samo plovdinom jer je kvalitet pod znakom pitanja, da si negde juznije predlozio bih ti prokupac ali mislim da on nije dobro resenje za klimat Vojvodine. Mozda bi frankovka bila bolje resenje jer u Vojvodini daje odlicne rezultate,naravno, ako je zasadis kako je Bodo predlozio.

[Nebo]

Nebo, u pravu si da je plovdina nekada izgledala malo drugacije meni je baba pricala da je plovdina iz starog vinograda bila s krupnijim bobicama....

Па да, знао сам да има ту нешто. Ко зна шта је селекционисано и размножено или како се то већ ради. Углавном, могуће да је причињена штета сорти и да је то што смо раније имали боље за производњу вина.

Нисам ја сад нешто запео за Сланкаменку, па да не долази ништа друго у обзир. Напротив, врло сам отворен и радознао по питању сортимента, али ме највише занимају домаће сорте, а од њих највише оне које су везане за Срем. Ето, рецимо, Сремску зеленику је немогуће пронаћи, што је по мени срамота. Још један показатељ како не водимо рачуна о свом наследству. Кевидинке такође нема. Скадарка је популарнија, али нема ни њених садница нигде. Онда сам се заинтересовао за Сланкаменку као за сорту за коју ћу макар моћи да нађем саднице, али ето са њом имамо ту ствар да није иста Сланкаменка од пре и ова данашња...

Претпостављам да је сада већ касно да те питам за саднице те бабине Сланкаменке? Волео бих да набавим ту стару варијанту, чисто да чувамо тај генетски материјал.

[Scipio]

Zakasnio si,ali 30 godina . Naime,1986. baba i deda su raskrcili stari vinograd(uglavnom prokupac i nesto malo te stare plovdine) usli u komasaciju i zasadili spalir sa sovinjonom belim,frankovkom i stonim sortama. Malo ko je tada vodio racuna o cuvanju starih sorti svi su bili opsednuti spalirima i novim sortama. Stariji ljudi u mom kraju su plovdinu cenili kao stonu sortu pa su neki od reznica kasnije sadili po neku gizu tako a moji kuci ali ova koju su razmnozili ima zbijene grozdove i dosta je tamne boje. Poslednji vinograd s kalemljenom plovdinom u mom selu(Kozare, Vlasotinacko vinogorje)je iskrcen pre 15-20 godine zbog fitoplazme. Izgleda da je jedini naci da se dodje do neke retke autohtone sorte pretrazivanje starih vinograda peske,od rasadnika malo vajde.

[bodo]

Nebo, staru Slankamenku možeš naći kod mene u vinogradu, kao i staru , švapsku , sortu Muskat Hamburga ( bobice su malo izdužene, slađe i mirišljavije ) još je nisam orezao. Za reznice Slankamenka nisam siguran da li ću imati višak, jer ove godine sadim oko 200 reznica, ali hamburga imam. Pozz. 

[Nebo]

Scipio Шта је 30 година? Ситница!  Разумем ту помаму нашег народа од пре пар деценија да искрче "старо и заостало" и преоријентишу се на "модерно". То нам дође као нека национална црта. Све старе зграде у језгрима градова "искрчимо", па саградимо нове од стакла и метала. Онда се чудимо што туристи не долазе. Штета што не учимо од, рецимо, Италијана. Њихова Тоскана по природним карактеристикама није ништа боља од Шумадије, а где су они, а где смо ми? На тим старим сортама би могао да се развије добар вински туризам, просечном винопији - туристи су сва вина некако иста, а памти се прича која иде уз њих. У Србију неће нико доћи да слуша причу о Шардонеу, али о Сланкаменки можда и хоће. Али, видим има сад доста нових винарија са нашминканим сајтовима, лепим етикетама, још леошим зградама. Хватамо прикључак лагано...

Бодо, то звучи сјајно! Мени треба минималан број садница. Чисто да запатим једну, а после бих ја то размножавао, калемио и зезао се са тим. Ако можеш коју да ми продаш, било би одлично. Планирао сам таман неку туру по Банату, па могу и да наиђем да их преузмем. Јави, молим те, ако можемо нешто да искомбинујемо.

[bodo]

Ima jedan problem, reznice prodajem izuzetno skupo ( 1 din 1 kom  ), jedino što sam u Kikindi samo vikendom. Za kontakt pošalji mi broj mobilnog na PP, pa da se dogovorimo oko količine i datuma i oko toga koje vino i koliko piješ  , da te ugostim kako valja, po lalinski. Pozz.

[Nebo]

...Problem filoksere ne razmatram jer mi je vinograd na crnom pesku gde su šanse za njenim razvojem minimalne. iako iskreno voleo bi da vidim korenovu filokseru uživo, svi vinogradari sa kojima u zadnje vreme kontaktiram izljavljuju da je ili nikada nisu videli ili je nisu videli već dugo vremena, uglavnom kao da je iskorenjena, iako to niko ne može pouzdano da tvrdi...

Имаћемо експеримент уживо. Набавио сам резнице кевединке и посадићу их. Садим истовремено и резнице узете са хибрида ("Француз", највероватније Seibel 1000). Резнице хибрида ће пустити корен и догодине ћу на њих накалемити оно што ће израсти из кевединке. Циљ је да добијем саднице кевединке на отпорном корену.

Е сад, резнице кевединке које ћу сада посадити развиће свој сопствени корен и неговаћу их као и сваку лозу. Дакле, домаћа сорта лозе на сопственом корену. Видећемо да ли ће је филоксера напасти, колико брзо и шта ће се даље догађати.

[Scipio]

Filoksera sada ni izbliza nije tolika pretnja kao pre jednog veka,to ne znaci da je nema ali nisu bas toliko velike sanse da napravi ''pomor'' kao ranije,mislim da manji nekomercijalni vinograd mozes podici bez bojazni da ce biti unisten. Ja bih i te reznice kevedinke sadio u vinograd bez kalemljenja jer na taj nacin ces dobiti kvalitetnije grozdje nego kad se koristi neka americka sorta kao podloga.

[Nebo]

Кевединка за сада лепо напредује, а стигле су и Бодине резнице старе сланкаменке!  Видећемо шта ће бити са филоксером. Посадио сам практично у центру Инђије, ту није било винограда сигурно последњих 50 година. Кроз сред места иде један поток и са обе стране су баште од по 10 ари. Једна од тих башти је моја и ту сам посадио. Некада је овде било доста Немаца и вероватно су они имали винограде, али од када су отишли '45. год. гаји се само поврће. Лозу тамо нико није садио деценијама, па ваљда нема ни филоксере. Али као што рекох, све је ово експеримент, па ћемо видети

[nazor]

Još par pitanja

- Da li neko od vas pravi vino isključivo od Sla nkamenke?  - Koliko uzgojni oblik utiče na kvalitet grožđa i da li bi pomoglo ako bi ovu sortu gajili uz kolac, sa stablom nižim od 40 cm? (na način koji se to nekada radilo).,

Evo, iako  sam novi na forumu, naleteo sam na ovo pitanje, pa odgovaram. Do prošle godine imao sam u vinogradu oko 500 čokoti Slankamenke (crne)i od nje sam cedio vino. Najviše što sam postigao je 21% šećera (ne mogu se setiti koje godine), ali uglavnom je do 18%. Ako se želi postići dobar kvalitet, grožđe se mora opleviti tako da na jednoj lozi ostane samo jedan grozd. U pitanju je Gijova dvoguba kordunica.  Vinograd mi je baš u Slankamenu, na mestu prekoputa ušća Tise u Dunav, pa to sigurno ima veze s kvalitetom grožđa. Ipak, velika je razlika između rizlinga i slankamenke. Moj je deda pio samo Slankamenku, a prodavavo ovo drugo (bolje) vino. Čini mi se da ću odustati od dalje prozvodnje Slankamenke.

[Nebo]

Evo, iako  sam novi na forumu, naleteo sam na ovo pitanje, pa odgovaram. Do prošle godine imao sam u vinogradu oko 500 čokoti Slankamenke (crne)i od nje sam cedio vino. Najviše što sam postigao je 21% šećera (ne mogu se setiti koje godine), ali uglavnom je do 18%. Ako se želi postići dobar kvalitet, grožđe se mora opleviti tako da na jednoj lozi ostane samo jedan grozd. U pitanju je Gijova dvoguba kordunica.  Vinograd mi je baš u Slankamenu, na mestu prekoputa ušća Tise u Dunav, pa to sigurno ima veze s kvalitetom grožđa. Ipak, velika je razlika između rizlinga i slankamenke. Moj je deda pio samo Slankamenku, a prodavavo ovo drugo (bolje) vino. Čini mi se da ću odustati od dalje prozvodnje Slankamenke.

Добро дошао на форум Јеси пробао да продајеш Сланкаменку као стоно грожђе? Претпостављам да би могао продати све у Инђији на пијаци.