PREPORUČENE SORTE VINOVE LOZE

[jerry]

Razlog zašto se raspitujem za ove sorte je moja želja da "ponovim" ukus kojeg se (činimi se) sećam od pre 30-tak godina. To je bio roze koji je pravio moj davno preminuli deda, negde u Šumadiji. Iz malog skromnog vinigrada pravio je 500-600 litara rozea (ili kako je on govorio 10-12 akova) za kućnu upotrebu. Prema nekim neodređenim sećanjima u vinogradu je bilo negde oko 70% slankamenke, 20-tak posto drenka i 10 posto nekog plavog grožđa koje je on zvao "kameničarka", a koje je on zajedno muljao i dobijao,  čini mi se,  predivan roze ( ali, možda je to smo moja sentimentalna fikcija). Budući da su to neodređena sećanja možda je bolje da ove godine kupim grožđe  po sličnom sistemu i pokušam napraviti takav roze, a ako ne uspe jednostavno roze pravim kupažom "kako bog zapoveda".  Zato se zaista iskreno zahvaljujem Kratkoglavom, Dujetu i Peci na odgovorima.

[cip]

Odgovor Jerrijyu: Po mojim saznanjima kamenicarka je sorta od koje je kasnije stvorena sorta prokupac. Sto ce reci da je to jedno te isto. Molio bih strucnjake da daju detaljniji odgovor.

[peca50]

„Prokupac” se vraća u zavičaj

Politika - ponedeljak, 12. januar 2009.

Prokuplje - U topličkom vinogorju, posle niza godina kada su čokoti bili prepušteni propadanju, ponovo niču zasadi jedne od retkih naših autohtonih sorti grožđa

U jednoj od povelja kneginje Milice iz 1395. godine stoji da ona manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj gori daruje vinograd „va grade, svjatago Prokopija“. Osim što je to prvo pominjanje slovenskog imena Prokuplja, sadržaj povelje ukazuje da je reč o području bogatom vinovom lozom. I kasniji putopisci, koji su ovuda prolazili „carskim drumom“ na putu od Carigrada ka Rimu, nisu propuštali da zabeleže tu odliku ovoga kraja. Iz te davne prošlosti potiče i sorta grožđa „prokupac“, koja je, uz „smederevku“, danas jedna od retkih naših autohtonih vrsta vinove loze, a koja je veoma rodna i daje crno vino visokog kvaliteta. U ovom vinogorju je šezdesetih godina prošloga veka utemeljeno preduzeće „Prokupac“, koje je ubrzo postalo evropski gigant u proizvodnji vina.

ProkupacPoslednjih dvadesetak godina, međutim, vinogradi u Toplici su zapusteli. Oko samog Prokuplja, gde su nekad bila čuvena vinogorja, nikle su kuće. Na Sokolici, Vršniku, Srpskoj strani, Crkvenom potoku, Stražavačkoj čuki, iznad Nove Božurne, Babinog Potoka, u Podini, Resincu, Beloljinu, Pločniku i drugim poznatim pobrežjima ispod Jastrepca i Kopaonika – vinogradi su sada prava retkost. U selima regiona su danas uglavnom staračka domaćinstva, što je, uz niske otkupne cene grožđa, glavni razlog da je u ovom kraju ostalo malo onih koji gaje lozu, tako da gotovo više nije moguće naći vina proizvedena od „prokupca“, čak ni u prodavnicama preduzeća „Prokupac”.

Kako za naš list kaže savetnik za voćarstvo i vinogradarstvo u opštinskoj službi za poljoprivredu u Prokuplju Dragana Đurković, za svaku zasađenu sadnicu autohtone loze registrovano poljoprivredno domaćinstvo dobija po 130 dinara. U prošloj godini, međutim, ovu pogodnost iskoristila je samo Verka Mitrović iz Babinog Potoka i zasadila oko 30 ari, uglavnom „prokupca“. Ohrabruje podatak da pripremu za korišćenje podsticajnih sredstava uveliko obavlja i Zemljoradnička zadruga u Maloj Plani, gde se planira sađenje vinove loze na čak 50 hektara.

Član Opštinskog veća zadužen za oblast poljoprivrede Milutin Radonjić kaže za naš list da je vinogradarstvo nepravedno bilo zanemareno, iako su njegove mogućnosti evidentno velike, kao što, ističe Radonjić, pokazuje primer novoformirane kompanije „Toplički vinogradi“, koja se priprema da podigne velike zasade loze na pobrežju sa desne strane korita Toplice, oko Prekadina, Šišmanovca i Gojinovca.

Kakvi su planovi preduzeća „Prokupac“, nažalost, i pored upornih pokušaja, nismo uspeli da saznamo. Nakon privatizacije, ovde niko, osim Slobodana Simića, novog vlasnika, nije ovlašćen da komunicira sa novinarima. Ono što smo mogli da vidimo svojim očima, to je da u prodavnici ovog preduzeća nema vina od „prokupca“.

Od Dragoslava Cvetkovića, profesora prokupačke Visoke poljoprivredno-prehrambene škole, saznajemo da su svi uređaji za preradu grožđa i proizvodnju vina u „Prokupcu“ sačuvani i da se, čim masovnija sadnja vinove loze počne da daje ploda, može očekivati da se na tržištu ponovo pojave poznata vina iz ovoga kraja, poput „topličkog crnog“ i „Prokupčeve ružice“

Prokupac, kameničarka, rskavac sve je jedna ista sorta.

[Gaga]

Zahvaljujem 'peci 50' na preciznom i sazetom odgovoru.
Cudno ali i moje interesovanje za Drenak ima veze s mojim dedom. Nasledilio sam pergolu sa Drenkom i niko nezna kad je zapravo zasadjena. Zbog toga sam i pomislio da se mozda radi o nekoj staroj i nepoznatoj sorti, ali eto ipak nista od toga.
Rodi otprilike svake druge pa i trece godine, ali je zato predivan prizor kad, svo lisce opadne i ostanu samo rastresiti grozdovi sa izduzenim i tamno plavim bobicama. Probacu da sledece jeseni napravim fotku. Pomalo nestvaran i svakako inspirativan prizor.

[sale]

Hteo bih na jesen da sadim vinograd na povrsini 1ha.Mislio sam da sadim kaberne,vranac i mozda jos jednu vrstu za crvena vina.Sardone,italijanski rizling i malo smederevke za bela vina.Nadmorska visina je od 175 do 190m.Suncana je padina.Da li neko ima iskustva sa ovim vrstama i sta bi vi eventualno zasadili?

[peca50]

Imaš uslove, samo još dobru volju, ali i to imaš. Neznam što si se odlučio za jesnju sadnju, lakše je u proleće, zbog pripreme zemljišta(jesnje rigolovanje, izmrzavanje u toku zime, prolećna finalizacija pripreme zemljišta, i lakša nabavka kalemova, jer svi kalemari tempiraju  za prolećnu sadnju.
Što se tiče sortimenta a za jedan hektar površine, planiraj šta ćeš sa grožđem, (prodaja ili proizvodnja vina) pa se na osnovu toga odluči za sortiment.

[sale]

Nisam se dobro izrazio,na jesen sam mislio da pripremim zemljiste a sadnja na prolece.Grozdje ne bih prodavao,pravio bih vino i rakiju.

[duje]

Peco,koje su tvoji favoriti u crvenim a koje u belim vinskim sortama.Ukratko i zašto. Pozdrav!!!

[peca50]

Moji favoriti kod obojenih vinskih sorata su: kaberne sovinjon, vranac, frankovka, kratošija, i odnosi se na sorte koje su preporučene za špalirski uzgo, odnosno koje najbolje rezultate daju na špaliru.
Kod sorata  koje semogu gajiti uz kolac i koje daju najbolje rezultate uz kolac je ubedljivo na prvom mestu prokupac.
i kao posebne sorte. game bojadiser, začinak i crna tamnjanika.
Namerno sam išao šire u razmišljanju i prezentovanju predloga zbog različitih opredeljenja i namena proizvodnje, odnosno sadnje kalemova.

Prva grupa čini sorte isprobane, zastupljene i tražene, sa vrlo malo nepoznanica, u smislu prozvodnje, nege i održavanja, i naravno plasmana.

Prokupac je posebno dodat jer njegov način uzgoja iskače iz stereotipa špalir, žica i ostalo, mada mnogi pribegavaju baš špalirni uzgoj, i normalno vrlo brzo se razočaraju zbog problema koji im nametne.

Treća grupa je dopunsko namenska, a i kad se tiče tamnjanike ljubiteljsko posebna. Game bojadiser i začinak su sorte koje služe za poboljšanje boje i ukupnog utiska kod obojenih vina, a tamnjanika kao jedinstvena aromatična sorta čini jednu posebnost u vinarstvu sa svojim nezamenljivim osobinama kod drugih sorata( boja, miris i opšti utisak posebnog vina).

Kod belih sorata(vinskih), ubedljivo na prvom mestu je sovinjon, kralj belih vina, klasika koja godinama traje i pored fragmentnih pojava pomodarskih, ostaje i ubeđuje one koji ga piju da nije titula samo zbog priče. Dalje ide šardone, talijanski rizling, i opet kao posebnost je bela tamnjanika.

Prateći deo sovinjona je semijon, a za svaku priču netreba zaboraviti barem 10% smederevke u svakom vinogradu jer vino od smederevke se uklapa svuda, i kod belih a isto tako i kod obojenih sorata gde se sa mudrom kupažom dobija mnogo više i lepše nego što se očekluje od "suve" sorte.

[duje]

Peco,prije par dana sam pisao da sam pripremio jednu parcelu na kojoj može stati 900čokota.Sada razmišljam o sortama koje bih sadio zato sam te i pitao za tvoje favorite.Imam u planu da posadim tri sorte po 300 čokota .Moj izbor je 300 sovinjon blana, 300hanburga i sledećih 300 je nedoumica između kaberne sovinjona,merloa i crnog burgundca.Vranca već imam pa o njemu zato nisam razmišljao.O kaberneu vidim šta misliš dok je na prvom mjestu.Volio bih da malo prokomentarišeš  merlo i crni burgundac više kao vino nego kao vinsku sortu.Pozdrav!!!

[bozure]

duje ...bices ti dobar vinogradar imas njuha za dobre sorte 
 moji favoriti su definitivno crni burgundac i merlo....vino od prvog u proslogodisnjoj berbi je izvanredno i toplo bih ti preporucio njega jer je zahvalna sorta i za uzgoj rano stize i izbegnes zamke botritisa a i mozes ga kupazirati sa game bojadiserom te tu experimentisati sa koloritom samo moras paziti o trenutku berbe

[duje]

Pošto i crni burgundac sazreva u drugoj epohi kao sovinjon blan najverovatnije da ću se opredeliti za njega.Taman da završim posao oko njih dok mi ne pristignu vranac,hamburg i slankamenka.

[Cheda]

Prokupac je posebno dodat jer njegov način uzgoja iskače iz stereotipa špalir, žica i ostalo, mada mnogi pribegavaju baš špalirni uzgoj, i normalno vrlo brzo se razočaraju zbog problema koji im nametne."
A moje pitanje je: Koji su to problemi špalirskog uzgoja Prokupca?

[peca50]

Najveći problem Prokupca uopšte je njegova slaba otpornost na pepelnicu, a i na mrazeve pošto je pozna sorta.
Šta se to dešava, ovako uprošćeno, kada se prokupac formira na špaliru, kako god da ga orežete svako okce kreće i maltene svako rađa, pošto je idealna rezidba prokupca na 2 okca, što govori da i na kratkim kondirima obilno i kvalitetno rađa. Ako se reže na lukove onda dolazi do razuđivanja čokota, tako da samo vršni lastari izlaze kvalitetno a što je bliže osnovi, ili ih nema ili ostaju sitni i nekvalitetni. Pored toga more novih  lastara iz trajnog stabla na žici kreće i pravi nekontrolisanu šumu zelenila. Lačenjem se ta pojava samo delimično eliminiše, jer vrlo malo vremena prođe i oni se opet pojave u toku vegetacije. Normalno da lačenjem(skidanjem) takvih lastara ostaju rane, ožiljci na glavnom stablu, i smanjuje se dotok hrane u rodne lastare koji nose rod. Pored toga stalna pojava povećane zelene mase omogućava čuvanje rose i vlažnosti unutar čokota, pa kad zagreje sunce, eto uslova za pojavu pepelnice. Pored toga ova zelena masa onemogućava pravilno sazrevanje lastara, plus pojava pepelnice, oslabe otpornost čokota pa dođe i do izmrzavanja u toku zime.

Kada se prokupac formira i gaji uz kolac, trajno stablo je znatno kraće, mogu se lako formirati i četiri kratka kraka iz glave čokota i pravilno rasporediti, tako da se obezbeđuje provetravanje, smanjena pojava viška lastara iz glave, a opet vrlo lako se može maksimalno opteretiti na rod, a i gusta sadnja, 0,5 metara razmak u redu.

[Matej]

Kolika je rodnost prokupca, tj. koliko je idalno ostavljati po čokotu da bi se dobio visok kvalitet?